Tag Archives: femisan b

Ko je ova žena i gde sam nestala ja?

Kada zagazimo u drugu polovinu pete decenije, sa žaljenjem shvatimo naš mozak, na koga smo se toliko oslanjale, počinje da nas izneverava. Zaboravimo ključeve, poslovni sastanak, krenemo po nešto pa odjednom izvetri šta smo htele, kada pričamo teže pronalazimo prave reči… Kao da nam se na mozak spustila izmaglica u kojoj su se pogubile naše moždane sinapse. I ta pojava se upravo tako i zove: mentalna magla. Ali ona se može ispoljiti mnogo ekstremnije od proste povremene zaboravnosti.

Čak 60% žena prolazi kroz menopauzom izazvan kognitivni poremećaj koji se često pogrešno dijagnostifikuje kao početak demencije. Poremećaj kognitivnih funkcija u prelaznom periodu veoma podseća na simptome kroz koje prolaze osobe koje primaju terapiju za rak dojke ili prostate. Simptomatično je da prilikom lečenja obe ove opake bolesti dolazi do naglog i drastičnog pada nivoa estrogena.

Osobe koje se oporavljaju od karcinoma, nakon terapije se često žale da imaju problem s kratkoročnim pamćenjem, obavljanjem više radnji istovremeno, pronalaženjem pravih reči prilikom govora ili logičkim razmišljanjem. Takvo stanje se popularno zove ’hemo-mozak’, odnosno mozak koji funkcioniše s poteškoćama tokom hemo terapije.

Dakle, pad nivoa estrogena definitivno utiče na mozak, i to žene osećaju krajem četrdesetih, kada krene perimenopauza – ’predvorje’ menopauze, period kada ciklusi počnu da izostaju, proređuju se, da bi na kraju potpuno prestali. Većina žena, koja je bez problema do tad obavljala bezbroj svakodnevnih obaveza, odjednom ima osećaj kao da joj je neko naglo izvukao tepih pod nogama. Tu su i fizički simptomi: preznojavanje, naleti toplote, nervoza, nesanica… njih ćemo lako povezati s nadolazećom menopauzom, i iako su neprijatni, kada znamo zašto nastaju, prihvatićemo ih. Ali kada nastupi mentalna magla, često nismo svesne da ona ima veze s hormonalnim promenama i lako se uplašimo da gubimo razum.

Žene sa ekstremnim slučajevima kognitivnih poremećaja mogu zaista verovati da se radi o početku demencije. Ta spoznaja je zastrašujuća i veoma stresna. Ako u svojoj okolini pritom žena ne nalazi razumevanje i ne dobija pomoć, stanje se može dodatno pogoršati i dovesti do depresije.

Tokom prelaznog perioda – perimenopauze koja vodi u menopauzu, kako dokazuju istraživanja, žene pokazuju vidno lošije rezultate na testovima verbalnog pamćenja, brzine obrade podataka i efikasnosti. I žene i lekari obično takvu mentalnu maglu pripisuju umoru usled nedovoljnog sna kog remete valunzi, ali iako uobičajeni simptomi menopauze mogu ’doliti ulje na vatru’ problema kognitivnih poremećaja, oni nisu njihov primarni uzrok. Šestogodišnja studija u kojoj je učestvovalo preko 1900 žena na početku prelaznog perioda, dokazala je da simptomi povezani s menopauzom: nervoza, poremećaj sna, naleti toplote, nisu odgovorni za poremećaje pamćenja, učenja i obrade podataka. Dokazana činjenica je da je mozak vrlo osetljiv na promene nivoa estrogena, i kad su u pitanju kognitivne sposobnosti, i kad je u pitanju raspoloženje.

To već znamo i pre nego što nas zadesi menopauza: u predmenstrualnom periodu, kada dođe do kratkog pada nivoa estrogena, teže nam je da se koncentrišemo, učimo i pamtimo. Ali to kratko traje, i kada počne ciklus opet smo one stare. Kad je menopauza u pitanju, taj period može trajati godinama, pa se često ozbiljno zapitamo ‘ko je ova žena u ovom stranom telu, i gde sam nestala ja?’ Estrogen obično opada oko 45. godine života, ali konačna menopauza može početi oko 50. ili 55. godine. Kada se ceo proces završi, srećom, mozak se prilagođava onom preostalom nivou estrogena, pa počnemo opet normalno da funkcionišemo. To je dokazala druga studija, prateći preko 2300 žena tokom četiri godine: mentalna magla je privremena, a kada se završi prelazni period, ona se rasprši pa nas ponovo obasja sunce. I to je vrlo važno saznanje, jer u teškim trenucima nas može utešiti činjenica da ćemo jednog dana opet biti svoje.

Kako se boriti protiv mentalne magle? Dosta kretanja, vežbanja, dovoljno vitamina i minerala iz zdrave hrane, sunčeve svetlosti, i, mada to nije uvek izvodljivo – što manje stresa. A tu je i pomoć iz prirode: bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… sve su to biljke koje nam mogu biti od velike pomoći u prelaznom periodu. Osim što će nam umanjiti ili otkloniti valunge, olakšati san i smanjiti nervozu, ove biljke će nam pomoći i da bistrije razmišljamo. Sve one su deo Femisana B, potpuno prirodnog preparata bez hormona i aditiva. Femisan B je naš čuveni spasilac u menopauzi, naš zrak sunca koji raspršuje mentalnu maglu.

Da nam srce što duže traje

Menopauza je potpuno prirodna faza u životu žene kada jajnici zataje usled prestanka razvoja ovocita – nezrelih jajnih ćelija i ovulacije, koji su za njih podsticaj da proizvode ženske polne hormone, estrogen i progesteron. Ona može nastati i usled hirurškog odstranjivanja jajnika ili njihovog oštećenja. Prosečno životno doba kada menopauza nastupa zavisi od podneblja, genetike, načina ihrane, konzumiranja alkohola i duvana, trenutka pojave prve menstruacije – menarhe… u Evropi to je 51. godina života. Ali kako kvalitet i broj ovocita postepeno opada, promene koje su povezane sa smanjenjem nivoa estrogena nastupaju nekoliko godina ranije.

Danas znamo da manjak estrogena može izazvati niz zdravstvenih problema. Opšte su poznati simptomi menopauze – valunzi, noćno preznojavanje, nesanica, promene raspoloženja… Takođe, svest o velikom riziku od osteoporoze nakon menopauze je sve veća. Ali ono o čemu se nedovoljno priča i zna je izuzetno veliki rizik od kardiovaskularnih oboljenja u ovom periodu. Tokom reproduktivnog perioda žene manje oboljevaju od poremećaja srca i krvnih sudova nego muškarci. Ali, s dolaskom menopauze, šanse su izjednačene.

Tokom menopauze, zapravo prvih pet godina od njenog stupanja na scenu, dolazi do promene distribucije masnog tkiva u telu žene. Masne naslage koje su do tada najviše ’napadale’ bokove sada prelaze na predeo struka. Kako se na bokove obično lepe površinske masti, srednji deo tela nosi više ’dubinske’ ili visceralne masnoće. One su opasne jer obavijaju unutrašnje organe, uključujući i srce. Obim struka je jedan od pokazatelja faktora rizika pa su žene sa obimom većim od 80 cm pod većim rizikom od razvoja kardiovaskularnih oboljenja, dok su one sa obimom većim od 88 cm pod veoma visokim rizikom.

Danas jedna od tri žene ima neki oblik kardiovaskularnog poremećaja, a 10 godina nakon početka menopauze opaža se drastičan skok broja srčanog udara. Srčani udar je najveći ubica žena, i iako većina veruje da je to zapravo rak dojke, devet puta je veća verovatnoća smrti od kardiovaskularnih poremećaja. Brojne studije i statistike su dokazale da se ovaj rizik mora shvatiti ozbiljno. Na primer, tokom godine u kojoj je došlo do poslednje menstruacije, kod preko 300 žena koje su praćene u periodu od 12 godina, došlo je do povećanja otvrdnjavanja arterija za čak 7,5%.

Sama menopauza nije bolest. To je potpuno prirodni period u životu žene. Ali tokom tog perioda je veoma bitno povećati nivo svesti jer nova životna faza iziskuje promenu stila života. Ako smo do tad vodile uredan život, redovno vežbale i zdravo se hranile, ta tranzicija nam neće teško pasti. Ali ako je naš život do tad uključivao cigarete, alkohol, nedovoljno sna, mnogo masne hrane, belog peciva, slatkiša i gaziranih napitaka i malo ili nimalo kretanja, onda će nam ovaj period kada nas naš zaštitnik – estrogen napusti, doneti račun za naplatu.

Taloženje masnoća na zidovima arterija nastupa podmuklo i često može ostati bez simptoma dok ne bude suviše kasno. Zato moramo uložiti dodatni napor da ga sprečimo. Nedeljno nam je potrebno najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti, i to može biti bilo šta što volimo: hodanje, vožnja bicikla, plivanje, ples… Iskustvo je pokazalo da je mediteranski stil ishrane najbolji za žene u menopauzi: mnogo vitamina iz povrća, što šareniji tanjir, dobre masti iz maslinovog ulja i ribe, likopen iz paradajza, zdravi slatkiši kao što su urme i med, integralne žitarice i dosta čiste, izvorske vode. Uz to možemo telu obezbediti više vitamina D ako se pametno izlažemo sunčevim zracima.

Priroda nam je dala izobilje, a na nama je samo da mudro izaberemo. Kada je menopauza u pitanju, ono najbolje iz prirode su lekovite biljke. Bela imela, na primer, poznati je regulator krvnog pritiska, sprečava dijabetes i ima moć da uništava ćelije kancera. Pored toga umiruje rad srca pa smo onda i mi manje uznemirene. Kod uznemirenosti, nesanice i anksioznosti pomažu i matičnjak i valerijana. Hajdučka trava snižava šećer u krvi, pomaže kod angine pektoris, tahikardije i visokog pritiska. Neven je još jedan blagi sedativ, a pritom umiruje i neprijatne simptome menopauze. Sve ove biljke deo su Femisana B, najboljeg prijatelja žena u menopauzi.

Ali to nije sve iz laboratorije Herba Sveta. Pored bele imele, matičnjaka i valerijane, još tri biljke su veliki prijatelji srca: srdačica, rastavić i čestoslavica. I sve one su deo Leocardina koji hrani i jača srce, pomaže oporavak nakon infarkta i virusnih infekcija koje slabe srce. Leocardin na prirodan način dovodi pritisak u ravnotežu i usporava starenje krvnih sudova.

Menopauza nije bauk, samo treba da mudro izaberemo i dovoljno volimo sebe. Da nam srce što duže traje.

Femisan i saveti lekara

Donosimo vam transkript emisije emitovane na BN televiziji sa Dr Duškom Antonićem 3.11.2019.

Voditeljka: A sada pričamo o zdravlju, naravno i veliko nam je zadovoljstvo što nam je naš dugogodišnji prijatelj, Kompanija Herba Svet, sada dovela jednog interesantnog gosta, čoveka koji može da odgovori na brojna pitanja, posebno dama, tako da ja, evo, želim da pozdravim diplomiranog biologa Snežanu Petrović iz Kompanije Herba Svet i doktora Duška Antonića, ginekologa akušera. Dobro veče, dobro nam došli. Doktore Antoniću, Vas posebno pozdravljamo, pošto ste nam prvi put u Nedeljnom popodnevu i hvala što ste došli, zato što kada ginekolog objasni neke stvari – to je mnogo jednostavnije, je li tako, Snežo?

Sneža: Naravno. Ja bih se pre svega zahvalila doktoru Antoniću zato što je naš i Vaš gost i nadam se da će nas se i ubuduće više puta počastiti svojim prisustvom i objašnjenjima.

Voditeljka: Jeste. Zato što posle Vašeg gostovanja, Snežana, ili Natalijinog, uvek imamo pozive gledateljki koje žele da pitaju i da se još jednom informišu. Evo, još jednom ćemo da vas podsetimo da sva pitanja možete da postavite i putem društvenih mreža, jer Kompanija Herba Svet ima svoju fejsbuk stranicu i vrlo brzo ćete dobiti odgovor. A sada ću ja nešto da pitam u ime gledateljki! Doktore, evo predstavljamo Femisan A, imali smo i jednu korisnicu koja se ostvarila kao majka posle ovih kapi, brojne su rekacije žena koje su zaista rešile svoje probleme, ali, evo, da nam kažete koliko zaista žena danas mora da bude uporna kada je zdravlje u pitanju?

Doktor Antonić: Mora biti izuzetno uporna, iz prostog razloga što smo izloženi raznoraznim agensima i onda, samim tim, posle izvesnog vremena, oni ostavljaju posledice na samo naše zdravlje. Što se tiče Femisana A, koji ste Vi pomenuli i uspeha kod žene koja ga je koristila, mi smo često sada svedoci da imamo taj problem i sa ženskim sterilitetom, imamo problem da se žene sve kasnije odlučuju da se ostvare u ulozi majke i imamo sve kasnije prvorotke. U nekim situacijama, na primer, pik za ostanak u drugom stanju jeste minimum do 24 godine, a on posle sve više počinje da pada i da se smanjuje, a mi dolazimo u situaciju da imamo žene od 40 – 42 godine, kada već dolazimo, maltene, u period pre menopauze, a one pokušavaju da se ostvare u ulozi majke. U ovim slučajevima Femisan A je izuzetno značajan iz prostog razloga što već u tom periodu od 10-ak godina pre menopauze, pre te poslednje menstruacije žene, dolazi do promene, odnosno do formiranja raznih simptoma u organizmu žene, prvenstveno i prvo dolazi do oštećenja reproduktivnih sposobnosti, tačnije – smanjuje se broj ovulatornih ciklusa, žena ima redovnu menstruaciju, ali nema i ovulaciju, a ukoliko se ovulacija i javi, onda je ona lošeg kvaliteta i imamo problem u formiranju trudnoće. Drugo, dolazi do poremećaja čitavog niza menstrualnog ciklusa, te menstruacije više nisu redovne, nisu po dužini trajanja i po količini krvarenja nisu iste, mogu se javljati ranije, mogu se javljati kasnije, odnosno dolazimo u neki period kada sve ono što je nenormalno, postaje normalno. Iz tog razloga Femisan A je donekle dobar i nalazi svoju primenu, da bi se taj neki period formiranja ovulatornih ciklusa zadržao, da žena ima redovne, dobre ovulacije, da ima dobru i redovnu jajnu ćeliju koja se može iskoristiti za potomstvo.

Voditeljka: Mada ginekolozi preporučuju Femisan A i Femisan B (za žene koje ulaze u menopauzu) i to je pohvalno za Kopaniju Herba Svet, naravno, ali mnogi od naših gledalaca, sada, kada vide da je tema zdravlje, misle: „ja sam zdrav/zdrava i mene to ne interesuje, prebaciću na nešto drugo“, ali da li smo zaista zdravi, doktore? Koliko Vi kao ginekolog imate susreta sa ženama koje možda dođu na redovnu kontrolu, a ustvari imaju brojne zdravstvene probleme kojih nisu svesni?

Doktor Antonić: Veliki broj žena, tek kada dođe na redovan ginekološki pregled, bez obzira da je li je u pitanju samo ultrazvuk ili ginekološki pregled, otkriju da imaju cistu na jajniku ili imaju imaju policistične jajnike, ne znajući pre toga da su nešto tako imale. Tu se susrećemo  i nekada da žena saznaje da ima miom ili, ukoliko su pregledi vezani za dojku, saznaju da imaju ciste na dojkama, tako da, žene najčešće to otkriju tokom svog redovnog ginekološkog pregleda. Ovde i jeste slučaj da, kada kažemo „zdravi smo“, jeste, mi osećamo da smo zdravi i to nosimo na nogama, ali biološki sat protiče, tako da mi, u tom nekom postmenstrualnom delu, žena će otkriti razne vazomotorne poremećaja, tačnije usled širenja krvnih sudova na periferiji i naglog dotoka krvi, žena kada ulazi u predmenopauzu, osetiće i valunge – „toplo-hladno“, osetiće talas vrućine koji će se zameniti hladnijim talasom, ti talasi mogu javljati od 20 do 30 puta tokom dana, što opet ostavlja posledice na žene, sa razdražljivošću…

Voditeljka: I osećamo se veoma loše i uplašeno.

Doktor Antonić: Jeste, sa razdražljivošću, sa padom koncentracije, sa oštećenjima koja se formiraju na samoj koži, suvom kožom koja se peruta, sa oštećenjem kose, tako da to sve povlači niz odgovarajućih simptoma u organizmu, samim tim bolje je to donekle pokušati sprečiti i ako se i pojavi umanjiti, nego pustiti da to samo od sebe prođe, jer dug je taj vremenski period prolaska – on traje 10 godina. Taj period premenopauze može trajati 10 godina.

Voditeljka: Da, baš dugo može da traje. Snežana, Vi uvek ističete u Vašem gostovanjima da svi ne treba da zaborave svog lekara. Dakle, uvek insistirate na tome da treba prvo ići na pregled kod lekara, pa onda koristiti proizvode u saradnji sa lekarom. Koliko Vas pacijenti – odnosno korisnici Vaših proizvoda slušaju?

Sneža: Moram da kažem da sve više dobijamo povratnih informacija. Kada dobijemo bilo koje pitanje vezano za Femisan A, uvek napomenemo „način korišćenja i javite nam rezultate“. Znači, preporuka je: uvek nakon ta prva 2 do 3 meseca, kada se radi o Femisanu A, da se uradi prvi kontrolni pregled, pogotovo, kao što je rekao doktor, ako je u pitanju neka cista, dakle ako je nešto što se realno može pratiti. Kada je je u pitanju Femisan B, žene već same mogu da prate da li su im simptomi olakšani, da li se ublažavaju ili ne. Međutim, kada je u pitanju Femisan A, kada su u pitanju konkretni ginekološki problemi, uvek napominjemo i molimo žene da nam jave svoje rezultate i minimum 3 – 6 meseci nakon korišćenja da se taj prvi kontrolni pregled uradi. Nažalost, sve više devojčica sa policističnim jajnicima se javlja i pogotovo je tu bitno i čini mi se, tu više majke vode računa kada su u pitanju deca, a žene kada prođe reproduktivni period, verovatno će se i sam doktor složiti sa tim, nekako zapostave svoje zdravlje, ređe odlaze na kontrole i onda se dođe u situaciju da se otkrije neki miom koji je ogroman, koji stvara krvarenje i prouzrokuje neke veće probleme, možda žena tek tad dođe na pregled, a moglo se možda preduprediti ili prosto ublažiti. Tako da, mislim da žene više vode računa u tom reproduktivnom periodu, dok se ne ostvare kao majke, kasnije malo ređe dolaze, ali uvek apelujemo, ovako putem našeg gostovanja, ali i putem direktnog kontakta sa ženama da ne izostave te preglede, pogotovo će, opet doktor malo više reći o tome, kada se ulazi u menopauzu do kakvih problema sve može doći, da je jako bitno da tada kontrolišemo dojke i da smo redovno na ginekološkim pregledima, pretpostavljam da je idealno na svakih 6 meseci.

Voditeljka: Dakle, da kažemo još jednom gledateljkama – strpljenje i upornost kada je zdravlje u pitanju. Koji još savet možemo da damo za naše ženice koje su možda lenje da odu na ginekološki pregled, plaše se šta će doktor da kaže što je najčešće, šta možete da im kažete?

Doktor Antonić: Prvo, a rekla je sada i Sneža, redovni ginekološki pregledi, šta oni podrazumevaju? Minimum jednom godišnje da se radi kolposkopija i minimum dva puta godišnje da se radi ultrazvuk. Obavezan je, takođe i ultrazvuk dojki i ukoliko postoji potreba dalje će se raditi mamografija ili će se čak raditi i magnet dojke. Što se tiče preparata koji se koriste, pogotovo preparata koji su na biljnoj bazi, postižu efekat, ali za postizanje tog pravog efekta potreban je i neki vremenski period. Ne možemo očekivati da će se sa jednom ili dve kutije koje su popijene postići taj efekat, ali – kada se postigne taj efekat, on je dugotrajniji. Mi, kao ginekolozi, imamo čitav niz tih preparata koji u svojoj osnovi imaju hormone i kada ih damo brzo postižemo efekat, ali onog momenta kada žena prekine sa upotrebom tih preparata, taj efekat brzo i nestaje. Ovde je takav slučaj da, nakon što postignete efekat, a Vi ćete sami primetiti ukoliko se radi o menopauzi, taj efekat ćete održavati tako što ćete nastaviti dalje to da pijete. Sama menopauza nastaje nakon poslednje menstruacije kod žene. Na ovim našim prostorima ona se javlja kod žene u 52 godini. Može biti i rana menopauza, imamo sve više slučajeve da žene ispod 40 godina ulaze u menopauzu, a imamo slučajeve da žene uđu u menopauzu sa 55 godina. Da bismo sprečili ulazak u menopauzu, savet je, na primer, da se prekine sa pušenjem. Dokazano je da će žene koje puše 2 godine ranije ući u menopauzu, nego što bi inače ušle u menopauzu. Mi ne možemo sada tačno da kažemo koji je trenutak ulaska u menopauzu, jer on ne zavisi od načina ishrane, broja porođaja, dojenja, ali jeste donekle genetski vezan, pa možemo reći da će ćerka ući u menopauzu otprilike u godinama kada je ušla njena majka. Sa tim ulaskom u menopauzu, dolazi još do čitavog niza poremećaja u organizmu, većinom žene znaju da su to kardiovaskularni poremećaji, zatim osteoporoza, a kako osteoporozu možete da sprečite? Dokazano je da mršavije žene, žene koje konzumiraju alkohol i puše takođe imaju češće propadanje kostiju.

Voditeljka: Sve to znamo i opet ne slušamo doktora i ne pazimo.

Doktor Antonić: Zato sam ja tu.

Voditeljka: Zato nam je drago što ćete biti i u narednim nedeljama naš gost i pričati na razne teme i objasniti gledateljkama koliko je važno da vodimo računa o zdravlju. Hvala Vam puno na savetima. Snežana, hvala Vam što ste nam doveli gosta.

Sneža: Hvala Vama i hvala još jednom doktoru Antoniću.

Voditeljka: Ovo su bili minuti za vas, drage dame. Dakle, ako bar 10 minuta posvetite svome zdravlju, to je uspeh, za početak. Videćemo se sa novim pričama sledeće nedelje.

(Emisiju možete pogledati OVDE)

Vreme je da pustimo glas

U eri poplava učenja i trendova koji propagiranju pozitivan način razmišljanja, došli smo u situaciju da se toliko trudimo da budemo pozitivni da zapravo zanemarujemo svoje prave emocije. Ako nas nešto duboko muči i brine, a ulažemo veliki napor da zadržimo fasadu bezbrižne i nasmejane osobe jer je to tako društveno prihvatljivo i doneće nam više ’prijatelja’, mir u kući i na poslu, onda smo u velikom problemu.

To ne znači da ne treba da negujemo pozitivne emocije. One su veoma korisne ne samo za našu okolinu, već i za naše fizičko zdravlje: osobe koje redovno doživljavaju niz pozitivnih emocija dokazano imaju manje upalnih procesa u telu, tj. smanjeni rizik od oboljenja kao što su dijabetes ili poremećaji kardiovaskularnog sistema. Ali ako te ’pozitivne emocije’ glumimo dok u nama otkucava tempirana bomba, onda je efekat suprotan. Tome su više podložne žene od muškaraca, iz jednostavnog razloga.

Tiha i nežna žena je poželjna žena, i društvo nas vaspitava hiljadama godina da budemo ponizne i poslušne. Biblija u Poslanici Efescima nalaže da žena treba da se boji svoga muža i da treba da ga sluša kao Gospoda. Generacije žena koje su odrasle na takvoj tradiciji naučile su se velikoj diplomatiji, ali su i živele u bojazni da će izražavanjem svojih pravih osećanja narušiti porodični sklad, izazvati konflikt, pa čak i ugrožiti ličnu i egzistenciju svoje dece. Tako su vaspitavale i svoje kćeri i unuke.

Nedavna studija Američkog udruženja za istraživanje menopauze na uzorku od 304 žene koje se bliže ili su u menopauzi, utvrdila je da većina redovno tuđe potrebe stavlja ispred svojih i potiskuje svoje emocije kako ne bi narušila vezu, brak ili odnos s decom. Za posledicu, takvo ponašanje ima povišeni holesterol, depresiju, hronični zatvor i gojaznost. Za razliku od njih, žene koje nemaju problem da ’puste glas’ i da jasno kažu šta im smeta i šta im izaziva frustraciju, generalno su zdravije.

Produženi periodi stanja u kom održavamo fasadu vesele osobe dok u dubini duše ključamo ukazuje na naš strah od odbijanja i odbacivanja. U takvom stanju nivo stresa i hormona koji ga prate je visok, telo se brani stezanjem mišića i zadržavanjem daha, krvni pritisak raste, kao i nivo insulina u krvi, pa ukoliko se takva stanja često ponavljaju, logično je gde će se odraziti. Takođe, ’vesela fasada’ ništa dobro ne čini ni našim odnosima sa partnerima, decom i kolegama, naprotiv. Ako nekome ne dajemo do znanja da nam njihovo ponašanje smeta, onda ga odobravamo i možemo očekivati da će se redovno ponavljati.

Pored osećaja povređenosti zbog tuđih postupaka, potisnute emocije često bude i osećaj krivice što ih uopšte osećamo, što nismo u stanju da se uzdignemo iznad njih i budemo staloženi baš kao što propagiraju brojna duhovna učenja. Ali pitanje je da li bi jedan budistički monah koji ceo život meditira u tišini hrama na planini ostao jednako staložen da je u našoj situaciji, okružen brojnim obavezama i situacijama koje mora svakodnevno da balansira.

Naša osećanja su samo naša, jer svako od nas je jedinstven i tuđe ’uputstvo za upotrebu’ se ne može primeniti na našu ličnu mašineriju. Moramo izgraditi sopstveni pristup sebi. Osim što imamo saosećanja i tolerancije za tuđe emocije i postupke, to isto moramo praktikovati i prema sebi. Samo-saosećanje je bitna taktika odbrane, a udružena s diplomatskim pristupom i dobro biranim rečima može postići da svaku situaciju preokrenemo u svoju, ali i opštu korist.

Prilikom izražavanja emocija potrebno je da objasnimo ličnu perspektivu, da krenemo od sebe i da pojasnimo šta je to što nama smeta i kako se osećamo kada se to dešava. Dakle, treba izbegavati fraze koje direktno upiru prstom tipa ’Ti stalno radiš to i to’ i zameniti ih objašnjavanjem ličnog doživljaja: ’Mnogo me pogađa kada se dogodi to i to’. ’U takvoj situaciji osećam se frustrirano/nesrećno/nemoćno…’ Na taj način sprečićemo defanzivan stav sagovornika i privući njegovu pažnju, što je prvi korak u procesu razumevanja i prihvatanja da postoji problem.

Glasna žena nije mnogo društveno prihvatljiva, ne zato što izražava svoje mišljenje, već zato što često glasna žena ne bira reči i taktiku. Ali ako poradimo na sebi, ako mudro izaberemo svoje bitke i metode, onda ne samo da možemo rešiti svoje lične konflikte već i dati doprinos stvaranju boljeg društva. Činjenica je da svi mi učimo jedni od drugih, ne postoji univerzalni autoritet koji je odgovoran za naše znanje i životnu mudrost. Zato svako od nas nosi odgovornost kako prema sebi, tako i prema drugima i znanju i umeću koje seje oko sebe. Šta god bili svetski trendovi, činjenica je da je žena stožer porodice, da ima glavnu ulogu u vaspitavanju dece i kreiranju budućnosti. Tu ulogu treba ozbiljno shvatiti i porazmisliti šta je to što želimo da ostavimo u amanet, kakvo društvo želimo, i na koje načine sve možemo širiti svoj uticaj. Iako je možda taj uticaj nevidljiv na dnevnom nivou, na duže staze, a naročito u sinergiji globalne ženske svesti, on može dovesti do velikih društvenih promena.

Stalaktit u pećini se gradi kap po kap, a društvo se oblikuje od pojedinca do pojedinca. Zato je vreme da pustimo glas i da volan usmerimo ka boljitku, odvažno i bez bojazni da će nas neko zbog toga prezreti. Jer taj koji nas prezire nas zapravo nije dostojan, a često nije ni svestan da je u problemu. Obično su njegove rane i strahovi dublji nego naši. U osnovi izlečenja je svesnost.

Vitamin sunca

Zovemo ga vitaminom, ali on je zapravo prohormon. Nastaje prirodno u koži ne samo ljudi već i svih kičmenjaka, nakon izlaganja ultraljubičastim zracima. Vitamin D su liposolubilni sekosteroidi, od kojih su najznačajniji, odnosno biološki aktivni D2 – ergokalciferol, i D3 – holekalciferol. Pored izlaganja suncu, izvor D vitamina može biti i hrana, biljna, iz koje nastaje vitamin D2, ili životinjska koja je izvor vitamina D3. Kada se unese preko hrane, apsorbuje se u tankom crevu pa se u jetri transformiše u prohormon kalcidol, nakon čega se preko krvi, bubrega i na ćelijskom nivou pretvara u biološki aktivan oblik vitamina D.

Ako ne unosimo dovoljno namirnica kao što su riba, jaja, pečurke, meso, džigerica i mleko, i dalje možemo imati zadovoljavajući nivo vitamina D u organizmu pod uslovom da se redovno izlažemo sunčevoj svetlosti. Čak  80% ovog vitamina sintetiše se zahvaljujući suncu. Ali, pored prirodnih prepreka i nedostatka dnevne svetlosti tokom zimskog perioda, i sami blokiramo njegovu sintezu upotrebom krema za sunčanje sa zaštitnim faktorima. Osim što većina njih sadrži opasni oksibenzon koji utiče na rad endoktrinog sistema i remeti hormonalni balans, zaštitni faktori blokiraju prirodnu sintezu vitamina D.

Ali ako ga ne dobijamo pomoću sunca, čak i da unosimo dosta hrane koja ga sadrži, teško je zadovoljiti dnevne potrebe organizma za ovim vitaminom: na primer, da bismo imali optimalan dnevni unos, trebalo bi da pojedemo čak 30 jaja.

Zašto je vitamin D toliko bitan? Verovatno svi znamo da je neophodan za zdravlje koštanog sistema jer pomaže apsorpciju kalcijuma, i da njegov nedostatak u detinjstvu vodi u rahitis, a u poznijem dobu u osteoporozu. Međutim, vitamin D je mnogo više od graditelja kostiju. On održava zdravlje imunog i nervnog sistema i normalne funkcije mozga, ali i pluća i kardiovaskularnog sistema. Štiti nas od karcinoma i dijabetesa, i reguliše nivo insulina. Dakle, bez dovoljno vitamina D, osim krhkih kostiju, rizikujemo da obolimo od srčanih poremećaja i hipertenzije, dijabetesa, poremećaja rada mišića, neurodegenerativnih oboljenja, depresije, multiple skleroze, fibromijalgije, astme, alergija, sindroma iritabilnog creva, hroničnog umora, gojaznosti… Spisak je poduži.

Ako veći deo dana provodimo u zatvorenom prostoru, uvek koristimo kreme sa zaštitnim faktorom, živimo u podneblju gde je tokom pola godine dan kraći s malo sunčeve svetlosti, i naročito ako smo žena u menopauzi, najverovatnije nam je nivo vitamina D nizak.

Nedavna studija rađena u Kini potvrdila je direktnu vezu između metaboličkog sindroma i pada nivoa estrogena i vitamina D kod žena u menopauzi. Metabolički sindrom podrazumeva niz faktora rizika – gojaznosti, naročito u stomačnoj regiji, visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola, triglicerida, nivoa šećera u krvi, koji povećavaju šanse nastanka dijabetesa, srčanih oboljenja, moždanog udara i drugih poremećaja.

Studija je utvrdila pozitivnu korelaciju između vitamina D i estradiola: žene s nedovoljnim nivoom vitamina D takođe imaju i smanjeni nivo estradiola, i obrnuto. A viši nivo vitamina D podrazumeva i bolje rezultate glukoze i lipida u krvi, kao i uravnoteženiji krvni pritisak.

Ali kako da znamo da patimo od deficita vitamina D? Obično ne povezujemo simptome i to utvrdimo tek analizom krvi. Nije ni čudo, jer su simptomi toliko raznoliki i uopšteni da ih je teško povezati sa manjkom ovog vitamina: pad imuniteta i podložnost infekcijama i gripu, umor, nesanica, bol u kostima i leđima, depresivna stanja, teže zarastanje rana, opadanje kose, bol u mišićima… Zato, pre nego što dođe do gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije, depresije, fibromijalgije, osteoporoze… i još niza drugih oboljenja, bitno je da delujemo preventivno: jednom godišnje treba uraditi analize krvi, uključujući i nivo vitamina D. Kako krene menopauza, tako je potrebno da počnemo sa uzimanjem suplemenata, u dogovoru sa lekarom koji će preporučiti za nas najbolji preparat i dozu. Mišljenja se razlikuju, ali uglavnom se preporučuje doza od najmanje 600 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina D na dan do 70. godine, a nakon toga 800 IJ.

A pored suplementa, potrebno je i da se redovno i umereno izlažemo suncu, leti u periodima kada je sunce blago, bez kreme sa zaštitnim faktorom, a zimi kada god se ukaže prilika: samo 15 minuta provedenih na suncu sa zavrnutim rukavima može biti dovoljno da nam telo proizvede čak 5000 IJ vitamina D. Ako ovo radimo tri puta nedeljno, ne bi trebalo da patimo od deficita.

Ako poznajemo sebe i svoje telo i znamo šta nam je potrebno, menopauza može biti veoma kvalitetan i produktivan period života. Zdrava ishrana, što više kretanja, druženja i pozitivan stav, osnovi su kvalitetnog života u svakom dobu. A kada krenu neprijatni simptomi koji najavljuju promenu, potrebna nam je i mala pomoć najboljeg prijatelja – prirode. Kombinacija bele imele, matičnjaka, hajdučke trave, nevena i valerijane pomoći će ne samo kod nervoze, nesanice, valunga i preznojavanja, već će delovati preventivno i na bolesti srca i krvnih sudova, osteoporozu i dijabetes. Sve ove biljke ulaze u sastav prirodnog preparata bez veštačkih materija, boja i hormona: Femisana B. Uz pravu dozu Femisana B i vitamina sunca, nema brige za zdravlje.

Manje estrogena, bolniji zglobovi

Kad pomislimo na menopauzu obično su prva asocijacija valunzi i nervoza, ali ova faza života nosi sa sobom i niz promena o kojima se ređe govori ili ne zna, a koje mogu biti vrlo izražene i neprijatne. Svaka žena je priča za sebe i na sebi svojstven način proživljava menopauzu, a mnoge izbegavaju da se žale i pričaju o njoj iako dosta brinu. Međutim, često izvesni zabrinjavajući simptomi koje ne uspevamo ni sa čim da povežemo imaju velike veze s menopauzom. Iako ih to saznanje neće umanjiti, sigurno će olakšati zabrinutost i otkloniti sumnju u sebe i svoj zdrav razum.

Jedan od takvih simptoma je i bol u zglobovima. A uzrok bola je jednostavan: s početkom menopauze nivo estrogena opada što direktno utiče na zglobove koji postaju kruti i bolni. Šta više, bol može biti takav da se brojnim ženama u ovom periodu života daje pogrešna dijagnoza artritisa. Bol se može javiti u svim zglobovima – u kolenima, kukovima, ramenu, vratu, laktu ili prstima, ali i stare povrede i uganuća na koje smo odavno zaboravile mogu se probuditi i početi da ’sevaju’. Može ga pratiti i oticanje, a obično su simptomi izraženiji ujutru, pa tokom dana popuštaju.

Pored niza funkcija koje ima u organizmu, estrogen reguliše i upalne procese, i poremećaji u njegovom radu mogu izazvati niz oboljenja, od artritisa, preko sistemskog lupusa, tiroiditisa, upale jetre, bubrega, pluća, srca, očiju, pankreasa… Ali sve što danas znamo o estrogenu je tek kap u moru i nova istraživanja svakodnevno donose nova saznanja. Poznato je da estradiol sprečava upalne procese i gubitak koštane mase tako što blokira nastanak upalnih ćelija, a istraživanja su pokazala i da estrogen direktno utiče na neurone i štiti mozak od neurodegenerativnih procesa koji uzrokuju oboljenja poput multiple skleroze, Alchajmerovog oboljenja, ali i šizofrenije i depresije.

Nivo estrogena u organizmu žene od dvadesetih do osamdesetih godina života

Osim što sprečava upalne procese, estrogen reguliše i nivo tečnosti u organizmu, pa s njegovim opadanjem u menopauzi telo gubi sposobnost da efikasno zadržava vodu. Tako dolazi do dehidracije i gomilanja mokraćne kiseline koja dodatno utiče na upale zglobova.

Pored opadanja nivoa estrogena, šta još nikako ne pogoduje bolnim zglobovima?

  • alkohol
  • hrana bogata šećerom (saharozom) fruktoznim sirupom
  • trans masti (delimično hidrogenizovana ulja ili masti) koja su najčešći sastojak industrijski prerađene hrane, kao i hrana pržena u rafinisanim uljima
  • rafinisani ugljeni hidrati – industrijska peciva, slatkiši, kolači, neke vrste cerealija, bezalkoholni napici
  • mesne prerađevine – dimljena mesa, kobasice, salame, konzervisani mesni proizvodi
  • diuretici – preterana upotreba kafe, crnog čaja i energetskih napitaka.

Ako svoj početak menopauze ’začinimo’ ovim namirnicama, samo ćemo sebi doliti ulje na vatru. Za razliku od svega ovoga, hrana koja nam može pomoći da smanjimo bol u zglobovima, ali i poboljšamo opšte zdravlje, uključuje sveže voće i povrće, naročito zeleno lisnato povrće i bobičasto voće, orašaste plodove, kvalitetna nerafinisana ulja, najbolje maslinovo, masnu ribu poput tunjevine i lososa kao i dobre masti iz avokada i maslina, zeleni čaj, crnu čokoladu i neke začine poput kurkume, đumbira i cimeta. I, naravno, vodu – ne smemo dopustiti da dehidriramo.

S pojavom bola u zglobovima često odustajemo od vežbanja i postajemo inertnije, što je velika greška. Naravno da nećemo moći da vežbamo kao u svojim dvadesetim, ali važno je da nam fizička aktivnost bude obavezan deo svakodnevnog života, i da bude prilagođena našim mogućnostima. Kretanje će nam pomoći i da se lakše izborimo sa stresom koji dodatno opterećuje zglobove jer povećava nivo hormona kortizola u telu. I kortizol pojačava upale, pa mu nikako ne smemo dopustiti da zagospodari. Vežbanjem ćemo sprečiti i pojavu viška kilograma koji se lako lepe u menopauzi.

Najbolja fizička aktivnost je u prirodi, kao i lekovito bilje iz prirode. Ono ima moć da značajno umanji neprijatne simptome menopauze, lupanje srca, nesanicu, preznojavanje i valunge, kao i preosetljivost nervnog sistema, pa nije čudo što su ga žene koristile od davnina. Bela imela umiruje i smanjuje bol, reguliše cirkulaciju i poboljšava raspoloženje. Matičnjak i valerijana imaju moć da odagnaju zabrinutost, rasejanost i poboljšaju san. Flavonoidi iz nevena deluju protivupalno, a kako opušta krvne sudove, ova biljka može da umiri rad srca. I, za kraj, hajdučka trava, kraljica lekovitog bilja i veliki prijatelj žena, osim što ublažava simptome menopauze, ima i antireumatsko dejstvo, smanjuje tegobe kod gihta i ublažava bolove. Hajdučka trava deluje protivupalno, pa pomaže kod artritisa, ublažava oticanje i crvenilo zglobova, pospešuje perifernu cirkulaciju, ali to nije sve: ova biljka normalizuje distribuciju tečnosti u organizmu i pomaže izbacivanje toksina koji izazivaju upale.

U menopauzi je bitno da zadržimo samopouzdanje. Ti simptomi koje osećamo nisu umišljeni, nismo lude, histerične, nerazumne… Pa zato obujmo dobre cipele, krenimo u šetnju po prirodi, hranimo se kvalitetno i zdravo, pijmo dovoljno vode i začinimo sve lekovitim biljem. Da, estrogena je manje, ali imamo dovoljno mudrosti i znanja da to prevaziđemo. I Femisan B, koji sadrži svo lekovito bilje koje nam je potrebno.

Zauvek ženstvena, ali i zdrava 

Godine 1929. naučnik Edvard Adelbert Dojzi (Edward Adelbert Doisy) otkriva estrogen, nakon višegodišnjeg rada na analitičkim metodama merenja supstanci u krvi i urinu. Nakon ovog otkrića, bilo je samo pitanje vremena kada će farmaceutska industrija na tržište izbaciti hormonski lek. Prvi takav preparat na bazi estrogena zvao se Emmenin, a sastojao se od ekstrakta humane placente u alkoholu. Predstavljen je 1935. u publikaciji Kanadske lekarske komore kao lek za bolne menstruacije.

Wikipedia

Ubrzo, kako se preparat komercijalizovao, proizvodnja estrogena se širi, a 1942. američka FDA odobrava i prvi sintetički estrogen proizveden iz supstanci izdvojenih u urinu skotnih kobila. Premarin, skraćeno od pregnant mares urine (urin skotnih kobila), registrovan je i kao lek za valunge u menopauzi. Za prvu kontraceptivnu pilulu put u Americi je bio mnogo duži, i ona je odobrena tek 1960. Dakle, sintetički hormoni su se od samog početka prvenstveno koristili za olakšavanje tegoba u menopauzi, valunga, noćnog preznojavanja i nervoze.

Već početkom pedesetih pojavila se zabrinutost da bi hormonska supstituciona terapija mogla imati negativne posledice po zdravlje žena. Te brige je ćušnula u zapećak knjiga koju je Robert Vilson (Robert A. Wilson) objavio 1966. pod nazivom Zauvek ženstvena (Feminine Forever). Ovaj ginekolog iz Bruklina implicirao je da žena bez estrogena više nije žena. Uz pomoć sintetičkog estrogena, ona bi mogla da bude ženstvena do kraja života, samo ako to želi. Menopauza se može sprečiti samo pomoću jedne pilulice, i žena može i dalje biti privlačna svom mužu, iako stari brže od njega.

I tako su žene šezdesetih godina pohrlile kod ginekologa, po pilulu večne mladosti. Ali, već tokom sedamdesetih, neka istraživanja su pokazala da sintetički estrogen zaista ima svoju mračnu stranu: povećava rizik od raka endometrijuma. Tako je nastala pilula sa kombinacijom estrogena i progesterona za koju se mislilo da je rešila problem. I opet je jedna knjiga uzdrmala svet, ovog puta autor je bila žena i borac za ženska prava Barbara Simen (Barbara Seaman). Simen je pisala kolumne za ženske časopise u kojima je u fokusu bila žena, a ne moderna dostignuća nauke, i ukazala na činjenicu da žene nisu adekvatno informisane prilikom donošenja odluke o uzimanju oralnih kontraceptiva. Ona je to znala iz prve ruke, jer je upravo Premarin bio uzrok smrti njene tetke.

Wikipedia

Kao rezultat njenog zalaganja za ženska prava i dugogodišnjih istraživanja, nastala je knjiga Dokazi doktora protiv Pilule (The Doctors’ Case against the Pill) koja je uzdrmala javnost i dovela do zakona kojim se uvodi obavezno upozorenje na leku. Simen se, sve do svoje smrti 2008. godine borila za prava žena i upozoravala javnost na rezultate malih kliničkih studija koje su hormonalnu terapiju povezivale s rakom dojke, šlogom i trombom.

A šta se dešava danas? Danas deluje kao da je hormonalna terapija popularnija nego ikad. Doktori je masovno prepisuju ženama u menopauzi kao preventivu i lek za sve, od bora, akni, preko depresije do Alchajmerovog oboljenja i infarkta. A kako se žudnja za večnom mladošću nikada ne gasi, naročito danas kada se izgled i lepota maksimalno potenciraju, pilula ima široku publiku.

Farmaceutska industrija je sprovodila niz studija kojima je želela da dokaže da hormonska terapija nudi zaštitu od niza oboljenja, jedna od njih je bila HERS – The Heart and Estrogen/Progestin Replacement Study, Srce i supstituciona terapija estrogenom/progestinom, rađena na oko 3000 žena s kardivaskularnim oboljenjima koje su uzimale hormonsku terapiju ili placebo. Nakon praćenja tokom 4 godine, objavljeni su rezultati studije 1998. godine koji decidno ukazuju da hormonska terapija ne samo da ne sprečava infarkt i kardiovaskularna oboljenja, naprotiv, čak može povećati rizik od nastanka krvnih ugrušaka.

Početkom novog milenijuma rađena je studija koja je, nakon praćenja žena tokom pet godina, došla do zaključka da su žene koje uzimaju kombinovnu hormonalnu terapiju pod vrlo visokim rizikom od nastanka raka dojke. Šta više, istraživači su rešili da studiju prekinu jer dalje insistiranje na hormonalnoj terapiji ne bi bilo moralno.

Nedavno je studija Univerziteta u Oksfordu došla je do zaključka da je rizik od raka dojke povećan i nakon prestanka hormonske terapije u menopauzi, i to čitavu deceniju. To znači da su žene pod duplo većim rizikom nego što se to do sad verovalo. Računica studije je da od sto žena koje uzimaju hormonsku terapiju, njih šest će dobiti rak dojke u periodu od 50. do 69. godine života. Profesorka Valeri Beral s Oksfordskog univerziteta izjavila je da je ranije bilo uvreženo verovanje da, ako se s terapijom počne pre pedesete godine života, nema rizika, ali to nije tačno. Nažalost, to je rasprostranjeni mit, a ispostavilo se da su rizici duplo veći od onoga što se ranije mislilo.

Zauvek ženstvena? Što da ne. Ali pre svega – zdrava. Simptomi menopauze nisu prijatni, i nažalost, često mogu da nam srozaju samopouzdanje. Tada verujemo da nismo lepe, da ne možemo biti vitke, privlačne… Ali to nije istina. Zdravim načinom života i brižnom negom možemo postići prirodnu lepotu koja traje i ne može se meriti ni sa kakvim veštačkim efektima. Takođe, treba da prihvatimo činjenicu da priroda nije uzalud izmislila menopauzu, i da sve ima svoju svrhu. Kada se s tim pomirimo, starimo lepo, mudro, i što je najvažnije – s verom u sebe. Tada nikakve ’moderne metode’ za večnu mladost ne mogu da nam pomute um.

A simptomi? Pa da, biće valunga, nervoze, nesanice, preznojavanja… ali i to se da rešiti prirodnim putem. Kako su to radile žene vekovima pre veštačkih hormona? Znale su koje biljke da uberu: belu imelu, matičnjak, hajdučku travu, neven, valerijanu… Danas ih sve možemo naći u Femisanu B – potpuno prirodnom preparatu bez hormona iz laboratorije Herba Sveta. Osim što uklanja neprijatne tegobe, Femisan B deluje preventivno kod arterioskleroze, osteoporoze, visokog krvnog pritiska i dijabetesa.

Ženstvenost dolazi iz glave, a olakšanje iz Femisana B.

Iznenada kovrdžava

Svi znamo da hormoni imaju moć da utiču na naše zdravlje, raspoloženje, ćud, da mogu da nam poremete ciklus, smanje plodnost, uzrokuju ciste, poremete varenje, izazovu akne… spisak je dug. Ali postoji još jedna, veoma interesantna pojava koju mogu ’okinuti’ hormoni – mogu nam ukovrdžati kosu.

Zanimljivo je da je gen za ravnu kosu recesivan, ali gen za kovrdžavu kosu nije potpuno dominantan. To znači da je moguće da imamo gen za kovrdžavu kosu koji je ’uspavan’, i da nam kosa bude ravna sve dok se ovaj gen ne probudi. A šta ga budi? Najčešće hormoni. Pored teksture kose, hormoni utiču i na tonus mišića, uključujući i one na vlasištu, što može uticati na folikule, njihov oblik, teksturu i pravac rasta.

Folikul je sićušna struktura poput cevi koja ’sprovodi’ dlaku i usmerava njen rast. Oblik unutar ove cevi može biti savršeno okrugao – i tada dlaka raste potpuno pravo, ili ovalan, kada dlaka raste spiralno, odnosno kovrdža se.

Hormonalne oscilacije koje se javljaju tokom puberteta, trudnoće i menopauze mogu promeniti oblik folikula. U trudnoći, pod naletom hormona, tokom prva dva tromesečja kosa postaje bujnija, ali od poslednjeg tromesečja i nakon porođaja može se naglo prorediti, a i promeniti teksturu – od ravne postati kovrdžava ili obrnuto, zahvaljujući niskom nivou estrogena. Srećom, u normalnim okolnostima, problem se rešava sam od sebe tokom narednih 6-8 meseci.

Žene obično primete promene na kosi kada počnu sa veštačkom hormonalnom terapijom. Kosa odjednom postane sjajnija i gušća. Ali kada prestanu s pilulom, može doći do naglog opadanja kose i njenog kvaliteta. Veštačka hormonalna terapija tako deluje ne samo na kosu, već i poremećaje reproduktivnog sistema: dok je uzimamo, ciklusi su redovni, deluju normalno, iako su veštački izazvani, ali čim prestanemo s upotrebom vraćaju se neredovne menstruacije, obilna ili oskudna krvarenja, ciste, bolovi, promene raspoloženja…

Kod ozbiljnijih slučajeva sindroma policističnih jajnika (PCOS), kog izaziva višak muških hormona, često dolazi do proređivanja kose na temenu, i to se u porodičnoj istoriji provlači generacijama. Još jedan poremećaj vezan za muške – androgene hormone je androgenetska alopecija, a izaziva je genetska osetljivost folikula na dejstvo hormona dihidrotestosterona (DHT), koji utiče na kvalitet dlake, smanjuje njen rast, izaziva istanjivanje i na kraju opadanje. Kod žena se javlja obično pre pedesete godine života, kada jajnici i nadbubrežne žlezde pojačano luče muške hormone. Na opadanje kose može uticati i tiroidna žlezda i disbalans njenih hormona. Zapravo, naglo opadanje kose može biti jedan od prvih signala da sa štitastom žlezdom nešto nije u redu i da je njen rad otežan.

Prilikom ulaska u menopauzu opada nivo estrogena i progesterona, dok testosteron čvrsto drži gard. To pogađa i folikule dlake, pa može doći do proređivanja kose, ali i promene u njenoj teksturi: ako nam je do tad kosa bila ravna, sada može postati talasasta ili kovrdžava, i obrnuto. Neke žene to može razočarati, a neke prijatno iznenaditi.

Ali baš kao što je potrebno da prihvatimo svoju kosu, bilo da je kovrdžava ili prava, i da sagledamo sve njene prednosti, potrebno je i da prihvatimo životne faze kada se hormoni prirodno menjaju. Mada, na ono što nije prihvatljivo – ciste, PCOS, miome, poremećaje ciklusa, obilna krvarenja, neplodnost ili ekstremne promene pred menstruaciju – moramo što pre odreagovati, a za to postoji i prirodno rešenje: Femisan A. Ovaj prirodni preparat na bazi lekovitog bilja u obliku kapi ili kapsula deluje tako što u osnovi balansira hormone. A kada krene predmenopauza, možda možemo biti zadovoljne kada nam se kosa iznenada ukovrdža, ali svakako nije prijatno kada krenu valunzi, preznojavanje, nesanica, lupanje srca, nervoza… Te neprijatnosti ublažava Femisan B.

Bilo da nas krase lokne ili ravna kosa, ono što je najbitnije je da smo zdrave, i da su nam hormoni u balansu. Za to se brine Femisan, a na nama je da pronađemo pouzdanog frizera.

Bake su budućnost

Do nedavno se smatralo da su ljudi jedini koji su uspeli da prevare prirodu i produže život i nakon perioda kada više nisu sposobni za reprodukciju. Onda su dugogodišnja istraživanja orka kitova pokazala da i orke imaju bake – ženke koje prolaze kroz menopauzu, prestaju da se pare ali žive još mnogo decenija nakon toga. Skorašnja istraživanja su potvrdila da je ovo izgleda normalna pojava kod kitova zubana, jer su pronađeni slični slučajevi i kod beluga, narvala i pilot-kitova. A pomna posmatranja i analize gorila u čikaškom zoološkom vrtu su dokazala da i gorile prolaze ne samo kroz menopauzu, već i perimenopauzu.

Ipak, istraživanja orki koja su trajala preko četiri decenije su najverodostojnija, i dala su najviše podataka koji su pomogli da se bolje razume ovaj fenomen. Kod orki, porodica je čvrsto povezana, i potomci oba pola jedne ženke ostaju uz majku dok povremeno odlaze da se pare s pripadnicima ostalih jata. Mužjaci žive 30-40 godina u proseku, a ženke prestaju da se pare sa isto toliko godina, ali nastavljaju da žive još dugo: najstarija poznata ’baka’ orki uginula je u 105. godini života. Tokom 43 godine istraživanja i prikupljanja podataka, od ove bake ostalo je čak 525 potomaka.

Još jedna interesantna činjenica je da je smrtnost mladunčadi starijih ženki znatno veća nego kod mlađih. Orke su veoma društvena bića i love i hrane se zajedno. Podela ulova je veoma bitna, i majke koje doje mladunce moraju da unesu 42% više hranljivih materija od ostalih. Mudre ženke orki su nekako uspele da shvate da u nekom trenutku njihova porodica ima mnogo više koristi od njih, kao i da svoje gene mogu dosta efikasnije da ostave ako energiju posvete potomcima svojih mladunaca umesto da nastave da se i same pare. Na ovaj način se smanjuje i rivalstvo, i njeni potomci i potomci njenih potomaka ne moraju da se bore za hranu.

Istraživanja naših predaka pokazala su da se i kod nas odvio sličan scenario. Žena u jednom trenutku mnogo više može da pruži svojoj porodici i plemenu kao baka, da pomogne svojim kćerkama ne samo kod porođaja već i podizanja dece, kao i da utiče na skraćenje perioda dojenja, čime njena kćerka ili snaja brže postaju plodne i spremne na novu trudnoću. Osim toga, baka, pružajući bolju negu unucima, poboljšava njihovo zdravlje i šanse za preživljavanje. I tako baka povećava broj svojih potomaka iako sama nije više plodna i ne rađa. Neka istraživanja su pokazala da je podrška bake u porodici tokom istorije poboljšala stopu preživljavanja potomaka za čak 12%, što nama može zvučati malo, ali evolutivno, tih 12% populacije koje je ostavilo svoje potomke, pa oni svoje, značajno je promenilo istoriju.

Postoji mnogo teorija o bakama, zašto su one bitne i vezane za svoje unuke, naročito one po ženskoj liniji. Baka po majčinoj strani je statistički dosta vezanija za svoje unuke od očeve. Pretpostavke o razlozima za ovu činjenicu idu od toga da je tokom istorije, pre DNK analize, očinstvo bilo nemoguće utvrditi, ali žena je uvek mogla da bude sigurna da je dete njene ćerke njeno unuče, njena krv. Takođe, ako otac napusti porodicu, baka po majčinoj liniji će češće ostati u kontaktu s unucima. Žene su dosta vezanije za svoje rođene majke nego za svekrve, sa kojima je odnos često komplikovan. Ali ima i nekih genetskih naznaka da se po ženskoj liniji ne prenose samo geni već i emocije. U svakom slučaju, od bake nasleđujemo četvrtinu genetskog materijala. Neki naučnici X hromozom, koji se prenosi po ženskoj liniji, nazivaju i sebičnim, jer smatraju da upravo on utiče na ustaljenu praksu da se intuitivno pre pomaže svojim najbližim krvnim srodnicima nego daljim, ili strancima.

Osim što bake povećavaju šanse za preživljavanje i kvalitet života svojih potomaka, dobrobit je obostrana. Unuci pomažu bakama da sačuvaju kako fizičko, tako i mentalno zdravlje i da grade bolje društvene odnose. Statistike kažu da bake koje se redovno angažuju oko svojih unuka ređe pate od depresije i demencije, i žive duže. Ali i tu treba imati meru. Istraživanja su pokazala da starije žene koje svakodnevno čuvaju unuke i preuzimaju veliki deo roditeljskih obaveza više pate od stresa i sklonije su oboljevanju. Zato baka treba da bude baka, a ne mama, i da pruža emotivnu podršku više nego ’logističku’, što je dobro i za unuke jer u takvoj situaciji će sa njom biti prisniji i spremniji da joj se poveravaju, naučiti vrednosti porodičnih veza i bliskosti. Takođe, ima baka i – baka. Nemaju sve žene direktne potomke, ali to ne znači da nemaju šanse i potrebe da se brinu o mladom naraštaju. Ljudsko društvo je složena struktura, i kada ga u celini sagledamo shvatamo da smo svi svima potrebni. A kako učimo dok smo živi, tako, što život više odmiče, shvatamo da naša povezanost s drugima treba da bude pouzdana ali ne i obavezujuća, i da nikoga uz sebe ne možemo zadržati emotivnim ucenama, insistiranjem i uslovljavanjima. I to je jedna od iskrica mudrosti koju bake treba da prenesu svojim unucima, najbolje ličnim primerom.

Imajući sve ovo u vidu, sam dolazak menopauze ne treba teško da nam padne. Da, simptomi jesu neprijatni, ali mentalni sklop, znanje i iskustvo su sada već daleko premašili sebe u odnosu na to kada smo bile dvadesetogodišnjakinje. A tu je i Femisan B da nam maksimalno pomogne da prebrodimo fizičke prepreke. Pa zato idemo dalje nasmejane, spremne na nove avanture, okružene dragim ljudima. Svih uzrasta. Živele bake!

Put do središta pakla i nazad

Zamislite osećaj: iz čista mira kao da ste upali u vreli kotao, progutali žar, kao da vas bode hiljadu vrelih iglica, kao da samo što vam ne proključaju svi unutrašnji organi… I onda se pojavljuju graške znoja, natapaju odeću, cure od temena ka vratu ispod kose, klize niz leđa, i u trenutku sve je na vama mokro. Jedino što želite je da skinete sve sa sebe, otvorite prozor ako je zima, ili frižider ako je leto, uskočite u hladni bazen i popijete ledenu limunadu. Ali sve to se dešava dok ste na poslu, u sred važnog sastanka gde su sve oči uperene u vas. E, to je valung.

Nalet vreline koji ne bira ni mesto ni vreme. Ni noću ne da mira: budi vas iz najdubljeg sna, u trenutku bacate sve sa sebe i iskačete iz bare od znoja koja ostaje za vama na madracu. Skoro polovinu žena koje prolaze kroz menopauzu valunzi redovno bude tokom noći. Godinama hronično neispavane, svejedno moraju da ispunjavaju svakodnevne obaveze.

Valung je zastrašujući kada vam se prvi put dogodi. Srce vam se uzlupa i dah skrati kao da trčite poslednje deonice maratona. I tih desetak minuta koliko traje deluju kao večnost. Treba dosta vremena da shvatite šta vam se dogodilo, a još više da se naviknete na činjenicu da će vam se to sad događati redovno, i tokom više godina, u najrazličitijim životnim situacijama. Oko 75% žena koje prolaze kroz menopauzu imaju redovne valunge.

Kao i kod većine neprijatnih životnih promena, na početku se opiremo i negiramo postojanje problema, da bismo na kraju shvatile da se situacija neće prilagoditi nama, već se mi moramo prilagoditi njoj. Uzimamo veću tašnu i nosimo svuda sa sobom rezervnu majicu, flašicu vode, lepezu… I onda počnemo da zbijamo šale o klimakteričnim ženama, jer sve je lakše kada okrenemo na humor.

Kako razlikovati pit bul terijera od klimakterične žene? Po karminu.

Menopauza je prirodan proces kroz koji prolazi svaka žena, i u proseku počinje u 51. godini života. Ali dosta ranije može početi perimenopauza, period kada je ciklus još uvek prisutan, mada postaje neredovan, jer nivo estradiola već počinje da opada i ništa više nije kao pre. Perimenopauza može nastupiti oko 45. godine života, ali nažalost, danas se ta granica sve više pomera. I kada shvatimo da se žena na polovini svog životnog veka već može suočiti s dolaskom menopauze, onda je jasno da je neophodno da ovaj drugi deo života dobro promislimo i isplaniramo kako bi bio što kvalitetniji.

Kao što u svakom zlu postoji i nešto dobro, ni valunzi nisu skroz crni. Istraživanja sprovedena na 60.000 žena tokom 10 godina pokazala su da žene koje su imale valunge tokom menopauze, kasnije manje oboljevaju od kardiovaskularnih poremećaja. Izgleda da taj požar u telu na neki način čeliči srce i krvne sudove. S tom činjenicom u vidu, nastavićemo optimistično, shvatiti da su valunzi i svi propratni simptomi menopauze nešto neizbežno, i truditi se da ne idemo kroz ovaj prelazni period glavom kroz zid, već mudro i planski.

Kako možemo sebi pomoći da nas valunzi što manje remete? Prvi korak je prihvatanje. Što se više opiremo, biće nam gore. Drugi je prilagođavanje. Slojevito oblačenje, odeća od prirodnih materijala, komotna i široka. A treći je promena stila života. Zapravo, to je stil života koji bi trebalo uvek da negujemo, ali mladost često ne razmišlja o posledicama. Dok ne shvatimo da nemamo izbora. Veoma je bitno održavanje zdrave telesne težine, kvalitetna ishrana, izbegavanje alkohola i cigareta, redovna fizička aktivnost prilagođena našim godinama i potrebama, i eliminacija svih situacija koje bi nam donele bespotrebni stres.

Ulaskom u menopauzu više nego ikad pre shvatamo koliko je bitno vratiti se prirodi. Široka bluza od prirodnog pamuka, što prirodnija hrana bez aditiva, što češći izleti u prirodu, i – lekovito bilje. Bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… savršena kombinacija iz prirode za lakši ulazak u menopauzu. Sve to u idealnoj razmeri i obliku koji se najbolje može iskoristiti: u kapima Femisan B. Osim što će ublažiti valunge, preznojavanje, lupanje srca, nervozu i nesanicu, Femisan B će nam pomoći da u prelaznom periodu prkosimo poremećajima koji tada najviše vrebaju: bolestima srca i krvnih sudova, arteriosklerozi, osteoporozi, dijabetesu…

Kako razlikovati pit bul terijera od klimakterične žene? Ona hoda smireno, vodi psa na povocu i ima bočicu Femisana B u tašni.