Tag Archives: femisan a

S lekovitim biljem kroz prostor i vreme

Ako posmatramo prirodu kao jedan celovit, jedinstveni organizam, lako možemo uočiti da ona sadrži sve što je potrebno za nastanak i održanje života. Svaki disbalans ima svoj kontra-teg, svaka boljka ima svoj lek. U tom složenom svetu svako biće koje je deo njega je ujedno i zaseban mikrosvet, i njihova međusobna interakcija vidljiva je na svim poljima. Mikrosvet i makrosvet ogledaju se jedno u drugome, pa je tako svaka jedinka, od najsitnijeg organizma do najsloženijeg, točkić mehanizma koji ga napaja energijom.

U skladu sa osnovnim principima kosmogonije, drevne teorije nastanka sveta, četiri osnovna elementa: voda, vatra, zemlja i vazduh, spajaju se u skladnim proporcijama kako bi materiji udahnula dušu. Naši preci koji su posmatrali nebo nezagađeno uličnim osvetljenjem i hodali po poljima koja nisu poznavala kisele kiše i izduvne gasove, lako su uočavali ovu povezanost i znali su gde da traže pomoć kada telo ili duša zabole.

Avicena

Da biljke imaju dušu, verovao je i Avicena, persijski erudita iz 10. veka naše ere, koji se smatra ocem moderne hemije. Na istoku poznatiji pod imenom Ibn Sina, autor je oko 450 radova od kojih je 40 iz oblasti medicine. Dok u Evropi mrak Srednjeg veka pritiska nauku i religijske dogme prevladavaju nad razumom, na istoku kultura i nauka cvetaju. Upravo je Avicena najznačajniji naučnik i mislilac ovog islamskog Zlatnog doba. Baš kao što svi točkići u mehanizmu deluju zajedno, tako se i Avicena oslanja na dela antičkih filosofa, pre svega Aristotela, ali i dostignuća Hipokrata, Galena i drugih iscelitelja bliskog i dalekog istoka. Putem sistematičnih eksperimenata i analize rezultata, ovaj briljantni um postavio je osnove moderne medicine i kliničke farmakologije. Avicena je tvorac prvih karantina, pošto je shvatio mehanizme delovanja infekcije, insistirao je na jačanju imuniteta i prevenciji, definisao je pojam sindroma, uveo kontrolisane studije, opisao niz oboljenja, fizičkih i mentalnih, a njegovi zapisi, pre svega Knjiga isceljenja i Kanon medicine, su tokom više vekova bili deo osnovnih udžbenika medicine i u Evropi. U svom holističkom pristupu pacijentu, ovaj drevni mislilac naglašavao je važnost svih faktora koji utiču na isceljenje, ne samo tela već i duše – uključujući i muziku i prijatelje.

Šen Nung

Avicena je samo jedan iz niza sjajnih lekara tokom istorije koji se, između ostalog, oslanjao i na isceliteljsku moć lekovitog bilja. Neki od njih su deo mita, kao kineski car Šen Nung, ’božanski ratar’ prozirnog stomaka, koji je prvi koristio žen šen. Za razliku od njega, ljudi od krvi i mesa, poput Hipokrata i Teofrasta, postavili su jasnu granicu između izlečenja i božanske intervencije. Pedanije Dioskurid, travar i hirurg iz vremena vladavine Nerona, ostavio je za sobom preko 1000 zapisa o lekovitim svojstvima oko 600 biljaka. Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za Galena, hirurga iz 2. veka naše ere, kao i Paracelzusa, rođenog u Švajcarskoj, ali zapravo građanina sveta koji je proputovao Evropu, od Skandinavije, preko Moskve,  sve do Egipta, Svete zemlje, Turske, Balkana i Grčkih ostrva, a istoriji medicine zaveštao je kauterizaciju rana, obaveznu amputaciju gangrenoznih udova i toksikologiju. Među običnim ljudima veoma cenjeni lekar, a prezreni ‘lakrdijaš’ među visokoobrazovanim naučnicima tog doba čije je uskogrude teorije opovrgavao u praksi, Paracelzus je verovao u posmatranje prirode, eksperimentisanje, svestranost. Tvrdio je da doktor ’mora biti alhemičar, mora da posmatra majku zemlju gde leže minerali, a kako planine neće doći njemu, on mora otići u planine’. Kako su mu putovanja proširila vidike, smatrao je da se iskustvo o svetu mora prikupljati iz svih izvora, ne samo od priznatih naučnih autoriteta, već i od starica, Ciganki, proročica, nomadskih plemena, pa čak i odmetnika i lopova. Kako se ljudi, biljke, minerali i bolesti razlikuju od mesta do mesta, tako se i doktor mora kretati i prikupljati znanja svuda.

Paracelzus

Duša ne prepoznaje spoljnu ili unutrašnju fizičku konstrukciju biljaka i korenja, ali intuitivno spoznaje njihovu moć i vrline, i odmah prepoznaje njihov potpis, orgasku aktivnost koju prenose na sve oko sebe u prirodi, tvrdi Paracelzus.

Engleski herbalizam obeležio Nikolas Kalpeper, koji se rodio iste godine kada je umro veliki Šekspir. Celog života je proučavao lekovito bilje i sva svoja saznanja sažeo u delu Sve o biljkama, a bolesne je lečio besplatno, verujući da je medicina javno dobro, i da se lek za svaku boljku može ubrati u neposrednoj okolini.

Marija Treben

O svim ovim vrsnim lekarima postoje brojni zapisi i njihova dela i dalje žive. Ali njihova učenja se baziraju na hiljadama i hiljadama narodnih iskustava i znanja koja su se vekovima prenosila s kolena na koleno. Baš kao što je Paracelzus dragocene podatke o lekovitom bilju prikupljao od starica i nepismenih nomada po raznim evropskim zabitima, i ono što danas znamo, a što je nauka i dokazala, dugujemo brojnim bezimenim travarima kako s naših prostora, tako i diljem sveta. Prošli vek obeležila je i Austrijanka Marija Treben, koja je ponovo probudila pažnju i interesovanje zapada za lekovito bilje. U svojoj knjizi Zdravlje iz božje apoteke, Treben ne negira važnost saznanja moderne medicine, ali podseća da je prekomerna i često pogrešna upotreba antibiotika dovela do ozbiljnih negativnih posledica.

Među biljkama koje Marija Treben pominje su i virak, rusomača, hajdučka trava i neven, koje su posebno korisne ženama, u raznim fazama života. I naši čuveni ’narodni lekari’, Vasa Pelagić i Jovan Tucakov, posebno cene hajdučku travu koju, kako Pelagić kaže, ’zna gotovo svaki seljak bez sviju botanika i botaničara’, a u riznici Tucakova posebno mesto zauzimaju i crveni zdravac, virak, rusomača i neven. Neuredne menstruacije, belo pranje, bolovi, grčevi, odlivi, upale jajnika, miomi, ranice na grliću, prolaps materice, opuštenost trbušnih mišića i materičnih ligamenata nakon porođaja,  sve su to poremećaji za koje se pomoć može naći u ovom bilju.

Pećina Šanidar

Arheologija je zabeležila najstarije ostatke suvog lekovitog bilja u pećini Šanidar u Iraku za koje se procenjuje da su stari čak 65 000 godina. Da je lekovito bilje oduvek bilo dragoceno i da njegova vrednost ne bledi ni danas, potvrđuje i činjenica da se, od 8 biljaka koje su tu pronađene, 7 i dalje koriste za lečenje. Među njima je i hajdučka trava. Mnogo milenijuma nakon Neandrentalaca koji su sahranjeni u ovoj pećini, istu tu lekovitu biljku, hajdučku travu, bere Avicena na poljima Persije, i namenjuje je za poboljšanje cirkulacije i protiv grčeva. Travar i lekar je u neku ruku i alhemičar, koji običnu travku pretvara u zlata vredan lek. Zato nije slučajno što je naučni naziv za virak Alchemilla, od arapske reči alkemelih – alhemičar – ‘mali čarobnjak’.  Osim što se znalo za lekovita svojstva ove biljke, verovalo se da rosa sa njenih listova, koju su zvali i nebeska voda, ima moć da metal pretvori u zlato.

Tucakov i Pelagić

Od drevne kineske medicine, 600 biljaka antičkih lekara, Aviceninog bilja s dušom, kosmopolitskih biljaka Paracelzusa i onih iz Kalpeperovog dvorišta, preko naših čuvenih travara i travarki, lekovito bilje ima sposobnost da nas ujedini, ne samo prostorno, već i kroz vreme. Ko zna koliko žena je ublažilo menstrualne grčeve zahvaljujući virku Marije Treben, koliko ih je regulisalo obilna krvarenja zahvaljujući Aviceninoj hajdučkoj travi, koliko ih je zatrudnelo zahvaljujući rusomači, nevenu, crvenom zdravcu… To je tradicija koju ne smemo prekinuti, i zato danas imamo Femisan A. Lekovito bilje čiju vrednost su potvrdili vekovi a moderna nauka dokazala, sa najčistijih polja i najiskoristljivijem obliku i proporcijama, sabrano je u ovom prirodnom preparatu koji nastavlja da pomaže ženama širom sveta.

Kradljivac gvožđa

Nekada se anemija kod dece lečila tako što bi majke i bake zabole gvozdeni i bakreni ekser ili žicu u jabuku i sutradan tim voćem hranile decu. Slično receptu naših baka, kuvanjem u tučanom posuđu možemo pojačati nivo gvožđa u hrani čak za 20%. Gvožđe je neobičan mineral, koga vidimo i golim okom.

A zašto nam je gvožđe potrebno? Hemoglobin je protein iz crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) čija je uloga da prenosi kiseonik do pluća i ostalih delova tela. Najvažniji deo hemoglobina je gvožđe, koje se apsorbuje iz hrane u tankom crevu, pa preko krvi putuje do koštane srži koja je neka vrsta ’fabrike’ crvenih krvnih zrnaca. Jedan eritrocit tokom jednog minuta može da primi milion atoma gvožđa.

Logično je da kada ne unosimo dovoljno gvožđa, kada se ne apsorbuje adekvatno ili kada iz nekog razloga krvarimo, naše telo nije u stanju da mišiće, mozak, pluća, srce i ostala tkiva snabde kiseonikom. Tada smo anemični.

Osim siromašne ishrane, manjak gvožđa možemo imati tokom trudnoće, kada su povećane potrebe tela za ovim mineralom, ako mnogo vežbamo, u detinjstvu i ranoj mladosti dok još rastemo, ukoliko naš digestivni sistem ne funkcioniše i nedovoljno apsorbuje nutrijente iz hrane, ako postoji neko unutrašnje krvarenje, na primer u debelom crevu ili zbog obilnih menstruacija, najčešće izazvanih miomima na materici. Manjak gvožđa može biti i simptom nekih oboljenja – čira, hemoroida, hernija, parazita, čak i karcinoma.

Simptomi anemije su višestruki, i često, ako ne uradimo test krvi, nismo u stanju da povežemo da nam telo poručuje da mu treba više gvožđa. Zato je važno da obratimo pažnju ako osetimo da:

  • lako se umaramo i stalno smo iscrpljeni,
  • lako se zadišemo, dovoljno je da se popnemo stepenicama jedan sprat,
  • srce nam se lako uzlupa,
  • imamo često vrtoglavicu, titranje pred očima ili glavobolju,
  • ruke i stopala su nam stalno hladni, bez obzira na vremenske prilike,
  • imamo pritisak u grudima,
  • razdražljivi smo,
  • imamo otežano varenje i gutanje,
  • ne uspevamo da se koncetrišemo,
  • često nas napadaju infekcije,
  • koža nam je bleda i suva, često puca u uglovima usana,
  • nokti nam se lako lome,
  • kosa nam opada više nego inače…

Anemiju ne treba zanemariti jer, osim što se zbog nje osećamo veoma loše i nismo u stanju da funkcionišemo, može biti okidač niza oboljenja. A jednostavno se otkriva – analizom krvi. Kada se utvrdi, moramo povećati unos gvožđa, putem suplemenata ili hrane, ili najbolje – oba. Ali nije dovoljno da kao Popaj jedemo samo spanać: naše telo je u stanju da apsorbuje i iskoristi 14-18% gvožđa koje unesemo iz obroka koji sadrži meso, ribu ili morske plodove i biljnu hranu, dok iz vegetarijanskog obroka apsorbuje samo 5-12%.

Razlog što danas veliki deo populacije pati od anemije je što je zemiljište osiromašeno, a za apsorpciju gvožđa je potrebno da se sklopi više kockica. U sluznici dvanaestopalačnog creva nastaje protein apoferitin koji se vezuje za gvožđe, čija količina je ograničena, pa samim tim i apsorpcija gvožđa. Metabolizam gvožđa zavisi i od hormona hepcidina koji transportuje gvožđe iz ćelije, kao i proteina regulacije gvožđa (IRP) koji omogućava ćelijsko preuzimanje i skladištenje gvožđa i transport iz ćelije.

Za normalan sastav hemoglobina su, pored gvožđa, potrebni i bakar, kobalt i vandalijum. Za ćelijsko disanje, pored njega potrebni su i vitamini B2, 3, 5 i molibden. Za snabdevenost eritrocita gvožđem neophodan je vitamin B2, dok vitamini C i E pomažu funkciju ovog minerala, a vitamin A iskoristljivost. Bakar pomaže transport gvožđa u plazmi… I to je samo deo uslova koje naše telo postavlja.

Dakle, čak i ako unosimo dovoljno gvožđa, da bi se ono apsorbovalo potrebni su nam: hlorovodonična kiselina, vitamini C, B2, B12, folna kiselina, bakar, kobalt, kalcijum, mangan, sorbitol, fosfor. Suprotno tome, preterani unos kalcijuma, cinka, magnezijum oksida, fosfora i kofeina mogu smanjiti koncentraciju gvožđa u krvi. Apsorpciju odmažu i fitinska kiselina iz žitarica, oksalati, antacidi i konzervansi koji se često koriste u prerađenoj hrani.

Uz sve te složene uslove, žene su dodatno sklone anemiji: tokom menstruacije se izgubi oko 25 mg gvožđa, tokom trudnoće majka detetu da 3000-5000 mg gvožđa, tokom porođaja može da izgubi i do 13000 mg, a dojenjem oko 1 mg gvožđa dnevno stiže u mleko. To je sve u normalnim okolnostima. Ali danas su sve češći poremećaji ženskog reproduktivnog sistema koji mogu izazvati produžena i obilna krvarenja. Svaka menstruacija kojim se izgubi više od 80 ml krvi je obilna. To ćemo prepoznati se uložak potpuno natopi za sat vremena, ili moramo da ih koristimo po dva ili više istovremeno, tokom 7 i više dana. Najčešći kradljivci gvožđa, u oko 80% slučajeva, su miomi koji, zavisno od veličine i položaja na materici, mogu izazivati veoma obilna krvarenja (menometrorrhagia) i tako konstantno iscrpljivati zalihe ovog minerala u organizmu žene.

Taj problem se može regulisati prirodnim putem: Femisan A je preparat na bazi šest lekovitih biljaka koje, osim što prirodno doprinose uspostavljanju hormonalnog balansa, svojim astringentnim dejstvom zaustavljaju obilna i produžena krvarenja. Na nama je da vodimo računa o ishrani i, po potrebi, povremeno koristimo suplemene gvožđa, a Femisan A će se pobrinuti za tog beskrupuloznog kradljivca.

Nezvani gosti

Počinje kao peckanje prilikom mokrenja koje se naglo pojačava, baš kao i potreba za odlaskom u toalet. Ako ove simptome ignorišemo, može doći i do bola prilikom mokrenja, mučnine, povraćanja, povišene temperature, a urin može potamneti ili se čak u njemu pojaviti krv.

Urinarna infekcija nastaje kada bakterije preko mokraćnog kanala (uretre) dospeju u bešiku. Znatno su češće kod žena nego kod muškaraca, ali kada se dese muškarcima mogu da pogode i prostatu pa je tada lečenje duže. Žene češće pate jer su im mokraćni kanali kraći, a neki od rizika su i vaginalni seks i upotreba spermicida pa, ukoliko urinarne infekcije postanu učestale, preporučuje se izbor drugačije kontrole začeća. Ono što dodatno ’dodaje ulje na vatru’ kod ovih vrsta infekcija je premali unos tečnosti, često kupanje u kadi, ignorisanje potrebe za odlaskom u toalet i zadržavanje mokraće, kao i kamenčići u bubregu.

Najčešći i najnaporniji ’nezvani gost’ – uzročnik urinarnih infekcija, čak do 95% njih, je bakterija Ešerihija koli (Escherichia coli), konkretno uropatogena E. coli (UPEC). ’Krštena’ je po Teodoru Ešerihu (Theodor Escherich), nemačko-austrijskom bakteriologu koji je otkrio 1885. Ešerihija ima više vrsta i obično žive u našem digestivnom traktu gde pomažu varenje, ali neki sojevi mogu napraviti ozbiljne infekcije, čak opasne po život, kako u crevima tako i u plućima. Nepoželjne sojeve Ešerihije najčešće unesemo u organizam preko nedovoljno termički obrađenog mesa i mleka, voća i povrća, zagađene vode, ali i kontaktom s drugim ljudima. Međutim, možemo se zaraziti i sami ako je neadekvatnom higijenom iz crevnog trakta prenesemo u urinarni.

Kada se Ešerihija ušunja u bešiku nastaje cistitis, upala bešike. Potreba za mokrenjem postaje neizdrživa, javlja se peckanje i bol prilikom mokrenja. Mokraća postaje mutna i neprijatnog mirisa, a žene mogu osetiti i bol u maloj karlici. Ako se infekcija zapusti, može dospeti i do bubrega i uzrokovati ozbiljne komplikacije, kao na primer hemolitički uremički sindrom.

Ono što ljudi najčešće rade kada dođe do urinarne infekcije je da na svoju ruku počnu terapiju antibiotikom, što se nikako ne preporučuje jer tako sojevi ove bakterije obično postaju rezistentni i onda nam je sve teže da ih se oslobodimo. Najbolji način da dobijemo pravu terapiju je pomoću urinokulture i lekarske konsultacije. Ešerihiju je potrebno lečiti antibiotikom, ali je vrlo bitno pronaći onaj pravi. Tada terapija traje do pet dana.

Ali, pored antibiotika, efikasnosti terapije može veoma doprineti i lekovito bilje uz adekvatan unos tečnosti. Vrlo delotvorne biljke kod problema s urinarnim traktom su koren maslačka, čestoslavica, zlatnica, list breze i rastavić. Ne samo da će svojim diuretičkim dejstvom uticati na eliminaciju bakterija, već će smiriti akutne i hronične upale, doprineti eliminaciji peska i sitnih kamenčića iz bubrega, olakšati bolne krize, a kod muškaraca smiriti probleme s prostatom. Sve ove biljke deo su prirodnog preparata Nefrovit.

Kako su kod žena upale mokraćnog trakta često povezane s genitalnim, odličnu prevenciju može pružiti i Femisan A, pored vrlo efikasne uloge u balansiranju hormona, prevenciji i smanjenju tegoba ženskog reproduktivnog sistema.

Muškoj populaciji, kojoj urinarne infekcije neretko izazivaju probleme s prostatom, vrlo efikasnu bakteriostatičku i baktericidnu zaštitu pruža Hipoprostat. I ovaj preparat pojačanom diurezom pomaže u eliminaciji štetnih bakterija i toksina, a osim što je efikasan kod infekcija urinarnog trakta, povećava vitalnost prostate.

Kod osoba koje su sklone urinarnim infekcijama vrlo je bitna preventiva. Ispravna higijena, izbor adekvatne kontrole začeća za žene, unos dovoljne količine tečnosti, kao i preparat po izboru – Nefrovit, Femisan A ili Hipoprostat, pomoći će da se ovim nezvanim gostima zauvek zatvore vrata.

Nežna i jaka

Dok je brala maline, Zevsova dojilja Ida je slučajno nabola prst na trn. Maline su tada bile snežno bele, a od njene krvi su postale i ostale crvene. Tako je bilo po grčkoj mitologiji. Ova biljka, koja nam je došla iz Azije a koju su životinje ’posejale’ na sve strane, često se susreće na arheološkim iskopinama, kao obavezni deo drevnog vidarskog pribora. Kod starosedelaca Amerike, prut maline simbolizuje plodnost, a njena darežljivost plodovima gde god se zatekne, pouka je prirode kako treba i mi da se ponašamo, i da svoje dragocenosti delimo s drugima.

Malina se oduvek povezivala sa plodnošću, dobrotom i srcem. Kada nikne, prve godine ne rađa. Ulaže svu svoju snagu da ojača koren. Nakon godinu dana spremna je da procveta i rodi. Simbolika je jasna, i naši stari su je rano uočili: za izobilje i rod potrebno je sazreti i imati strpljenja. Trnje koje okružuje nežni plod uči nas da moramo štiti ono što nam je najdragocenije. Oni koji su dostojni njenog ploda moraju se prilagoditi i pažljivo ga ubrati, a malina ih mudro pušta, znajući da će tako njeno seme biti preneto u daleke krajeve i budućnost osigurana. Davanjem obezbeđuje dobitak.

Plod maline je baršunast i nežan, ali njeno korenje je jako. Međutim, ono što je još dragocenije od njenog ukusnog ploda je list. Žene koje su tokom istorije, još od pećinskog doba, najčešće odlazile u prirodu da skupljaju plodove, vrlo rano su shvatile da list maline može da im pomogne. Pored brojnih rituala, amajlija, magija i čini, list maline se pokazao kao idealno rešenje za ženske tegobe. Od davnina se koristi kod bolnih menstruacija, za jačanje materice i kao pomoć dojiljama.

A šta znamo danas? Naši stari su bili u pravu. List maline je bogat magnezijumom, kalijumom, manganom, selenom, kalcijumom, fosforom, cinkom, a naročito gvožđem. Pomaže kod mučnine i grčeva u nogama. Odličan je astringent, skuplja krvne sudove i zauzdava obilno krvarenje. Koristan je za kožu, kod opekotina, ekcema, osipa a pomaže i kod oboljenja desni. Vitamini B, C i E jačaju imunitet i daju energiju. Efikasan je za čišćenje organizma, a ima moć da ’ispere’ hormone kojima smo izloženi bilo kroz hranu ili okolinu, pa može pomoći i ženama i muškarcima da zadrže dobar hormonalni balans.

List maline je od velike pomoći ženama koje pokušavaju da zatrudne. Jača zid materice, što povećava šanse za začeće i smanjuje opasnost od pobačaja. Olakšava jutarnje mučnine tokom trudnoće i priprema matericu za porođaj: pomaže da porođaj prođe brže i lakše i da kontrakcije budu produktivnije. Nakon trudnoće pomaže da se smanji krvarenje i otok i poveća proizvodnja mleka, kao i da se brže izbalansiraju hormoni. Visok nivo gvožđa jača krv, naročito nakon obilnog krvarenja, dok mangan jača vezivna tkiva.

Čime to još list maline utiče na matericu? U laboratoriji je iz njega izdvojen alkaloid fragarin koji ima moć da istovremeno tonizira i opusti mišiće, odnosno izbalansira njihov rad. Pored fragarina, jako astringentno dejstvo maline utiče na skupljanje i jačanje zida materice i mišića male karlice. Zato je odličan kod prolapsa materice i obilnih, bolnih menstruacija. Uz malinu grčevi nestaju, delom i zbog visokog nivoa magnezijuma. Obilje kalcijuma u listu maline se lako apsorbuje, a kalcijum je veoma koristan tokom PMS-a i njegovih neprijatnih pratećih simptoma kao što su nervoza, razdražljivost i promene raspoloženja. U tom pogledu kod sličnih simptoma može da pomogne i prilikom ulaska u menopauzu.

Ali osim što olakšava život ženama, list maline pomaže i kod problema sa crevima i tradicionalno je rešenje za dijareju. Opet tu stupa na scenu njegova moć da kontrahuje ali i opusti mišiće creva i želuca i smanji grčeve, pa tako olakšava varenje i smanjuje gasove. Tanini iz lista olakšavaju upale grla i grip, a antioksidansi jačaju imunitet i pomažu da se brže oporavimo nakon bolesti. List maline je svojevrsni prirodni tonik koji povoljno utiče na celi organizam.

U plodu maline možemo uživati jedno kratko vreme tokom godine, ali njen list možemo koristiti uvek. List maline je za žene najidealniji u kombinaciji sa virkom i hajdučkom travom, a ako su tu još i neven, zdravac i seme peršuna, onda imamo savršenu kombinaciju – Femisan A kapi. U ovom potpuno prirodnom proizvodu na bazi lekovitog bilja žene mogu naći spas kod neredovnih ciklusa, obilnih i bolnih menstruacija, neprijatnog PMS-a, neplodnosti, ali i ozbiljnijih poremećaja poput policističnih jajnika, mioma, cista ili ranica na grliću materice.

Femisan A kapi se mogu koristiti već od prve menstruacije, odlična su priprema za trudnoću, ali se ne koriste tokom trudnoće. Dostupne su svima, jer, kao što nas priroda uči, svoje darove moramo deliti s drugima.

Magija i nauka za put do večnosti

Otkako je čoveka bilo je i bolesti, a danas nije lako utvrditi trenutak u istoriji kada je medicina uzela primat nad magijom i vradžbinama. Nama je poznato samo ono o čemu postoje zapisi, a najbolje zapise, večno uklesane u kamen, ostavili su drevni Egipćani.

Džoserova stepenasta piramida u Sakari, Kairo, koju je projektovao briljantni Imhotep

Društvo kojim je dominirao kult mrtvih, opsesija da se osigura mesto u zagrobnom životu, usavršilo je postupak konzervacije i mumifikacije mrtvih, ali i detaljne procedure lečenja i operacija na živima. Egipat je bio nadaleko poznat po svojoj medicini koja se pominje i u Homerovoj Odiseji, a za ovom drevnom i vrlo složenom kulturom ostali su detaljni zapisi kako na papirusima, tako i na zidovima hramova. Davno pre Aleksandra Fleminga, Egipćani su znali za antibiotike do kojih su dolazili fermentacijom, a koji su im bili neophodni za preradu vode iz Nila.

Boginja Hator drži ključ života, reljef, hram File

Da je medicina bila vrlo složena nauka u Egiptu potrvdio je i Herodot koji u svojim zapisima pominje njene specijalističke grane, oftalmologiju, stomatologiju, internu medicinu, dijetetiku, hirurgiju… Mumije koje su za sobom ostavili svedoče o vrlo preciznim hirurškim zahvatima, amputacijama, plombiranim zubima, protezama, zahvatima na lobanji.

Godine 1872. nemački egiptolog Georg Ebers pronalazi dragoceni zapis na papirusu dugom dvadesetak metara, iz oko 1550. godine pre naše ere. U 108 kolona hijeroglifa na njemu je detaljno prikazana sistematizacija oboljenja, dijagnoza i lečenja. Opis tretiranja apcesa dokazuje da su Egipćani znali da je potrebno dezinfikovati sečivo u vatri, probosti apces pažljivo, tako da se ne oštete krvni sudovi, i ranu kauterizovati, tj. spaliti.

Imphotep (desno) i hirurški instrumenti (levo), reljef u hramu Kom Ombo

Ali ko je taj koji je doneo prekretnicu u istoriji, i jasno razdvojio magiju od nauke? Jedna od najistaknutijih ličnosti starog Egipta koja je dala izuzetan doprinos ne samo medicini već i arhitekturi i uopšte nauci, bio je Imhotep, prvi poznati lekar u istoriji i neimar prve, stepenaste piramide. Imhotep je bio super-heroj starog doba, najsvestranija ličnost koja je uspela da se uspne do najviših lestvica u državi. Ovaj genije bio je desna ruka Džosera, vladara treće dinastije (oko 2650. godina p.n.e.). Imhotep, čije ime znači Onaj koji dolazi u miru, rođen je kao običan čovek, sin graditelja Kanofera, ali njegov britki um i sposobnost su ga ubrzo uzdigli do najviše funkcije – Džoserovog vezira.

Figurica Imhotepa, Imhotepov muzej u Sakari

Pored već pomenutog Ebersovog papirusa, Edvin Smit 1862. godine imao je sreću da naiđe na i otkupi još jedan vredan papirus za koji se smatra da ga je napisao baš Imhotep. Ovaj drevni tekst opisuje 48 slučajeva povreda, lomova, iščašenja i tumora, kao i načine tretiranja: postavljanje udlaga, zavoja, lečenje infekcija pomoću meda i smole i zaustavljanje krvarenja pomoću svežeg mesa. Smatra se da je Imhotep dijagnostifikovao i lečio preko 200 vrsta bolesti uključujući i tuberkulozu, upalu slepog creva, giht, kamen u žuči i artritis. Bio je vrsan hirurg svog vremena ali je ostavio i ulog u budućnost: u Memfisu je osnovao prvu školu medicine na svetu.

Ovaj genije bio je i glavni arhitekta zaslužan za izgradnju čuvene stepenaste piramide u Sakari u kojoj je faraon Džoser našao svoj put do večnosti. A Imhotep? Bio je toliko cenjen da je nakon smrti uzdignut do božanstva – Boga medicine i izlečenja. Ljudi su vekovima nakon njegove smrti dolazili u Sakaru i donosili glinene amajlije i modele organa s verom u izlečenje. I sve to čak 2000 godina pre rođenja Hipokrata, oca medicine. U hramu Kom Ombo u Asuanu Imhotep i danas sedi uklesan u kamen i drži ključ dugog života. Ispred njega su uklesani zadivljujuće detaljni hirurški instumenti. Imhotep je dokaz da jedan čovek ima moć da preokrene tok istorije.

Mamizi, ‘Mesto rođenja’ u hramu Edfu

Ali nauka i mit su u starom Egiptu tesno isprepletani i nerazdvojivi. Mnogo posle Imhotepa, u kasnom periodu starog Egipta, od 664. godine pre naše ere, hramovima se dodaju kapelice kojima se slavi rađanje božanstva. Ovo ’mesto rođenja’, ili mamizi na koptskom jeziku, čuvale su boginje plodnosti i rađanja, Taveret, Raet-Tavi i Hator, majka Horusa, Boga neba i Ra, Boga sunca. Hator je simbol ženstvenosti, plodnosti, ljubavi, seksualnosti i majčinstva, ali i spona između svetova živih i mrtvih, i obično je prikazivana u obliku krave ili žene kravljim rogovima i sunčevim diskom na glavi. Hator je žena u najdubljem smislu: ona svojim zlatnim zracima obasjava ceo svet, ciklično se obnavlja i bez nje nema rođenja i regeneracije. Njena ženska snaga pokreće svet. Zato nije ni čudo što je neizostavni deo mamizija.

Božansko rođenje, reljef u mamiziju hrama Edfu

Kada je 1473. godine pre naše ere lukavo preuzela vlast, Hatšepsut, ambiciozna kraljica 18. dinastije, gradi veličanstveni hram u Deir el-Bahariju blizu Luksora. Na jednom od reljefa prikazuje sebe kao bebu kako sisa mleko boginje Hator. Time Hatšepsut svima stavlja do znanja da nju i njenu vladavinu štiti Hator, i da polaže neprikosnoveno, božansko pravo na faraonski presto. Ali osim Hator i drugih boginja, žene u starom Egiptu štitila je i medicina. Tu dolazimo do trećeg interesantnog papirusa, Kahunskog, kog je 1898. pronašao arheolog Flinders Petrie u Lehunu. Zapis potiče iz 1825. godine pre naše ere i zove se još i ’ginekološki’ jer detaljno opisuje žensko zdravlje, bolesti, plodnost, trudnoću i kontracepciju.

Boginja Hator doji Hatšepsut, reljef, hram u Deir el-Bahariju

U 34 odeljaka u tekstu su jasno sistematizovani poremećaji, dijagnoze i metode lečenja. Zahvaljujući ovom dokumentu možemo bolje da razumemo stare Egipćane koji su verovali da žena može osećati različite simptome u celom telu usled poremećaja u materici. Tako, ’lutajuća materica’, ’sekrecija iz materice’ ili ’teror materice’ može izazvati probleme s očima, zubima, bolove u zglobovima, vratu ili glavi. Kao terapija se pominju fumigacija (’dimljenje’), masaža i lekovi koji se mogu piti ili nanositi na kožu. Tu su i magareće mleko i brojna mirisna ulja. Interesantno je da neke od ovih metoda lečenja mnogo kasnije pominju Hipokrat i Galen, naročito fumigaciju i masažu uljima.

A začeće? I ono se može pospešiti pomoću tamjana, svežih ulja, urmi i piva. Ukoliko žena pokušava da ga izbegne, odličan kontraceptiv je dimljenje zapaljenom krokodilskom balegom. Natron, mešavina natrijum karbonata i bikarbonata koja se nalazi u prirodi u pustinjama, često se koristio za čišćenje, kako okoline tako i pročišćavanje tela, kao antiseptik za rane i tokom mumifikacije. U Kahunskom papirusu pominje se i ’prostirka’ od natrona kao sredstvo za kontracepciju, uz tretiranje materice medom.

Staroegipatski lekari su procenjivali sposobnost žene da začne na osnovu njenih očiju. Ako su oči čiste, ona je plodna, ako u očima ima ’nečega’, na primer čmička, nešto nije u redu s matericom. Oči su prozor u ženstvenost.

Horusovo oko, simbol zaštite, kraljevske moći i dobrog zdravlja, reljef, hram Kom Ombo

Sa stanovišta svega što danas znamo, imaju li staroegipatske metode lečenja ikakvog smisla? Iako na mnogo bazičnijem nivou, Egipćani su shvatali važnost dezinfekcije. Što se tiče povezanosti materice s drugim delovima tela, mogli bismo reći da su imali holistički pristup bolesti. Danas znamo da su poremećaji ženskog reproduktivnog sistema izazvani hormonalnim disbalansom koji utiče na čitav organizam. On može izazvati glavobolje, nesanicu, depresiju, nervozu, promene na koži, poremećaje u ishrani, telesnoj težini… Hormonalni disbalans može se pročitati u tužnim i umornim očima žene. A sama činjenica da je jedan celi veliki papirus posvećen samo ’ženskoj medicini’ svedoči o mestu žena u starom kraljevstvu i važnosti žene i majke za prosperitet čitavog društva. Koga boginja Hator podoji, taj ima neprikosnoveno pravo na faraonski presto i mesto među bogovima.

Šta možemo naučiti od starih Egipćana? Da je sve moguće. Moguće je da običan čovek svojim umećem postane božanstvo, moguće je bez moderne tehnologije preneti monolitne blokove kamena kilometrima daleko i sagraditi piramide i hramove, moguće je da žena svojom pameću i sposobnošću postane kraljica i vlada preko 20 godina uprkos brojnim neprijateljima… Moguće je u prirodi naći lek, moguće je produžiti ili sačuvati život, kao i sačuvati mrtve tako umešno i dobro da ih mi pronađemo danas, nakon 5000 godina, cele i netaknute. Sve je moguće. Dok god smo svesni te činjenice, sva carstva su naša.

Akne kad im vreme nije

Kada prvi put dođe do naleta hormona u pubertetu, celo telo počinje da se menja, a dotad glatka, detinja koža lica može početi da liči na bojno polje istačkano crvenim i oteklim bubuljicama. Akne su u pubertetu normalna pojava usled porasta testosterona kod oba pola, koji ima svoju bitnu ulogu – dečacima daje telesne osobine muškarca, dok kod devojčica pomaže u jačanju mišića i kostiju. Testosteron tokom ove mladalačke metamorfoze hoće da prodrma lojne žlezde, pa se pojačava lučenje sebuma oko korena dlake. Iako sebum ima svoju svrhu, da štiti i vlaži kožu, kada ga ima previše ume da se udruži sa odumrlim ćelijama kože i začepi folikul dlake.

Akne su zapaljenje kože koje nastaje u tri faze: seboreja – kada se proizvodi višak sebuma, ali se još uvek ne vide promene na površini kože, hiperkeratoza – kada se na površini kože stvara zadebljanje i izbočina usled povećane proizvodnje korneocita, ćelija kože u kanalićima lojnih žlezda, koje udružene sa odumrlim ćelijama zadržavaju višak sebuma. Pošto zarobljeni sebum blokira kanal lojne žlezde, folikul dlake se puni gnojem. To je idealno tlo za razvoj bakterija, pa tada dolazi do treće faze, bakterijske, kada bakterija Propionibacterium acnes (P. acnes), razgrađujući zarobljeni sebum, izaziva zapaljenje. U ovoj fazi akne su veoma vidljive, koža oko njih je crvena i upaljena, a sam vrh akne može biti crn ili beo.

Kada prođe pubertet i hormoni se ustale i smire, prolaze i akne. Tako bi trebalo, ali nažalost, tokom poslednjih par decenija pojava akni kod odraslih osoba je u porastu. Po poslednjim procenama, čak 50% žena starosti 20-29 godina pati od akni. Samo polovina njih će ih se kasnije osloboditi, a 25% žena će nastaviti da kuburi s ovim problemom i u petoj deceniji života.

Zašto se to dešava, i zašto smo baš sada svedoci prave epidemije akni? Znamo da ovu nemilu pojavu izazivaju hormoni, a danas smo više nego ikada preplavljeni ’disruptorima hormona’ u svojoj neposrednoj okolini. Oni su maskirani u sve ono što nam na prvi pogled štedi vreme i povećava kvalitet života: brzu hranu prepunu aditiva i trans-masti, slatkiše koji su nam svuda na dohvat ruke, plastične kutije za čuvanje hrane, plastične čaše i flaše, gazirane napitke, tiganje na kojima možemo začas da pripremimo hranu koja se neće zalepiti, deterdžentima i sredstvima za higijenu, ali ima ih i u osnovnim namirnicama: voću i povrću koje je tretirano pesticidima, mesu i mleku koje je prepuno antibiotika i hormona… Sve ono što nam naizgled štedi vreme, zapravo nam ga krade.

Normalni hormonalni balans koji nam je priroda dala remete produkti visoke tehnologije. Tome su naročito podložne žene koje svakog meseca prolaze kroz ustaljenu smenu hormona, a koja je deo normalnog reproduktivnog ciklusa. Ali kada se balans hormona poremeti, dolazi do poremećaja koji se najčešće ispoljavaju u vidu neredovnih menstruacija, cista, mioma, sindroma policističnih jajnika (PCOS)… i akni.

PCOS je naročito i često udružen s aknama kod žena tokom reproduktivne faze života, a kada krene menopauza, pad estrogena i porast androgenih hormona može dovesti do nove najezde akni. Pored androgenih hormona, pojavu akni može okinuti i stres, odnosno hormon kortizol. Akne izazvane hormonalnim promenama kod žena obično izbijaju u predelu brade i vilice, pojačavaju se i smanjuju ciklično, baš kao i sam menstrualni ciklus, a obično se javljaju na istom mestu, odnosno pori koju je već proširila prethodna bubuljica.

Ma koliko nas pogled na akne u odrazu ogledala iritirao, nikako ih ne treba dirati i stiskati. Ovde je neophodan pregled i savet dermatologa koji će prepisati odgovarajuću terapiju i negu. Lice treba umereno umivati, koristiti blage sapune i pilinge. Ono što može značajno pogoršati akne i upale kože je teška šminka i loša navika odlaska na spavanje bez temeljnog skidanja šminke i čišćenja lica.

Iako je kontraceptivna pilula uobičajeni savet lekara kod akni izazvanih hormonalnim disbalansom, problem će se najčešće vratiti čim prestanemo da je koristimo. Prirodna rešenja zahtevaju više vremena i truda, ali na duge staze se veoma isplate. Tako je i sa lekovitim biljem. Femisan A je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji pomaže u rešavanju poremećaja ženskog reproduktivnog sistema tako što u osnovi balansira hormone. Mogu ga koristiti i devojčice, već od prve menstruacije. Kada se estrogen i testosteron dovedu u pravu meru, uz adekvatnu negu i ishranu i akne će se povući. Ali to se neće desiti preko noći. Kod biljnih preparata je veoma bitna redovna i dugoročna upotreba, a čak i kada se problem reši, dobro je još neko vreme zadržati preventivnu dozu.

Takođe je vrlo bitno pripaziti na ishranu. Gotova peciva od belog brašna i masnoća, pržena hrana, grickalice, kremovi, čokoladice i industrijski kolači ne samo da će doprineti stvaranju masnih naslaga na telu, već će nam sigurno uticati i na hormone. Ako akne pokušavamo da rešimo jednom terapijom, a nastavimo sa načinom života koji je do njih i doveo, nećemo imati dobre ili dugotrajne rezultate.

Nažalost, i kad akna prođe, može ostaviti gadan ožiljak u slučaju težih upala. Tada na scenu stupa Devi melem za regeneraciju. Ovaj visoko kvalitetni melem na bazi prirodnih ulja i pčelinjeg voska smiruje upalne procese, reguliše vlažnost, ima antiseptično, baktericidno i fungicidno dejstvo, dovodi do bržeg obnavljanja oštećenog epidermisa kože, smanjuje ožiljke i hiperpigmentaciju.

Akne su uporne, pa to moramo biti i mi. Svakako će doći trenutak kada se pogledamo u ogledalo i shvatimo da se upornost isplatila.

Iznenada kovrdžava

Svi znamo da hormoni imaju moć da utiču na naše zdravlje, raspoloženje, ćud, da mogu da nam poremete ciklus, smanje plodnost, uzrokuju ciste, poremete varenje, izazovu akne… spisak je dug. Ali postoji još jedna, veoma interesantna pojava koju mogu ’okinuti’ hormoni – mogu nam ukovrdžati kosu.

Zanimljivo je da je gen za ravnu kosu recesivan, ali gen za kovrdžavu kosu nije potpuno dominantan. To znači da je moguće da imamo gen za kovrdžavu kosu koji je ’uspavan’, i da nam kosa bude ravna sve dok se ovaj gen ne probudi. A šta ga budi? Najčešće hormoni. Pored teksture kose, hormoni utiču i na tonus mišića, uključujući i one na vlasištu, što može uticati na folikule, njihov oblik, teksturu i pravac rasta.

Folikul je sićušna struktura poput cevi koja ’sprovodi’ dlaku i usmerava njen rast. Oblik unutar ove cevi može biti savršeno okrugao – i tada dlaka raste potpuno pravo, ili ovalan, kada dlaka raste spiralno, odnosno kovrdža se.

Hormonalne oscilacije koje se javljaju tokom puberteta, trudnoće i menopauze mogu promeniti oblik folikula. U trudnoći, pod naletom hormona, tokom prva dva tromesečja kosa postaje bujnija, ali od poslednjeg tromesečja i nakon porođaja može se naglo prorediti, a i promeniti teksturu – od ravne postati kovrdžava ili obrnuto, zahvaljujući niskom nivou estrogena. Srećom, u normalnim okolnostima, problem se rešava sam od sebe tokom narednih 6-8 meseci.

Žene obično primete promene na kosi kada počnu sa veštačkom hormonalnom terapijom. Kosa odjednom postane sjajnija i gušća. Ali kada prestanu s pilulom, može doći do naglog opadanja kose i njenog kvaliteta. Veštačka hormonalna terapija tako deluje ne samo na kosu, već i poremećaje reproduktivnog sistema: dok je uzimamo, ciklusi su redovni, deluju normalno, iako su veštački izazvani, ali čim prestanemo s upotrebom vraćaju se neredovne menstruacije, obilna ili oskudna krvarenja, ciste, bolovi, promene raspoloženja…

Kod ozbiljnijih slučajeva sindroma policističnih jajnika (PCOS), kog izaziva višak muških hormona, često dolazi do proređivanja kose na temenu, i to se u porodičnoj istoriji provlači generacijama. Još jedan poremećaj vezan za muške – androgene hormone je androgenetska alopecija, a izaziva je genetska osetljivost folikula na dejstvo hormona dihidrotestosterona (DHT), koji utiče na kvalitet dlake, smanjuje njen rast, izaziva istanjivanje i na kraju opadanje. Kod žena se javlja obično pre pedesete godine života, kada jajnici i nadbubrežne žlezde pojačano luče muške hormone. Na opadanje kose može uticati i tiroidna žlezda i disbalans njenih hormona. Zapravo, naglo opadanje kose može biti jedan od prvih signala da sa štitastom žlezdom nešto nije u redu i da je njen rad otežan.

Prilikom ulaska u menopauzu opada nivo estrogena i progesterona, dok testosteron čvrsto drži gard. To pogađa i folikule dlake, pa može doći do proređivanja kose, ali i promene u njenoj teksturi: ako nam je do tad kosa bila ravna, sada može postati talasasta ili kovrdžava, i obrnuto. Neke žene to može razočarati, a neke prijatno iznenaditi.

Ali baš kao što je potrebno da prihvatimo svoju kosu, bilo da je kovrdžava ili prava, i da sagledamo sve njene prednosti, potrebno je i da prihvatimo životne faze kada se hormoni prirodno menjaju. Mada, na ono što nije prihvatljivo – ciste, PCOS, miome, poremećaje ciklusa, obilna krvarenja, neplodnost ili ekstremne promene pred menstruaciju – moramo što pre odreagovati, a za to postoji i prirodno rešenje: Femisan A. Ovaj prirodni preparat na bazi lekovitog bilja u obliku kapi ili kapsula deluje tako što u osnovi balansira hormone. A kada krene predmenopauza, možda možemo biti zadovoljne kada nam se kosa iznenada ukovrdža, ali svakako nije prijatno kada krenu valunzi, preznojavanje, nesanica, lupanje srca, nervoza… Te neprijatnosti ublažava Femisan B.

Bilo da nas krase lokne ili ravna kosa, ono što je najbitnije je da smo zdrave, i da su nam hormoni u balansu. Za to se brine Femisan, a na nama je da pronađemo pouzdanog frizera.

Hormoni i varenje

Ljudsko telo je kompleksna mašinerija, i ne postoji ni jedan njen deo koji funkcioniše nezavisno, bez uticaja na ostale. Žene su naročito toga svesne. Tokom mesečnog ciklusa osećamo razne tegobe koje se smenjuju, od perioda ovulacije do i tokom menstruacije. Uvek je lakše kada znamo zašto nam se neke promene dešavaju, a naročito kada možemo da utičemo na njih i da ih ublažimo, ako ne i potpuno eliminišemo.

Danas žene dosta pate od digestivnih smetnji, šta više, moglo bi se reći da našim dobom dominiraju iritabilna creva, nadutost, gasovi, smena opstipacija i dijareja i da su žene više pogođene od muškaraca. Iako deluju bezazleno, ove smetnje utiču na kvalitet života, a mogu lako dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema i autoimunih oboljenja. Zdravlje na usta ulazi, ali to je samo početak. Ono što je mnogo bitnije je kako se hrana koju unesemo svari i kako je organizam iskoristi.

Ali, kada su žene u pitanju, digestivne smetnje ne moraju obavezno poticati iz digestivnog sistema. Ako tokom ciklusa obratimo pažnju na organe za varenje, možemo prepoznati promene koje se u većoj ili manjoj meri ponavljaju svakog meseca. Hormoni koji se smenjuju tokom 28 dana izazivaju nadimanje, grčeve, oticanje, zatvor ili dijareju.

Progesteron, hormon zahvaljujući kome se endometrijum materice obnavlja svakog meseca, i koji je na vrhuncu u periodu ovulacije, može izazvati zatvor. Ovaj hormon opušta glatke mišiće, uključujući i creva, pa tako smanjuje njihovu aktivnost. Nakon ovulacije nastupaju prostaglandini – nezasićene masne kiseline, koji izazivaju zapaljensku reakciju i grčenje materice koje se često protumači kao bol u stomaku. I creva na njega reaguju, pa u ovom periodu tik pre i tokom menstruacije često nastupa dijareja.

Sve ovo je vrlo logično, sa fiziološke tačke gledišta. Telo i materica se do ovulacije pripremaju za oplodnju, a kada do nje ne dođe, telo odbacuje višak, pročišćava se i priprema za novi ciklus. U normalnim okolnostima, ove promene izazivaju manje nelagodnosti koje ponekad ni ne primetimo. Nažalost, danas su okolnosti sve manje normalne. Hrana od koje nam zavisi život nam polako ali sigurno narušava hormonalni balans, pa se krivulja rasta i pada hormona otima kontroli.

Kako bi se nahranila ova naša prenaseljena planeta, tokom masovne proizvodnje namirnica, sve manje se vodi računa o kvalitetu, a njena svežina i lep izgled ne mogu da se očuvaju bez konzervansa. Konzervansi oponašaju estrogen u našem organizmu, čak i oni koji se smatraju ’bezbednim’ i po zakonu ne moraju biti navedeni na deklaraciji pakovanja, kao što je butilhidroksianizol – BHT, koji se rastvara u mastima i uljima i sprečava njihovo kvarenje. Ovaj ’lažni estrogen’ nam remeti reproduktivni i endoktrini sistem, izaziva gojaznost i neplodnost, kako kod žena tako i kod muškaraca.

Pesticidi, herbicidi i hormoni rasta koji se dodaju proizvodima životinjskog porekla, vezuju se za receptore hormona na ćelijskom nivou i blokiraju vezivanje prirodnih hormona. Herbicid glifosat, kojim se suzbijaju korovi u usevima, zadržava se u zrnu žitarica koje konzumiramo od najranijih dana, baš kao i hormoni rasta u mleku, mlečnim proizvodima i mesu. Zato danas devojčice, nažalost, doživljavaju ozbiljan homonalni disbalans već od prve menstruacije.

Čak i nešto što deluje bezazleno, kao plastične slamčice, boce i posuđe, može izazvati hormonalni disbalans. Bisfenol A i S (BPA i BPS), nezaobilazni sastojci plastike, blokiraju funkcije tiroidne žlezde, remete rad srca i varenje.

Dakle, osim što nam ’smena hormona’ tokom ciklusa može dosta uticati na varenje, nezdravim načinom života još više dolivamo ulje na vatru. Nažalost, dosta toga ne možemo izbeći, čak i ako veoma vodimo računa, jer je danas zagađenje globalni problem, ali tegobe možemo dosta smanjiti ako iz ishrane u potpunosti izbacimo industrijske prerađevine. Što jednostavnija hrana, to bolje. Pored toga, neke vrste hrane u određenim fazama ciklusa nam mogu olakšati tegobe. Kako telo estrogen, između ostalog, razgrađuje i u crevima, naročito tokom folikularne faze (6-14 dan ciklusa), u ovom periodu je mudro pojačati unos hrane sa dobrim bakterijama, kao što su fermentisano povrće, jogurt i kefir. Tokom lutealne faze (18-28 dan ciklusa), kada nivo progesterona raste pa osećamo pojačan umor, zatvor i nadimanje, dobro je uzeti adaptogene, kao što je zlatna maka, i unositi hranu bogatu vlaknima – integralne žitarice, sveže voće i povrće. Tada naročito treba izbegavati veštačke zaslađivače koji dodatno nadimaju i remete varenje.

Zlatna maka je adaptogen, jača otpornost organizma. Maka podiže nivo energije, balansira hormone i podstiče plodnost.

Pored kontrolisane ishrane, veoma je bitno redovno kretanje i vežbanje, naročito tokom ovulativne faze (15-17 dan ciklusa). U tom periodu imamo najviše energije, pa je možemo iskoristiti za pošten trening, nakon kog obavezno treba uneti kvalitetne proteine i ugljene hidrate kako bi se mišići oporavili.

Na hormonalni balans možemo uticati i lekovitim biljem. Femisan A je potpuno prirodni preparat, bez veštačkih materija, boja i hormona. Šest lekovitih biljaka u Femisan A kapima, a još dodatno zlatna maka i cink u Femisan A kapsulama, na prirodan način dovode naše hormone u balans, regulišu ciklus, eliminišu tegobe PMS-a, normalizuju menstrualno krvarenje, pa tako pomažu i kod ozbiljnijih poremećaja reproduktivnog sistema, kao što su policistični jajnici, miomi, ciste, ranice na grliću i neplodnost. Mogu ih koristiti i devojčice, već od prve menstruacije.

Kada su hormoni u balansu, čitav organizam funkcioniše, pa i ako osećamo promene koje se normalno smenjuju tokom ciklusa, one nam ne remete kvalitet života i ne utiču na svakodnevne aktivnosti.

Od žabe do dve crtice

Danas je jednostavno s velikom preciznošću utvrditi da li je došlo do trudnoće. Ali kako se to radilo tokom istorije kada nije bilo laboratorijskih testova, a još manje kućnih testova na trudnoću? Istorija ’detektovanja trudnoće’ je, zapravo, vrlo zanimljiva. Podrazumevala je brojne ’bapske metode’, vradžbine i proricanja, ali zanimljivo je da je jedan stari narod prilično dobro pogodio gde da traži odgovor, iako mu metod nije bio baš pouzdan. Stari Egipćani su prvi odgovor tražili u urinu žene, i mešali ga s raznim žitaricama. Ako bi žito proklijalo, test je bio pozitivan, a na osnovu vrste žita koje je klijalo mogli su čak i da ‘predvide’ pol deteta.

Tokom srednjeg veka urin se mešao s vinom ili alkoholom i na osnovu njegovog izgleda proricala se sudbina, kao danas kada gledamo u šolju nakon ispijanja kafe. Postoje zapisi sa vrlo detaljnim analizama urina, ali nažalost, ni ova metoda nije bila vrlo pouzdana. U 18. veku Prosvetitelji traže naučnije metode, istovremeno istražujući kako žensko tako i muško telo i stvarajući detaljne udžbenike anatomije. Doktori su opet posmatrali urin i prisustvo bakterija ili kristala pomoću mikroskopa. Iako je nauka napredovala od vremena vradžbina, ni ovaj metod nije dao pouzdane rezultate. I tako sve do 20. veka.

Početkom 20. veka istražuju se hormoni i njihov uticaj tokom različitih faza menstrualnog ciklusa i trudnoće. Godine 1925. konačno je otkriven humani horionski gonadotropin i to isključivo kod trudnica. Dakle, nauka je sad mogla da suzi mogućnosti i usredsredi se samo na ovaj hormon. Istraživanja na životinjama nisu bila od velike pomoći jer je u samom startu utvrđeno da ako se hCG ubrizga pacovima ili zečevima, čak i seksualno nezrelim, kod ovih životinja će izazvati ’teranje’, odnosno ovulaciju. Međutim, godine 1938, dr Edvard Elkan objavio je zanimljivo zapažanje u Britanskom medicinskom žurnalu: nakon što je početkom tridesetih godina, Lanselot Tomas Hogben (britanski zoolog i medicinski statističar), istraživao afričke žabe xenopus laevis, došao je do otkrića koje je pomoglo da se razvije prvi pouzdani test na trudnoću. Kada im se ubrizga uzorak urina trudne žene, žabe bi sutradan položile jajašca u vodu, pošto bi im hCG iz urina izazvao ovulaciju. Ovu proceduru istraživači su nazvali Hogbenov test. Zašto je baš ova žaba mogla da se upotrebi za test? Zato što bi druge sitne životinje, kod kojih bi isto došlo do ovulacije, morale da se seciraju kako bi se ovulacija utvrdila. A žabe su imale dokaz crno na belo! Položena jajašca, ili ono što narodski zovemo – žabokrečina.

Žabe su korišćene za utvrđivanje trudnoće sve do pedesetih godina prošlog veka, da bi početkom šezdesetih godina farmaceutske kompanije patentirale i proizvele prve kućne testove. Ovi testovi nisu kreketali, ali nisu bili ni jednostavni za upotrebu. Tek 1988. pojavio se moderni test u obliku štapića na rafovima apoteka. Na koji način moderni test funkcioniše i koliko je zapravo precizan?

Kada dođe do oplodnje jajne ćelije, placenta počinje da luči humani horionski gonadotropin, hCG, glikoproteinski hormon koji ima funkciju da štiti trudnoću tokom prvog tromesečja. Od trenutka kada izostane menstruacija, pomoću ovog hormona koji se izlučuje putem mokraće, može se uraditi kućni test na trudnoću koji koristi antitela koja vezuju hormone. Kako antitela sadrže obojene molekule, oni na testu stvaraju dve prugice.

Humani horionski gonadotropin, bez obzira na prvu reč u nazivu, ne pomaže samo ljudima. Kao što smo videli, on ima moć da izazove ovulaciju kod životinja, a danas ga koriste i veterinari kako bi podstakli ovulaciju kod konja. Nakon ubrizgavanja hormona, u roku od 48 sati do 85% kobila ovulira, što uzgajivačima olakšava kontrolisano razmnožavanje.

Danas svaka žena može da uđe u apoteku ili drogeriju i kupi kućni test za trudnoću. Ispitivanje obavljeno 1998. godine potvrdilo je da je kućni test skoro jednako pouzdan kao onaj koji se radi u laboratoriji – sa 97,4% tačnosti. Međutim, nakon što su ga žene koristile kod kuće, pouzdanost mu je pala na 75%, samo zato što nisu tačno pratile uputstva. Ako se uradi suviše rano, test može pokazati lažni negativni rezultat. Testovi počinju da prepoznaju hCG ubrzo nakon oplodnje, od 6 do 12 dana nakon ovulacije. Kako vreme prolazi i nivo hCG nastavlja da raste tokom prvih 20 dana trudnoće, smanjuje se mogućnost greške.

Ali ni ovulacija ni menstruacija ne moraju doći tačno na vreme, pa kako su i one faktori koji se ne mogu 100% tačno predvideti, tako ni test na trudnoću, čija preciznost zavisi od dana ovulacije, a ne odnosa ili inseminacije koji su izazvali trudnoću, ne može biti potpuno precizan. Sperma može u jajovodima da preživi do pet dana i čeka na ovulaciju, a za samu oplodnju može biti potrebno i do 12 narednih dana, pa i najprecizniji testovi mogu pokazati lažni negativni rezultat do 17 dana nakon odnosa koji je doveo do trudnoće. Sam hCG raste tokom naredna 3-4 dana do nivoa kog može da detektuje test, pa tako test može pokazivati negativni rezultat čak do tri nedelje nakon odnosa ili veštačke inseminacije.

Test može pokazivati i lažni pozitivni rezultat, posebno u slučaju upotrebe nekih vrsta lekova, ako je žena dobila injekciju s hCG-om kod lečenja od steriliteta, ili ako je testu prošao rok upotrebe. I neka oboljenja, posebno jetre ili neke vrste karcinoma mogu pokazati lažni pozitivni rezultat. Test na trudnoću može biti od koristi i muškarcima, jer pomoću njega mogu otkriti rak testisa, upravo zato što je nivo hCG povećan kod muškaraca sa ovim oboljenjem.

Kao što vidimo, test na trudnoću je prošao prilično trnovit put da bismo danas mogle, u privatnosti svoga doma, da se same testiramo i saznamo radosne vesti. A žabe danas mogu da odahnu. Međutim, apsurd je da, s napretkom nauke i tehnologije, nažalost dolazi do povećanja slučajeva steriliteta u ljudskoj populaciji. Mnoge žene danas muku muče da ostvare potomstvo, i mnogo suza se proliva kada se ne ugledaju te famozne dve crtice na testu na trudnoću.

Iako se danas sve više usavršava veštačka oplodnja, sam proces nije nimalo jednostavan, a ni procenat uspešnosti nije visok: žene mlađe od 35 godina imaju 10 do 20 % šanse da zatrudne prilikom inseminacije. Vreme je da se vratimo prirodnim načinima pospešivanja plodnosti, zapravo da iskoristimo svo znanje naših predaka, ali potvrđeno naukom. I tako je nastao Femisan A: potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji, osim što pomaže kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema, pospešuje i ovulaciju, jača endometrijum materice i doprinosi hormonalnom balansu. A upravo je sve to neophodno za jednu zdravu i prirodnu trudnoću.

Femisan A + test na trudnoću = dve crtice!

Kakve veze imaju ciklus i morski konjić?

Morski konjić je simpatična životinjica koja nastanjuje morske dubine, a verovatno je najpoznatija kao jedina vrsta kod koje je mužjak trudan. Nakon što ženka položi oko 1500 jajašaca u torbu na stomaku mužjaka, on ih nosi do 45 dana, nakon čega ispušta u vodu već potpuno razvijeno, mada sićušno potomstvo. Tokom trudnoće, očevi embrionima u razvoju obezbeđuju hranu, masti i kalcijum koji im daju neophodnu energiju i materijal da izgrade koštano tkivo. Kompleksna torba mužjaka ima sposobnost i da ukloni i izbaci štetne materije, kao što su ugljen monoksid i azot, kao i da se izbori sa infekcijama, stvarajući antibakterijske i antifungicidne molekule. Istraživanja su pokazala da u procesu trudnoće morskog konjića učestvuje čak 3000 gena, kao i hormon estrogen koji pomaže porođaj.

Bosonog i trudan: morski konjić

Morski konjić je prelepo čudo prirode koje nam nudi još jedan dokaz koliko je ona kompleksna i koliko još treba da saznajemo i učimo o njoj. Ali kakve veze ima morski konjić s menstrualnim ciklusom žene? Osim što prolazi kroz trudnoću i embrionalni razvoj koji podseća na trudnoću kod sisara, uključujući i ljude, naučni naziv za morskog konjića i organ koji se isto zove je, kako najnovija saznanja pokazuju, u posrednoj vezi sa ženskim menstrualnim ciklusom.

Hipokampus – ἱππόκαμπος na starogrčkom morski konj, naziv je i dela limbičkog sistema mozga koji se nalazi ispod moždane kore. Ovo ime potpuno zaslužuje, jer moždani hipokampus oblikom veoma podseća na morskog konjića. Ono što se do nedavno znalo za hipokampus je da igra ulogu u prenosu informacija iz kratkoročne u dugoročnu memoriju, i omogućava snalaženje i orijentaciju u prostoru. Zahvaljujući njemu, u stanju smo da verbalizujemo svoja sećanja, kao i da povezujemo događaje i lokacije sa sećanjima za koja nas vezuju emocije. Mirisi bakine kuhinje, mračni ulaz gde smo doživeli neko traumatično iskustvo ili drvo pod kojim smo doživeli prvi poljubac… Oštećenja hipokampusa dovode do nemogućnosti da se stvaraju nova sećanja, a kod Alchajmerovog oboljenja dolazi do smanjenja i skupljanja hipokampusa, što objašnjava zašto oboleli već u ranom stadijumu nisu u stanju da zapamte šta im se dogodilo samo par minuta ranije. Nedavna analiza preko 9000 skenova mozga su pokazala da i depresija ima sposobnost da smanji hipokampus, pa je kod osoba koje u ranoj mladosti od nje obole ovaj deo limbičkog sistema naročito ugrožen. Srećom, on ima sposobnost i da se regeneriše ako se depresija na vreme leči.

Neuronske veze u hipokampusu

Međutim, tu nije kraj sličnostima između morskog konjića i ljudi. Najnovija istraživanja koja su rađena na uzorku od 30 žena, a podrazumevala detaljne analize krvi, naročito nivoa estrogena, kao i snimanja mozga magnetnom rezonancom, došla su do zaključka da se prilikom porasta nivoa estrogena u telu žene, tokom folikularne i lutealne ciklusa, menja i hipokampus. Prilikom rasta estrogena, hipokampus, ali i bela i siva masa mozga se šire i rastu. Ovim saznanjem naučnici objašnjavaju zašto tokom ciklusa dolazi i do promena u ponašanju žene, a naročito kod žena koje pate od predmenstrualnog disforičnog poremećaja, stanja koje podseća na PMS, samo su mu simptomi ekstremni (o njemu smo pisali ovde: Verovali ili ne, gori od PMS-a je… ). Ovu promenu na moždanom nivou tokom ciklusa potvrdilo je dodatnih 11 kliničkih studija koje su uključivale i snimanje pomoću magnetne rezonance.

Svaka ispitanica je skenirana dva puta, prvi put tokom post menstrualne kasno folikularne faze – 10-12. dana nakon početka menstruacije, kao i tokom premenstrualne kasno lutealne faze – 1-5. dana pre početka menstruacije. U postmenstrualnoj fazi skenovi su pokazali vidno uvećanje sive materije i desnog anteriornog hipokampusa. Smatra se da će ovo istraživanje pomoći da se bolje razumeju bihevijoralne i kognitivne promene tokom menstrualnog ciklusa, odnosno zašto su žene u nekim fazama ciklusa smirenije, lakše i bolje pamte i izražavaju misli, dok su u drugim nervozne, teže pamte, verbalizuju i orijentišu se u prostoru.

Žene sada definitivno imaju i naučnu potporu za ’žute minute’ koje ih spopadaju tokom ciklusa. Međutim, ono što nam ove studije jasno dokazuju je koliko je dobar hormonalni balans bitan. I, što je najbolje, na njega možemo uticati prirodnim putem. Virak, hajdučka trava, neven, rusomača, crveni zdravac, troskot… sve su to lekovite biljke koje možemo naći u prirodi, ali i u Femisanu A. Femisan A je potpuno prirodni preparat namenjen ženama u reproduktivnom periodu koji ima moć da izbalansira hormone i na taj način reši problem ne samo neredovnog ciklusa i PMS-a, već i složenije poremećaje koji su izazvani upravo hormonalnim disbalansom: ciste, miome, endometriozu, bolne menstruacije, policistične jajnike, fibrocistične promene na grudima, neplodnost…

Ženka morskog konjića je imala tu sreću da eskivira trudnoću, porođaj i hormonalnu nervozu. Ali mnoge žene kažu da im je materinstvo baš ono najbolje što im se desilo u životu. Bilo da želite da se ostvarite u ulozi majke ili jednostavno uživate u ženstvenosti i zdravlju, Femisan A je tu da vam omogući balans… i što manje oscilacije hipokampusa.