Tag Archives: gljivična oboljenja stopala

Neka nas prepoznaju po gipkom hodu

Leti volimo da hodamo bosi, naročito na moru i plaži, i po povratku kući često se iznenadimo kada nam pogled padne na stopala. Iako po dolasku hladnijeg vremena nosimo čarape i cipele, ispucale pete nisu nikad poželjne, za oko, komfor ili zdravlje.

Naše pete prirodno apsorbuju šok i prilagođavaju se podlozi kako s njom dolazimo u kontakt prilikom hoda ili trčanja. Da bi ispunile svoju funkciju, pete i koža na njima moraju biti elastične. Suva koža je najveći krivac za nastanak pukotina na petama. Koža bez vlage postaje kruta, neelastična, pa kada se na sve to doda naša težina i pritisak, ’jastučić’ od masnog tkiva i kože ispod petne kosti se širi i koža puca. Ako patimo od prekomerne težine, i naše pete će neminovno osetiti razliku.

Petama ne pogoduju ni dugotrajno stajanje, naročito na tvrdim podlogama, neudobne cipele, cipele koje loše naležu pozadi pa se tokom hoda taru o petu, kao i nepravilan hod i gaženje samo jednom stranom stopala.

Kada duže hodamo bosi i pete će otvrdnuti jer će koža biti podložnija isušivanju, a ako ih zapustimo, pukotine će se širiti i produbljivati. Osim što nisu prijatne za oko, pukotine na petama mogu biti neprijatne, bolne, pa čak i prokrvariti. Tada su podložne infekcijama jer se nečistoće zavlače u njih i lako prodiru u krvotok. Osim zadebljanja i pukotina na petama, na ivicama se mogu pojaviti i žuljevi.

Kako žene češće nose neudobnu obuću, ali i duže stoje, statistički su duplo sklonije nastanku ispucalih peta. Kako godine odmiču, tako nam i koža postaje suvlja, naročito s početkom menopauze. Zato je redovna i pravilna nega vrlo bitna.

Ako su nam pete ekstremno ispucale i zapuštene, potrebna nam je pomoć stručnjaka. Ali ekstreme možemo izbeći redovnom negom. Povremeno je potrebno noge potopiti u toplu vodu i sačekati da koža omekša, pa pete istrljati grubim kamenom ili turpijom za pete. Tako ćemo skinuti odumrlu kožu, ali to nije sve – neophodno je da petama obezbedimo vlagu i da ih ’nahranimo’.

Za to su nam potrebni prirodni sastojci koji će ne samo doći u dodir s površinom kože, već prodreti u nju, regenerisati je i zadržati vlažnost. Jedan od takvih sastojaka je kakao buter. Osim svoje sjajne teksture i mirisa, kakao buter je pravi raj za kožu. Obilje antioksidanata u njemu sprečava starenje kože i uticaj štetnih materija iz okoline. Prepun je hranljivih materija, posebno masnih kiselina kao što su stearinska, palminska, miristička, arahidonska i laurijska, a sadrži i cink i vitamin E. Osim što hrani kožu, kakao buter ima veliku sposobnost zadržavanja vlage, pa tako sprečava pucanje. Kada na njega još dodamo i pčelinji vosak, sprečićemo dodatno upale i isušivanje.

Idealna prirodna ulja za negu kože su ulja semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica i čileanske ruže. Ona će ne samo sprečiti pucanje i starenje kože, već i pospešiti zarastanje, regeneraciju, isušivanje, dubinski je nahraniti i stimulisati metabolizam kolagena. Mnoštvo minerala i vitamina, poput selena, hroma, bakra, joda, cinka, vitamina B kompleksa i vitamina E, daće petama blistavost, gipkost, sprečiti i otkloniti komplikacije i poremećaje kože, a njihovo antioksidantno dejstvo sprečiti prodiranje bakterija u epitel. Adekvatna hidratacija ali i zadržavanje vlage i hranljivih materija duboko u koži sprečiće deformitete, pojavu zadebljanja i žuljeva.

Kada je nega stopala u pitanju, bitno je, pored zadebljanja kože, sprečiti i pojavu infekcija i neprijatnog mirisa. Tu nam mogu pomoći eterična ulja, pre svega čajevca sa prirodnim antiseptičnim i antifungicidnim dejstvom. Udruženo s uljima žalfije i karanfilića, ulje čajevca će pomoći da se spreče i otklone gljivične infekcije stopala, ublažiće znojenje nogu i neprijatne mirise,  a efikasno je i kod virusnih bradavica.

Svi ovi sjajni sastojci deo su visokokvalitetnog i prirodnog melema za negu stopala – Devi melema za pete. Pored udobne i kvalitetne obuće i čistih pamučnih čarapa, Devi melem za pete je treći neophodni činilac srećnih, mekih i glatkih peta. Upotreba nikad jednostavnija: nakon tuširanja ili kupanja dovoljno je da stopala namažemo ovim melemom, obučemo čiste pamučne čarapice (možemo imati jedan par specijalno za tu svrhu) i pustimo melem da odradi svoje. A na ulici će nas prepoznati i pre nego što ugledaju naše lice po gipkom hodu.

Za stopala bez podstanara

Stopala su naš oslonac u životu, naš vodič, naše prevozno sredstvo. Često se o gumama svog automobila više brinemo nego o sopstvenim stopalima. Nemar nas može skupo koštati.

Ako primetite na stopalima i nožnim noktima sledeće promene, važno je da odmah reagujete:

  • koža stopala i između prstiju je suva i perutava
  • stopala svrbe
  • koža puca i javljaju se plikovi, ili čak krvare
  • nokat je zadebljao
  • nokat je promenio boju
  • nokat je krt, lista se i lako puca
  • iz nokta dopire neprijatan miris
  • nokat deluje dislocirano, odvojeno.

Gljivična oboljenja nogu su veoma uporna i vraćaju se čak i kad mislimo da smo se izlečili. Evo koja su dva najčešća gljivična oboljenja stopala:

Tinea pedis, atletsko stopalo izazivaju gljivice dermatofite kojima pogoduje vlažna i topla sredina, na primer vlažne čarape i patike. Česta je kod sportista, a veoma lako se prenosi od stopala do stopala na javnim površinama kao što su tuševi i svlačionice u teretanama. Manifestuje se suvom kožom koja počne da se peruta, naročito između prstiju i na tabanima, a u kasnijoj fazi koža se ljušti, stvaraju se plikovi i otvaraju se ranice koje su veoma neprijatne, svrbe i peku. Promene mogu zahvatiti i nokte i izazvati dodatne komplikacije.

Tinea unguium, onihomikoza je gljivično oboljenje noktiju, koje može ali i ne mora biti povezano s atletskim stopalom. Pored istih gljivica, izaziva je i kandida i neke vrste plesni. Na površini nokta se mogu javiti male fleke, a najčešće nokti postaju zadebljani, oker-žute boje. U odmakloj fazi počinju da se mrve i otpadaju. I ovde su veoma ugroženi sportisti kojima se savetuje pojačana higijena nogu, ali onihomikoza se javlja i kod starijih ljudi sa lošom perifernom cirkulacijom.

Gljivice vole vlagu i toplotu, a haraju na javnim površinama. Ako često idete u teretanu ili bilo koju sportsku ustanovu u kojoj koristite zajedničku svlačionicu ili često koristite javni bazen, bitno je da ne hodate bosi. Treba imati u vidu da je i dobar imunitet jedan od faktora koji nas štiti od nepoželjnih gljivica, kao i da neko može biti prenosnik a da ne oboli. Zato nikada ne treba koristiti tuđu obuću.

Preventiva je najbolji lek, pa osim što ćete nositi papuče ili japanke u svlačionicama i zajedničkim tuševima, vodite računa o higijeni nogu. Često menjajte čarape, perite patike, dezinfikujte ih, i negujte kožu stopala. Patike možete povremeno dezinfikovati tako što ćete u flašicu sa pumpicom sipati malo vode i dodati 5-6 kapi ulja od čajevca, pa dobro isprskati obuću iznuta i ostaviti na promaji. Patike ne držite stalno u najlon kesi, čim stignete kući izvadite ih iz sportske torbe i dozvolite im da se provetre.

Nakon svakog tuširanja preporučuje se upotreba Devi melema za pete. Osim što neguje stopala i sprečava pucanje kože, ovaj melem sadrži i eterična ulja čajevca, žalfije i karanfilića koji su sjajna prevencija i pomoć u lečenju gljivičnih infekcija, a sprečavaju i neugodni miris nogu. Uz dobru higijenu i Devi melem za pete, sprečićemo pojavu ’podstanara’ na stopalima.