Naša spasiteljica

U 16 kilometara dugoj i do 360 metara dubokoj Sićevačkoj klisuri, istočno od Niša, raste preko 3000 biljaka. Krševiti i prelepi, ali i surovi teren Svrljiških planina, idealno je stanište za žalfiju, inače mediteransku biljku, koja je ovde samonikla, autohtona vrsta. Svesni njene vrednosti, meštani svake godine u maju organizuju Dane žalfije, manifestaciju koja okuplja ljubitelje ove izuzetno lekovite biljke.

Sićevačka klisura je najveće prirodno nalazište žalfije van Mediterana. U pojasu Sredozemlja raste oduvek, ali je bila čuvena nadaleko. Kinezi su je toliko cenili da su holandskim trgovcima davali tri sanduka svog čaja za jedan sanduk žalfije. Po mnogim narodnim predanjima, žalfija je sinonim za dugovečnost i besmrtnost.

Cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto? Zašto bi umro čovek kome u bašti raste žalfija?, kaže čuveni stih srednjovekovne didaktične poeme Regimen Sanitatis Salernitanum, Pravilnik o zdravlju iz Salerna, gde se nalazila prva evropska srednjovekovna medicinska škola, osnovana u 9. veku. U njoj su bila sabrana sva dotadašnja znanja, od Hipokrata, preko Galena, Dioskorda do arapske medicine. Salerno, koji je dobio titulu ‘Grada Hipokrata’, okružen je krševitim terenom koji dosta podseća na onaj oko Sićevačke klisure. I na kom žalfija raste u izobilju.

Naučni naziv biljke, salvia, znači spasiteljica. Kod nas je poznata i kao kadulja, jer se koristi i da se njom ‘okadi’ prostor. Osim što će dezinfikovati vazduh, pomoći će i da se oslobodimo plesni, grinja i insekata. U tom svojstvu dospela je sve do plemena američkih Indijanaca koji su je zapaljenu koristili u ritualima ‘pročišćavanja’ tela i energije.

Da je žalfija spasiteljica verovalo se u vreme kada je svetom harala kuga, crna smrt. Ona je bila jedan od sastojaka u čuvenom toniku ‘Sirće četiri lopova’, poznatom i kao ‘Marsejski lek’ za koji se smatralo da štiti od kuge. I danas se u Provansi pravi sličan tonik, a glavne biljke koje ulaze u njegov sastav su žalfija, lavanda, majčina dušica i ruzmarin. A otkud četiri lopova? Zbog jedne verzije priče o grupi lopova koja je u Marseju i Tuluzu pljačkala bolesne i mrtve tokom epidemije kuge. Kada su ih uhvatili, za slobodu su ponudili da obelodane svoj tajni recept pomoću kog su dolazili u blizak kontakt sa zaraženima a da se pritom nisu i sami razboleli.

Verovanje da žalfija štiti od mnogih bolesti, uključujući i kugu, potvrđuje i činjenica da je Karlo Veliki izdao naredbu da se uzgaja u svim manastirima i obilno koristi za lečenje. Danas znamo da su ta verovanja bila potpuno osnovana. Dugačak je spisak dejstava ove biljke: antiinflamatorno, antibakterijsko, antigljivično, antiseptično, astringentno, antioksidantno, ekspektorantno, karminativno, holagogno, holeretično, emenagogno, cikatrizantno…

Danas kada smo bolno svesni činjenice da su bakterije sve otpornije na moderne antibiotske lekove, žalfija je tu da nas opet spašava. Etarsko ulje ove biljke veoma snažno sprečava rast patogenih bakterija i tako sprečava bakterijske i gljivične infekcije. Brojne moderne studije dokazale su da žalfija uspešno pomaže zaceljivanje rana i sprečava infekcije, posebno kada su u pitanju stafilokoke, a efikasna je i kod herpesa.

Žalfija sadrži neverovatan broj minerala i vitamina, nezasićene masne kiseline, koenzim Q10, fitoestrogene, a njen estar linalil acetat je posebnno koristan kod zapaljenskih procesa. Baš kao i spisak korisnih materija, dug je i spisak poremećaja od kojih nas spašava: pad imuniteta, dijabetes, visok holesterol, degenerativne bolesti oka, slaba koncentracija i pamćenje, depresija, upala organa za varenje, jetre, bubrega, žuči, mokraćnih puteva, iritacije sluzokože disajnih puteva, valunzi u menopauzi, reumatizam, slabe kosti, upale i krvarenje desni, zadah, infekcije kože, pojačano znojenje, neplodnost, impotencija, poremećaji ciklusa kod žena, menstrualni bolovi, hormonalni disbalans, pa čak i porođajni bolovi.

A kada je koža u pitanju, žalfija nas spašava od akni, mitisera, masne kože, iritacija, ekcema i gljivičnih oboljenja pomoću svojih tanina, dok njen eukaliptol može ublažiti plikove i osip od pelena kod beba. Salvigenin, flavon kojim žalfija obiluje, čisti krv i pomaže izbacivanje toksina, dok njeni antioksidanti, luteolin, selen i apigenin štite organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala. Sve se to ogleda i na koži koja postaje čistija, mekša i zdravija.

Ali najdragocenije dejstvo žalfije na kožu je ono antibakterijsko i antifungicidno. Zato je pravi spasitelj kada su u pitanju gljivične infekcije stopala i noktiju, a kako efikasno sprečava znojenje, pomaže i kod problema neugodnog mirisa nogu. Upravo iz tog razloga žalfija ulazi u sastav Devi melema za negu stopala. Baš kao nekada u toniku ‘Četiri lopova’, i u Devi melemu za stopala, žalfija, ruzmarin, lavanda, čajevac i karanfilić ‘kradu’ svaku mogućnost da se na našim tabanima, među prstima i oko noktiju zapate bakterije i gljivice. Uz njih, kvalitetna ulja semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže i kakao puter daju sve od sebe da nam stopala budu meka, nežna i negovana.

Od kamenitih padina oko Salerna, preko Sićevačke klisure, srednjovekovnih francuskih manastira, sve do Devi melema za stopala, žalfija nas vekovima spašava uvek i svuda.

Miris 1001 noći

On je majušan ali moćno miriše. Mi ga zovemo karanfilić ili klinčić, i oba naziva imaju smisla: prvi jer zaista liči na mali karanfil, a razlog tome je što on zapravo osušeni pupoljak zimzelenog drveta, posebne vrste mirte, Syzygium aromaticum. Drugi naziv, klinčić, bukvalan je prevod latinskog clavus i opisuje njegov oblik.

Zahvaljujući svojoj aromi, ali i lekovitosti, proputovao je svet. Poreklom je iz Indonezije, a veruje se da je danas najstarije živo drvo karanfilića staro 350-400 godina, i nalazi se još uvek na ostrvu Ternate u okviru arhipelaga Maluku. Smatra se da je jedan pelcer s njega štrpnuo Francuz Pjer Puavr davne 1770. godine, i odneo ga na Mauricijus, tada francusku koloniju, odakle je potom dospeo i do Zanzibara.

Arheolozi su tragove karanfilića pronašli u keramičkim posudama u Siriji koje potiču još iz 1700. godine pre naše ere. Stari Rimljani su ga obožavali, uz orašče i biber, i redovno uvozili: Plinije Stariji komentarisao je kako se iz Rimskog carstva Indiji svake godine u kasu slije čak 50 miliona sestercija, bakarnih novčića, samo za karanfilić. Ali to nije ništa u poređenju s činjenicom da je u 17. i 18. veku u Engleskoj vredeo koliko i samo zlato, po svojoj težini. Od Kine do Bliskog istoka, od ostrva Maluku do Madagaskara, za karanfilić nije bilo prepreka. Povezivao je brojne trgovce, robove i robovlasnike, careve i vidare, Šeherezadu i Sinbada moreplovca.

I dan danas putuje do nas iz dalekih krajeva. Danas se najviše gaji u svojoj postojbini, Indoneziji, odakle potiče čak 75% svetskih zaliha karanfilića, ali i na Madagaskaru, Zanzibaru, Šri Lanki i Keniji. Više se ne meri zlatom, i možemo ga kupiti u svakoj samoposluzi, začiniti njim pečenje, kolače i kuvano vino.

Ali iako hrani daje neodoljivi ukus, moć ovog malenog pupoljka prevazilazi gastronomske okvire. Karanfilić sadrži 14 do 20% aromatičnog ulja, čija je osnovna komponenta eugenol, inače prirodni antioksidant, zahvaljujući kome i ima tako opojni miris. Ulje je preko 2000 godina poznato u ajurvedskoj i kineskoj medicini, ali su ga spremno prihvatili i evropski vidari i zubari: ono je, između ostalog, i moćan anodin – sredstvo za ublažavanje bola. Karanfilić će uspešno uspostaviti dobro varenje, zaštititi jetru i sprečiti cirozu, osnažiti imunitet, ojačati kosti, pospešiti cirkulaciju, očistiti disajne puteve, ali i smanjiti upale, bol u mišićima, glavobolje, zubobolje, otkloniti zadah… Pokazalo se da se eugenol efikasnije bori protiv slobodnih radikala od vitamina E, pa ima i antikancerogena svojstva. Pored njega, ovaj mirisni pupoljak sadrži brojne vitamine i minerale: C, B6, E, K, folnu kiselinu, tiamin, riboflavin, niacin, selen, managan, bakar, cink, gvožđe, kalcijum, fosfor…

Ali najveća moć karanfilića vidljiva je prilikom njegovog susreta s parazitima, bakterijama, gljivicama, uključujući i streptokoke, stafilokoke, pneumokoke, kandidu, listeriju, helikobakter, salmonelu i ešerihiju koli, koje sve brzo i efikasno uništava. Osim što nam može pomoći kod infekcija usne duplje, vrlo je efikasan i na koži. Upravo iz tog razloga, karanfilić je sa dalekih Maluku ostrva dospeo i u Devi melem za negu stopala. Osim što je cilj ovog melema da nam omekša kožu i spreči zadebljanje i pucanje kože na petama, on ima još jednu vrlo važnu ulogu: da spreči i pomogne kod postojećih gljivičnih infekcija i neprijatnog mirisa stopala. Udružen sa jednako moćnim uljima čajevca, žalfije, ruzmarina i lavande, ovaj melem će sprečiti komplikacije i razvoj gljivičnih oboljenja kao što su atletsko stopalo i gljivično oboljenje noktiju. A u kombinaciji sa uljem semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže i kakao putera, našim stopalima daće savršen, mek i nežan izgled, potvrđujući tako da zdravlje i lepota idu ruku pod ruku.

Nekad davno, u staroj Kini nije smelo da se izađe pred cara dok se ne sažvaće karanfilić kako bi se otklonio zadah. Danas stopala neprijatnog mirisa imaju podjednako socijalno neprihvatljivi status. A zašto, kad mogu uz malo truda ne samo da mirišu na bajke iz 1001 noći, već i da nam omoguće lak korak i osećaj kao da letimo na čarobnom ćilimu.

Sitnica sa krupnim posledicama

Muči nas urasli nokat na nožnom prstu, seckamo ga, kasapimo, turpijamo, ali bol ne prolazi, i dok hodamo, koliko god da su nam cipele udobne, stalno osećamo potmulo ’kljucanje’. Mnogi mogu da se poistovete sa ovom situacijom… Ali osim što jedan ’nezgodan’ nokat uporno dosađuje i smeta, može da izazove i mnogo veće probleme s dalekosežnim posledicama. Evo zašto nezi stopala treba posvetiti veliku pažnju.

Trichophyton mentagropyites

Ono što ne vidimo golim okom, a može da nam upropasti ili čak i oduzme život, je jedna mala gljivica. Ona voli da se baškari u toplom okruženju, a ako ima i vlage, onda se baš odomaći. Što smo stariji, i što nam je više narušeno opšte zdravlje, a naročito ako smo i dijabetičari, ova gljivica će više želeti da se druži s nama. Tinea unguium ili onihomikoza, gljivična infekcija nokta, napada više od 10% populacije. Kod mlađih je češća kod sportista, jer su znojave noge u patikama njeno idealno stanište a svlačionice savršeno mesto za širenje, međutim, stariji su joj dosta podložniji, jer kako starimo nokti na nogama sporije rastu, skloniji su zadebljanju, ljuspanju i urastanju. Kod starijih osoba je i cirkulacija usporenija, naročito periferna, imuni sistem je slabiji, a oboljenja kao što su dijabetes i psorijaza još više povećavaju rizik. Stariji ljudi, naročito ako su gojazni ili slabo pokretni, imaju ograničeni pristup stopalima i često ne mogu samostalno da održavaju kvalitetnu higijenu nogu.

Kada jednom dospe na stopalo, gljivica se širi i zahvata nokte, podvlači se kroz nabore i zavlači ispod nokta. Nokat zadeblja i menja boju. Pošto u toj fazi ništa nije bolno, sam početak infekcije se lako previdi. Tek kasnije, kada se okolno tkivo upali, javlja se i bol. Na noktu se mogu javiti bele mrlje, ili može ceo postati žućkast ili smeđ, deformiše se, ljuspa, odvaja od ležišta i može čak i da otpadne, a njegov ponovni rast je otežan.

Osim bola na zahvaćenom mestu i otežanog hoda, gljivična infekcija nokta može se proširiti na celo stopalo, izazvati svrab, crvenilo i pucanje kože, ali i zahvatiti druge delove tela, od kojih su najpodložnije genitalije. Statistike kažu da čak trećina dijabetičara pati od gljivičnih infekcija stopala, a muškarci su im  skloniji od žena. Zbog loše periferne cirkulacije, gljivična infekcija može izazvati komplikacije ogromnih razmera, koje uključuju i čireve i otvorene rane, ali i najgoru od svih: gangrenu. Zvuči apsurdno i neverovatno, ali da, zbog gljivične infekcije nožnog nokta možemo čak izgubiti nogu. Ako se stanje zapusti, stvaraju se otvorene rane koje vode u dalje gljivične i bakterijske infekcije i šire se ispod kože i kroz krvotok. U najgorem slučaju, dolazi do osteomijelitisa, zapaljenja koštane srži, na nozi se stvara veoma bolna, gnojava rana i veliki otok. Tkivo u prstima odumire i postaje crno, stvara se gangrena, a pacijent je u životnoj opasnosti jer svakog trenutka može da nastupi sepsa.

Izreka ’Bolje sprečiti nego lečiti’ nikad nije bila tačnija nego u slučaju gljivičnih infekcija noktiju. Svi smo mi skloni uverenju da se takve stvari dešavaju drugima i lako zanemarimo simptome bolesti. A rešenje je vrlo jednostavno. Evo kako možemo sprečiti da nam se gljivice odomaće na stopalima:

  • nakon tuširanja stopala obavezno dobro obrisati i namazati odgovarajućom kremom
  • često menjati čarape, a najbolje je imati posebne čarape ’za po kući’ i ne ulaziti u kućne patofne ili papuče u istim čarapama koje smo nosili u cipelama ili patikama
  • obuću redovno luftirati i povremeno isprskati sprejem kog možemo i sami napraviti, ako pomešamo deo vode s delom alkohola i dodamo nekoliko kapi eteričnih ulja, najbolje čajevca, žalfije i ruzmarina
  • ukoliko nam se stopala znoje, nositi obuću koja ’diše’ i čarape od materijala koji ne zadržavaju vlagu
  • na bazenu i u javnim sportskim svlačionicama uvek nositi papuče i nakon upotrebe ih isprati čistom vodom i ostaviti da se osuše
  • redovno seći i pregledati nokte, a ako nismo u stanju da se sami dobro brinemo o njima, uvesti redovne posete pedikiru. Prilikom sečenja noktiju nikako ne zasecati sa strane i ne oštećivati kožicu oko nokta
  • na prvu pojavu bilo kakvih promena na stopalima obavezno posetiti lekara.

Kada situacija postane ozbiljna, neophodno je da nam lekar uzme bris i prepiše odgovarajuće antibiotike. Ali ako ispravno negujemo stopala, možemo u potpunosti sprečiti pojavu gljivica kao i komplikacija koje one nose. Zato je veoma bitan izbor kreme na negu stopala. Prirodni sastojci koji dubinski vlaže kožu, sprečavaju isušivanje i pucanje, kao i eterična ulja sa antifungicidnim i antibakterijskim dejstvom, ne samo da će sprečiti infekcije, već će doprineti mekoći i lepom izgledu stopala. Baš takav je Devi melem za stopala. Potpuno prirodni i kvalitetni sastojci, kakao puter koji zadržava vlagu duboko u koži i sprečava pucanje, pčelinji vosak koji se lako upija i regeneriše, kvalitetna ulja: semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže – obnavljaju kožu, omekšavaju, hrane je, sprečavaju poremećaje kože, dok eterična ulja ruzmarina, lavande, žalfije, karanfilića i čajevca sprečavaju razvoj bakterija i gljivica.

Čajevac, smrt za gljivice

Nakon tuširanja dobro obrišite noge i utrljajte Devi melem za stopala. Obucite čiste čarape i uživajte u mekoći, nežnosti i prijatnom mirisu stopala. I ne brinite za gljivice, u takvoj sredini ne mogu da opstanu.

Biljka u kojoj se ogleda mesečina

Lepa princeza Eelemani morala je jednog dana da krene na put i ostavi za sobom svog dragana, svoj narod Bundjalung i divlje obale istočne Australije. Put je bio dug i naporan, kroz nepoznate krajeve, i Eelemani nije bila sigurna da će kasnije umeti da nađe put nazad, ka kući. Zato se obratila Bogu Zemlje i planeta, a on je čuo i posejao u vlažnu i plodnu zemlju semenje, duž celog  puta kojim je princeza prolazila. Iz njih je nicalo drveće belog stabla i sočnog lišća, koje je svojom lepotom zasenjivalo svo okolno rastinje, a noću se u njemu ogledala mesečina kao najjasniji putokaz. Usput su Eelemani štitile ptice, ohrabrujući je svojom zvonkom pesmom i radujući se bujnom bilju.

Princezi je ova biljka, melaleuka, pomogla da se vrati kući, a njenom narodu vekovima potom da prebrodi mnoge bolesti. Sočno lišće bi cedili i dobijeno ulje privijali na rane, udisali blagotvorna isparenja i tako lečili kašalj i prehladu, zaceljivali ujede insekata… I danas, mesto gde biljka raste u izobilju na jeziku Aboridžina zove se Bungawalbyn, što znači ’mesto isceljenja’. Kada je kapetak Džejms Kuk stigao u Australiju, posmatrao je kako domoroci od melaleuke pripremaju lekovit čaj, i biljku je nazvao čajevac.

Melaleuca alternifolia je u raznim evropskim laboratorijama potom dokazala svoju lekovitost: naučnici su se uverili da ima sposobnost da ubija viruse, bakterije i gljivice. Ulje čajevca postalo je neizbežni sastojak svakog domaćinstva, ne samo u Australiji već i širom sveta, a australijski vojnici nosili su ga i na front tokom II svetskog rata. Kada se pedesetih godina prošlog veka omasovila upotreba antibiotika, ova biljka je pala u zaborav. Međutim, nešto što je prirodno a tako efikasno ne može dugo biti u senci.

Ulje čajevca ima karakterističan, jak miris, a sadrži terpinen koji je veoma snažan fungicid, i ima moć da spreči rast preko deset vrsta gljivica i bakterija, uključujući i stafilokoke, ešerihiju, klebsielu i kandidu. Zato je čajevac veoma delotvoran kod oboljenja kože, kao što su akne, herpes, upale usne duplje, gljivične infekcije nokta, atletsko stopalo, perut, a kao što su znali i stari Aboridžini, odličan je kod ujeda insekata. Neke studije su čak dokazale da ima moć da ubija kancerogene ćelije kože.

Čajevac se može koristiti i u domaćinstvu, za čišćenje i dezinfekciju, za teranje moljaca i uklanjanje buđi. Njime se može osvežiti veš i održavati higijena obuće.

Čajevac je najbolji prijatelj stopala. Osim što uklanja neprijatne mirise, ovo blagotvorno ulje sprečava razvoj bakterija i gljivica i odlično je u borbi protiv virusnih bradavica. Ublažiće znojenje nogu, sprečiti i ukloniti gljivice oko noktiju, a posebno je korisno sportistima i planinarima koji mnogo vremena provode u oznojenoj obući.

Ulje čajevca nezaobilazni je sastojak dva Devi melema: za pete i virusne bradavice.

Devi melem za pete, osim što neguje hrapavu i ispucalu kožu peta, sprečava razvoj gljivica i neugodni miris nogu. Devi melem za virusne bradavice isušuje bradavice i uklanja ih bezbolno i trajno.

Uz mudrost i iskustvo starih naroda, prirodu i Devi meleme do zdravih nogu!