Koža u zrelom dobu

Kada krajem četrdesetih počnemo da osećamo promene, vrlo brzo shvatimo da se one dešavaju na svim nivoima. Najčešće prvo uočimo da ciklus počinje da se menja i da su menstruacije sve ređe ili dosta drugačije nego pre. Lako se iznerviramo, planemo ili se rasplačemo zbog sitnice. Dugme na farmerkama počne da nas upozorava da nam ni struk nije kao nekad. Krenemo po nešto pa već nakon dva koraka zaboravimo šta to beše. Noću se često budimo, okupane znojem i zajapurene i bacamo prekrivač sa sebe. A kada se pogledamo u ogledalo, uočavamo nove bore, opušteniju kožu, spuštenije kapke i po neku fleku na licu…

Za sve te promene odgovorni su naši hormoni. Kako se smanjuje broj primordijalnih folikula u našim jajnicima, smanjuje se i nivo estrogena i progesterona, kao i ostalih hormona koji su uigrano rasli i opadali svakog meseca. A upravo je estrogen od suštinske važnosti za hidrataciju kože jer povećava proizvodnju glikozaminoglikana, kontroliše lučenje sebuma, reguliše zadržavanje vode, poboljšava funkciju spoljnog dela epidermisa koji je najbitnija barijera i optimizuje površinu keranocita, najdubljeg sloja epidermisa gde se stvara keratin.

Od perimenopauze, perioda kada počnu da naviru simptomi menopauze ali je menstruacija ipak još uvek povremeno prisutna, i nakon što menopauza konačno nastupi, a zvanično njen početak je godinu dana nakon poslednje menstruacije, ono na šta se žene najčešće žale je suva koža. U tom periodu žene su dodatno izložene rizicima da obole od kardiovaskularnih poremećaja, dijabetesa i posebno osteoporoze. I upravo je primećeno da je kod žena u menopauzi koje imaju osteoporozu nivo kolagena tipa I i III znatno manji nego kod onih sa zdravom koštanom masom. Kolagen tipa I je veoma bitan za snagu i izdržljivost kože, dok onaj tipa III daje koži elastičnost. Istraživanja su pokazala da tokom prvih pet godina menopauze koža izgubi čak 30% kolagena, nakon čega je njegovo opadanje sporije, i tokom narednih 20 godina gubimo oko 2% kolagena na godišnjem nivou. Dakle, osim što koža gubi vlagu tokom menopauze, postaje tanja i opuštenija.

U ovom periodu dodatno možemo biti podložne flekama i pegama, naročito ako se nekontrolisano izlažemo suncu. Osim što nam menjaju izgled, ove promene mogu biti opasne i prerasti u maligne. Sunce dodatno isušuje kožu koja već ima problem sa hidratacijom, pa se intenzivira i pojava bora. Ali pored fleka, kako se koža istanjuje, postajemo podložne i modricama. Koža je jednostavno neotpornija, pa i najmanji udarac ili jača masaža može ostaviti modricu.

Kod nekih žena tokom menopauze mogu se iznenada pojaviti akne, kao u pubertetu. Opet, krivci za to su hormoni koji naglo skaču i opadaju. Ali, pošto nam je tad koža tanja i suvlja, ne odgovaraju nam preparati namenjeni tinejdžerima. Tada je najbolje potražiti savet stručnjaka, jer se u suprotnom broj akni može povećati i za sobom mogu ostaviti ožiljke i proširene pore.

Tokom menopauze menja se i nivo pH kože, pa ona postaje osetljivija i podložnija osipima i iritacijama. I rane nam zarastaju sporije i podložnije su infekcijama. Ako smo ranije bile sklone poremećajima kože ili ako patimo od ekcema ili psorijaze, potrebno je da koži posvetimo dodatnu pažnju tokom menopauze.

Osim što je važno da ne koristimo nikakve agresivne preparate, počev od sapuna do kozmetike, bitno je da svojoj koži pomognemo i iznutra. Hrana bogata antioksidansima, pre svega vitaminom C i E sigurno će prijati koži, a svakodnevna fizička aktivnost poboljšaće njenu prokrvljenost, proizvodnju kolagena, ali i opšte zdravlje. Još jedan naš prijatelj u menopauzi, kako za celo telo tako i za kožu, je Femisan B. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi pet lekovitih biljaka pomaže nam kako da smanjimo ili u potpunosti otklonimo neprijatne simptome menopauze, tako i da sprečimo poremećaje kojima smo tada sklonije. Posebno bela imela koja ulazi u njen sastav, vrlo moćna biljka za koju je naučno dokazano da stimuliše apoptozu – prirodno odumiranje ćelija kancera, jača opšti imunitet pa tako i izdržljivost kože i potkožnog tkiva, i pospešuje rad limfnog sistema.

A dok Femisan B deluje iznutra, na površini kože nam može pomoći Devi melem za regeneraciju. Ovaj visokokvalitetni melem može se koristiti za svakodnevnu negu kože, ali je odličan i kod promena, od osetljive kože, svraba, osipa, do onih ozbiljnijih – ekcema i psorijaze. Veoma je efikasan kod fleka od sunca i staračkih pega, podmlađuje kožu, hrani je i hidrira i uspešno otklanja ožiljke. Uz ova dva preparata u kućnoj apoteci, od menopauze ostaće nam samo pozitivne promene – iskustvo i mudrost zrelog doba.

Biljka koja zavodi mirisom

Kada pomislimo na lavandu, verovatno prvo što nam pada na pamet su široka purpurna polja Provanse. Ali priča o ovoj mirisnoj biljci počinje mnogo pre, i mnogo dalje, u zemljama starih Egipćana, Arapa i Indusa, pre više od dva ipo milenijuma. Oni su je prvi planski sadili, brali i pravili aromatična ulja koja su koristili kao parfem, lek ali i za mumifikaciju. Preko njih je stigla do starih Grka i Rimljana koji su je dalje proširili po Evropi oko 600. godine pre naše ere. Ime joj potiče od latinskog lavare, prati, kupati. Grančice lavande svezane u buketiće stavljale bi se u kade i bazene za kupanje, pa možemo reći da je miris lavande bez sumnje bio sastavni deo antičkog doba. Ova izdržljiva biljka brzo se odomaćila u mediteranskom pojasu gde su joj žarka leta veoma prijala, a čak je ni letnji požari nisu mogli uništiti, naprotiv, upravo nakon vatre bi klijala, bujala i još više se širila.

I Biblija odiše lavandom: od Adama i Eve koji su je poneli sa sobom nakon što su proterani iz raja, preko bujnog žbunja lavande na kome je Bogorodica sušila odeću, praksa koju su brojne pralje vekovima kasnije nastavile, i mirisne vode kojom je oprala Hristova stopala, do krstića od lavande kojim su se rani hrišćani štitili od zla.

Parfem kojim je Kleopatra zavodila Cezara i Marka Antonija, ujedno je vekovima terao komarce i buve, a i kugu, kako se verovalo. Koristili su ga i najgori lopovi, grobokradice, i prali se vodicom od lavande kako bi sprečili zaraze nakon ’obavljena posla’. Pričalo se da francuski rukavičari nikada nisu obolevali od kolere, upravo zato što su obilno parfemisali svoje rukotvorine mirisom lavande.

I parfem, i preventiva i lek, hrana, aromatični napitak, losion za kupanje, balzam, rasterivač gamadi, pospešivač vidovitosti i neizostavni deo romantičnih gatanja, čuvar mumija i štrik za veš… da li postoji biljka koja je tokom istorije imala toliko namena? Pritom je prelepa, opojna, a njena polja su pravo umetničko delo prirode.

Koliko istine ima u pričama starih, pokazale su moderne analize. Esencijalno ulje lavande ima antiseptička svojstva, pa je sigurno moglo igrati ulogu dezinficijensa. Teško da je baš mogla sprečiti kugu, ali ako ništa drugo, imala je placebo efekat. Danas i mi stavljamo lavandu u ormare kako bismo od moljaca sačuvali omiljeni kaput, i sadimo je u saksije na terasama i oko kuće jer je komarci zaobilaze u širokom luku. Dakle, priča o buvama i drugim gamadima pije vodu. Što se parfema tiče, teško da postoji osoba koja ne voli miris lavande, i dan-danas je široko zastupljen u kozmetičkoj industriji. Ipak, ne širimo veš po njenom žbunju, mada to uopšte nije loša ideja, ali svakako koristimo omekšivače s njenim mirisom. Što se vidovitosti i gatanja tiče, ne treba ni to baš olako odbaciti: ozbiljna istraživanja su pokazala da miris lavandinog ulja snižava krvni pritisak, puls i telesnu temperaturu, ali pritom daje osećaj mentalne bistrine, energije, i što najviše iznenađuje: pojačava teta i alfa moždane talase. Lavanda dokazano opušta. A intuicija voli smirenost.

Ako ima tako efikasno dejstvo kad je samo pomirišemo, šta se tek dešava kada je nanesemo na kožu? Kupka od lavande ima protivupalno dejstvo, kako su pokazala istraživanja na Univerzitetu u Trstu. Kao antiseptik, lavanda može sprečiti infekcije rana i povreda, a ima i umirujuće dejstvo na iritiranu i suvu kožu, bilo da su u pitanju prolazne iritacije ili opekotine, ili hronična stanja kao što su psorijaza, ekcem ili akne. Pokazala se dobra i kod fleka i pega od sunca. Umanjiće svrab i oticanje nakon ujeda insekata. Odllična je i za kosu i sprečava perut i opadanje.

Polifenoli iz lavande mogu pomoći i kod poremećaja organa za varenje. Čaj od lavande pomaže da se oslobodimo loših bakterija, gasova, nadimanja i grčeva, mučnine, pa čak i bolesti vožnje. Studija na životinjama sprovedena u Tunisu pokazala je da lavanda čak može stabilizovati nivo insulina, sprečiti i preokrenuti poremećaje metabolizma, gojaznost i disfunkciju jetre i bubrega.

Kada je, 1923. godine otvorena grobnica Tutankamona, mladog egipatskog faraona 18. dinastije, osetio se blag miris lavande. Tu se zadržao čak 3000 godina. Tutankamon se lepo očuvao zahvaljujući lavandi, ali i pošteno naspavao. A da ne pričamo o koži bez bora čitava tri milenijuma. Tutankamon je lavandin najbolji maneken.

Danas možemo uživati u pogledu na bespregledna provansalska polja i u opojnom mirisu lavande, a ako svojoj koži želimo dobro, svakako ćemo je uvrstiti u svakodnevnu negu. Najbolji efekat lavanda daje kada se udruži sa drugim blagotvornim i prirodnim puterima i uljima. I upravo takva jedna idealna mešavina je u Devi melemu za regeneraciju. Eterična ulja lavande, ruzmarina, mandarine, ulje avokada, čileanske ruže, nevena, jojobe, noćurka, pšeničnih klica, pantenol, alantoin, sve to sjedinjeno s pčelinjim voskom, čini idealni i potpuno prirodni melem, kako za svakodnevnu negu kože, tako i za tretiranje njenih problematičnih stanja: upala, urtikarija, opekotina, crvenila od sunca, ožiljaka, perutanja, svraba, dermatitisa, ekcema, psorijaze, suvoće, pega, fleka, staračkih fleka i bora. Devi melem za regeneraciju, dostojan faraona, kraljica i modernih romantičnih proročica. Za bar još tri milenijuma.