Uz prijateljice smo zdravije

Statistike kažu da je stopa smrtnosti kod oženjenih muškaraca čak za 46% niža nego kod neoženjenih, a kriva smrtnosti drastično raste kod razvedenih i udovaca. Kada su žene u pitanju, situacija je obrnuta: dugovečnije su one „slobodne“. Najveći razlog tome je različit pristup komunikaciji. Dok žene imaju sposobnost komunikacije koja uključuje kako emocije, empatiju, aktivno slušanje sagovornika, tako i sposobnost za rešavanje problema, komunikacija muškaraca svodi se uglavnom samo na ovo poslednje. Upravo zato je za ženu, osim one koju ima s muškarcem, veoma važna veza koju gradi sa svojim prijateljicama.

Moć ženskog prijateljstva je toliko jaka da je u stanju da smanji stres, poboljša opšte zdravlje, pospeši imunitet, snizi krvni pritisak, umanji nelagodnosti koje nose životne prekretnice, pa čak i da ubrza ozdravljenje. Istraživanja ukazuju da je „eliksir prijateljstva“ zapravo hormon oksitocin. To je isti onaj hormon čiji nivo naglo skače nakon porođaja i pomaže majci da se emotivno poveže s novorođenčetom. A kada se udruži s estrogenom, oksitocin stvara nagon kod žena da potraže društvo prijateljica. Istraživači to nazivaju „socijalnim termostatom“: kada je nivo hormona nizak, žene ga dopunjavaju u interakciji jedna s drugom, nakon čega se rađa onaj prijatni osećaj smirenosti i topline. Neke žene taj osećaj porede sa onim kada doje svoju bebu, što nije ništa čudno jer se i prilikom dojenja takođe luči oksitocin.

Najmanje 22 studije su potvrdile da društvena podrška koju žene pružaju jedna drugoj umiruje rad srca i umanjuje negativne posledice stresa. Kada je nivo oksitocina visok, manje su šanse da će stres naneti oštećenja koja mogu izazvati hronična oboljenja, kao što su metabolički ili kardiovaskularni poremećaji. Oksitocin dokazano pomaže da rane brže i bolje zarastu, pa nam tako, dok ćaskamo s prijateljicama, on istovremeno jača imuni sistem i sprečava infekcije. Postoje čak i naučni dokazi da široka mreža društvene podrške štiti žene od posledica demencije. Prijateljstva nam, dakle, pomažu i da „vežbamo“ mozak.

Kako to da žene dobijaju veću emotivnu podršku od drugih žena, umesto od svojih emotivnih partnera? Ankete su pokazale da većina žena smatra da svoju dušu može da u potpunosti ogoli samo pred drugim ženama. Šta više, u stresnim situacijama muški partneri često samo „dolivaju ulje na vatru“. Jedno nemačko istraživanje potvrdilo je da je prilikom obavljanja stresnih zadataka kod žena kojima su „pomagali“ partneri, dolazilo do drastičnog skoka hormona stresa. U suprotnoj situaciji – kada su muškarcima pomagale partnerke, kod muškaraca su hormoni stresa bili niski.

To istraživanje je upravo saželo suštinu razlike u podršci koju daju muškarci i žene: podrška muškarca prijatelju ili partnerki uglavnom poprima oblik saveta, dok podrška žene podrazumeva ohrabrenje i prihvatanje. A kada razgovaraju, žene uglavnom pričaju o osećanjima, dok muškarci pričaju o događajima.

S godinama prijateljstva sazrevaju. Nedavna istraživanja kažu da prosečno žensko prijateljstvo traje 16 godina, što je 6 godina duže od prosečne emotivne veze. Mnoge žene su svesne, naročito kako se bliže zrelijim godinama, da će deca jednog dana napustiti gnezdo, kao i da podrška koju dobijaju od muža nije zagarantovana. Zato su ženska prijateljstva izuzetno dragocena i veoma bitan ulog u budućnost.

Sledeći put kada se nađete s prijateljicom na kafi, budite svesne dragocenosti tog trenutka i dobrobiti koje ima na vaše zdravlje. I nemojte se ustručavati da joj kažete koliko važno mesto ima u vašem životu.

A kada razmenjujete iskustva o „ženskim problemima“ ili valunzima koji ne prestaju s dolaskom menopauze, setite se i dve „najbolje prijateljice“ žena: Femisana A za žene u reproduktivnom periodu, i Femisana B za žene na ulasku u menopauzu. Jer prijateljica nikad dosta.

Vesnik demencije

S godinama možda taložimo mudrost i iskustvo, ali nažalost, i plak na zidovima arterija. Kako nas naš zaštitnik, estrogen, polako napušta, tako smo pod većim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja. Brojni su naučni dokazi da estrogen sprečava razvoj ateroskleroze. Žene koje pre dolaska menopauze imaju nizak nivo estrogena, a naročito ako su pritom pušači i imaju visok krvni pritisak, pod većim su rizikom da obole od kardiovaskularnih poremećaja.

Kako nivo estrogena opada kada pređemo četrdesetu, tako su moguće i aterosklerotske lezije koje se, ako ne povedemo računa, mogu kasnije manifestovati kao koronarna bolest srca – angina pektoris ili infarkt, cerebrovaskularna oboljenja – moždani udar, ili periferna vaskularna oboljenja – bol i grčevi u nogama čiji je uzrok intermitentna klaudikacija, ili gangrena. Ateroskleroza nastaje stvaranjem ateroma – plaka koji se sastoji od lipida – pretežno LDL, ’lošeg’ holesterola, pokrivenih fibroznom kapom. Kada plak naraste može doći do njegove rupture – kidanja, ili kalcifikacije, što povećava rizik od nastanka tromba ili aneurizme.

Istraživanja su pokazala da su mlađe žene sa smanjenim nivoom estrogena pod sedam puta većim rizikom da obole od ateroskleroze. Kada, nakon 40. godine života, estrogen prirodno naglo opada, postepeno dodatno raste rizik od nastanka aterosklerotskih lezija s fibroznom kapom. A kada konačno nastupi menopauza, ateroskleroza može uznapredovati, uz upalu i pojavu kalcifikovanih ateroma u zidu krvnih sudova. Ali ono što danas znamo, a što je vrlo zabrinjavajuće, je da visoki krvni pritisak koji se iznenada javi kod žena u srednjim godinama predstavlja vrlo pouzdanog vesnika demencije u poznijem dobu: sa verovatnoćom od čak 73%.

Da estrogen, odnosno njegov nedostatak igra bitnu ulogu u razvoju poremećaja kod žena dokazalo je i istraživanje sprovedeno u Kaliforniji na preko 7000 ispitanika koje je započeto sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Kada su ispitanici, oni koji su bili još uvek živi, ponovo kontaktirani 1996. godine, prikupljeni su podaci o svima koji su patili od demencije, i potom su praćeni još narednih 15 godina. Zaključak je sledeći: žene koje su u četrdesetim godinama razvile visok krvni pritisak imale su 73% veće šanse da u starosti obole od demencije u odnosu na one sa normalnim pritiskom u srednjem dobu. Ova statistika ne važi za muškarce.

Sama demencija je skup simptoma pre nego konkretna bolest, i podrazumeva smetnje u pamćenju, govoru i orijentaciji, promene u ponašanju i nemogućnost obavljanja uobičajenih aktivnosti. Pored Alcahmerove bolesti, jedan od čestih oblika demencije je i vaskularna demencija – propadanje moždanih ćelija do kog dolazi usled moždanog udara. I tu se vraćamo na temu sa početka priče: krvne ugruške koji sprečavaju protok krvi zbog čega neki delovi mozga ne bivaju ishranjeni, ili pucanje krvnog suda u mozgu.

Najveći rizici za nastanak vaskularne demencije su povišeni krvni pritisak, pušenje i visoki LDL holesterol. Ako na sve to dodamo dijabetes, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti, budućnost nije mnogo svetla. Zato, kada smo na sredini svog životnog puta, nije loše da povremeno zastanemo i osmotrimo situaciju, jer od toga zavisi koliko ćemo daleko stići: s prvim nagoveštajima menopauze veoma je važno da delujemo preventivno na oboljenja koja su česta kada ona konačno nastupi.

Femisan B, osim što ima moć da ublaži i eliminiše neprijatne simptome menopauze – valunge, preznojavanja, nervozu, nesanicu, deluje i preventivno na poremećaje koji se u prelaznom periodu često javljaju: visoki krvni pritisak, aterosklerozu, dijabetes i osteoporozu. Preparat sadrži lekovite biljke koje su u našim krajevima poznate od davnina: matičnjak, hajdučku travu, neven, valerijanu, i za prevenciju posebno korisnu belu imelu. Poznata i kao biljka koja dokazano uništava ćelije tumora, bela imela je koronarni i periferni vazodilatator – ona širi arterije i olakšava protok krvi, a ima i kardiotonično dejstvo – okrepljuje srčani mišić. Zato efikasno reguliše krvni pritisak, ali i pospešuje rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, sprečava dijabetes, poboljšava metabolizam i, što je za našu priču najbitnije, skida naslage sa krvnih sudova, čisti ih i tako sprečava aterosklerozu. Pored svega toga, bela imela efikasno otklanja i valunge i nervozu. Zato možemo slobodno reći da je ova biljka najbolji saputnik žena od pete decenije života i idealan ulog u starost.

Belu imelu nikako ne smemo uzimati na svoju ruku jer je otrovna. Zato je važno njeno branje i preradu prepustiti stručnjacima. A u Femisanu B je imamo u najiskoristljivijem obliku, sinergetski udruženu s ostalim dragocenim biljkama. Zato, kada menopauza zakuca na vrata, pod ruku s Femisanom B jasno i glasno recimo NE demenciji u poznom dobu. Zato što imamo pametnije planove.

Plovidba na nepredvidivim talasima

Kako se bližimo sredini života, tako sve češće osećamo promene u svom organizmu i na svom telu. Jedna od najočiglednijih promena koja se dešava krajem četrdesetih je ona vezana za menstrualni ciklus. Htele mi to ili ne, oko 47. godine ciklus će povremeno početi da izostaje. To će pratiti i simptomi koji će se sve više pojačavati: preznojavanje, valunzi, preosetljivost grudi, nesanica, zaboravnost, nervoza… Taj period dok se ciklus još uvek nije ugasio, ali se vidno proređuje, uz sve ove neprijatne simptome, zove se perimenopauza. Kada prođe godinu dana od poslednje menstruacije, bez obzira kakva ona bila i koliko trajala (možda i samo jedan dan), zvanično nastupa i menopauza.

 

U proseku, simptomi perimenopauze traju oko 4 godine, ali ona može trajati od par meseci do deset godina. Svi oni neprijatni simptomi se pojačavaju ili smanjuju pod dirigentskom palicom naših hormona, posebno estrogena i progesterona, koji se u ovom periodu potpuno otimaju kontroli, pa imamo osećaj kao da upravljamo brodom na nemirnom moru dok sa svih strana u nas udaraju besni talasi. Ova dva hormona do tada su igrala veliku ulogu u našem reproduktivnom zdravlju: u normalnim okolnostima, estrogen se pojačava oko sedmog dana od početka menstruacije, da bi oko 14. dana omogućio ovulaciju i pod njegovim uticajem endometrijum (unutrašnji omotač materice) zadebljava, kako bi materica bila spremna da prihvati oplođenu jajnu ćeliju. Potom, nakon ovulacije na scenu stupa progesteron koji, ukoliko nije došlo do oplodnje, podstiče ljuštenje endometrijuma, što rezultira sledećom menstruacijom. Oni komadići tkiva koje smo primećivale tokom ciklusa su upravo delići endometrijuma koji se odvojio, pa ga organizam izbacuje.

U perimenopauzi ova dva važna hormona kao da su se posvađala, pa se povremeno dešava da je nivo progesterona suviše nizak, dok estrogen nedovoljno pada. Rezultat toga je da se zadebljavanje endometrijuma nekontrolisano nastavlja. Jednostavno nema dovoljno progesterona da kaže ’Stop!’. Kada konačno dođe do menstruacije, ona je veoma obilna i može trajati dosta duže nego inače.

Bura hormona tako, osim preobilne i produžene menstruacije, može izazvati i krvarenje između dve menstruacije, kao i promene izgleda krvi: ona može biti tamno braon boje, ili potpuno svetle, rozikaste. Ipak, kod najvećeg broja žena, nivo estrogena pada što rezultira i tanjim endometrijumom. Posledica toga je slabija i kraća menstruacija. I kako vreme prolazi, ona će se sve više skraćivati, a vreme između dve menstruacije će se produžavati. To je posledica anovulatornih ciklusa, odnosno ciklusa tokom kojih ne dolazi do ovulacije. Neka istraživanja su pokazala da žene s anovulatornim ciklusima imaju blaže menstruacije od onih kod kojih dolazi do ovulacije.

Ali dok god dolazi do menstruacije, bez obzira što ona možda i predugo kasni, može dolaziti i do ovulacije. I samim tim i do trudnoće. Zato se desi da žene u perimenopauzi zatrudne, iako su bile ubeđene da je to sad već nemoguće, jer su se ciklusi toliko proredili. Ali šanse za trudnoću postoje sve dok ima menstruacije. Onog trenutka kada menstruacija nestane i konačno nastupi menopauza, više nije moguće zatrudneti.

Kao što vidimo, u perimenopauzi je sve moguće. To je vreme kada prestaju da važe pravila koja su nam do tada dirigovala život, i to ne samo kad je ciklus u pitanju. Kilogrami počinju da se lepe, lakše se zamaramo, manje spavamo, možemo osećati bol u zglobovima… A naleti vrućine, nervoza i nesanica će nas neizostavno proganjati neko vreme. I dok upravljamo svojom malenom barkom na uzburkanom moru povremeno će nas ophrvati osećaj da nikada nećemo stići do sigurne luke. Ali, osim što će naše navigacione veštine vremenom uznapredovati, tako će se i talasi smirivati. Sve dok ne uplovimo u menopauzu.

Da lakše prebrodimo te divlje talase pomoći će nam Femisan B. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja je tu da nam ublaži valunge, preznojavanja, česta noćna buđenja, nervozu, lupanje srca, razdražljivost, ali i da spreči poremećaje kojima smo sada, kada nas estrogen više ne štiti, sklonije: osteoporozu, dijabetes, kardiovaskularne poremećaje… Femisan B je naš putokaz do sigurne luke.

Prekursor našeg zdravlja

Kada naše telo počne da se menja, bilo da se radi o mesečnim promenama ili onim s početka puberteta ili menopauze, simptomi su toliko raznoliki da ih često ni ne povezujemo s hormonima. Tek kada osvestimo problem i malo se udubimo u tematiku, zaprepastimo se u kojoj meri hormoni diriguju našim životom.

 

Kada je naš ženski reproduktivni sistem u pitanju, između ostalih glavnu reč vodi sedam hormona:

  • Folikulostimulišući hormon, poznatiji po skraćenici FSH, kog luči hipofiza, kao što mu ime kaže, stimuliše rast folikula u jajnicima. Ali njegova uloga ne prestaje tu. Zahvaljujući njemu reguliše se količina i kvalitet u zalihi jajnih ćelija i proizvodnja estrogena koji utiče na endometrijum – omotač materice.
  • Luteinizirajući hormon, LH, kog takođe luči hipofiza, stupa na scenu kada sazrelu jajnu ćeliju treba poterati u jajovod, pa je važan faktor ovulacije.
  • Estradiol se stara da omotač materice raste i da li je spreman da prihvati tu sazrelu jajnu ćeliju.
  • Estrogen se stara da folikul sadrži jajnu ćeliju, ali nas formira još s početkom puberteta, utičući na razvoj polnih organa i karakteristika.
  • Progesteron je taj koji nakon ovulacije proizvodi žuto telo, priprema telo za trudnoću ako je došlo do oplodnje, a ako nije podstiče ljuštenje endometrijuma – menstruaciju.
  • Testosteron, iako u znatno manjoj količini neko kod muškaraca, ima svoju ulogu u seksualnosti žene, ali i u regulisanju nivoa telesne energije i masti.
  • Prolaktin se luči pojačano tokom trudnoće, s ciljem da pokrene mlečne žlezde koje treba da počnu proizvodnju mleka.

Uz toliko hormona nije ni čudo što je žensko telo komplikovanije od muškog i što često patimo od promena raspoloženja. Svi ovi hormoni vredno rade i sarađuju, a ako treba da izdvojimo jedan koji služi kao poseban okidač, onda bi to bio progesteron.

Progesteron je prekursor za većinu ostalih steroidnih hormona, pa je njegova uloga u organizmu posebna. I to se naročito oseća kada ga nemamo dovoljno. Tokom reproduktivnog perioda, od puberteta do početka menopauze, progesteron je dominantan u drugoj polovini ciklusa kako bi podsticao rast endometrijuma – omotača materice čija je uloga da prihvati embrion. Ako ne dođe do oplodnje, progesteron okida proces obnove endometrijuma: omotač se ljušti i izbacuje tokom menstruacije, da bi tokom sledeće druge polovine ciklusa ponovo izgradio. Zato je ovaj hormon izuzetno bitan kako za redovan i zdrav ciklus, tako i za začeće i trudnoću.

Ali ako ostavimo po strani čisto reproduktivni deo, videćemo da ovaj hormon značajno utiče na naše raspoloženje. Progesteron je vrlo aktivan u centralnom nervnom sistemu i zahvaljujući njemu se osećamo opušteno. I obrnuto, kada njegov nivo opadne, nastupaju razdražljivost, nervoza, depresija, osećaj kao da smo stalno ’na iglama’. Ovaj hormon reguliše i moždane funkcije, nivo insulina u krvi, nivo tečnosti u tkivu i rad urinarnog trakta, nivo gustine koštane mase, rad štitaste žlezde, kvalitetan san i imunitet. Dakle, progesteron je prekursor drugih hormona, ali kada sagledamo njegove funkcije, definitivno je i prekursor našeg opšteg zdravlja.

U slučaju smanjenih funkcija koje su ovde pobrojane, prvo što nam pada na pamet je menopauza. I zaista, kada nastupi prelazni period, nivo progesterona drastično opada i tada osećamo brojne tegobe koje su nam ranije bile strane. Da zlo bude veće, patimo i na mentalnom i na fizičkom planu. Iznuruju nas česte promene raspoloženja, loša koncentracija, neraspoloženje, nesanica, valunzi, pojačano opadanje kose, pod većim smo rizikom da obolimo od osteoporoze, dijabetesa, urinarnih infekcija i kardiovaskularnih poremećaja i gojimo se lako kao nikad pre.

Ali i pre menopauze manjak progesterona može da izazove promene raspoloženja u PMS-u, nadutost, neredovne cikluse, krvarenje van menstruacije, bol u grudima, žudnju za prejedanjem, a ako pokušavamo da zatrudnimo shvatićemo da je upravo njegov nedostatak odgovoran za anovulatorne cikluse – izostanak ovulacije i kvalitetne jajne ćelije.

Progesteron nekako sumira sve ženske probleme koje možemo iskusiti tokom života, od puberteta nadalje. Zato je važno da se pobrinemo da svoj hormonalni balans održavamo, jer kad se jednom poremeti, nije nimalo lako povratiti ga.

Priroda nam nudi dva rešenja: kombinaciju lekovitog bilja koja nam pomaže da održimo dobar balans hormona tokom reproduktivnog perioda u obliku kapi ili kapsula Femisan A, kao i drugačiju kombinaciju bilja koja će nam pomoći da ublažimo ili otklonimo neprijatne simptome menopauze – Femisan B. S početkom prelaznog perioda, kada se telo još uvek koleba, ova dva preparata se mogu i kombinovati, sve dok se menopauza ne ustali. Femisan A i B su naši prekursori efikasnog reproduktivnog sistema i opšteg zdravlja.

Ko je ova žena i gde sam nestala ja?

Kada zagazimo u drugu polovinu pete decenije, sa žaljenjem shvatimo naš mozak, na koga smo se toliko oslanjale, počinje da nas izneverava. Zaboravimo ključeve, poslovni sastanak, krenemo po nešto pa odjednom izvetri šta smo htele, kada pričamo teže pronalazimo prave reči… Kao da nam se na mozak spustila izmaglica u kojoj su se pogubile naše moždane sinapse. I ta pojava se upravo tako i zove: mentalna magla. Ali ona se može ispoljiti mnogo ekstremnije od proste povremene zaboravnosti.

Čak 60% žena prolazi kroz menopauzom izazvan kognitivni poremećaj koji se često pogrešno dijagnostifikuje kao početak demencije. Poremećaj kognitivnih funkcija u prelaznom periodu veoma podseća na simptome kroz koje prolaze osobe koje primaju terapiju za rak dojke ili prostate. Simptomatično je da prilikom lečenja obe ove opake bolesti dolazi do naglog i drastičnog pada nivoa estrogena.

Osobe koje se oporavljaju od karcinoma, nakon terapije se često žale da imaju problem s kratkoročnim pamćenjem, obavljanjem više radnji istovremeno, pronalaženjem pravih reči prilikom govora ili logičkim razmišljanjem. Takvo stanje se popularno zove ’hemo-mozak’, odnosno mozak koji funkcioniše s poteškoćama tokom hemo terapije.

Dakle, pad nivoa estrogena definitivno utiče na mozak, i to žene osećaju krajem četrdesetih, kada krene perimenopauza – ’predvorje’ menopauze, period kada ciklusi počnu da izostaju, proređuju se, da bi na kraju potpuno prestali. Većina žena, koja je bez problema do tad obavljala bezbroj svakodnevnih obaveza, odjednom ima osećaj kao da joj je neko naglo izvukao tepih pod nogama. Tu su i fizički simptomi: preznojavanje, naleti toplote, nervoza, nesanica… njih ćemo lako povezati s nadolazećom menopauzom, i iako su neprijatni, kada znamo zašto nastaju, prihvatićemo ih. Ali kada nastupi mentalna magla, često nismo svesne da ona ima veze s hormonalnim promenama i lako se uplašimo da gubimo razum.

Žene sa ekstremnim slučajevima kognitivnih poremećaja mogu zaista verovati da se radi o početku demencije. Ta spoznaja je zastrašujuća i veoma stresna. Ako u svojoj okolini pritom žena ne nalazi razumevanje i ne dobija pomoć, stanje se može dodatno pogoršati i dovesti do depresije.

Tokom prelaznog perioda – perimenopauze koja vodi u menopauzu, kako dokazuju istraživanja, žene pokazuju vidno lošije rezultate na testovima verbalnog pamćenja, brzine obrade podataka i efikasnosti. I žene i lekari obično takvu mentalnu maglu pripisuju umoru usled nedovoljnog sna kog remete valunzi, ali iako uobičajeni simptomi menopauze mogu ’doliti ulje na vatru’ problema kognitivnih poremećaja, oni nisu njihov primarni uzrok. Šestogodišnja studija u kojoj je učestvovalo preko 1900 žena na početku prelaznog perioda, dokazala je da simptomi povezani s menopauzom: nervoza, poremećaj sna, naleti toplote, nisu odgovorni za poremećaje pamćenja, učenja i obrade podataka. Dokazana činjenica je da je mozak vrlo osetljiv na promene nivoa estrogena, i kad su u pitanju kognitivne sposobnosti, i kad je u pitanju raspoloženje.

To već znamo i pre nego što nas zadesi menopauza: u predmenstrualnom periodu, kada dođe do kratkog pada nivoa estrogena, teže nam je da se koncentrišemo, učimo i pamtimo. Ali to kratko traje, i kada počne ciklus opet smo one stare. Kad je menopauza u pitanju, taj period može trajati godinama, pa se često ozbiljno zapitamo ‘ko je ova žena u ovom stranom telu, i gde sam nestala ja?’ Estrogen obično opada oko 45. godine života, ali konačna menopauza može početi oko 50. ili 55. godine. Kada se ceo proces završi, srećom, mozak se prilagođava onom preostalom nivou estrogena, pa počnemo opet normalno da funkcionišemo. To je dokazala druga studija, prateći preko 2300 žena tokom četiri godine: mentalna magla je privremena, a kada se završi prelazni period, ona se rasprši pa nas ponovo obasja sunce. I to je vrlo važno saznanje, jer u teškim trenucima nas može utešiti činjenica da ćemo jednog dana opet biti svoje.

Kako se boriti protiv mentalne magle? Dosta kretanja, vežbanja, dovoljno vitamina i minerala iz zdrave hrane, sunčeve svetlosti, i, mada to nije uvek izvodljivo – što manje stresa. A tu je i pomoć iz prirode: bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… sve su to biljke koje nam mogu biti od velike pomoći u prelaznom periodu. Osim što će nam umanjiti ili otkloniti valunge, olakšati san i smanjiti nervozu, ove biljke će nam pomoći i da bistrije razmišljamo. Sve one su deo Femisana B, potpuno prirodnog preparata bez hormona i aditiva. Femisan B je naš čuveni spasilac u menopauzi, naš zrak sunca koji raspršuje mentalnu maglu.

Da nam srce što duže traje

Menopauza je potpuno prirodna faza u životu žene kada jajnici zataje usled prestanka razvoja ovocita – nezrelih jajnih ćelija i ovulacije, koji su za njih podsticaj da proizvode ženske polne hormone, estrogen i progesteron. Ona može nastati i usled hirurškog odstranjivanja jajnika ili njihovog oštećenja. Prosečno životno doba kada menopauza nastupa zavisi od podneblja, genetike, načina ihrane, konzumiranja alkohola i duvana, trenutka pojave prve menstruacije – menarhe… u Evropi to je 51. godina života. Ali kako kvalitet i broj ovocita postepeno opada, promene koje su povezane sa smanjenjem nivoa estrogena nastupaju nekoliko godina ranije.

Danas znamo da manjak estrogena može izazvati niz zdravstvenih problema. Opšte su poznati simptomi menopauze – valunzi, noćno preznojavanje, nesanica, promene raspoloženja… Takođe, svest o velikom riziku od osteoporoze nakon menopauze je sve veća. Ali ono o čemu se nedovoljno priča i zna je izuzetno veliki rizik od kardiovaskularnih oboljenja u ovom periodu. Tokom reproduktivnog perioda žene manje oboljevaju od poremećaja srca i krvnih sudova nego muškarci. Ali, s dolaskom menopauze, šanse su izjednačene.

Tokom menopauze, zapravo prvih pet godina od njenog stupanja na scenu, dolazi do promene distribucije masnog tkiva u telu žene. Masne naslage koje su do tada najviše ’napadale’ bokove sada prelaze na predeo struka. Kako se na bokove obično lepe površinske masti, srednji deo tela nosi više ’dubinske’ ili visceralne masnoće. One su opasne jer obavijaju unutrašnje organe, uključujući i srce. Obim struka je jedan od pokazatelja faktora rizika pa su žene sa obimom većim od 80 cm pod većim rizikom od razvoja kardiovaskularnih oboljenja, dok su one sa obimom većim od 88 cm pod veoma visokim rizikom.

Danas jedna od tri žene ima neki oblik kardiovaskularnog poremećaja, a 10 godina nakon početka menopauze opaža se drastičan skok broja srčanog udara. Srčani udar je najveći ubica žena, i iako većina veruje da je to zapravo rak dojke, devet puta je veća verovatnoća smrti od kardiovaskularnih poremećaja. Brojne studije i statistike su dokazale da se ovaj rizik mora shvatiti ozbiljno. Na primer, tokom godine u kojoj je došlo do poslednje menstruacije, kod preko 300 žena koje su praćene u periodu od 12 godina, došlo je do povećanja otvrdnjavanja arterija za čak 7,5%.

Sama menopauza nije bolest. To je potpuno prirodni period u životu žene. Ali tokom tog perioda je veoma bitno povećati nivo svesti jer nova životna faza iziskuje promenu stila života. Ako smo do tad vodile uredan život, redovno vežbale i zdravo se hranile, ta tranzicija nam neće teško pasti. Ali ako je naš život do tad uključivao cigarete, alkohol, nedovoljno sna, mnogo masne hrane, belog peciva, slatkiša i gaziranih napitaka i malo ili nimalo kretanja, onda će nam ovaj period kada nas naš zaštitnik – estrogen napusti, doneti račun za naplatu.

Taloženje masnoća na zidovima arterija nastupa podmuklo i često može ostati bez simptoma dok ne bude suviše kasno. Zato moramo uložiti dodatni napor da ga sprečimo. Nedeljno nam je potrebno najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti, i to može biti bilo šta što volimo: hodanje, vožnja bicikla, plivanje, ples… Iskustvo je pokazalo da je mediteranski stil ishrane najbolji za žene u menopauzi: mnogo vitamina iz povrća, što šareniji tanjir, dobre masti iz maslinovog ulja i ribe, likopen iz paradajza, zdravi slatkiši kao što su urme i med, integralne žitarice i dosta čiste, izvorske vode. Uz to možemo telu obezbediti više vitamina D ako se pametno izlažemo sunčevim zracima.

Priroda nam je dala izobilje, a na nama je samo da mudro izaberemo. Kada je menopauza u pitanju, ono najbolje iz prirode su lekovite biljke. Bela imela, na primer, poznati je regulator krvnog pritiska, sprečava dijabetes i ima moć da uništava ćelije kancera. Pored toga umiruje rad srca pa smo onda i mi manje uznemirene. Kod uznemirenosti, nesanice i anksioznosti pomažu i matičnjak i valerijana. Hajdučka trava snižava šećer u krvi, pomaže kod angine pektoris, tahikardije i visokog pritiska. Neven je još jedan blagi sedativ, a pritom umiruje i neprijatne simptome menopauze. Sve ove biljke deo su Femisana B, najboljeg prijatelja žena u menopauzi.

Ali to nije sve iz laboratorije Herba Sveta. Pored bele imele, matičnjaka i valerijane, još tri biljke su veliki prijatelji srca: srdačica, rastavić i čestoslavica. I sve one su deo Leocardina koji hrani i jača srce, pomaže oporavak nakon infarkta i virusnih infekcija koje slabe srce. Leocardin na prirodan način dovodi pritisak u ravnotežu i usporava starenje krvnih sudova.

Menopauza nije bauk, samo treba da mudro izaberemo i dovoljno volimo sebe. Da nam srce što duže traje.

Femisan i saveti lekara

Donosimo vam transkript emisije emitovane na BN televiziji sa Dr Duškom Antonićem 3.11.2019.

Voditeljka: A sada pričamo o zdravlju, naravno i veliko nam je zadovoljstvo što nam je naš dugogodišnji prijatelj, Kompanija Herba Svet, sada dovela jednog interesantnog gosta, čoveka koji može da odgovori na brojna pitanja, posebno dama, tako da ja, evo, želim da pozdravim diplomiranog biologa Snežanu Petrović iz Kompanije Herba Svet i doktora Duška Antonića, ginekologa akušera. Dobro veče, dobro nam došli. Doktore Antoniću, Vas posebno pozdravljamo, pošto ste nam prvi put u Nedeljnom popodnevu i hvala što ste došli, zato što kada ginekolog objasni neke stvari – to je mnogo jednostavnije, je li tako, Snežo?

Sneža: Naravno. Ja bih se pre svega zahvalila doktoru Antoniću zato što je naš i Vaš gost i nadam se da će nas se i ubuduće više puta počastiti svojim prisustvom i objašnjenjima.

Voditeljka: Jeste. Zato što posle Vašeg gostovanja, Snežana, ili Natalijinog, uvek imamo pozive gledateljki koje žele da pitaju i da se još jednom informišu. Evo, još jednom ćemo da vas podsetimo da sva pitanja možete da postavite i putem društvenih mreža, jer Kompanija Herba Svet ima svoju fejsbuk stranicu i vrlo brzo ćete dobiti odgovor. A sada ću ja nešto da pitam u ime gledateljki! Doktore, evo predstavljamo Femisan A, imali smo i jednu korisnicu koja se ostvarila kao majka posle ovih kapi, brojne su rekacije žena koje su zaista rešile svoje probleme, ali, evo, da nam kažete koliko zaista žena danas mora da bude uporna kada je zdravlje u pitanju?

Doktor Antonić: Mora biti izuzetno uporna, iz prostog razloga što smo izloženi raznoraznim agensima i onda, samim tim, posle izvesnog vremena, oni ostavljaju posledice na samo naše zdravlje. Što se tiče Femisana A, koji ste Vi pomenuli i uspeha kod žene koja ga je koristila, mi smo često sada svedoci da imamo taj problem i sa ženskim sterilitetom, imamo problem da se žene sve kasnije odlučuju da se ostvare u ulozi majke i imamo sve kasnije prvorotke. U nekim situacijama, na primer, pik za ostanak u drugom stanju jeste minimum do 24 godine, a on posle sve više počinje da pada i da se smanjuje, a mi dolazimo u situaciju da imamo žene od 40 – 42 godine, kada već dolazimo, maltene, u period pre menopauze, a one pokušavaju da se ostvare u ulozi majke. U ovim slučajevima Femisan A je izuzetno značajan iz prostog razloga što već u tom periodu od 10-ak godina pre menopauze, pre te poslednje menstruacije žene, dolazi do promene, odnosno do formiranja raznih simptoma u organizmu žene, prvenstveno i prvo dolazi do oštećenja reproduktivnih sposobnosti, tačnije – smanjuje se broj ovulatornih ciklusa, žena ima redovnu menstruaciju, ali nema i ovulaciju, a ukoliko se ovulacija i javi, onda je ona lošeg kvaliteta i imamo problem u formiranju trudnoće. Drugo, dolazi do poremećaja čitavog niza menstrualnog ciklusa, te menstruacije više nisu redovne, nisu po dužini trajanja i po količini krvarenja nisu iste, mogu se javljati ranije, mogu se javljati kasnije, odnosno dolazimo u neki period kada sve ono što je nenormalno, postaje normalno. Iz tog razloga Femisan A je donekle dobar i nalazi svoju primenu, da bi se taj neki period formiranja ovulatornih ciklusa zadržao, da žena ima redovne, dobre ovulacije, da ima dobru i redovnu jajnu ćeliju koja se može iskoristiti za potomstvo.

Voditeljka: Mada ginekolozi preporučuju Femisan A i Femisan B (za žene koje ulaze u menopauzu) i to je pohvalno za Kopaniju Herba Svet, naravno, ali mnogi od naših gledalaca, sada, kada vide da je tema zdravlje, misle: „ja sam zdrav/zdrava i mene to ne interesuje, prebaciću na nešto drugo“, ali da li smo zaista zdravi, doktore? Koliko Vi kao ginekolog imate susreta sa ženama koje možda dođu na redovnu kontrolu, a ustvari imaju brojne zdravstvene probleme kojih nisu svesni?

Doktor Antonić: Veliki broj žena, tek kada dođe na redovan ginekološki pregled, bez obzira da je li je u pitanju samo ultrazvuk ili ginekološki pregled, otkriju da imaju cistu na jajniku ili imaju imaju policistične jajnike, ne znajući pre toga da su nešto tako imale. Tu se susrećemo  i nekada da žena saznaje da ima miom ili, ukoliko su pregledi vezani za dojku, saznaju da imaju ciste na dojkama, tako da, žene najčešće to otkriju tokom svog redovnog ginekološkog pregleda. Ovde i jeste slučaj da, kada kažemo „zdravi smo“, jeste, mi osećamo da smo zdravi i to nosimo na nogama, ali biološki sat protiče, tako da mi, u tom nekom postmenstrualnom delu, žena će otkriti razne vazomotorne poremećaja, tačnije usled širenja krvnih sudova na periferiji i naglog dotoka krvi, žena kada ulazi u predmenopauzu, osetiće i valunge – „toplo-hladno“, osetiće talas vrućine koji će se zameniti hladnijim talasom, ti talasi mogu javljati od 20 do 30 puta tokom dana, što opet ostavlja posledice na žene, sa razdražljivošću…

Voditeljka: I osećamo se veoma loše i uplašeno.

Doktor Antonić: Jeste, sa razdražljivošću, sa padom koncentracije, sa oštećenjima koja se formiraju na samoj koži, suvom kožom koja se peruta, sa oštećenjem kose, tako da to sve povlači niz odgovarajućih simptoma u organizmu, samim tim bolje je to donekle pokušati sprečiti i ako se i pojavi umanjiti, nego pustiti da to samo od sebe prođe, jer dug je taj vremenski period prolaska – on traje 10 godina. Taj period premenopauze može trajati 10 godina.

Voditeljka: Da, baš dugo može da traje. Snežana, Vi uvek ističete u Vašem gostovanjima da svi ne treba da zaborave svog lekara. Dakle, uvek insistirate na tome da treba prvo ići na pregled kod lekara, pa onda koristiti proizvode u saradnji sa lekarom. Koliko Vas pacijenti – odnosno korisnici Vaših proizvoda slušaju?

Sneža: Moram da kažem da sve više dobijamo povratnih informacija. Kada dobijemo bilo koje pitanje vezano za Femisan A, uvek napomenemo „način korišćenja i javite nam rezultate“. Znači, preporuka je: uvek nakon ta prva 2 do 3 meseca, kada se radi o Femisanu A, da se uradi prvi kontrolni pregled, pogotovo, kao što je rekao doktor, ako je u pitanju neka cista, dakle ako je nešto što se realno može pratiti. Kada je je u pitanju Femisan B, žene već same mogu da prate da li su im simptomi olakšani, da li se ublažavaju ili ne. Međutim, kada je u pitanju Femisan A, kada su u pitanju konkretni ginekološki problemi, uvek napominjemo i molimo žene da nam jave svoje rezultate i minimum 3 – 6 meseci nakon korišćenja da se taj prvi kontrolni pregled uradi. Nažalost, sve više devojčica sa policističnim jajnicima se javlja i pogotovo je tu bitno i čini mi se, tu više majke vode računa kada su u pitanju deca, a žene kada prođe reproduktivni period, verovatno će se i sam doktor složiti sa tim, nekako zapostave svoje zdravlje, ređe odlaze na kontrole i onda se dođe u situaciju da se otkrije neki miom koji je ogroman, koji stvara krvarenje i prouzrokuje neke veće probleme, možda žena tek tad dođe na pregled, a moglo se možda preduprediti ili prosto ublažiti. Tako da, mislim da žene više vode računa u tom reproduktivnom periodu, dok se ne ostvare kao majke, kasnije malo ređe dolaze, ali uvek apelujemo, ovako putem našeg gostovanja, ali i putem direktnog kontakta sa ženama da ne izostave te preglede, pogotovo će, opet doktor malo više reći o tome, kada se ulazi u menopauzu do kakvih problema sve može doći, da je jako bitno da tada kontrolišemo dojke i da smo redovno na ginekološkim pregledima, pretpostavljam da je idealno na svakih 6 meseci.

Voditeljka: Dakle, da kažemo još jednom gledateljkama – strpljenje i upornost kada je zdravlje u pitanju. Koji još savet možemo da damo za naše ženice koje su možda lenje da odu na ginekološki pregled, plaše se šta će doktor da kaže što je najčešće, šta možete da im kažete?

Doktor Antonić: Prvo, a rekla je sada i Sneža, redovni ginekološki pregledi, šta oni podrazumevaju? Minimum jednom godišnje da se radi kolposkopija i minimum dva puta godišnje da se radi ultrazvuk. Obavezan je, takođe i ultrazvuk dojki i ukoliko postoji potreba dalje će se raditi mamografija ili će se čak raditi i magnet dojke. Što se tiče preparata koji se koriste, pogotovo preparata koji su na biljnoj bazi, postižu efekat, ali za postizanje tog pravog efekta potreban je i neki vremenski period. Ne možemo očekivati da će se sa jednom ili dve kutije koje su popijene postići taj efekat, ali – kada se postigne taj efekat, on je dugotrajniji. Mi, kao ginekolozi, imamo čitav niz tih preparata koji u svojoj osnovi imaju hormone i kada ih damo brzo postižemo efekat, ali onog momenta kada žena prekine sa upotrebom tih preparata, taj efekat brzo i nestaje. Ovde je takav slučaj da, nakon što postignete efekat, a Vi ćete sami primetiti ukoliko se radi o menopauzi, taj efekat ćete održavati tako što ćete nastaviti dalje to da pijete. Sama menopauza nastaje nakon poslednje menstruacije kod žene. Na ovim našim prostorima ona se javlja kod žene u 52 godini. Može biti i rana menopauza, imamo sve više slučajeve da žene ispod 40 godina ulaze u menopauzu, a imamo slučajeve da žene uđu u menopauzu sa 55 godina. Da bismo sprečili ulazak u menopauzu, savet je, na primer, da se prekine sa pušenjem. Dokazano je da će žene koje puše 2 godine ranije ući u menopauzu, nego što bi inače ušle u menopauzu. Mi ne možemo sada tačno da kažemo koji je trenutak ulaska u menopauzu, jer on ne zavisi od načina ishrane, broja porođaja, dojenja, ali jeste donekle genetski vezan, pa možemo reći da će ćerka ući u menopauzu otprilike u godinama kada je ušla njena majka. Sa tim ulaskom u menopauzu, dolazi još do čitavog niza poremećaja u organizmu, većinom žene znaju da su to kardiovaskularni poremećaji, zatim osteoporoza, a kako osteoporozu možete da sprečite? Dokazano je da mršavije žene, žene koje konzumiraju alkohol i puše takođe imaju češće propadanje kostiju.

Voditeljka: Sve to znamo i opet ne slušamo doktora i ne pazimo.

Doktor Antonić: Zato sam ja tu.

Voditeljka: Zato nam je drago što ćete biti i u narednim nedeljama naš gost i pričati na razne teme i objasniti gledateljkama koliko je važno da vodimo računa o zdravlju. Hvala Vam puno na savetima. Snežana, hvala Vam što ste nam doveli gosta.

Sneža: Hvala Vama i hvala još jednom doktoru Antoniću.

Voditeljka: Ovo su bili minuti za vas, drage dame. Dakle, ako bar 10 minuta posvetite svome zdravlju, to je uspeh, za početak. Videćemo se sa novim pričama sledeće nedelje.

(Emisiju možete pogledati OVDE)

Vreme je da pustimo glas

U eri poplava učenja i trendova koji propagiranju pozitivan način razmišljanja, došli smo u situaciju da se toliko trudimo da budemo pozitivni da zapravo zanemarujemo svoje prave emocije. Ako nas nešto duboko muči i brine, a ulažemo veliki napor da zadržimo fasadu bezbrižne i nasmejane osobe jer je to tako društveno prihvatljivo i doneće nam više ’prijatelja’, mir u kući i na poslu, onda smo u velikom problemu.

To ne znači da ne treba da negujemo pozitivne emocije. One su veoma korisne ne samo za našu okolinu, već i za naše fizičko zdravlje: osobe koje redovno doživljavaju niz pozitivnih emocija dokazano imaju manje upalnih procesa u telu, tj. smanjeni rizik od oboljenja kao što su dijabetes ili poremećaji kardiovaskularnog sistema. Ali ako te ’pozitivne emocije’ glumimo dok u nama otkucava tempirana bomba, onda je efekat suprotan. Tome su više podložne žene od muškaraca, iz jednostavnog razloga.

Tiha i nežna žena je poželjna žena, i društvo nas vaspitava hiljadama godina da budemo ponizne i poslušne. Biblija u Poslanici Efescima nalaže da žena treba da se boji svoga muža i da treba da ga sluša kao Gospoda. Generacije žena koje su odrasle na takvoj tradiciji naučile su se velikoj diplomatiji, ali su i živele u bojazni da će izražavanjem svojih pravih osećanja narušiti porodični sklad, izazvati konflikt, pa čak i ugrožiti ličnu i egzistenciju svoje dece. Tako su vaspitavale i svoje kćeri i unuke.

Nedavna studija Američkog udruženja za istraživanje menopauze na uzorku od 304 žene koje se bliže ili su u menopauzi, utvrdila je da većina redovno tuđe potrebe stavlja ispred svojih i potiskuje svoje emocije kako ne bi narušila vezu, brak ili odnos s decom. Za posledicu, takvo ponašanje ima povišeni holesterol, depresiju, hronični zatvor i gojaznost. Za razliku od njih, žene koje nemaju problem da ’puste glas’ i da jasno kažu šta im smeta i šta im izaziva frustraciju, generalno su zdravije.

Produženi periodi stanja u kom održavamo fasadu vesele osobe dok u dubini duše ključamo ukazuje na naš strah od odbijanja i odbacivanja. U takvom stanju nivo stresa i hormona koji ga prate je visok, telo se brani stezanjem mišića i zadržavanjem daha, krvni pritisak raste, kao i nivo insulina u krvi, pa ukoliko se takva stanja često ponavljaju, logično je gde će se odraziti. Takođe, ’vesela fasada’ ništa dobro ne čini ni našim odnosima sa partnerima, decom i kolegama, naprotiv. Ako nekome ne dajemo do znanja da nam njihovo ponašanje smeta, onda ga odobravamo i možemo očekivati da će se redovno ponavljati.

Pored osećaja povređenosti zbog tuđih postupaka, potisnute emocije često bude i osećaj krivice što ih uopšte osećamo, što nismo u stanju da se uzdignemo iznad njih i budemo staloženi baš kao što propagiraju brojna duhovna učenja. Ali pitanje je da li bi jedan budistički monah koji ceo život meditira u tišini hrama na planini ostao jednako staložen da je u našoj situaciji, okružen brojnim obavezama i situacijama koje mora svakodnevno da balansira.

Naša osećanja su samo naša, jer svako od nas je jedinstven i tuđe ’uputstvo za upotrebu’ se ne može primeniti na našu ličnu mašineriju. Moramo izgraditi sopstveni pristup sebi. Osim što imamo saosećanja i tolerancije za tuđe emocije i postupke, to isto moramo praktikovati i prema sebi. Samo-saosećanje je bitna taktika odbrane, a udružena s diplomatskim pristupom i dobro biranim rečima može postići da svaku situaciju preokrenemo u svoju, ali i opštu korist.

Prilikom izražavanja emocija potrebno je da objasnimo ličnu perspektivu, da krenemo od sebe i da pojasnimo šta je to što nama smeta i kako se osećamo kada se to dešava. Dakle, treba izbegavati fraze koje direktno upiru prstom tipa ’Ti stalno radiš to i to’ i zameniti ih objašnjavanjem ličnog doživljaja: ’Mnogo me pogađa kada se dogodi to i to’. ’U takvoj situaciji osećam se frustrirano/nesrećno/nemoćno…’ Na taj način sprečićemo defanzivan stav sagovornika i privući njegovu pažnju, što je prvi korak u procesu razumevanja i prihvatanja da postoji problem.

Glasna žena nije mnogo društveno prihvatljiva, ne zato što izražava svoje mišljenje, već zato što često glasna žena ne bira reči i taktiku. Ali ako poradimo na sebi, ako mudro izaberemo svoje bitke i metode, onda ne samo da možemo rešiti svoje lične konflikte već i dati doprinos stvaranju boljeg društva. Činjenica je da svi mi učimo jedni od drugih, ne postoji univerzalni autoritet koji je odgovoran za naše znanje i životnu mudrost. Zato svako od nas nosi odgovornost kako prema sebi, tako i prema drugima i znanju i umeću koje seje oko sebe. Šta god bili svetski trendovi, činjenica je da je žena stožer porodice, da ima glavnu ulogu u vaspitavanju dece i kreiranju budućnosti. Tu ulogu treba ozbiljno shvatiti i porazmisliti šta je to što želimo da ostavimo u amanet, kakvo društvo želimo, i na koje načine sve možemo širiti svoj uticaj. Iako je možda taj uticaj nevidljiv na dnevnom nivou, na duže staze, a naročito u sinergiji globalne ženske svesti, on može dovesti do velikih društvenih promena.

Stalaktit u pećini se gradi kap po kap, a društvo se oblikuje od pojedinca do pojedinca. Zato je vreme da pustimo glas i da volan usmerimo ka boljitku, odvažno i bez bojazni da će nas neko zbog toga prezreti. Jer taj koji nas prezire nas zapravo nije dostojan, a često nije ni svestan da je u problemu. Obično su njegove rane i strahovi dublji nego naši. U osnovi izlečenja je svesnost.

Vitamin sunca

Zovemo ga vitaminom, ali on je zapravo prohormon. Nastaje prirodno u koži ne samo ljudi već i svih kičmenjaka, nakon izlaganja ultraljubičastim zracima. Vitamin D su liposolubilni sekosteroidi, od kojih su najznačajniji, odnosno biološki aktivni D2 – ergokalciferol, i D3 – holekalciferol. Pored izlaganja suncu, izvor D vitamina može biti i hrana, biljna, iz koje nastaje vitamin D2, ili životinjska koja je izvor vitamina D3. Kada se unese preko hrane, apsorbuje se u tankom crevu pa se u jetri transformiše u prohormon kalcidol, nakon čega se preko krvi, bubrega i na ćelijskom nivou pretvara u biološki aktivan oblik vitamina D.

Ako ne unosimo dovoljno namirnica kao što su riba, jaja, pečurke, meso, džigerica i mleko, i dalje možemo imati zadovoljavajući nivo vitamina D u organizmu pod uslovom da se redovno izlažemo sunčevoj svetlosti. Čak  80% ovog vitamina sintetiše se zahvaljujući suncu. Ali, pored prirodnih prepreka i nedostatka dnevne svetlosti tokom zimskog perioda, i sami blokiramo njegovu sintezu upotrebom krema za sunčanje sa zaštitnim faktorima. Osim što većina njih sadrži opasni oksibenzon koji utiče na rad endoktrinog sistema i remeti hormonalni balans, zaštitni faktori blokiraju prirodnu sintezu vitamina D.

Ali ako ga ne dobijamo pomoću sunca, čak i da unosimo dosta hrane koja ga sadrži, teško je zadovoljiti dnevne potrebe organizma za ovim vitaminom: na primer, da bismo imali optimalan dnevni unos, trebalo bi da pojedemo čak 30 jaja.

Zašto je vitamin D toliko bitan? Verovatno svi znamo da je neophodan za zdravlje koštanog sistema jer pomaže apsorpciju kalcijuma, i da njegov nedostatak u detinjstvu vodi u rahitis, a u poznijem dobu u osteoporozu. Međutim, vitamin D je mnogo više od graditelja kostiju. On održava zdravlje imunog i nervnog sistema i normalne funkcije mozga, ali i pluća i kardiovaskularnog sistema. Štiti nas od karcinoma i dijabetesa, i reguliše nivo insulina. Dakle, bez dovoljno vitamina D, osim krhkih kostiju, rizikujemo da obolimo od srčanih poremećaja i hipertenzije, dijabetesa, poremećaja rada mišića, neurodegenerativnih oboljenja, depresije, multiple skleroze, fibromijalgije, astme, alergija, sindroma iritabilnog creva, hroničnog umora, gojaznosti… Spisak je poduži.

Ako veći deo dana provodimo u zatvorenom prostoru, uvek koristimo kreme sa zaštitnim faktorom, živimo u podneblju gde je tokom pola godine dan kraći s malo sunčeve svetlosti, i naročito ako smo žena u menopauzi, najverovatnije nam je nivo vitamina D nizak.

Nedavna studija rađena u Kini potvrdila je direktnu vezu između metaboličkog sindroma i pada nivoa estrogena i vitamina D kod žena u menopauzi. Metabolički sindrom podrazumeva niz faktora rizika – gojaznosti, naročito u stomačnoj regiji, visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola, triglicerida, nivoa šećera u krvi, koji povećavaju šanse nastanka dijabetesa, srčanih oboljenja, moždanog udara i drugih poremećaja.

Studija je utvrdila pozitivnu korelaciju između vitamina D i estradiola: žene s nedovoljnim nivoom vitamina D takođe imaju i smanjeni nivo estradiola, i obrnuto. A viši nivo vitamina D podrazumeva i bolje rezultate glukoze i lipida u krvi, kao i uravnoteženiji krvni pritisak.

Ali kako da znamo da patimo od deficita vitamina D? Obično ne povezujemo simptome i to utvrdimo tek analizom krvi. Nije ni čudo, jer su simptomi toliko raznoliki i uopšteni da ih je teško povezati sa manjkom ovog vitamina: pad imuniteta i podložnost infekcijama i gripu, umor, nesanica, bol u kostima i leđima, depresivna stanja, teže zarastanje rana, opadanje kose, bol u mišićima… Zato, pre nego što dođe do gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije, depresije, fibromijalgije, osteoporoze… i još niza drugih oboljenja, bitno je da delujemo preventivno: jednom godišnje treba uraditi analize krvi, uključujući i nivo vitamina D. Kako krene menopauza, tako je potrebno da počnemo sa uzimanjem suplemenata, u dogovoru sa lekarom koji će preporučiti za nas najbolji preparat i dozu. Mišljenja se razlikuju, ali uglavnom se preporučuje doza od najmanje 600 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina D na dan do 70. godine, a nakon toga 800 IJ.

A pored suplementa, potrebno je i da se redovno i umereno izlažemo suncu, leti u periodima kada je sunce blago, bez kreme sa zaštitnim faktorom, a zimi kada god se ukaže prilika: samo 15 minuta provedenih na suncu sa zavrnutim rukavima može biti dovoljno da nam telo proizvede čak 5000 IJ vitamina D. Ako ovo radimo tri puta nedeljno, ne bi trebalo da patimo od deficita.

Ako poznajemo sebe i svoje telo i znamo šta nam je potrebno, menopauza može biti veoma kvalitetan i produktivan period života. Zdrava ishrana, što više kretanja, druženja i pozitivan stav, osnovi su kvalitetnog života u svakom dobu. A kada krenu neprijatni simptomi koji najavljuju promenu, potrebna nam je i mala pomoć najboljeg prijatelja – prirode. Kombinacija bele imele, matičnjaka, hajdučke trave, nevena i valerijane pomoći će ne samo kod nervoze, nesanice, valunga i preznojavanja, već će delovati preventivno i na bolesti srca i krvnih sudova, osteoporozu i dijabetes. Sve ove biljke ulaze u sastav prirodnog preparata bez veštačkih materija, boja i hormona: Femisana B. Uz pravu dozu Femisana B i vitamina sunca, nema brige za zdravlje.

Manje estrogena, bolniji zglobovi

Kad pomislimo na menopauzu obično su prva asocijacija valunzi i nervoza, ali ova faza života nosi sa sobom i niz promena o kojima se ređe govori ili ne zna, a koje mogu biti vrlo izražene i neprijatne. Svaka žena je priča za sebe i na sebi svojstven način proživljava menopauzu, a mnoge izbegavaju da se žale i pričaju o njoj iako dosta brinu. Međutim, često izvesni zabrinjavajući simptomi koje ne uspevamo ni sa čim da povežemo imaju velike veze s menopauzom. Iako ih to saznanje neće umanjiti, sigurno će olakšati zabrinutost i otkloniti sumnju u sebe i svoj zdrav razum.

Jedan od takvih simptoma je i bol u zglobovima. A uzrok bola je jednostavan: s početkom menopauze nivo estrogena opada što direktno utiče na zglobove koji postaju kruti i bolni. Šta više, bol može biti takav da se brojnim ženama u ovom periodu života daje pogrešna dijagnoza artritisa. Bol se može javiti u svim zglobovima – u kolenima, kukovima, ramenu, vratu, laktu ili prstima, ali i stare povrede i uganuća na koje smo odavno zaboravile mogu se probuditi i početi da ’sevaju’. Može ga pratiti i oticanje, a obično su simptomi izraženiji ujutru, pa tokom dana popuštaju.

Pored niza funkcija koje ima u organizmu, estrogen reguliše i upalne procese, i poremećaji u njegovom radu mogu izazvati niz oboljenja, od artritisa, preko sistemskog lupusa, tiroiditisa, upale jetre, bubrega, pluća, srca, očiju, pankreasa… Ali sve što danas znamo o estrogenu je tek kap u moru i nova istraživanja svakodnevno donose nova saznanja. Poznato je da estradiol sprečava upalne procese i gubitak koštane mase tako što blokira nastanak upalnih ćelija, a istraživanja su pokazala i da estrogen direktno utiče na neurone i štiti mozak od neurodegenerativnih procesa koji uzrokuju oboljenja poput multiple skleroze, Alchajmerovog oboljenja, ali i šizofrenije i depresije.

Nivo estrogena u organizmu žene od dvadesetih do osamdesetih godina života

Osim što sprečava upalne procese, estrogen reguliše i nivo tečnosti u organizmu, pa s njegovim opadanjem u menopauzi telo gubi sposobnost da efikasno zadržava vodu. Tako dolazi do dehidracije i gomilanja mokraćne kiseline koja dodatno utiče na upale zglobova.

Pored opadanja nivoa estrogena, šta još nikako ne pogoduje bolnim zglobovima?

  • alkohol
  • hrana bogata šećerom (saharozom) fruktoznim sirupom
  • trans masti (delimično hidrogenizovana ulja ili masti) koja su najčešći sastojak industrijski prerađene hrane, kao i hrana pržena u rafinisanim uljima
  • rafinisani ugljeni hidrati – industrijska peciva, slatkiši, kolači, neke vrste cerealija, bezalkoholni napici
  • mesne prerađevine – dimljena mesa, kobasice, salame, konzervisani mesni proizvodi
  • diuretici – preterana upotreba kafe, crnog čaja i energetskih napitaka.

Ako svoj početak menopauze ’začinimo’ ovim namirnicama, samo ćemo sebi doliti ulje na vatru. Za razliku od svega ovoga, hrana koja nam može pomoći da smanjimo bol u zglobovima, ali i poboljšamo opšte zdravlje, uključuje sveže voće i povrće, naročito zeleno lisnato povrće i bobičasto voće, orašaste plodove, kvalitetna nerafinisana ulja, najbolje maslinovo, masnu ribu poput tunjevine i lososa kao i dobre masti iz avokada i maslina, zeleni čaj, crnu čokoladu i neke začine poput kurkume, đumbira i cimeta. I, naravno, vodu – ne smemo dopustiti da dehidriramo.

S pojavom bola u zglobovima često odustajemo od vežbanja i postajemo inertnije, što je velika greška. Naravno da nećemo moći da vežbamo kao u svojim dvadesetim, ali važno je da nam fizička aktivnost bude obavezan deo svakodnevnog života, i da bude prilagođena našim mogućnostima. Kretanje će nam pomoći i da se lakše izborimo sa stresom koji dodatno opterećuje zglobove jer povećava nivo hormona kortizola u telu. I kortizol pojačava upale, pa mu nikako ne smemo dopustiti da zagospodari. Vežbanjem ćemo sprečiti i pojavu viška kilograma koji se lako lepe u menopauzi.

Najbolja fizička aktivnost je u prirodi, kao i lekovito bilje iz prirode. Ono ima moć da značajno umanji neprijatne simptome menopauze, lupanje srca, nesanicu, preznojavanje i valunge, kao i preosetljivost nervnog sistema, pa nije čudo što su ga žene koristile od davnina. Bela imela umiruje i smanjuje bol, reguliše cirkulaciju i poboljšava raspoloženje. Matičnjak i valerijana imaju moć da odagnaju zabrinutost, rasejanost i poboljšaju san. Flavonoidi iz nevena deluju protivupalno, a kako opušta krvne sudove, ova biljka može da umiri rad srca. I, za kraj, hajdučka trava, kraljica lekovitog bilja i veliki prijatelj žena, osim što ublažava simptome menopauze, ima i antireumatsko dejstvo, smanjuje tegobe kod gihta i ublažava bolove. Hajdučka trava deluje protivupalno, pa pomaže kod artritisa, ublažava oticanje i crvenilo zglobova, pospešuje perifernu cirkulaciju, ali to nije sve: ova biljka normalizuje distribuciju tečnosti u organizmu i pomaže izbacivanje toksina koji izazivaju upale.

U menopauzi je bitno da zadržimo samopouzdanje. Ti simptomi koje osećamo nisu umišljeni, nismo lude, histerične, nerazumne… Pa zato obujmo dobre cipele, krenimo u šetnju po prirodi, hranimo se kvalitetno i zdravo, pijmo dovoljno vode i začinimo sve lekovitim biljem. Da, estrogena je manje, ali imamo dovoljno mudrosti i znanja da to prevaziđemo. I Femisan B, koji sadrži svo lekovito bilje koje nam je potrebno.