Tag Archives: femisan b

Femisan B, Optima Forma, Psihologija

Vreme je da pustimo glas

U eri poplava učenja i trendova koji propagiranju pozitivan način razmišljanja, došli smo u situaciju da se toliko trudimo da budemo pozitivni da zapravo zanemarujemo svoje prave emocije. Ako nas nešto duboko muči i brine, a ulažemo veliki napor da zadržimo fasadu bezbrižne i nasmejane osobe jer je to tako društveno prihvatljivo i doneće nam više ’prijatelja’, mir u kući i na poslu, onda smo u velikom problemu.

To ne znači da ne treba da negujemo pozitivne emocije. One su veoma korisne ne samo za našu okolinu, već i za naše fizičko zdravlje: osobe koje redovno doživljavaju niz pozitivnih emocija dokazano imaju manje upalnih procesa u telu, tj. smanjeni rizik od oboljenja kao što su dijabetes ili poremećaji kardiovaskularnog sistema. Ali ako te ’pozitivne emocije’ glumimo dok u nama otkucava tempirana bomba, onda je efekat suprotan. Tome su više podložne žene od muškaraca, iz jednostavnog razloga.

Tiha i nežna žena je poželjna žena, i društvo nas vaspitava hiljadama godina da budemo ponizne i poslušne. Biblija u Poslanici Efescima nalaže da žena treba da se boji svoga muža i da treba da ga sluša kao Gospoda. Generacije žena koje su odrasle na takvoj tradiciji naučile su se velikoj diplomatiji, ali su i živele u bojazni da će izražavanjem svojih pravih osećanja narušiti porodični sklad, izazvati konflikt, pa čak i ugrožiti ličnu i egzistenciju svoje dece. Tako su vaspitavale i svoje kćeri i unuke.

Nedavna studija Američkog udruženja za istraživanje menopauze na uzorku od 304 žene koje se bliže ili su u menopauzi, utvrdila je da većina redovno tuđe potrebe stavlja ispred svojih i potiskuje svoje emocije kako ne bi narušila vezu, brak ili odnos s decom. Za posledicu, takvo ponašanje ima povišeni holesterol, depresiju, hronični zatvor i gojaznost. Za razliku od njih, žene koje nemaju problem da ’puste glas’ i da jasno kažu šta im smeta i šta im izaziva frustraciju, generalno su zdravije.

Produženi periodi stanja u kom održavamo fasadu vesele osobe dok u dubini duše ključamo ukazuje na naš strah od odbijanja i odbacivanja. U takvom stanju nivo stresa i hormona koji ga prate je visok, telo se brani stezanjem mišića i zadržavanjem daha, krvni pritisak raste, kao i nivo insulina u krvi, pa ukoliko se takva stanja često ponavljaju, logično je gde će se odraziti. Takođe, ’vesela fasada’ ništa dobro ne čini ni našim odnosima sa partnerima, decom i kolegama, naprotiv. Ako nekome ne dajemo do znanja da nam njihovo ponašanje smeta, onda ga odobravamo i možemo očekivati da će se redovno ponavljati.

Pored osećaja povređenosti zbog tuđih postupaka, potisnute emocije često bude i osećaj krivice što ih uopšte osećamo, što nismo u stanju da se uzdignemo iznad njih i budemo staloženi baš kao što propagiraju brojna duhovna učenja. Ali pitanje je da li bi jedan budistički monah koji ceo život meditira u tišini hrama na planini ostao jednako staložen da je u našoj situaciji, okružen brojnim obavezama i situacijama koje mora svakodnevno da balansira.

Naša osećanja su samo naša, jer svako od nas je jedinstven i tuđe ’uputstvo za upotrebu’ se ne može primeniti na našu ličnu mašineriju. Moramo izgraditi sopstveni pristup sebi. Osim što imamo saosećanja i tolerancije za tuđe emocije i postupke, to isto moramo praktikovati i prema sebi. Samo-saosećanje je bitna taktika odbrane, a udružena s diplomatskim pristupom i dobro biranim rečima može postići da svaku situaciju preokrenemo u svoju, ali i opštu korist.

Prilikom izražavanja emocija potrebno je da objasnimo ličnu perspektivu, da krenemo od sebe i da pojasnimo šta je to što nama smeta i kako se osećamo kada se to dešava. Dakle, treba izbegavati fraze koje direktno upiru prstom tipa ’Ti stalno radiš to i to’ i zameniti ih objašnjavanjem ličnog doživljaja: ’Mnogo me pogađa kada se dogodi to i to’. ’U takvoj situaciji osećam se frustrirano/nesrećno/nemoćno…’ Na taj način sprečićemo defanzivan stav sagovornika i privući njegovu pažnju, što je prvi korak u procesu razumevanja i prihvatanja da postoji problem.

Glasna žena nije mnogo društveno prihvatljiva, ne zato što izražava svoje mišljenje, već zato što često glasna žena ne bira reči i taktiku. Ali ako poradimo na sebi, ako mudro izaberemo svoje bitke i metode, onda ne samo da možemo rešiti svoje lične konflikte već i dati doprinos stvaranju boljeg društva. Činjenica je da svi mi učimo jedni od drugih, ne postoji univerzalni autoritet koji je odgovoran za naše znanje i životnu mudrost. Zato svako od nas nosi odgovornost kako prema sebi, tako i prema drugima i znanju i umeću koje seje oko sebe. Šta god bili svetski trendovi, činjenica je da je žena stožer porodice, da ima glavnu ulogu u vaspitavanju dece i kreiranju budućnosti. Tu ulogu treba ozbiljno shvatiti i porazmisliti šta je to što želimo da ostavimo u amanet, kakvo društvo želimo, i na koje načine sve možemo širiti svoj uticaj. Iako je možda taj uticaj nevidljiv na dnevnom nivou, na duže staze, a naročito u sinergiji globalne ženske svesti, on može dovesti do velikih društvenih promena.

Stalaktit u pećini se gradi kap po kap, a društvo se oblikuje od pojedinca do pojedinca. Zato je vreme da pustimo glas i da volan usmerimo ka boljitku, odvažno i bez bojazni da će nas neko zbog toga prezreti. Jer taj koji nas prezire nas zapravo nije dostojan, a često nije ni svestan da je u problemu. Obično su njegove rane i strahovi dublji nego naši. U osnovi izlečenja je svesnost.

Femisan B

Vitamin sunca

Zovemo ga vitaminom, ali on je zapravo prohormon. Nastaje prirodno u koži ne samo ljudi već i svih kičmenjaka, nakon izlaganja ultraljubičastim zracima. Vitamin D su liposolubilni sekosteroidi, od kojih su najznačajniji, odnosno biološki aktivni D2 – ergokalciferol, i D3 – holekalciferol. Pored izlaganja suncu, izvor D vitamina može biti i hrana, biljna, iz koje nastaje vitamin D2, ili životinjska koja je izvor vitamina D3. Kada se unese preko hrane, apsorbuje se u tankom crevu pa se u jetri transformiše u prohormon kalcidol, nakon čega se preko krvi, bubrega i na ćelijskom nivou pretvara u biološki aktivan oblik vitamina D.

Ako ne unosimo dovoljno namirnica kao što su riba, jaja, pečurke, meso, džigerica i mleko, i dalje možemo imati zadovoljavajući nivo vitamina D u organizmu pod uslovom da se redovno izlažemo sunčevoj svetlosti. Čak  80% ovog vitamina sintetiše se zahvaljujući suncu. Ali, pored prirodnih prepreka i nedostatka dnevne svetlosti tokom zimskog perioda, i sami blokiramo njegovu sintezu upotrebom krema za sunčanje sa zaštitnim faktorima. Osim što većina njih sadrži opasni oksibenzon koji utiče na rad endoktrinog sistema i remeti hormonalni balans, zaštitni faktori blokiraju prirodnu sintezu vitamina D.

Ali ako ga ne dobijamo pomoću sunca, čak i da unosimo dosta hrane koja ga sadrži, teško je zadovoljiti dnevne potrebe organizma za ovim vitaminom: na primer, da bismo imali optimalan dnevni unos, trebalo bi da pojedemo čak 30 jaja.

Zašto je vitamin D toliko bitan? Verovatno svi znamo da je neophodan za zdravlje koštanog sistema jer pomaže apsorpciju kalcijuma, i da njegov nedostatak u detinjstvu vodi u rahitis, a u poznijem dobu u osteoporozu. Međutim, vitamin D je mnogo više od graditelja kostiju. On održava zdravlje imunog i nervnog sistema i normalne funkcije mozga, ali i pluća i kardiovaskularnog sistema. Štiti nas od karcinoma i dijabetesa, i reguliše nivo insulina. Dakle, bez dovoljno vitamina D, osim krhkih kostiju, rizikujemo da obolimo od srčanih poremećaja i hipertenzije, dijabetesa, poremećaja rada mišića, neurodegenerativnih oboljenja, depresije, multiple skleroze, fibromijalgije, astme, alergija, sindroma iritabilnog creva, hroničnog umora, gojaznosti… Spisak je poduži.

Ako veći deo dana provodimo u zatvorenom prostoru, uvek koristimo kreme sa zaštitnim faktorom, živimo u podneblju gde je tokom pola godine dan kraći s malo sunčeve svetlosti, i naročito ako smo žena u menopauzi, najverovatnije nam je nivo vitamina D nizak.

Nedavna studija rađena u Kini potvrdila je direktnu vezu između metaboličkog sindroma i pada nivoa estrogena i vitamina D kod žena u menopauzi. Metabolički sindrom podrazumeva niz faktora rizika – gojaznosti, naročito u stomačnoj regiji, visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola, triglicerida, nivoa šećera u krvi, koji povećavaju šanse nastanka dijabetesa, srčanih oboljenja, moždanog udara i drugih poremećaja.

Studija je utvrdila pozitivnu korelaciju između vitamina D i estradiola: žene s nedovoljnim nivoom vitamina D takođe imaju i smanjeni nivo estradiola, i obrnuto. A viši nivo vitamina D podrazumeva i bolje rezultate glukoze i lipida u krvi, kao i uravnoteženiji krvni pritisak.

Ali kako da znamo da patimo od deficita vitamina D? Obično ne povezujemo simptome i to utvrdimo tek analizom krvi. Nije ni čudo, jer su simptomi toliko raznoliki i uopšteni da ih je teško povezati sa manjkom ovog vitamina: pad imuniteta i podložnost infekcijama i gripu, umor, nesanica, bol u kostima i leđima, depresivna stanja, teže zarastanje rana, opadanje kose, bol u mišićima… Zato, pre nego što dođe do gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije, depresije, fibromijalgije, osteoporoze… i još niza drugih oboljenja, bitno je da delujemo preventivno: jednom godišnje treba uraditi analize krvi, uključujući i nivo vitamina D. Kako krene menopauza, tako je potrebno da počnemo sa uzimanjem suplemenata, u dogovoru sa lekarom koji će preporučiti za nas najbolji preparat i dozu. Mišljenja se razlikuju, ali uglavnom se preporučuje doza od najmanje 600 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina D na dan do 70. godine, a nakon toga 800 IJ.

A pored suplementa, potrebno je i da se redovno i umereno izlažemo suncu, leti u periodima kada je sunce blago, bez kreme sa zaštitnim faktorom, a zimi kada god se ukaže prilika: samo 15 minuta provedenih na suncu sa zavrnutim rukavima može biti dovoljno da nam telo proizvede čak 5000 IJ vitamina D. Ako ovo radimo tri puta nedeljno, ne bi trebalo da patimo od deficita.

Ako poznajemo sebe i svoje telo i znamo šta nam je potrebno, menopauza može biti veoma kvalitetan i produktivan period života. Zdrava ishrana, što više kretanja, druženja i pozitivan stav, osnovi su kvalitetnog života u svakom dobu. A kada krenu neprijatni simptomi koji najavljuju promenu, potrebna nam je i mala pomoć najboljeg prijatelja – prirode. Kombinacija bele imele, matičnjaka, hajdučke trave, nevena i valerijane pomoći će ne samo kod nervoze, nesanice, valunga i preznojavanja, već će delovati preventivno i na bolesti srca i krvnih sudova, osteoporozu i dijabetes. Sve ove biljke ulaze u sastav prirodnog preparata bez veštačkih materija, boja i hormona: Femisana B. Uz pravu dozu Femisana B i vitamina sunca, nema brige za zdravlje.

Femisan B

Manje estrogena, bolniji zglobovi

Kad pomislimo na menopauzu obično su prva asocijacija valunzi i nervoza, ali ova faza života nosi sa sobom i niz promena o kojima se ređe govori ili ne zna, a koje mogu biti vrlo izražene i neprijatne. Svaka žena je priča za sebe i na sebi svojstven način proživljava menopauzu, a mnoge izbegavaju da se žale i pričaju o njoj iako dosta brinu. Međutim, često izvesni zabrinjavajući simptomi koje ne uspevamo ni sa čim da povežemo imaju velike veze s menopauzom. Iako ih to saznanje neće umanjiti, sigurno će olakšati zabrinutost i otkloniti sumnju u sebe i svoj zdrav razum.

Jedan od takvih simptoma je i bol u zglobovima. A uzrok bola je jednostavan: s početkom menopauze nivo estrogena opada što direktno utiče na zglobove koji postaju kruti i bolni. Šta više, bol može biti takav da se brojnim ženama u ovom periodu života daje pogrešna dijagnoza artritisa. Bol se može javiti u svim zglobovima – u kolenima, kukovima, ramenu, vratu, laktu ili prstima, ali i stare povrede i uganuća na koje smo odavno zaboravile mogu se probuditi i početi da ’sevaju’. Može ga pratiti i oticanje, a obično su simptomi izraženiji ujutru, pa tokom dana popuštaju.

Pored niza funkcija koje ima u organizmu, estrogen reguliše i upalne procese, i poremećaji u njegovom radu mogu izazvati niz oboljenja, od artritisa, preko sistemskog lupusa, tiroiditisa, upale jetre, bubrega, pluća, srca, očiju, pankreasa… Ali sve što danas znamo o estrogenu je tek kap u moru i nova istraživanja svakodnevno donose nova saznanja. Poznato je da estradiol sprečava upalne procese i gubitak koštane mase tako što blokira nastanak upalnih ćelija, a istraživanja su pokazala i da estrogen direktno utiče na neurone i štiti mozak od neurodegenerativnih procesa koji uzrokuju oboljenja poput multiple skleroze, Alchajmerovog oboljenja, ali i šizofrenije i depresije.

Nivo estrogena u organizmu žene od dvadesetih do osamdesetih godina života

Osim što sprečava upalne procese, estrogen reguliše i nivo tečnosti u organizmu, pa s njegovim opadanjem u menopauzi telo gubi sposobnost da efikasno zadržava vodu. Tako dolazi do dehidracije i gomilanja mokraćne kiseline koja dodatno utiče na upale zglobova.

Pored opadanja nivoa estrogena, šta još nikako ne pogoduje bolnim zglobovima?

  • alkohol
  • hrana bogata šećerom (saharozom) fruktoznim sirupom
  • trans masti (delimično hidrogenizovana ulja ili masti) koja su najčešći sastojak industrijski prerađene hrane, kao i hrana pržena u rafinisanim uljima
  • rafinisani ugljeni hidrati – industrijska peciva, slatkiši, kolači, neke vrste cerealija, bezalkoholni napici
  • mesne prerađevine – dimljena mesa, kobasice, salame, konzervisani mesni proizvodi
  • diuretici – preterana upotreba kafe, crnog čaja i energetskih napitaka.

Ako svoj početak menopauze ’začinimo’ ovim namirnicama, samo ćemo sebi doliti ulje na vatru. Za razliku od svega ovoga, hrana koja nam može pomoći da smanjimo bol u zglobovima, ali i poboljšamo opšte zdravlje, uključuje sveže voće i povrće, naročito zeleno lisnato povrće i bobičasto voće, orašaste plodove, kvalitetna nerafinisana ulja, najbolje maslinovo, masnu ribu poput tunjevine i lososa kao i dobre masti iz avokada i maslina, zeleni čaj, crnu čokoladu i neke začine poput kurkume, đumbira i cimeta. I, naravno, vodu – ne smemo dopustiti da dehidriramo.

S pojavom bola u zglobovima često odustajemo od vežbanja i postajemo inertnije, što je velika greška. Naravno da nećemo moći da vežbamo kao u svojim dvadesetim, ali važno je da nam fizička aktivnost bude obavezan deo svakodnevnog života, i da bude prilagođena našim mogućnostima. Kretanje će nam pomoći i da se lakše izborimo sa stresom koji dodatno opterećuje zglobove jer povećava nivo hormona kortizola u telu. I kortizol pojačava upale, pa mu nikako ne smemo dopustiti da zagospodari. Vežbanjem ćemo sprečiti i pojavu viška kilograma koji se lako lepe u menopauzi.

Najbolja fizička aktivnost je u prirodi, kao i lekovito bilje iz prirode. Ono ima moć da značajno umanji neprijatne simptome menopauze, lupanje srca, nesanicu, preznojavanje i valunge, kao i preosetljivost nervnog sistema, pa nije čudo što su ga žene koristile od davnina. Bela imela umiruje i smanjuje bol, reguliše cirkulaciju i poboljšava raspoloženje. Matičnjak i valerijana imaju moć da odagnaju zabrinutost, rasejanost i poboljšaju san. Flavonoidi iz nevena deluju protivupalno, a kako opušta krvne sudove, ova biljka može da umiri rad srca. I, za kraj, hajdučka trava, kraljica lekovitog bilja i veliki prijatelj žena, osim što ublažava simptome menopauze, ima i antireumatsko dejstvo, smanjuje tegobe kod gihta i ublažava bolove. Hajdučka trava deluje protivupalno, pa pomaže kod artritisa, ublažava oticanje i crvenilo zglobova, pospešuje perifernu cirkulaciju, ali to nije sve: ova biljka normalizuje distribuciju tečnosti u organizmu i pomaže izbacivanje toksina koji izazivaju upale.

U menopauzi je bitno da zadržimo samopouzdanje. Ti simptomi koje osećamo nisu umišljeni, nismo lude, histerične, nerazumne… Pa zato obujmo dobre cipele, krenimo u šetnju po prirodi, hranimo se kvalitetno i zdravo, pijmo dovoljno vode i začinimo sve lekovitim biljem. Da, estrogena je manje, ali imamo dovoljno mudrosti i znanja da to prevaziđemo. I Femisan B, koji sadrži svo lekovito bilje koje nam je potrebno.

Femisan B

Zauvek ženstvena, ali i zdrava 

Godine 1929. naučnik Edvard Adelbert Dojzi (Edward Adelbert Doisy) otkriva estrogen, nakon višegodišnjeg rada na analitičkim metodama merenja supstanci u krvi i urinu. Nakon ovog otkrića, bilo je samo pitanje vremena kada će farmaceutska industrija na tržište izbaciti hormonski lek. Prvi takav preparat na bazi estrogena zvao se Emmenin, a sastojao se od ekstrakta humane placente u alkoholu. Predstavljen je 1935. u publikaciji Kanadske lekarske komore kao lek za bolne menstruacije.

Wikipedia

Ubrzo, kako se preparat komercijalizovao, proizvodnja estrogena se širi, a 1942. američka FDA odobrava i prvi sintetički estrogen proizveden iz supstanci izdvojenih u urinu skotnih kobila. Premarin, skraćeno od pregnant mares urine (urin skotnih kobila), registrovan je i kao lek za valunge u menopauzi. Za prvu kontraceptivnu pilulu put u Americi je bio mnogo duži, i ona je odobrena tek 1960. Dakle, sintetički hormoni su se od samog početka prvenstveno koristili za olakšavanje tegoba u menopauzi, valunga, noćnog preznojavanja i nervoze.

Već početkom pedesetih pojavila se zabrinutost da bi hormonska supstituciona terapija mogla imati negativne posledice po zdravlje žena. Te brige je ćušnula u zapećak knjiga koju je Robert Vilson (Robert A. Wilson) objavio 1966. pod nazivom Zauvek ženstvena (Feminine Forever). Ovaj ginekolog iz Bruklina implicirao je da žena bez estrogena više nije žena. Uz pomoć sintetičkog estrogena, ona bi mogla da bude ženstvena do kraja života, samo ako to želi. Menopauza se može sprečiti samo pomoću jedne pilulice, i žena može i dalje biti privlačna svom mužu, iako stari brže od njega.

I tako su žene šezdesetih godina pohrlile kod ginekologa, po pilulu večne mladosti. Ali, već tokom sedamdesetih, neka istraživanja su pokazala da sintetički estrogen zaista ima svoju mračnu stranu: povećava rizik od raka endometrijuma. Tako je nastala pilula sa kombinacijom estrogena i progesterona za koju se mislilo da je rešila problem. I opet je jedna knjiga uzdrmala svet, ovog puta autor je bila žena i borac za ženska prava Barbara Simen (Barbara Seaman). Simen je pisala kolumne za ženske časopise u kojima je u fokusu bila žena, a ne moderna dostignuća nauke, i ukazala na činjenicu da žene nisu adekvatno informisane prilikom donošenja odluke o uzimanju oralnih kontraceptiva. Ona je to znala iz prve ruke, jer je upravo Premarin bio uzrok smrti njene tetke.

Wikipedia

Kao rezultat njenog zalaganja za ženska prava i dugogodišnjih istraživanja, nastala je knjiga Dokazi doktora protiv Pilule (The Doctors’ Case against the Pill) koja je uzdrmala javnost i dovela do zakona kojim se uvodi obavezno upozorenje na leku. Simen se, sve do svoje smrti 2008. godine borila za prava žena i upozoravala javnost na rezultate malih kliničkih studija koje su hormonalnu terapiju povezivale s rakom dojke, šlogom i trombom.

A šta se dešava danas? Danas deluje kao da je hormonalna terapija popularnija nego ikad. Doktori je masovno prepisuju ženama u menopauzi kao preventivu i lek za sve, od bora, akni, preko depresije do Alchajmerovog oboljenja i infarkta. A kako se žudnja za večnom mladošću nikada ne gasi, naročito danas kada se izgled i lepota maksimalno potenciraju, pilula ima široku publiku.

Farmaceutska industrija je sprovodila niz studija kojima je želela da dokaže da hormonska terapija nudi zaštitu od niza oboljenja, jedna od njih je bila HERS – The Heart and Estrogen/Progestin Replacement Study, Srce i supstituciona terapija estrogenom/progestinom, rađena na oko 3000 žena s kardivaskularnim oboljenjima koje su uzimale hormonsku terapiju ili placebo. Nakon praćenja tokom 4 godine, objavljeni su rezultati studije 1998. godine koji decidno ukazuju da hormonska terapija ne samo da ne sprečava infarkt i kardiovaskularna oboljenja, naprotiv, čak može povećati rizik od nastanka krvnih ugrušaka.

Početkom novog milenijuma rađena je studija koja je, nakon praćenja žena tokom pet godina, došla do zaključka da su žene koje uzimaju kombinovnu hormonalnu terapiju pod vrlo visokim rizikom od nastanka raka dojke. Šta više, istraživači su rešili da studiju prekinu jer dalje insistiranje na hormonalnoj terapiji ne bi bilo moralno.

Nedavno je studija Univerziteta u Oksfordu došla je do zaključka da je rizik od raka dojke povećan i nakon prestanka hormonske terapije u menopauzi, i to čitavu deceniju. To znači da su žene pod duplo većim rizikom nego što se to do sad verovalo. Računica studije je da od sto žena koje uzimaju hormonsku terapiju, njih šest će dobiti rak dojke u periodu od 50. do 69. godine života. Profesorka Valeri Beral s Oksfordskog univerziteta izjavila je da je ranije bilo uvreženo verovanje da, ako se s terapijom počne pre pedesete godine života, nema rizika, ali to nije tačno. Nažalost, to je rasprostranjeni mit, a ispostavilo se da su rizici duplo veći od onoga što se ranije mislilo.

Zauvek ženstvena? Što da ne. Ali pre svega – zdrava. Simptomi menopauze nisu prijatni, i nažalost, često mogu da nam srozaju samopouzdanje. Tada verujemo da nismo lepe, da ne možemo biti vitke, privlačne… Ali to nije istina. Zdravim načinom života i brižnom negom možemo postići prirodnu lepotu koja traje i ne može se meriti ni sa kakvim veštačkim efektima. Takođe, treba da prihvatimo činjenicu da priroda nije uzalud izmislila menopauzu, i da sve ima svoju svrhu. Kada se s tim pomirimo, starimo lepo, mudro, i što je najvažnije – s verom u sebe. Tada nikakve ’moderne metode’ za večnu mladost ne mogu da nam pomute um.

A simptomi? Pa da, biće valunga, nervoze, nesanice, preznojavanja… ali i to se da rešiti prirodnim putem. Kako su to radile žene vekovima pre veštačkih hormona? Znale su koje biljke da uberu: belu imelu, matičnjak, hajdučku travu, neven, valerijanu… Danas ih sve možemo naći u Femisanu B – potpuno prirodnom preparatu bez hormona iz laboratorije Herba Sveta. Osim što uklanja neprijatne tegobe, Femisan B deluje preventivno kod arterioskleroze, osteoporoze, visokog krvnog pritiska i dijabetesa.

Ženstvenost dolazi iz glave, a olakšanje iz Femisana B.

Femisan A, Femisan B

Iznenada kovrdžava

Svi znamo da hormoni imaju moć da utiču na naše zdravlje, raspoloženje, ćud, da mogu da nam poremete ciklus, smanje plodnost, uzrokuju ciste, poremete varenje, izazovu akne… spisak je dug. Ali postoji još jedna, veoma interesantna pojava koju mogu ’okinuti’ hormoni – mogu nam ukovrdžati kosu.

Zanimljivo je da je gen za ravnu kosu recesivan, ali gen za kovrdžavu kosu nije potpuno dominantan. To znači da je moguće da imamo gen za kovrdžavu kosu koji je ’uspavan’, i da nam kosa bude ravna sve dok se ovaj gen ne probudi. A šta ga budi? Najčešće hormoni. Pored teksture kose, hormoni utiču i na tonus mišića, uključujući i one na vlasištu, što može uticati na folikule, njihov oblik, teksturu i pravac rasta.

Folikul je sićušna struktura poput cevi koja ’sprovodi’ dlaku i usmerava njen rast. Oblik unutar ove cevi može biti savršeno okrugao – i tada dlaka raste potpuno pravo, ili ovalan, kada dlaka raste spiralno, odnosno kovrdža se.

Hormonalne oscilacije koje se javljaju tokom puberteta, trudnoće i menopauze mogu promeniti oblik folikula. U trudnoći, pod naletom hormona, tokom prva dva tromesečja kosa postaje bujnija, ali od poslednjeg tromesečja i nakon porođaja može se naglo prorediti, a i promeniti teksturu – od ravne postati kovrdžava ili obrnuto, zahvaljujući niskom nivou estrogena. Srećom, u normalnim okolnostima, problem se rešava sam od sebe tokom narednih 6-8 meseci.

Žene obično primete promene na kosi kada počnu sa veštačkom hormonalnom terapijom. Kosa odjednom postane sjajnija i gušća. Ali kada prestanu s pilulom, može doći do naglog opadanja kose i njenog kvaliteta. Veštačka hormonalna terapija tako deluje ne samo na kosu, već i poremećaje reproduktivnog sistema: dok je uzimamo, ciklusi su redovni, deluju normalno, iako su veštački izazvani, ali čim prestanemo s upotrebom vraćaju se neredovne menstruacije, obilna ili oskudna krvarenja, ciste, bolovi, promene raspoloženja…

Kod ozbiljnijih slučajeva sindroma policističnih jajnika (PCOS), kog izaziva višak muških hormona, često dolazi do proređivanja kose na temenu, i to se u porodičnoj istoriji provlači generacijama. Još jedan poremećaj vezan za muške – androgene hormone je androgenetska alopecija, a izaziva je genetska osetljivost folikula na dejstvo hormona dihidrotestosterona (DHT), koji utiče na kvalitet dlake, smanjuje njen rast, izaziva istanjivanje i na kraju opadanje. Kod žena se javlja obično pre pedesete godine života, kada jajnici i nadbubrežne žlezde pojačano luče muške hormone. Na opadanje kose može uticati i tiroidna žlezda i disbalans njenih hormona. Zapravo, naglo opadanje kose može biti jedan od prvih signala da sa štitastom žlezdom nešto nije u redu i da je njen rad otežan.

Prilikom ulaska u menopauzu opada nivo estrogena i progesterona, dok testosteron čvrsto drži gard. To pogađa i folikule dlake, pa može doći do proređivanja kose, ali i promene u njenoj teksturi: ako nam je do tad kosa bila ravna, sada može postati talasasta ili kovrdžava, i obrnuto. Neke žene to može razočarati, a neke prijatno iznenaditi.

Ali baš kao što je potrebno da prihvatimo svoju kosu, bilo da je kovrdžava ili prava, i da sagledamo sve njene prednosti, potrebno je i da prihvatimo životne faze kada se hormoni prirodno menjaju. Mada, na ono što nije prihvatljivo – ciste, PCOS, miome, poremećaje ciklusa, obilna krvarenja, neplodnost ili ekstremne promene pred menstruaciju – moramo što pre odreagovati, a za to postoji i prirodno rešenje: Femisan A. Ovaj prirodni preparat na bazi lekovitog bilja u obliku kapi ili kapsula deluje tako što u osnovi balansira hormone. A kada krene predmenopauza, možda možemo biti zadovoljne kada nam se kosa iznenada ukovrdža, ali svakako nije prijatno kada krenu valunzi, preznojavanje, nesanica, lupanje srca, nervoza… Te neprijatnosti ublažava Femisan B.

Bilo da nas krase lokne ili ravna kosa, ono što je najbitnije je da smo zdrave, i da su nam hormoni u balansu. Za to se brine Femisan, a na nama je da pronađemo pouzdanog frizera.

Femisan B

Bake su budućnost

Do nedavno se smatralo da su ljudi jedini koji su uspeli da prevare prirodu i produže život i nakon perioda kada više nisu sposobni za reprodukciju. Onda su dugogodišnja istraživanja orka kitova pokazala da i orke imaju bake – ženke koje prolaze kroz menopauzu, prestaju da se pare ali žive još mnogo decenija nakon toga. Skorašnja istraživanja su potvrdila da je ovo izgleda normalna pojava kod kitova zubana, jer su pronađeni slični slučajevi i kod beluga, narvala i pilot-kitova. A pomna posmatranja i analize gorila u čikaškom zoološkom vrtu su dokazala da i gorile prolaze ne samo kroz menopauzu, već i perimenopauzu.

Ipak, istraživanja orki koja su trajala preko četiri decenije su najverodostojnija, i dala su najviše podataka koji su pomogli da se bolje razume ovaj fenomen. Kod orki, porodica je čvrsto povezana, i potomci oba pola jedne ženke ostaju uz majku dok povremeno odlaze da se pare s pripadnicima ostalih jata. Mužjaci žive 30-40 godina u proseku, a ženke prestaju da se pare sa isto toliko godina, ali nastavljaju da žive još dugo: najstarija poznata ’baka’ orki uginula je u 105. godini života. Tokom 43 godine istraživanja i prikupljanja podataka, od ove bake ostalo je čak 525 potomaka.

Još jedna interesantna činjenica je da je smrtnost mladunčadi starijih ženki znatno veća nego kod mlađih. Orke su veoma društvena bića i love i hrane se zajedno. Podela ulova je veoma bitna, i majke koje doje mladunce moraju da unesu 42% više hranljivih materija od ostalih. Mudre ženke orki su nekako uspele da shvate da u nekom trenutku njihova porodica ima mnogo više koristi od njih, kao i da svoje gene mogu dosta efikasnije da ostave ako energiju posvete potomcima svojih mladunaca umesto da nastave da se i same pare. Na ovaj način se smanjuje i rivalstvo, i njeni potomci i potomci njenih potomaka ne moraju da se bore za hranu.

Istraživanja naših predaka pokazala su da se i kod nas odvio sličan scenario. Žena u jednom trenutku mnogo više može da pruži svojoj porodici i plemenu kao baka, da pomogne svojim kćerkama ne samo kod porođaja već i podizanja dece, kao i da utiče na skraćenje perioda dojenja, čime njena kćerka ili snaja brže postaju plodne i spremne na novu trudnoću. Osim toga, baka, pružajući bolju negu unucima, poboljšava njihovo zdravlje i šanse za preživljavanje. I tako baka povećava broj svojih potomaka iako sama nije više plodna i ne rađa. Neka istraživanja su pokazala da je podrška bake u porodici tokom istorije poboljšala stopu preživljavanja potomaka za čak 12%, što nama može zvučati malo, ali evolutivno, tih 12% populacije koje je ostavilo svoje potomke, pa oni svoje, značajno je promenilo istoriju.

Postoji mnogo teorija o bakama, zašto su one bitne i vezane za svoje unuke, naročito one po ženskoj liniji. Baka po majčinoj strani je statistički dosta vezanija za svoje unuke od očeve. Pretpostavke o razlozima za ovu činjenicu idu od toga da je tokom istorije, pre DNK analize, očinstvo bilo nemoguće utvrditi, ali žena je uvek mogla da bude sigurna da je dete njene ćerke njeno unuče, njena krv. Takođe, ako otac napusti porodicu, baka po majčinoj liniji će češće ostati u kontaktu s unucima. Žene su dosta vezanije za svoje rođene majke nego za svekrve, sa kojima je odnos često komplikovan. Ali ima i nekih genetskih naznaka da se po ženskoj liniji ne prenose samo geni već i emocije. U svakom slučaju, od bake nasleđujemo četvrtinu genetskog materijala. Neki naučnici X hromozom, koji se prenosi po ženskoj liniji, nazivaju i sebičnim, jer smatraju da upravo on utiče na ustaljenu praksu da se intuitivno pre pomaže svojim najbližim krvnim srodnicima nego daljim, ili strancima.

Osim što bake povećavaju šanse za preživljavanje i kvalitet života svojih potomaka, dobrobit je obostrana. Unuci pomažu bakama da sačuvaju kako fizičko, tako i mentalno zdravlje i da grade bolje društvene odnose. Statistike kažu da bake koje se redovno angažuju oko svojih unuka ređe pate od depresije i demencije, i žive duže. Ali i tu treba imati meru. Istraživanja su pokazala da starije žene koje svakodnevno čuvaju unuke i preuzimaju veliki deo roditeljskih obaveza više pate od stresa i sklonije su oboljevanju. Zato baka treba da bude baka, a ne mama, i da pruža emotivnu podršku više nego ’logističku’, što je dobro i za unuke jer u takvoj situaciji će sa njom biti prisniji i spremniji da joj se poveravaju, naučiti vrednosti porodičnih veza i bliskosti. Takođe, ima baka i – baka. Nemaju sve žene direktne potomke, ali to ne znači da nemaju šanse i potrebe da se brinu o mladom naraštaju. Ljudsko društvo je složena struktura, i kada ga u celini sagledamo shvatamo da smo svi svima potrebni. A kako učimo dok smo živi, tako, što život više odmiče, shvatamo da naša povezanost s drugima treba da bude pouzdana ali ne i obavezujuća, i da nikoga uz sebe ne možemo zadržati emotivnim ucenama, insistiranjem i uslovljavanjima. I to je jedna od iskrica mudrosti koju bake treba da prenesu svojim unucima, najbolje ličnim primerom.

Imajući sve ovo u vidu, sam dolazak menopauze ne treba teško da nam padne. Da, simptomi jesu neprijatni, ali mentalni sklop, znanje i iskustvo su sada već daleko premašili sebe u odnosu na to kada smo bile dvadesetogodišnjakinje. A tu je i Femisan B da nam maksimalno pomogne da prebrodimo fizičke prepreke. Pa zato idemo dalje nasmejane, spremne na nove avanture, okružene dragim ljudima. Svih uzrasta. Živele bake!

Femisan B

Put do središta pakla i nazad

Zamislite osećaj: iz čista mira kao da ste upali u vreli kotao, progutali žar, kao da vas bode hiljadu vrelih iglica, kao da samo što vam ne proključaju svi unutrašnji organi… I onda se pojavljuju graške znoja, natapaju odeću, cure od temena ka vratu ispod kose, klize niz leđa, i u trenutku sve je na vama mokro. Jedino što želite je da skinete sve sa sebe, otvorite prozor ako je zima, ili frižider ako je leto, uskočite u hladni bazen i popijete ledenu limunadu. Ali sve to se dešava dok ste na poslu, u sred važnog sastanka gde su sve oči uperene u vas. E, to je valung.

Nalet vreline koji ne bira ni mesto ni vreme. Ni noću ne da mira: budi vas iz najdubljeg sna, u trenutku bacate sve sa sebe i iskačete iz bare od znoja koja ostaje za vama na madracu. Skoro polovinu žena koje prolaze kroz menopauzu valunzi redovno bude tokom noći. Godinama hronično neispavane, svejedno moraju da ispunjavaju svakodnevne obaveze.

Valung je zastrašujući kada vam se prvi put dogodi. Srce vam se uzlupa i dah skrati kao da trčite poslednje deonice maratona. I tih desetak minuta koliko traje deluju kao večnost. Treba dosta vremena da shvatite šta vam se dogodilo, a još više da se naviknete na činjenicu da će vam se to sad događati redovno, i tokom više godina, u najrazličitijim životnim situacijama. Oko 75% žena koje prolaze kroz menopauzu imaju redovne valunge.

Kao i kod većine neprijatnih životnih promena, na početku se opiremo i negiramo postojanje problema, da bismo na kraju shvatile da se situacija neće prilagoditi nama, već se mi moramo prilagoditi njoj. Uzimamo veću tašnu i nosimo svuda sa sobom rezervnu majicu, flašicu vode, lepezu… I onda počnemo da zbijamo šale o klimakteričnim ženama, jer sve je lakše kada okrenemo na humor.

Kako razlikovati pit bul terijera od klimakterične žene? Po karminu.

Menopauza je prirodan proces kroz koji prolazi svaka žena, i u proseku počinje u 51. godini života. Ali dosta ranije može početi perimenopauza, period kada je ciklus još uvek prisutan, mada postaje neredovan, jer nivo estradiola već počinje da opada i ništa više nije kao pre. Perimenopauza može nastupiti oko 45. godine života, ali nažalost, danas se ta granica sve više pomera. I kada shvatimo da se žena na polovini svog životnog veka već može suočiti s dolaskom menopauze, onda je jasno da je neophodno da ovaj drugi deo života dobro promislimo i isplaniramo kako bi bio što kvalitetniji.

Kao što u svakom zlu postoji i nešto dobro, ni valunzi nisu skroz crni. Istraživanja sprovedena na 60.000 žena tokom 10 godina pokazala su da žene koje su imale valunge tokom menopauze, kasnije manje oboljevaju od kardiovaskularnih poremećaja. Izgleda da taj požar u telu na neki način čeliči srce i krvne sudove. S tom činjenicom u vidu, nastavićemo optimistično, shvatiti da su valunzi i svi propratni simptomi menopauze nešto neizbežno, i truditi se da ne idemo kroz ovaj prelazni period glavom kroz zid, već mudro i planski.

Kako možemo sebi pomoći da nas valunzi što manje remete? Prvi korak je prihvatanje. Što se više opiremo, biće nam gore. Drugi je prilagođavanje. Slojevito oblačenje, odeća od prirodnih materijala, komotna i široka. A treći je promena stila života. Zapravo, to je stil života koji bi trebalo uvek da negujemo, ali mladost često ne razmišlja o posledicama. Dok ne shvatimo da nemamo izbora. Veoma je bitno održavanje zdrave telesne težine, kvalitetna ishrana, izbegavanje alkohola i cigareta, redovna fizička aktivnost prilagođena našim godinama i potrebama, i eliminacija svih situacija koje bi nam donele bespotrebni stres.

Ulaskom u menopauzu više nego ikad pre shvatamo koliko je bitno vratiti se prirodi. Široka bluza od prirodnog pamuka, što prirodnija hrana bez aditiva, što češći izleti u prirodu, i – lekovito bilje. Bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… savršena kombinacija iz prirode za lakši ulazak u menopauzu. Sve to u idealnoj razmeri i obliku koji se najbolje može iskoristiti: u kapima Femisan B. Osim što će ublažiti valunge, preznojavanje, lupanje srca, nervozu i nesanicu, Femisan B će nam pomoći da u prelaznom periodu prkosimo poremećajima koji tada najviše vrebaju: bolestima srca i krvnih sudova, arteriosklerozi, osteoporozi, dijabetesu…

Kako razlikovati pit bul terijera od klimakterične žene? Ona hoda smireno, vodi psa na povocu i ima bočicu Femisana B u tašni.

Femisan B

Ulog u aktivnu starost

Iako nam je često teško da se nakanimo da vežbamo, sigurno niko od nas ne može da porekne da je vežbanje korisno. Telesne vežbe poboljšavaju cirkulaciju i štite kardiovaskularni sistem, jačaju nam mišiće koji opet drže kičmu pravom, pomažu da izgledamo i osećamo se bolje i podižu samopouzdanje. Zna se i da je vežbanje izuzetno važno i za zdravlje kostiju i da se pomoću njega može sprečiti ili usporiti osteoporoza.

Ovo je posebno bitno za žene koje ulaze u menopauzu, jer hormonalne promene, posebno pad estrogena, tada drastično utiču na prirodan proces izgradnje kostiju. Upravo je estrogen taj koji nam pomaže da u organizmu zadržimo kalcijum koji jača kosti i sprečava lomove. Tokom ulaska u menopauzu, žene u proseku gube 10% koštane mase. Zapravo, već nakon tridesete godine života naša koštana masa polako opada. Ukoliko se loše hranimo, neuredno živimo i imamo istoriju osteoporoze u porodici, gubitak koštane mase u menopauzi može ići čak i do 20% od ukupne mase.

Najkritičniji period za gubitak koštane mase je godinu dana pre i dve godine nakon poslednje menstruacije. Tokom te tri godine posebno je bitno raditi na zaštiti kostiju. To ćemo postići tako što ćemo obogatiti ishranu što prirodnijim unosom vitamina K, kog možemo naći u zrelom siru, fermentisanoj hrani i zelenom lisnatom povrću, kao i vitamina D koji se inače prirodno stvara tokom izlaganja sunčevim zracima, ali kako to nije moguće tokom cele godine, možemo ga dodati i veštačkim putem pomoću suplemenata.

Ali ono što je najbitnije je da vežbamo. Vežbe će nam pomoći ne samo da održimo zdravlje kostiju, već i da smanjimo nivo stresa i osećaja uznemirenosti koji su prilikom ulaska u menopauzu naročito izraženi. Naše telo je jedna složena mašinerija, pa stres izaziva pojačano lučenje kortizola, koji može negativno uticati na ćelije unutar kostiju. Kortizol, takođe, utiče i na poremećaje u ishrani, može podstaći prejedanje i samim tim gojaznost, koja je posebno opasna u menopauzi.

Tako, redovnim i pravilnim vežbanjem utičemo na niz faktora koji nam mogu pomoći ne samo da lakše prebrodimo menopauzu, već i da sačuvamo kosti i obezbedimo sebi kvalitetnu starost. Ali šta je to u vežbanju što je toliko blagotvorno za kosti? Nedavna istraživanja su otkrila da se radi o još jednom hormonu koji se luči prilikom vežbanja: irisin je hormon koji je povezan s proteinom sklerostinom, i oba igraju važnu ulogu u redovnoj obnovi koštanih ćelija. Naše koštane ćelije su prilično dugovečne, ali se ipak povremeno obnavljaju. Irisin i sklerostin šalju signal našem organizmu kada da započne sa razgradnjom starih ćelija i stvaranjem novih. I taj proces se ubrzava i pospešuje kada vežbamo.

Pored toga što nam jača kosti, irisin je povezan i sa regulisanjem nivoa masnog tkiva u organizmu i očuvanjem moždane aktivnosti, pa nam vežbanje i ’prizivanje’ ovog hormona zato pomaže i da održimo zdravu kilažu i da budemo što visprenije i bistrije u dubokoj starosti. Nova istraživanja irisina tek slede, i nadamo se da će se pomoću njega otkriti nove vrste terapija koje će pomoći da se spreči i preokrene tok osteoporoze, a do tada – moramo ga stvoriti u znoju lica svog.

Pored vežbanja koje, kao što vidimo, ima niz blagotvornih dejstava po naš organizam, ženama u menopauzi može pomoći i lekovito bilje. Ono će smanjiti ili ukloniti valunge, nervozu, lupanje srca, povećati nivo energije, kako fizičke, tako i mentalne. Zato, kada krene menopauza, treba prizvati sve saveznike u pomoć: kvalitetno se hraniti, vežbati, raditi na smirenosti i otklanjanju stresa, i – redovno koristiti Femisan B kapi. Ulazak u menopauzu je prirodan proces u životu svake žene, a kako ćemo je podneti i doživeti – zavisi od nas. Pa hajde da se pobrinemo da jednog dana budemo živahne bake koje će svoje penzionerske dane provoditi u planinarenju, putovanju i aktivnom druženju!

Femisan A, Femisan B

Prirodni balanseri

Danas smo, više nego ikada, zainteresovani za sopstvenu ishranu i njen kvalitet. I pored toga što mnogo vremena posvećujemo hrani, uglavnom je nemoguće da znamo čime se zapravo hranimo, osim ako nemamo dobrog rođaka na selu sa organskom bašticom. Nažalost, čak ni taj naš rođak nije u stanju da odgaji savršeno, zagađenjem netaknuto voće i povrće. Jedna od najintrigantnijih tema današnjice su sigurno i fitoestrogeni. Kruže priče o njihovoj štetnosti, pa često i na sam njihov pomen zamišljamo velikog bauka koji će nam ugroziti zdravlje. Bauk zapravo i postoji, ali ga nije stvorila priroda, već čovek.

Pre svega, treba da napravimo razliku između fitoestrogena koji se prirodno nalaze u hrani, i ksenoestrogena za koje smo sami krivi. Ksenoestrogeni su sintetičke hemikalije prisutne u našoj životnoj sredini koje remete normalnu aktivnost estrogena i mogu uticati na poremećaj endoktrinog sistema. Oni mogu biti prisutni posredno, u hemikalijama koje dospevaju u zemljište i vodotokove kao otpad kroz kanalizaciju, ili direktno, namerno, u sredstvima za higijenu, hrani, a najčešće kroz plastiku, farbe i lakove koji, na primer, sadrže veoma prisutan bisfenol-A, ili nonilfenol prisutan u ambalaži za hranu. U poslednje vreme brojna testiranja u prirodi su dokazala prisustvo sintetičkih estrogena koji potiču iz oralnih kontraceptiva, a dospevaju u vodotokove preko kanalizacije. Tom vodom se potom navodnjavaju njive gde se gaje usevi za ljudsku i stočnu ishranu.

Planeta Zemlja je složen ekosistem koji funkcioniše na principu razmene materije. Sve što u njega ubacimo, naći će načina da nam se vrati. I sve čemu narušimo balans, obiće nam se o glavu. Priroda je lepo izbalansirala elemente i preko hrane bi trebalo da dobijemo sve hranljive materije koje su nam potrebne. Tako postoje i brojne namirnice i plodovi koje sadrže fitoestrogene u tragovima, kojma se ljudi milenijumima hrane, i koje su samo mogle da im pomognu. Obično kada čujemo reč ’fitoestrogeni’ prvo pomislimo na soju. Ali spisak plodova koji ih sadrže je poduži, i uključuje i namirnice koje su nam često na trpezi.

Ali da se prvo pozabavimo ovim prirodnim fitoestrogenima i odgonetnemo – šta su oni, zapravo? Sama reč je starogrčkog porekla, fito (phyto) je biljka, estrus (estrus) je libido, seksualna želja, a gen (gene) znači stvarati. Kada sve to spojimo, značenje nam je jasno. Postoji hipoteza da biljke koriste fitoestrogene kao prirodnu odbranu, odnosno način kontrole populacije biljojeda, tako što utiču na plodnost ženki. Fitoestrogeni su prvi put u nauci primećeni 1926. godine, ali njihov efekat je tada bio nepoznat. Međutim, ono što je u narodu mnogo, mnogo pre toga bilo poznato je da postoje biljke i plodovi koji mogu uticati na plodnost, a naročito biti od pomoći u periodu kada žena gubi plodnost – u menopauzi.

Osim soje, koja vrsta hrane još sadrži fitoestrogene? Iznenadićete se: laneno seme, susam, grčko seme, ovas, ječam, pasulj, sočivo, slatki krompir, pirinač, jabuke, šargarepe, nar, pšenične klice, pirinčane mekinje, kafa, koren sladića, nana, žen-šen, pivo, dudinje, komorač, anis…

Ono što nauka nije mogla da definiše, ali se u narodu već više hiljada godina zna, jeste da fitoestrogeni, oni prirodni koje unesemo preko namirnica i lekovitog bilja, imaju veoma povoljan uticaj na cirkulaciju, srce i krvne sudove, metabolizam, centralni nervni sistem, a kod žena, naročito kada ulaze u menopauzu, mogu znatno olakšati neprijatne simptome. Posmatranja žena širom sveta su to i dokazala: žene koje žive na dalekom Istoku i redovno konzumiraju soju, tofu sir i ostale proizvode od sojinog zrna, skoro da neprimetno ulaze u menopauzu. Danas se ženama često prilikom ulaska u menopauzu prepisuje sintetički estrogen. Fitoestrogeni su prirodna alternativa, i dokazano mogu smanjiti valunge i preznojavanje, ali i smanjiti rizik od osteoporoze i raka dojke. Fitoestrogeni mogu pomoći i ženama tokom reproduktivnog perioda jer mogu izbalansirati hormone i sprečiti neprijatne pojave u drugoj polovini ciklusa kao što su promene raspoloženja, energije i pojava akni.

Kako fitoestrogeni deluju u telu žene? Interesantno je da je njihovo dejstvo dvostruko: slabo estrogensko i izraženo antiestrogensko. Biljne materije se vezuju za estrogenski receptor i izazivaju estrogensku reakciju, koja je oko 1000 puta manja od reakcije koju izaziva pravi estrogen. Kada se estrogenski receptori zasite, fitoestrogeni sprečavaju prirodni estrogen da se veže za svoje receptore, pa je u reproduktivnoj fazi života (od prve menstruacije do menopauze), njihov terapeutski efekat antiestrogenski.  On se naročito pozitivno ispoljava kod poremećaja izazvanih hormonalnim disbalansom, kao što su endometrioza i miomi na materici.

Fitoestrogeni, dakle mogu biti naši saveznici. Nažalost, posledice negativnog uticaja čoveka na prirodu često nas navode da zaziremo od fitoestrogena. Ali naš neprijatelj nije soja, ovas ili šargarepa – naš neprijatelj je čovek koji modifikuje seme kako bi povećao proizvodnju i omasovio useve, čovek kome je na prvom mestu profit, a ne opšta dobrobit.

Fitoestrogeni su naši prirodni balanseri. I upravo je balans prava reč: u životu treba sve raditi s balansom. Bilo kakvo preterivanje, od individualnog, preteranog unosa jedne te iste namirnice, do globalnog uticaja na prirodu i njenog nasilnog menjanja, nije dobro.

Fitoestrogeni su u veoma blagom obliku prisutni i u lekovitom bilju: virak, hajdučka trava, rusomača… sve su to trave koje su se vekovima koristile kako bi se zalečile rane i izlečili razni poremećaji. I u njima se nalaze u pravom obliku, u pravoj količini koja nam može pomoći a neće štetiti.

Lekovito bilje ubrano na planinskim poljima, daleko od naselja i civilizacije, ulazi i u sastav preparata koji su namenjeni ženama: Femisan A – za žene u reproduktivnom periodu, i Femisan B – za žene koje ulaze u menopauzu. Postoje fitoestrogeni, i… fitoestrogeni. U Femisanima su definitivno oni pravi, naši prirodni balanseri.

Femisan B

Čuvajte se, ide žena u menopauzi!

Kada kažemo ’menopauza’, obično prvo pomislimo na njene fizičke manifestacije, valunge, preznojavanje, lupanje srca… Sledeća asocijacija je žena koja lako plane pa je ne treba mnogo začikavati. Ali postoji još jedan propratni simptom menopauze, već od samog starta, od trenutka kada ona promoli glavu kroz vrata i kaže ’Stižem!’. Već perimenopauza radi na tome da nam sroza samopouzdanje.

Nije ni čudo, žena pod atakom klimaksa ima osećaj kao da nije u sopstvenom telu. Čudne stvari joj se dešavaju, i prvi refleks u toj situaciji je da se opire. Ali promena je tu, ma koliko se mi opirale. Estrogen pada, kosa nam se proređuje, koža postaje suvlja, teško nam je da zaspimo i održimo kvalitetan san, bole nas zglobovi, i ’tamo dole’ smo drugačije i suvlje a to može lakše dovesti do neprijatnih urinarnih i vaginalnih infekcija, libido opada, nešto nam se dešava s pamćenjem, pođemo po nešto pa zaboravimo, ne uspevamo da se koncetrišemo… pa malo li je?!

Slična konfuzija izazvana krupnim hormonalnim promenama dešava nam se u pubertetu. Ali tada smo mladi i nismo mnogo svesni šta nam se dešava, pa se iz problema iščupamo lakše. Takođe, pubertetlijama se tolerišu ispadi i ludovanja, dok se od ’žena u godinama’ očekuje staloženost i ozbiljnost. A mi – vulkan pred eksplodiranjem. Pored valunga, tresu nas nemir, strahovi, brige… Stalno imamo onaj osećaj da ne možemo ovako dalje. Imamo potrebu da se nekome požalimo, ali se plašimo da će nas manje ceniti. I kada se pogledamo u ogledalo, ne vidimo više ono što smo pre videle. Telo se menja, talože se ’sarmice’ oko stomaka, stara odeća nam više ne stoji. I kako onda zadržati samopouzdanje?

Tek kada krene menopauza, shvatamo koliko smo toga uzimale zdravo za gotovo. Brinule smo se toliko dugo zbog sitnih telesnih nesavršenosti, a zapravo smo bile savršene. Stalno smo želele nešto da menjamo na svom telu, a sada bismo sve dale da budemo takve kakve smo bile. I to je dobra škola, koja treba da nas nauči da kažemo ’Dosta!’ Dosta nezadovoljstava, neprihvatanja, guranja sebe u kalup. Dosta fokusa na telesno, na spoljašnje. Dosta želje da sam neko drugi, da se nekome dopadnem.

Čuda se dešavaju kada prestanemo da se opiremo. Onda prestajemo i da tražimo krivce za svoje neraspoloženje, strahove i sumnje. Krivac ne postoji. Tu smo gde smo. Možemo to da prihvatimo ili da patimo. Pomoć neće doći s neba, moraćemo da je pružimo same sebi.

Drugi korak transformacije je da prestanemo da se poredimo – sa drugima ali i sa sobom iz ranijih dana. Da prestanemo da pokušavamo da se uvučemo u stare farmerke. Njih ćemo pokloniti nekome koga ćemo usrećiti, a mi ćemo potražiti garderobu koja nam pristaje: lagane pantalone koje su nam taman u struku i ne stežu nas nigde, široke bluzice od prirodnih materijala u kojima ćemo lakše istrpeti nalet valunga, udobne cipele u kojima ćemo moći dugo da hodamo, jer hodanje prija, opušta i rasterećuje um.

Treći korak je da počnemo da cenimo svoje životno iskustvo i mudrost koja dolazi godinama. Možda smo ranije imale glatkiju kožu i vitak struk, ali sada definitivno imamo više znanja i svesti. Ali često nismo ni svesne koliko smo svesne. Zato možemo pomoć potražiti u drevnim veštinama: joga ili ći gong će nam pomoći da se fokusiramo, dopremo do svoje suštine i pronađemo tu toliko potrebnu staloženost.

Četvrti korak je u spoznaji da niko ne može toliko da me voli koliko mogu da volim samu sebe. I zato ću dati sebi najbolje: dobru i kvalitetnu hranu koju ću sama sebi spremiti – jer volim sebe. Redovne preglede – jer volim sebe i vodim računa o svom zdravlju. Redovnu fizičku aktivnost – jer volim sebe i svesna sam da su vežbe dobre za mene. Dobre knjige, filmove i društvo pozitivnih ljudi – jer volim sebe i svoj um hranim samo najboljim. Što više boravka u prirodi – jer volim sebe i znam da moja priroda žudi za prirodom.

Menopauza je teška i neprijatna. To je činjenica. Ali još teža je ako je same sebi otežamo. Druga, jednako istinita činjenica je da možemo da budemo fenomenalne i u menopauzi. Kao i u svemu, uspeh dolazi tek kada se potrudimo. Niko drugi to ne može odraditi umesto nas. Osim možda Femisana B. On nam može pomoći da neprijatne simptome menopauze svedemo na minimum. I uz njega ćemo lakše načiniti sve bitne korake da dođemo do balansa.