Tag Archives: femisan a

Lilit u nama

Kada je Ben Sira, sin proroka Jeremije, dospeo na dvor Nabukodonosora, čuvenog vladara Novog vavilonskog carstva, kralj mu je postavio niz izazova, na koje je ovaj odgovorio s 22 satirične priče. Jedan od izazova, vrlo čest motiv u bajkama i legendama, bio je da s ivice smrti vrati kraljevog sina koji se naprasno bio razboleo. Ben Sira se našao pred ultimatumom: da izleči mladog kraljevića, ili da izgubi glavu. Odmah je prionuo na posao i napravio amajliju, na kojoj je ispisao imena tri anđela-iscelitelja. I započeo je jednu od svojih priča:

Kada je Bog stvorio Adama, shvatio je da nije dobro da ga ostavi samog, pa je stvorio i ženu. Nju je nazvao Lilit. Ali Adam i Lilit su odmah počeli da se svađaju. Ona je odbijala da mu se potčini i da legne ispod njega kada je Adam zahtevao da bude krotka, insistirajući da je bolji od nje. Lilit je, naprotiv, insistirala da su oboje jednaki jer su stvoreni od iste zemlje. Shvativši da je njihov spoj nemoguć, da tu nema jednakosti a pritom ne želeći da se bori za prevlast, Lilit je odletela. Adam se obratio Bogu, požalivši mu se da je žena koju je stvorio pobegla. Višnji tada šalje tri anđela da je vrate, a Adamu poručuje da ako se Lilit vrati, sve će biti u redu, ako ne, zbog njene neposlušnosti svakoga dana će njenom krivicom umreti stotinu njene dece. Kada su anđeli presreli Lilit na sred mora, u istim onim moćnim vodama gde su se Egipćani podavili, preneli su joj poruku Boga, ali ona je odbila da se vrati. Lilit je saopštila anđelima da, ako je već predodređeno da deca zbog nje umiru, ona im daje čvrsto obećanje da se ništa loše neće dogoditi deci koja imaju amajlije s njihovom imenima.

Iako je ovo najdetaljniji opis Lilit, zapisan u Alfabetu Ben Sira, anonimnom hebrejskom srednjovekovnom spisu, to nije prvi pomen njenog lika i imena. Priča o Lilit kruži svetom preko 4000 godina, i utkana je u mitove Hetita, Sumeraca, Egipćana, Izraelita, Grka, dospela je i u Bibliju, i vekovima posle opčinjavala pesnike i slikare, sve do modernih vremena. Iako u nekim mitovima ima drugačije ime, kao na primer Inana u sumerskim ili Ištar u akadskim, ona je jedinstvena i svuda prepoznatljiva.

Lilit je predstavnica haosa, zavodljivosti i bezbožnosti. Ona je pobunjenica, žena-demon koja uništava decu, zavodi muškarce i navodi žene na stranputicu. Danas bismo je mogli okarakterisati kao ’lošu devojku’ ili ‘femme fatale’. Ona je svoja i ne dopušta nikome da naruši njene slobode, pa je zato često omražena i pripisuju joj se sva zla ovog sveta koja ne mogu na drugi način objasniti. Kada na scenu stupi druga Adamova žena, krotka Eva, koju Bog stvara od njegovog rebra, Lilit se često u biblijskim pričama i slikovnim prikazima pojavljuje kao zmija koja Evu navodi na greh.

U prvoj knjizi Postanja, Bog stvara biljke, životinje, pa muškarca i ženu istog, šestog dana. Druga knjiga Postanja već tvrdi da je prvo stvorio čoveka, pa biljke, životinje i na kraju ženu. Stvara je od Adamovog rebra, i njena svrha je da zadovolji i potčini se muškarcu. Kroz ove metamorfoze Biblijske priče možemo lako pratiti prelaz čovečanstva sa matrijarhata u patrijarhat. Simbolična priča o Lilit je priča o položaju žene tokom istorije, ali i priča o samoj ženi.

Lilit je prisutna u životu svake od nas: ona nas čeka na ulazu u pubertet, na početku svake menstruacije, tokom ovulacije, trudnoće, na ulazu u menopauzu… Tokom svakog meseca, sa smenom hormona u našem telu smenjuju se Eva i Lilit. Tokom jednog ženskog života Eva je trpeljiva supruga, strpljiva majka-negovateljica, a Lilit je ona ženstvena, često i pohotna, slobodarska, nesputana. Lilit je iznenadna jarost u PMS-u, pubertetski kapric, ’film koji puca’ kad krene menopauza, ili u mnogo mračnijim aspektima psihe, ona koja donosi spontane pobačaje, incest, post-natalne depresije, čedomorstva i iznenadne smrti odojčadi.

Smena Eve i Lilit je kao smena progesterona i estrogena. Obe su naše i obe su nam neophodne. Ali u pravoj meri. Ako u sebi imamo samo Evu, uvek ćemo se podređivati drugima bez sopstvenog glasa. Ako je tu samo Lilit, bićemo previše svadljive, netrpeljive i prkosne. Eva i Lilit su naš jin i jang, i da bismo bile kompletne ličnosti, moramo naučiti da njima pravilno žongliramo. Ali kada se hormoni poremete, onda osećamo da gubimo kontrolu nad sobom i tlo pod nogama. Hormonalni disbalans nam narušava telesno i mentalno zdravlje, onemogućava da se ostvarimo kao Eva-negovateljica ali ni kao Lilit-zavodnica.

I tu nam priskaču u pomoć biljke koje su nastale pre muškarca i žene, za koje se znalo i u doba matrijarhata, i tokom svih prekretnica u istoriji čovečanstva. One su tu od praiskona da nas uravnoteže kada se sapletemo. Virak, hajdučka trava, rusomača, crveni zdravac, neven… Lekovite biljke koje nam vraćaju hormone u ravnotežu i balansiraju Evu i Lilit u nama.

Nije stvar ženskog hira već biološki faktor

Stres je danas sastavni deo života i toliko se inkorporirao u sve pore našeg bivstva da smo se s njim saživeli i ne primećujemo ga. Ili se pravimo da ga ne primećujemo. Samo još malo, dok ne završimo ovo, i ono, i nešto treće… Tek kada nam telo odreaguje nekim poremećajem počnemo da se pitamo zašto, pa kad odvijemo film u nazad, prepoznamo pod kakvim smo pritiskom bili. Stres negativno utiče na sve ljude, ali brojna istraživanja su potvrdila da su žene na njega osetljivije. Jedno od njih sprovela je dr Rina Valentino, bihejvioralni neurolog u Dečjoj bolnici u Filadelfiji.

Istražujući kako stres utiče na muškarce i žene, dr Valentino je došla do zaključka da on snažnije pogađa žene, i da se tu ne radi o ženskom kapricu ili slučajnosti, već su u pitanju biološki faktori. Razlog zbog kog stres ima snažniji uticaj na žene je što su one podložnije dejstvu hormona kortizola koji u ženskom telu brže okida biohemijske i fiziološke promene. Konkretno, dr Valentino je posmatrala CRF – kortikotropin-oslobađajući hormon, poznat i kao kortikoliberin, moćni posrednik endokrinog, autonomnog i imunskog odgovora na stres. CRF je neurotransmiter, što znači da omogućava komunikaciju signala između moždanih ćelija – neki neuroni šalju CRF signal dok drugi imaju receptore koji ga primaju.

Analizirajući mozak pacova, tim dr Valentino uočio je da ženke pacova imaju receptore neurona za CRF koji se čvršće vezuju za hormon nego što je to slučaj kod mužjaka. Takođe, nakon izlaganja stresu, mužjaci imaju adaptivni odgovor, tzv. internalizaciju u moždanim ćelijama koje smanjuju broj CRF receptora i samim tim i odgovor na dejstvo hormona, što kod ženki nije slučaj. Istraživačima je već odavno poznato da psihijatrijski poremećaji povezani sa stresom zavise od promena u regulaciji kortikoliberina.

Samim tim što su podložnije posttraumatskim stresnim poremećajima, žene su podložnije i depresiji, što potvrđuju brojke. Zašto se to dešava, nauka još nije uspela da u potpunosti objasni, ali možemo vrlo lako da pretpostavimo ako analiziramo podatke: pre puberteta devojčice i dečaci su podjednako podložni depresiji, ali žene dobi 14-25 godina su joj čak duplo podložnije od muškaraca. Kako godine idu taj odnos se menja, da bi nakon 65. godine života broj opet bio izjednačen. Već je jasno o čemu se radi, ali ako dodamo da žene često pate od poremećaja koji su povezani s depresijom, kao što su predmenstrualni disforični poremećaj, postnatalna depresija i anksioznost tokom perimenopauze, sasvim je sigurno da se ove statistike mogu objasniti oscilacijama hormona koje luče jajnici.

Kao što je već pomenuto, CRF je moćni posrednik endokrinog, autonomnog i imunskog odgovora na stres. Ovim se može objasniti i sve veći broj žena koje pate od poremećaja rada štitaste žlezde i autoimunih bolesti. Dr Valentino navodi da se posttraumatski stresni poremećaji kod žena ispoljavaju najčešće sledećim simptomima:

  • nesanica
  • opadanje kose
  • akne
  • neredovne menstruacije
  • metaboličke promene, mršavost ili gojaznost
  • neplodnost
  • rizik od srčanih ili cerebrovaskularnih poremećaja
  • problemi s varenjem, iritabilno crevo, čir, grčevi u stomaku
  • oslabljeni imunitet
  • nizak libido

Sve ove činjenice još jednom potvrđuju važnost dobrog hormonalnog balansa. Osim što su žene po prirodi podložnije negativnom uticaju stresa, danas im ’ulje na vatru’ dodaju i brojni hormonalni disruptori, veštačke i industrijske hemikalije i zagađenja. Uz toliko neprijatelja, organizam jednostavno nije u stanju da se sam izbori i potrebna mu je pomoć. Pomoć prirode.

Uz lekovito bilje koje dokazano pomaže da se uspostavi hormonalni balans u telu žene, kao što su virak, hajdučka trava, crveni zdravac, neven i rusomača, Femisan A kapsule sadrže i cink, mineral neophodan za plodnost i imunitet, kao i koren zlatne make, čuvenog adaptogena: biljke koja pomaže telu da se odupre negativnom uticaju stresa, prilagodi i odupre bolesti. Iz tog razloga, Femisan A kapsule su idealna pomoć ženama upravo kod nabrojanih simptoma koji su rezultat posttraumatskog stresnog poremećaja. Kada se ti simptomi pojave, važno je odmah odreagovati, jer su oni poziv u pomoć koje nam šalje telo. Ako ih ignorišemo, hormonalni disbalans može izazvati niz dodatnih poremećaja i oboljenja koji će se kod žena odraziti na reproduktivni sistem: policistični jajnici, endometrioza, ciste, miomi, izostanak ciklusa, neredovne ili preobilne menstruacije, neplodnost, anovulatorni ciklusi, fibrocistične grudi, bolni ciklusi, izražen PMS ili predmenstrualni disforični poremećaj… Ali i tada Femisan A kapsule mogu da nam pomognu da situaciju preokrenemo u svoju korist.

Koliko vremena je potrebno da preparat deluje? Ponekad se rezultati brzo pokažu, a ponekad sporije. Ali ako razmislimo koliko dugo su trajali naši simptomi i koliko dugo ’vučemo’ neki poremećaj, shvatićemo zašto nam je neophodna upornost da bismo ponovo uspostavile balans.

Breme željene bremenitosti

Ono što je najintenzivnije obojilo vladavinu engleskog kralja Henrija VIII, bila je njegova očajnička želja da obezbedi muškog naslednika, i u toj nameri je istrajavao, promenivši čak šest zakonitih žena. Iako je imao dve kćerke, Meri sa prvom ženom Ketrin i Elizabetu s drugom, En Bolin, Henri je budućnost Engleske video u svom jedinom sinu Edvardu, iz braka sa Džejn Simor. Ali, nakon Henrijeve smrti, stvari se nisu odvijale baš onako kako je on bio zamislio. Edvard je došao na presto sa samo 10 godina i već u šesnaestoj godini tragično preminuo.

Meri Tjudor

Tron je potom pripao njegovoj najstarijoj sestri Meri, koja je u tom trenutku imala 37 godina, i od prvog trenutka svoje vladavine nastavila tradiciju porodične opsesije naslednikom. Tu žudnju podgrevao je strah da će Meri, vatrenoj katolkinji, presto oduzeti Elizabeta, njena mlađa sestra protestantkinja. Godinu dana kasnije Meri se udala za Filipa, španskog prestolonaslednika, s velikim planovima o ujedinjenju dve velesile i povratku Engleske katoličkoj veri.

Trideset osmogodišnja kraljica, odveć vremešna po tadašnjim standardima, bila je svesna da joj biološki sat već odavno otkucava, ali je verovala da će joj Bog uslišiti želju i podariti sina, posebno zato što mu je obećala da će veru svoje zemlje vratiti na pravi put, ka Rimu i Vatikanu. Venčanje se odigralo u julu 1554. godine, a vest o kraljičinoj trudnoći objavljena je već u septembru. Doktori su potvrdili da je kraljica bremenita, a i ona sama je govorila da oseća kako joj se dete pomera u materici. Srećna vest je odjeknula svetom, doprevši i do njenog oduševljenog svekra, kralja Španije, Karla V, koga ponovo u novembru španski ambasador izveštava da se kraljičina trudnoća već vidi i da su joj haljine tesne.

Naslednik se očekivao u maju naredne godine, a šest nedelja pred porođaj kraljica je trebalo da se, po običaju, zatvori u svoje odaje i u potpunosti posveti pripremama za dolazak bebe, bez muškog prisustva. U aprilu je na dvoru vladalo veliko uzbuđenje, dragoceni potomak se željno iščekivao, s velikim strahom i strepnjom, jer je kraljica pokazivala psihičku nestabilnost i manjak apetita. Potom su 30. aprila kraljevstvom počele da kruže vesti da je kraljica rodila zdravog dečaka. Radosna vest došla je i do Karla V, da bi već 8. maja dobio glas da je ipak bila lažna. Vreme je prolazilo, došao je već i jun, a malog kraljevića još uvek nije bilo, iako su svi simptomi poodmakle trudnoće bili tu. Počele su već da kruže glasine da kraljica zapravo nikada nije ni bila trudna, ali je na dvoru vera i dalje bila jaka. Međutim, i poslednji tračci nade raspršeni su kada je 11. meseca svoje ’trudnoće’ kraljica izašla iz svojih odaja, premršava, tiha i ponižena…

Danas znamo da je kraljica Meri patila od pseudocijeze – lažne ili fantomske trudnoće. I dan danas nauka nije uspela da u potpunosti objasni ovu pojavu, ali statistike kažu da je od 22.000 trudnoća oko šest lažno. Sirotoj kraljici Meri statistike nisu išle na ruku, ne jednom već dva puta: lažna trudnoća ponovila se par godina kasnije. I tako se njen najveći strah obistinio: jedini naslednik koga je imala bila je njena sestra Elizabeta. Imala je samo 42 godine kada je umrla, 17. novembra 1558, najverovatnije od cista i raka jajnika i materice. A nova, mlada i mudra kraljica Elizabeta, dokazala je svom ocu i sestri da nisu bili u pravu time što je bila jedan od najboljih monarha kog je Engleska imala i vladala je 45 godina, samouvereno, odbacivši pritiske okoline da se uda i ostavi potomke.

Ali vratimo se lažnoj trudnoći kraljice Meri: zapisi potvrđuju da je nesrećna kraljica još od rane mladosti patila od ’zadržavanja menstrualne tečnosti’ i ’davljenja materice’. Kada je verovala da je trudna nije imala menstruacije, patila je od jutarnje mučnine, telo joj je bilo oteklo, grudi su se uvećale i čak je iz njih curelo mleko. Ali glavna babica je bila sumnjičava, jer je Meri sate provodila sedeći zgrčena na podu, s bradom pritisnutom na obgrljena kolena, očigledno u velikim bolovima. Sve to su simptomi raka jajnika: nateklost, posebno u stomaku, bol u stomaku, nedostatak apetita, mučnina, osećaj sitosti nakon par zalogaja, umor, bol u leđima, promene ciklusa… Uz fizičke manifestacije, ogroman pritisak da obezbedi naslednika ostavio je velike posledice po kraljičinu psihu.

Lažna trudnoća

Meri nije ni prva ni poslednja koja je patila od pseudocijeze. U starokineskoj medicini pominju se ’avetinjski fetusi’, a Hipokrat u svojim zapisima pominje 12 slučajeva lažne trudnoće. I danas fantomske trudnoće umeju da prevare čak i stručnjake, pa se dešavaju slučajevi da žene dođu u porodilište sa stomakom do zuba, čak i da im se po hitnom postupku, bez prethodnog ultrazvuka uradi carski rez, ali da se beba ne nađe. Paradoks je da se najveći broj lažnih trudnoća dešava udatim ženama, u najidealnijim godinama za majčinstvo. Ali ako malo bolje razmislimo, to je upravo situacija i period života žene kada je želja za majčinstvom najjača. Takođe, statistike kažu da je ova pojava mnogo češća u manje razvijenim sredinama, u kojima je tradicionalna uloga žene imperativ. Baš kao i kraljica Meri, i ove žene su pod velikim pritiskom da ostvare ulogu za koju društvo smatra da je za njih jedina, što tragično narušava njihove emocije i psihu. Breme željene bremenitosti tako izaziva hormonske promene koji uzrokuju fizičke simptome.

Kada je kraljica Meri po drugi put verovala da je trudna, karcinom je zapravo ušao u završnu fazu. Kraljica je verovatno imala najgori mogući oblik lažne trudnoće sa tragičnim krajem. Ipak, većina lažnih trudnoća ne ostavlja tako katastrofalne posledice, i više su psihičke nego fizičke prirode. Po brojnim psiholozima, u njihovoj osnovi je strah od gubitka i napuštanja, što potvrđuje i činjenica da postoje česti slučajevi žena koje pate od ovog sindroma baš u fazi razvoda. I danas, u 21. veku, žene masovno strahuju za svoj brak ako nisu u stanju da zatrudne. Dete se smatra krunom bračne zajednice, pa će tako odmah nakon venčanja okolina supružnike zasuti očekivanjima da se začuje plač bebe.

Ono što svaka samouverena, moderna žena zna je da je ona sama ta koja gradi svoju sreću i budućnost, bez obzira na bračno stanje i materinstvo. Isto tako, danas je sve jasnije da se pitanje ’kad će beba’ graniči sa nepristojnoću, i da je to intimna stvar svake žene ili svakog para. A kada postoji iskrena želja da se zaista začuje plač bebe, fiziološke prepreke ka njenom ostvarenju mogu se prevazići prirodnim putem. Bilo da se radi o pokušaju da se ostvare kao majke, ili da očuvaju zdravlje svog reproduktivnog sistema i lakše podnose mesečne promene, na strani svake žene je uvek Femisan A. Da je neki travar kraljici Meri podario kombinaciju lekovitog bilja iz ovog preparata, istorija bi definitivno krenula drugačijim tokom.

 

Endokrini disruptori

Naše doba obeležila su velika naučna i tehnička dostignuća, a s njima je stigao i ogroman broj hemikalija. Smatra se da danas koristimo oko 100.000 najrazličitijih hemikalija, koje su svuda oko nas – od plastičnih posuda, preko kozmetike i higijenskih proizvoda, nameštaja, igračaka, a pre svega, ima ih u elementima od kojih nam zavisi život: vodi, vazduhu i zemlji, kao i u hrani koja je tretirana pesticidima i navodnjavana zagađenim vodama.

Mnoge od tih hemikalija perfidno i konstantno negativno utiču na rad naših žlezda koje su zadužene za lučenje hormona, i kao takve, za normalno funkcionisanje organizma – to su takozvani endokrini disruptori. Bez nesmetanog rada endokrinog sistema nema zdravlja. Ali, nažalost, nema ni budućnosti, jer od njega veoma zavisi i funkcionisanje naših reproduktivnih organa, plodnost i dolazak beba na svet.

Danas imamo globalni problem ekspanzije oboljenja endokrinog sistema koja traje već nekoliko decenija. Sa njom došli su i poremećaji ženskog reproduktivnog sistema, pa više nego ikada pre, žene pate od endometrioze, sindroma policističnih jajnika, mioma na materici, neplodnosti, a čak i kada uspeju da zatrudne te trudnoće su problematične, s velikim rizikom od pobačaja ili poteškoćama u razvoju ploda. Devojčice sve ranije ulaze u pubertet a već sa prvom menstruacijom javljaju se ciste i problemi koje ne bi trebalo da imaju već na samom početku svog reproduktivnog perioda.

Ni muškarci nisu pošteđeni: istraživanja su pokazala da je tokom poslednjih nekoliko decenija broj spermatozoida kod muške populacije opao čak za 50% u odnosu na prethodni period. Pored smanjenog broja i lošeg kvaliteta spermatozoida, endokrini disruptori kod muškaraca utiču na smanjenje nivoa testosterona pa samim tim i na plodnost, a kod novorođenih dečaka izazivaju urođeni kriptorhizam (problem sa spuštanjem testisa kod beba) i hipospadiju  (urođena anomalija razvoja otvora mokraćne cevi na pogrešnom mestu).

Ono na šta sigurno endoktrini disruptori utiču kod oba pola je gojaznost, i za to postoji sve više dokaza. Organska jedinjenja kalaja, na primer, TBT – tributil-kalaj-hlorid i TPT – trifenil-kalaj-hlorid, kojih ima u PVC proizvodima, od tekstila preko boja, podnih obloga i čak na papiru za pečenje, deluju na delove endokrinog sistema koji je odgovoran za metabolizam, energiju i apetit. Zato je danas sve više slučajeva gojaznosti od najranijeg detinjstva, što izaziva i rani pubertet. Brojna istraživanja uočila su da kod devojčica rast dojki danas počinje već od sedme godine života.

I tako smo suočeni s apsurdom da je sve ono što smo proizveli da bismo imali udobniji i kvalitetniji život zapravo počelo da nas ubija i smanjuje nam natalitet. Moderna medicina se protiv toga bori tako što ženama prepisuje sintetičke hormone koji neko vreme maskiraju simptome. Ali i ti hormoni preko kanalizacije dospevaju u vodotokove, tamo truju biljni i životinjski svet, i vraćaju nam se, opet preko vode koju pijemo ili kojom navodnjavamo useve. Naučnici su uočili pojavu feminizacije mužjaka riba u rekama pod uticajem rasta koncentracije sintetičkog estrogena koji preko kanalizacije dospeva u reke i jezera, i koji na taj način izaziva neplodnost, a samim tim i pomor riba. A to je samo jedna karika u lancu problema.

Smatralo se da ksenoestrogeni, veštačke supstance koje ometaju rad endokrinog sistema tako što oponašaju rad estrogena, nisu štetni jer ih u životnoj sredini ima u malim količinama. Potom je uočeno da, kada se oni udruže s prirodnim estradiolom, organizam duplo jače reaguje na njihovo dejstvo. Danas znamo da endokrini disruptori menjaju koncentraciju estrogena u organizmu žene i tako izazivaju poremećaj menstrualnog ciklusa, njegovo trajanje i obilnost, bolne menstruacije, ali i ozbiljnije poremećaje poput PCOS, endometrioze, mioma, neplodnosti i komplikacija tokom trudnoće. Niz studija koje su proučavale žene koje rade u proizvodnji olovnih baterija, žene izložene hlorodibromometanu u pijaćoj vodi i dihlor-difenil-trihloretanu (DDT), pokazale su da sve imaju skraćeni menstrualni ciklus. S druge strane, uočen je produženi menstrualni ciklus sa abnormalnim i bolnim krvarenjima kod žena izloženih dioksinima, pesticidima, polihloriranim bifenolima i etilen glikolima. Trudnice izložene olovu, živi, kadmijumu, etilen glikolu, DDT, pod velikim su rizikom od pobačaja ili prevremenog porođaja. Danas se i dalje ne zna tačan uzrok endometrioze, ali činjenica je da estrogen, odnosno njegov disbalans, igra veliku ulogu u nastanku poremećaja. Uočena je i učestala pojava mioma na materici kod žena koje istovremeno pate od smanjene funkcije štitaste žlezde. Hormonalni mehanizam koji stoji iza svih tih poremećaja je uticaj endokrinih disruptora na neuronske krugove hipotalamusno-hipofizno-gonadalne osovine, odnosno na zajedničko dejstvo endokrinih žlezda.

S obzirom da su endokrini disruptori toliko zastupljeni u našoj okolini, kako možemo pomoći sebi? Pre svega, možemo pokušati da što više smanjimo upotrebu proizvoda koji sadrže hemikalije. Umesto teflonskih tiganja možemo se vratiti starinskim, tučanim. Umesto modernih, plastičnih podova, možemo postaviti klasičan parket ili pločice. Plastične posude u kuhinji bi trebalo da zamenimo staklenim. Hranu bi trebalo da nabavljamo od pouzdanih dobavljača a vodu filtriramo. Uz prirodnu kozmetiku i sredstva za održavanje higijene i što češći boravak u prirodi, trebalo bi da svom endokrinom sistemu omogućimo nesmetani rad. Naravno, na rasprostranjenost ksenoestrogena u zemlji, vodi i vazduhu ne možemo mnogo uticati. Ali možemo se zaštititi prirodom.

Zato je tu Femisan A: to je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji omogućava dobar hormonalni balans i nesmetani rad ženskog reproduktivnog sistema, kao i normalan ciklus i plodnost. Postoji rešenje i za muškarce: Alfa Aktiv, jednako prirodno, utiče na normalizaciju nivoa testosterona i poboljšanje broja i kvaliteta spermatozoida. Udruženi, Femisan A i Alfa Aktiv doprinose plodnosti parova koji pokušavaju da se ostvare kao roditelji. U eri kada moderna dostignuća rade protiv nas, moramo se vratiti prirodi kako bismo obezbedili budućnost.

Tihi uljezi

Postoje tihi uljezi koji se redovno baškare u našem telu bez naše dozvole i znanja. Većina žena će tokom života imati ciste na jajnicima, često čak i svakog meseca, a da toga nisu ni svesne. Ciste su obično bezopasne i nestaju same od sebe, ali kako godine idu, mogu biti učestalije i sve veće, a s njihovim rastom javljaju se i simptomi: osećaj nadutosti i težine u stomaku, potmuli ili oštar bol u maloj karlici ili donjem delu leđa, mučnina, povraćanje, poremećaj varenja, bol prilikom pražnjenja debelog creva, bol tokom odnosa…

Ciste se otkrivaju tokom ginekološkog pregleda, najbolje transvaginalnim ultrazvukom. Srećom, većina nije kancerogena, ali nam ipak mogu izazvati komplikacije, uključujući i neplodnost. Ako smo im sklone, kako vreme odmiče biće ih sve više, a neke ciste mogu izazvati i bolno uvrtanje jajnika. Tada simptomi postaju žestoki i uključuju osećaj opšte slabosti, vrtoglavicu, padanje u nesvest, ubrzan dah, visoku temperaturu, povraćanje, i veoma, veoma jak i prodoran bol.

Nisu sve ciste iste, upravo iz razloga što se formiraju na različite načine. U jajniku se svakog meseca formira folikul, vrećica ispunjena tečnošću koja sadrži jajnu ćeliju. U normalnim okolnostima folikul će otpustiti jajnu ćeliju tokom ovulacije i ona će nastaviti svoj put kroz jajovod. Ali povremeno se desi anomalija: jajna ćelija sazri u folikulu, ali on ne puca već nastavlja da raste, obično od 3 do 10 cm u prečniku. Tako nastaje folikularna cista, poznata i kao vodena cista. Ona obično pukne sama od sebe u jednom trenutku, čega ne moramo ni biti svesne, ali u slučaju veće ciste možemo osetiti iznenadan bol u predelu jajnika.

Folikularne ciste spadaju u funkcionalne, baš kao i ciste žutog tela, corpus luteum, poznate i kao hemoragične ciste. Nakon ovulacije, kada jajna ćelija napusti folikul, on se normalno sam dezintegriše i nestane. To je takozvani corpus luteum ili žuto telo. Ali ponekad se desi anomalija, pa on, umesto da se razgradi, počne da se ispunjava tečnošću koja ponekad može sadržati i krv. U nekim slučajevima ovakva cista može izazvati krvarenje između ciklusa ili bol. I ona se može rešiti spontano, a kada pukne može izazvati obojeni sekret.

Za razliku od funkcionalnih cista koje su povezane s ovulacijom, nefunkcionalne se mogu pojaviti i rasti bez obzira na nju. One nisu bezazlene, mogu biti veoma bolne i izazvati veće komplikacije.

Najpoznatije nefunkcionalne ciste su endometriotične ili čokoladne ciste. Naša materica sadrži ćelije koje je oblažu i sačinjavaju endometrijum, omotač s njene unutrašnje strane koji igra veliku ulogu u procesu začeća i trudnoće. Tokom svake menstruacije ovaj omotač se obnavlja tako što se ljušti, izbacuje i formira novi. U normalnim okolnostima on obitava samo unutar materice, ali kada dođe do anomalije, njegove ćelije počnu da rastu izvan nje i kače se na unutrašnje organe, najčešće za jajnike. Takav poremećaj zove se endometrioza. Kada ona zahvati jajnik, njeno tkivo može rasti i formirati cistu, tzv. endometriom, čiji sadržaj vremenom postaje krvav, tamno braon, boje čokolade. Endometriomi mogu narasti čak do 20 cm. Tokom menstruacije ovo tkivo reaguje isto kao i ono unutar materice, pa izaziva i menstrualne bolove, obilno menstrualno krvarenje, neprijatnost tokom seksualnog odnosa, često mokrenje i bol prilikom pražnjenja debelog creva. Nažalost, učestalost endometrioze kod žena koje se leče od steriliteta je čak 40%.

Još jedna vrsta nefunkcionalne ciste, odnosno mnogo sitnih cista, javlja se kod žena koje pate od sindroma policističnih jajnika – PCOS. Njega karakteriše prisustvo velikog broja malih cista na oba jajnika. PCOS se čvrsto povezuje sa hormonalnim disbalansom i čest je uzrok neplodnosti. Obično izaziva neredovne menstruacije ili produžena krvarenja, a kako ga karakteriše prisustvo povišenog nivoa androgena, muških polnih hormona, prate ga i maljavost, problemi sa kožom i lučenjem sebuma a neretko i gojaznost. Upravo ovi hormoni sprečavaju jajnike da normalno funkcionišu, pa oni nisu u stanju da proizvode jajne ćelije i obezbede ovulaciju. Nažalost, danas svaka deseta žena u reproduktivnom periodu pati od ovog sindroma.

Jedan od najboljih načina da se rešimo cista je vrlo jednostavan i prirodan – pomoću lekovitog bilja. Ono će obezbediti najosnovniji preduslov za normalno funkcionisanje reproduktivnog sistema: dobar hormonalni balans. Osim toga, lekovito bilje regeneriše, sprečava upale, grčeve i bolove, normalizuje krvarenje, uništava viruse i bakterije, i što je najbitnije, stimuliše mikrocirkulaciju u jajnicima i tako obezbeđuje njihov nesmetani rad.

A kako da znamo koje lekovito bilje može da nam pomogne? To nam je olakšao Herba Svet, jer je odabrao ono najbolje, i u idealnoj razmeri i obliku ga stavio u Femisan A. Uz Femisan A ciste brzo nestaju, a redovnom upotrebom sprečava se pojava novih, reguliše se ciklus, jača plodnost i umanjuju tegobe čak i kod težih poremećaja kao što je endometrioza. Femisan A efikasno proteruje naše tihe uljeze i pomaže da budemo potpune gospodarice svog tela.

Peršun po alfabetu

Peršun je verovatno jedan od najzastupljenijih začina, ne samo u našoj već i svetskoj kuhinji. Teško je zamisliti supu ili čorbu bez njegovog lista ili korena. Prepun je minerala i vitamina: A, C, K, E, folne kiseline, kalijuma, bakra, cinka, kalcijuma, gvožđa mangana, kao i antioksidanasa – flavonoida, beta karotina, zeaksantina i luteina… Zato ima izuzetna svojstva koja nam pomažu da regulišemo nivo šećera u krvi, poboljšamo zdravlje bubrega i mokraćnih kanala, reproduktivnih organa, kardiovaskularnog, digestivnog sistema, zadržimo dobru koštanu masu i imunitet, poboljšamo rad jetre, a čak i da se izborimo sa malignim ćelijama. Odličan je i za kožu, podmlađuje je i sprečava akne, upale i pigmentaciju.

Posebno lekovita svojstva ima seme peršuna koje se oduvek koristi u narodnoj medicini. Pa da vidimo redom, po alfabetu, kakva sve svojstva ono ima:

  • Antikancerogeno: peršun sadrži apigenin, supstancu koja inhibira rast ćelija raka dojke.
  • Antimikrobno: seme peršuna ima sposobnost da ubija mikrobe i sprečava njihov razvoj. Zato predstavlja prirodni štit od mnogobrojnih infekcija.
  • Antipiretičko: seme peršuna smanjuje povišenu temperaturu i sprečava groznicu, svojim detoksifikujućim svojstvima.
  • Antireumatsko i antiartritično: pošto pospešuje izbacivanje toksina i pročišćava krv, seme peršuna pomaže da se oslobodimo viška mokraćne kiseline koja se skuplja u zglobovima i mišićima, i tako nas oslobađa bola.

  • Antiseptičko: seme peršuna onemogućava razvoj bakterija na ranama i povredama i tako sprečava pojavu sepse.
  • Antiinflamatorno: antioksidansi iz peršuna smanjuju upale, a kako nas efikasno lišava viška vode i otoka, tako još dodatno sprečava i upalne procese
  • Astringentno: seme peršuna ima sposobnost da skuplja krvne sudove, pa tako sprečava krvarenje. Ova njegova osobina je posebno izražena kod žena koje pate od obilnih menstruacija.
  • Detoksifikujuće: seme peršuna pospešuje izbacivanje toksina iz organizma putem urina, pa tako u korenu sprečava brojna oboljenja.
  • Digestivno: seme peršuna pospešuje lučenje digestivnih sokova u želucu čime pospešuje varenje.
  • Diuretičko: peršun pospešuje izbacivanje tečnosti iz organizma, pa nam osim upala i otoka može pomoći i da budemo vitkiji i oslobodimo se celulita.
  • Emenagogno: seme peršuna stimuliše lučenje hormona i tako reguliše ciklus, pomaže kod izostanka i neredovnih menstruacija, ali i olakšava bolne menstruacije, grčeve, mučninu i osećaj umora. Pošto pospešuje mikrocirkulaciju u jajnicima i materici, pomaže da se efikasno eliminišu ili spreče poremećaji ženskog reproduktivnog sistema.

  • Hipotenzivno: kada se redovno uzima, seme peršuna ima sposobnost da snižava povišeni krvni pritisak. Bogato je homocisteinom koji nam pomaže da smanjimo nivo lošeg holesterola.
  • Karminativno: seme peršuna eliminiše gasove i tako pomaže kod poremećaja varenja, nadutosti, nadimanja, mučnine, grčeva u stomaku… I svih tih simptoma tokom PMS-a.
  • Laksativno: seme peršuna efikasno sprečava zatvor i nagomilavanje fekalnog sadržaja u crevima, pojačava crevnu peristaltiku i olakšava pražnjenje.
  • Stimulativno: seme peršuna utiče na ceo organizam – stimuliše nerve, neurone, cirkulaciju krvi i limfe, varenje i imunitet. Iz tog razloga nam pomaže da imamo više energije i fizičke i mentalne snage.

Kada su žene u pitanju, možemo slobodno reći da peršun vredi imati za prijatelja: osim što će nam podmladiti izgled, dati blistav ten i pomoći da se oslobodimo celulita, seme peršuna igra veliku ulogu u lečenju amenoreje, dismenoreje i menstrualnog bola. Takođe, njegova sposobnost pospešivanja mikrocirkulacije dodatno stimuliše rad jajnika i tako doprinosi zdravoj ovulaciji i plodnosti.

I upravo su to sve razlozi što je seme peršuna sastavni deo Femisan A kapi: ovaj potpuno prirodni preparat sadrži odabrano lekovito bilje koje pomaže kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema: neredovnih, oskudnih, bolnih ili obilnih ciklusa, cista, policističnih jajnika, mioma, PMS-a, menstrualnih bolova, endometrioze i neplodnosti. Seckani peršun u supu, a Femisan A kapi u pola čaše vode pre obroka, i nema problema!

Bol u maloj karlici

Od puberteta do menopauze jajnici žene naporno rade kako bi bili spremni za svaku moguću šansu da obezbede nastanak novog života i produženje vrste. U tom naporu pomažu im hormoni koji se, poput jednog složenog mehanizma, smenjuju tokom jednog mesečnog ciklusa. Biti žena nije lako, i obično podrazumeva određenu dozu fizičke boli, čak i tokom sasvim normalnih fizioloških procesa. Uprkos tom bolu, moramo se posvetiti svakodnevnim aktivnostima i obavezama. Prijatelji, posao, škola, porodica, sport, kućni poslovi ne mogu da čekaju na idealan period našeg ciklusa kada se dobro osećamo i ništa nas ne boli.

Ali dešava se da je bol intenzivan, ponekad i nesnosan, i da moramo da ostavimo sve po strani, obavijemo se oko pojasa omiljenim ćebencetom i prilegnemo. Blag bol u jajnicima može biti prisutan tokom ovulacije, oko 14. dana ciklusa, i to je dobar bol, znak da jajnici rade svoj posao. Takođe je čest i tokom menstruacije ili neposredno pre njenog početka, naročito u mlađem dobu. Dismenoreja, menstrualni bol, javlja se usled oslobađanja prekomernih količina prostaglandina, što izaziva snažno grčenje materice, a može se osetiti i u jednom ili oba jajnika.

Obično znamo kako nam se telo ponaša tokom ciklusa i možemo da prepoznamo kada se desi nešto neuobičajeno i sumnjivo. A svaki bol koji odstupa od onog redovnog, mesečnog, može ukazivati na neki poremećaj. Jedan takav koji može da izazove bol u predelu male karlice su ciste na jajnicima. To su dobroćudne izrasline ispunjene tečnošću, ali često mogu uzrokovati, osim bola, i poremećaj menstrualnog ciklusa, krvarenje, a dešava se i da ih imamo a da nismo ni svesne. Postoje folikularne ciste koje nastaju kada folikul ne pukne tokom ovulacije, lutealne koje izaziva pucanje folikula nakon ovulacije, i hemoragične koje nastaju kod jačeg krvarenja prilikom pucanja folikula tokom ovulacije. Ciste mogu spontano da puknu, što može izazvati oštar i jak bol u predelu jajnika na kom su se nalazile.

Vrlo jak bol u jajniku može izazvati i takozvano ’uvrtanje jajnika’ ili torzija. Anatomski, jajnik uz trbušni zid drži tanki ligament, i kroz njega prolaze krvni sudovi i nervi koji snabdevaju sam jajnik. Kada se taj ligament uvije dolazi do ovog bolnog poremećaja, koji se najčešće dešava zbog prisustva cista jer one otežaju ili uvećaju jajnik.

Kada se endometrijum, sloj koji obavija matericu, odvoji i greškom dopre do drugih organa za koje se zakači i nastavi da se razvija, nastaje endometrioza. Najčešće se kači na jajnike i jajovode i izaziva intenzivan bol, koji postaje jači tokom menstruacije ili seksualnog odnosa. Osim što je veoma neprijatan i bolan, ovaj poremećaj može izazvati i neplodnost.

U normalnim okolnostima zrelo jajašce preko jajovoda dolazi do materice i tu čeka da bude oplođeno. Ali do oplodnje i razvitka trudnoće može ponekad, greškom, doći i dok je jajašce još uvek u jajniku ili jajovodu, odnosno van materične šupljine. To je ektopična ili vanmaterična trudnoća i često je posledica upalnih procesa. Karakteriše je jak jednostrani bol u maloj karlici, i tada je neophodna hitna lekarska intervencija.

Još jedan bolan poremećaj je zapaljenska bolest male karlice koja zahvata matericu, jajnike i jajovode. To je seksualno prenosiva infekcija i često je karakteriše jak bol u jajnicima koji se pogoršava tokom seksualnog odnosa. Možemo je razlikovati od drugih poremećaja po propratnim simptomima: povišenom temperaturom, pojačanim vaginalnim sekretom ili krvarenjem i osećajem peckanja prilikom mokrenja. Često menjanje seksualnih partnera i nezaštićen seks su najveći faktori rizika, a ako se ne leči može izazvati ozbiljne komplikacije.

Redovnim ginekološkim pregledima može se otkriti poremećaj dok je još u začetku, a posebno sprečiti komplikacije i neke mnogo opasnije bolesti. Na primer, karcinom jajnika najčešće ne izaziva bol, već samo osećaj nadutosti i potrebu za češćim mokrenjem. Ali u slučaju iznenadnih simptoma, kao što su jak i uporan bol u maloj karlici, promene u krvarenju i trajanju menstruacije, krvarenju van menstruacije ili tokom seksualnog odnosa, krvi u urinu ili veoma visoke temperature uz preznojavanje, mučninu i povraćanje, potrebno je obavezno potražiti lekarsku pomoć.

Kod mnogih poremećaja ženskog reproduktivnog sistema veliku pomoć i olakšanje može nam doneti lekovito bilje. Tu se najviše ističu dve biljke koje su od davnina pomagale ženama: virak i hajdučka trava. Osim što smanjuju menstrualne grčeve i normalizuju krvarenje, ove dve biljke deluju na sam uzrok problema: hormonalni disbalans. U sinergiji sa cvetom nevena, crvenim zdravcem, plodom peršuna, listom maline, rusomačom, one pomažu kod cista i policističnih jajnika, poremećaja ciklusa, bola izazvanog endometriozom, mioma, obilnih i bolnih menstruacija, PMS-a, ranica na grliću materice, a deluju i protivupalno i antibakterijski. Pored toga, ove lekovite biljke veoma pozitivno utiču na plodnost, pospešuju je, a njihov efekat je dugoročan i može obezbediti zdravu trudnoću.

Sve one deo su modernog preparata zasnovanog na tradiciji: Femisana A. Femisan A već dve decenije pomaže ženama od puberteta do menopauze i omogućava im da vreme posvete svemu onom do čega im je stalo. Bez bola i neprijatnih iznenađenja.

Prirodni izvori estrogena

Nizak nivo estrogena u telu žene izaziva niz reakcija koje se odražavaju na sve aspekte života. Bez njega smo zaboravne, nervozne, depresivne, patimo od nesanice, akni, gojaznosti, smanjenog libida, neplodnosti, neredovnih menstruacija, infekcija bešike, glavobolja, i pod velikim smo rizikom da obolimo od osteoporoze i poremećaja kardiovaskularnog sistema, ali i nekih vrsta karcinoma. Ovog hormona imamo sve manje kako godine odmiču, ali negativne tekovine naše moderne civilizacije, naročito procesuirana hrana i agresivne hemikalije kojima smo okruženi, doprinose tome da žene danas sve češće pate od nedostatka estrogena u sve mlađem dobu.

O fitoestrogenima i razlici između njih i ksenoestrogena već smo pisali ovde: Prirodni balanseri i razjasnili da prirodni fitoestrogeni ne mogu biti štetni jer zapravo imaju dvostruko dejstvo na naš organizam: slabo estrogensko i izraženo antiestrogensko, što znači da oni neće pretrpavati naš organizam ovim hormonom, već će se postarati da ga uvek imamo u pravoj količini – postaraće se za naš hormonalni balans.

Postoje tri glavne grupe fitoestrogena: izoflavonoidi kojih najviše ima u mahunarkama, lignani u žitaricama, semenkama, voću i povrću, i kumestanini kojih ima u klicama. Priroda je, dakle, sve lepo uredila – stavila je estrogen u hranu, i da se ona pita nikada niko ne bi ni trebalo da pati od hormonalnog disbalansa. Ali otkako smo počeli da pijemo slatka gazirana pića i jedemo viršle u belim zemičkama, priroda se više ne pita. Zato ćemo se ovde pozabaviti hranom koja sadrži estrogene u sebi i može nam pomoći da uspostavimo hormonalni balans u svom organizmu. Pa evo spiska za našu sledeću nabavku na pijaci:

  • Beli luk – više poznat po svom antibiotskom dejstvu, beli luk je bogat i fitoestrogenima i pomaže nam da zadržimo zdravu gustinu kostiju.
  • Breskve – ovo ukusno voće sadrži fitoestrogene lignane koji, po nekim studijama, čak za 15% smanjuju rizik od raka dojke.
  • Orašasti plodovi – pistaći i orasi su sjajan izvor izoflavonoida i kada nam se nešto gricka mnogo je bolje uzeti nekoliko oraha nego čips.

  • Sušeno voće – urme, suve šljive i suve kajsije od svog suvog voća sadrže najviše fitoestrogena.
  • Crno vino – naravno, u umerenim količinama, osim što štiti krvne sudove sadrži i fitoestrogene koji doprinose hormonalnom balansu.
  • Mahunarke – pasulj, leblebije, sočivo, bogati su fitoestrogenima, ali sadrže i dragocena vlakna koja nam regulišu varenje i održavaju zdravu kilažu. Zato umesto industrijske paštete napravite humus – evo kako: Humus
  • Masline i maslinovo ulje – održavaju nam zdrav nivo hormona, ali i jačaju srce, kožu, kosu i nokte.
  • Avokado – osim što sadrži fitoestrogene i pomaže da imamo redovan menstrualni ciklus, ovaj ukusni plod nas štiti i od hormona stresa, kortizola. Možemo ga jednostavno namazati na integralni hleb, ili… evo još jednog interesantnog recepta: Superhrana x2
  • Nar – sjajan plod prepun antioksidanasa blokira višak estrogena i tako sprečava rak dojke.
  • Losos – najbolji izvor omega 3 masnih kiselina štiti srce i krvne sudove, ali i pomaže zdravo lučenje hormona.
  • Bobičasto voće – jagode, brusnice i maline su posebno bogate fitoestrogenima, ali sadrže i takav sklop vitamina, minerala i vlakana da su blagotvorne po ceo organizam.

  • Pšenične mekinje – sadrže lignane i vlakna koja utiču na nivo estrogena. Zato je važno jesti hleb od celog zrna, a i same mekinje možemo ponekad dodati u jogurt ili peciva koja sami mesimo.
  • Kinoa – ova sjajna žitarica koja sadrži složene ugljene hidrate i održava stabilan nivo šećera u krvi takođe nas štiti od viška androgena, muških polnih hormona. Napravite interesantnu salatu s njom, evo kako: Tabuli
  • Laneno seme, seme bundeve, suncokreta, susama – prepuni su lignana, a samo laneno seme sadrži 800 puta više lignana od ostale biljne hrane. Zato je dragoceno ženama u menopauzi. Ono, kao i susam, ne samo da balansira nivo estrogena, već i nivo holesterola u krvi. A evo kako da se postaramo da svakog dana unesemo po malo susama: Tri moćna antioksidanta
  • Zeljasto povrće i kupusnjače – karfiol, brokoli, prokelj, kupus, kelj… odličan su izvor fitoestrogena. Karfiol i brokoli posebno jer sadrže sekoisolariciresinol, vrstu lignana, dok kupusnjače sadrže polifenol kumestrol, još jednu vrstu fitonutrijenta sa estrogenskom aktivnošću.

  • Soja – iako je ova mahunarka izuzetno bogata fitoestrogenima izoflavonima koji pozitivno utiču na na nivo estrogena u krvi, nalazi se pri dnu liste jer je često genetski modifikovana. Ako je pronađemo u organskom obliku, kao i proizvode od nje: tofu, tempeh, miso… može nam pomoći da se izborimo s hormonalnim disbalansom i zaštiti nas od raka dojke.
  • Klice – sadrže pravu riznicu nutrijenata, uključujući i fitoestrogen kumestrol. Šampion među njima je alfalfa – detelina lucerka. Pored nje, možemo praviti i klice od pšenice, soje i mahunarki i dodavati ih u salate. Na koji način, pročitajte ovde: Zdrav dodatak obroku

U nastanku i aktivaciji estrogena važnu ulogu igraju i neki vitamini i minerali. Vitamini B grupe, naročito B2 i B6, smanjuju rizik od karcinoma dojke, a vitamin D inače funkcioniše kao hormon u našem organizmu i neophodan je za sintezu estrogena, s kojim nas zajedno štiti od kardiovaskularnih oboljenja. Tu je i jedan manje poznat mineral – bor, koji je takođe neophodan za metabolizam polnih hormona, i testosterona i estrogena, a sadrže ga orašasti plodovi, mahunarke, med, breskve, urme…

Kada je zdravlje u pitanju, najbitnije je postarati se za dobar hormonalni balans, jer problemi počinju kad se on poremeti. Pored zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i optimizma, u tome nam pomaže i Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, bez veštačkih hormona i konzervansa, pomoći će nam da se izborimo sa poremećajima čiji uzrok leži upravo u hormonalnom disbalansu: cistama, policističnim jajnicima, miomima, poremećajima ciklusa, neplodnošću, PMS-om, fibrocističnim dojkama… Priroda se za sve postarala, na nama je samo da mudro izaberemo.

Dan kada nam priroda stavlja ružičaste naočare

Oko četrnaestog dana ciklusa žene započinje proces koji je pravo malo čudo prirode: u jajniku puca folikul i oslobađa se zrela jajna ćelija koja potom putuje kroz jajovode do materice gde čeka da bude oplođena. To je ovulacija, i u normalnim okolnostima nastupa jednom mesečno, između 12. i 16. dana pre početka naredne menstruacije.

Ovulaciji prethodi lučenje velike količine estrogena, hormona koji pomaže da zadebljaju zidovi materice – endometrijum, kako bi se stvorili povoljni uslovi da primi spermatozoide, kao i da se jajna ćelija udobno ’ugnezdi’. Estrogen podstiče i lučenje još jednog, luteinizirajućeg hormona, čiji nalet oslobađa zrelu jajnu ćeliju. Upravo taj trenutak kada se zrela jajna ćelija oslobodi iz jajnika predstavlja početak stvaranja preduslova za nastanak novog života.

Jajna ćelija čeka na najbrži spermatozoid samo 24 sata, bez obzira što su oni aktivni i do pet dana, pa se može desiti da je, kada ona dospe u matericu, tamo je već više dana čeka neki strpljivi kavaljer. I tako, kada se saberu ta dva životna veka, jajne ćelije i spermatozoida, plodni period žene može trajati oko šest dana.

Ali priroda ima još veća čuda za nas: tokom jednog ciklusa žena može ovulirati i dva puta, i to se obično dešava u isto vreme, pa se pomoću te dve zasebne zrele jajne ćelije mogu začeti dvojajčani blizanci. S obzirom da je ovulacija individualna i da dužina ciklusa varira od žene do žene, može se dogoditi da jajnu ćeliju oplodi i neki spermatozoid koji se u materici zadržao tokom ili odmah nakon menstruacije.

Žene često ne obraćaju pažnju na znake koji najavljuju ovulaciju, ali oni su često prisutni i vrlo jasni. U nemačkom jeziku postoji izraz Mittelschmerz – bukvalno prevedeno ’srednji bol’ – bol na sredini ciklusa. Smatra se da ga oseća petina žena tokom ovulacije u donjem stomaku. Razlog za to mogu biti oticanje folikula u jajnicima, probijanje folikula kroz zid jajnika, kontrakcije jajovoda i mišićnih ćelija jajnika ili pojačana cirkulacija krvi. Ovo je ’dobar bol’ – znak da se proces ovulacije odvija kako treba, a ženama koje ga osećaju može pomoći i u planiranju trudnoće.

Pored bola u donjem delu stomaka, tokom ovulacije dolazi i do promene u sluzi – sekretu. Za to je zaslužan estrogen koji utiče na gustinu sekreta, pa kako se trenutak ovulacije približava, tako je on bezbojniji i ’klizaviji’, kao belance. Nakon ovulacije, kada na scenu stupi progesteron, sekret se ponovo menja i postaje manje tečan.

Estrogen kod većine žena izaziva i veću količinu soli u pljuvački. Kada se pljuvačka posmatra pod mikroskopom, 3-5 dana pre ovulacije poprima oblik paprati, pa se i na taj način može planirati trudnoća. Grudi i bradavice mogu postati osetljivije i napete, a dan nakon ovulacije dolazi do blagog porasta bazalne temperature kod nekih žena odmah po buđenju. Pred ovulaciju može doći i do povećanja pulsa. Ovulacija svoj dolazak može najaviti i preko kože – sitnih bubuljica na licu i pojačanog lučenja sebuma. Nekim ženama otiču limfne žlezde na preponama, ali verovatno najjasnija najava je baš u osećaju.

Ono što žena pred ovulaciju oseća, a što je zapravo trik prirode da omogući produženje vrste, jeste pojačana seksualna želja i povećana mekoća i otvorenost grlića materice. Ovo je vreme kada priroda ženi stavlja ’ružičaste naočare’ pa joj svet deluje lepši, uključujući i partnera koji odjednom postaje privlačan, a njegove mane koje je jasno primećivala ranije polako blede. Samim tim što je raspoloženija i ona partneru deluje privlačnije. I tako, u tom ’ružičastom’ periodu može doći do nastanka novog života i novog razdoblja u životu para, naročito žene.

Ali… Danas je sve češća pojava anovulatornih ciklusa – ciklusa tokom kojih dolazi do redovne menstruacije, sve deluje normalno, ali izostaje ovulacija. To se može događati i kada ne postoji ni jedan drugi problem, a vrlo je često u slučaju sindroma policističnih jajnika (PCOS). Ovaj poremećaj može izazvati neredovne i neujednačene ovulacije, a dijagnostifikuje se ultrazvukom kada se opaža prisustvo mnoštva sitnih cista unutar jajnika. Pored izostanka ovulacije, PCOS izaziva i pojačanu maljavost, akne i masnu kožu, kao i problem sa gojaznošću – kilogrami se lepe iako nam je ishrana ista kao i pre.

Hormonalni disbalans je epidemija modernog doba. Često ga ne primetimo dok ne izazove neki teži poremećaj za koji nam posle treba mnogo vremena i muke da ga se oslobodimo. Zato je bitno na vreme utvrditi poremećaje reproduktivnog sistema i odmah reagovati. A može i obrnuto – sprečiti da se uopšte dogode. I sve to može Femisan A: ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja pomaže ženama da zadrže dobar hormonalni balans, ali i da reše probleme reproduktivnog sistema kao što su PCOS, ciste, miomi, da ublaže posledice i simptome endometrioze, da imaju normalan, redovan i ovulatoran ciklus, da budu plodne, kao i da se reše neprijatnih simptoma koji prate period pre menstruacije.

Dozvolimo prirodi da nam stavi ružičaste naočare, ali osluškujmo svoj organizam i reagujmo čim primetimo da nešto nije u redu. Zato su tu redovni ginekološki pregledi i Femisan A.

Udruženim snagama protiv steriliteta

Danas na Balkanu svaki šesti par ima problem sa sterilitetom, u Srbiji čak 4500 parova je u nemogućnosti da se ostvare kao roditelji. U borbi protiv steriliteta bitno je da budemo dobro informisani i da razumemo šta ga može izazvati. Kako objašnjava ginekolog-akušer Dr Duško Antonić, sterilitet se deli na primarni i sekundarni. Smatra se da primarni sterilitet postoji kod parova kod kojih tokom godinu dana, uz redovne i nezaštićene seksualne odnose, nije došlo do trudnoće. Ista situacija je i kod parova koji se bore sa sekundarnim sterilitetom, samo što su oni tokom zajedničkog života ranije uspeli da dobiju barem jedno dete.

Statistike kažu da je prepreka da dođe do trudnoće 40% do muškaraca, 50% do žena, a u 10% slučajeva kada je sve naizgled u redu kod oba partnera, problem je nepoznat, neispitan, moguće endokrinološki ili je pak došlo do imunološke reakcije usled nekompatibilnosti para. Kod oko trećine parova problem postoji i kod jednog i kod drugog partnera, dok u 40% slučajeva postoji više istovremenih poremećaja koji su uzrok steriliteta.

Kod žena u 25% slučajeva problem je u produkciji jajne ćelije – anovulatornim ciklusima. Žena tada ima normalnu menstruaciju ali ne dolazi do ovulacije. Inače, tokom jedne godine u normalnim uslovima, žena će imati 9-10 ciklusa sa ovulacijama i 2-3 bez ovulacije.

U preostalih 25% slučajeva problem može biti u transportu jajne ćelije do ampularnog dela jajovoda gde spermatozoid treba da je oplodi, da bi se potom spustila ka materici i usadila u endometrijum. Problem može nastati usled zapaljenskih procesa u endometrijumu, jajovodima ili zapušenja.

Kad je u pitanju muški sterilitet, on često nastaje kao posledica nedovoljne proizvodnje spermatozoida tj. semene tečnosti i problema u njihovom transportu. To može biti posledica urođenih poremećaja, čestih upala na nivou testisa, hroničnih bolesti, infekcija ili poremećaja cirkulacije u genitalijama.

Ali nisu retki slučajevi kada do začeća i dođe, ali nakon nekog vremena sve se završi pobačajem. Prošle godine su objavljeni rezultati jednog američkog kliničkog istraživanja koje se bavilo posmatranjem žena kod kojih je došlo do više uzastupnih pobačaja. Dakle, iako je dolazilo do trudnoće, nju nije bilo moguće održati. Studija je analizirala semenu tečnost 49 muškaraca kod čijih partnerki je pre 20. nedelje trudnoće dolazilo do pobačaja tri ili više puta uzastopno. Na godišnjoj konferenciji Društva endokrinologa objavljena su opažanja da je sperma tih muškaraca imala duplo više genetskih oštećenja i četiri puta više štetnih molekula, tzv. slobodnih radikala kiseonika (slobodne kiseoničke vrste) u odnosu na uzorke zdravih muškaraca koji su prolazili kontrole usled manjih problema sa plodnošću.

Kada su u pitanju uzastopni pobačaji, doktori su ih do sad uglavnom posmatrali kao posledicu zdravstvenih problema žene, na primer grešaka u hromozomima, hormonalnih problema ili poremećaja koagulacije krvi. Ali za do 50% slučajeva nije bilo objašnjenja. Ranija istraživanja su dokazala ulogu sperme u razvoju placente i njenom funkcionisanju, što je najvažniji preduslov u prevenciji pobačaja. Ali niko nije povezivao kvalitet sperme sa pobačajima, već se uglavnom utvrđivao samo broj i mobilnost spermatozoida pre začeća. Ova studija otvara vrata novim istraživanjima koja bi trebalo da rasvetle do sada nejasne slučajeve.

A šta je to što možemo uraditi još danas? Parovi koji planiraju trudnoću treba da budu svesni da njihov način života veoma utiče na buduće potomstvo. Nezdrava ishrana, alkohol, duvan, sedentni način života, tesna odeća, nedovoljno sna i izlaganje toksinima i zračenju veoma negativno utiču na hormonalni balans i plodnost kod oba partnera. Osim urednog života i brige o svom telu i psihi, tu je i pomoć iz prirode za sve parove koji gledaju u budućnost.

Femisan A pomaže ženama da regulišu hormonalni disbalans i ojačaju plodnost. Ovaj prirodni preparat na bazi lekovitog bilja stimuliše ovulaciju, jača endometrijum materice i povećava šansu da se formira zrela jajna ćelija koja se može iskoristiti za oplodnju. Pomaže i kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema koji, opet, negativno utiču i na plodnost: cista, mioma, PCOS, kao i čestih upala urogenitalnog sistema. Lekovito bilje, za razliku od hormonalne terapije, polako i postepeno daje efekat, ali je on zato kasnije dugotrajniji. Zato je bitno preparat koristiti tokom dužeg vremenskog perioda.

Alfa Aktiv muškarcima pomaže da povećaju koncentraciju, broj i pokretljivost spermatozoida, i uspostavlja odgovarajuće i brze ejakulacije. L-karnitin u preparatu pomaže proces sazrevanja spermatozoida, a damjana pospešuje mikrocirkulaciju u genitalijama. Kako spermatogeneza prirodno traje 72-90 dana, preparat je potrebno primenjivati najmanje 90 dana.

Uz Femisan A i Alfa Aktiv statistike su samo broj, a potomstvo se podrazumeva.