Tag Archives: hormoni

Gravitostat

Jedan od najkrupnijih problema današnjice je gojaznost koja poprima razmere epidemije. Okruženi smo raznim savetima kako smršati, dijete postaju sve komplikovanije i skuplje, često je neophodna stručna pomoć, i sve to navodi na logično pitanje: ako u životinjskom svetu ne postoji gojaznost, kao što je nije bilo ni u praistoriji čoveka, otkud nama danas?

Jedine gojazne životinje koje možemo videti su one koje su pod ’negom’ čoveka. Životinja u prirodi, osim što nema uvek dostupnu hranu, i kada je ima zna kada je dosta, bez razmišljanja, brojanja kalorija i komplikovanih elaborata. Kako je civilizacija, koja je omogućila da odemo na Mesec i do najdublje tačke okeana, došla u situaciju da nije u stanju da reši jedan tako naizgled jednostavan problem?

Tim sa Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj, predvođen profesorom Jansonom proučavao je fiziološke funkcije miševa i pacova u pokušaju da pronikne u tajnu gojaznosti. Ubacivanjem kapsula u stomak miševa i pacova težine 6, odnosno 80 grama, naučnici su imali za cilj da kod njih imitiraju gojaznost. Nakon samo dve nedelje životinje su izgubile na telesnoj masi, miševi 4 grama, a pacovi oko 55 grama. Šta više, izgubljeni kilogrami su poticali direktno iz telesnih masti, a kod životinja se poboljšalo i stanje insulina.

Rezultat je naveo naučnike do zaključka da su, nakon dodavanja veštačke telesne mase, glodari sami smanjili unos hrane. Profesor Janson je tu pojavu objasnio kao postojanje ’prirodne vage’ u organizmu koja šalje signal mozgu da je vreme da se manje jede. Tim je ovakvom sistemu regulisanja telesne težine dao i odgovarajući naziv: gravitostat.

Iako je ova teorija tek u povoju i treba je još dokazati, veruje se da se ’senzori’ za gojaznost nalaze u kostima, konkretno u butnoj kosti. Do tog zaključka se došlo tokom druge studije, kada su stvorene genetske mutacije kod miševa tako da imaju manjak osteocita, koštanih ćelija čija je uloga, između ostalog, i da signaliziraju kada su kosti preopterećene. Miševi bez osteocita nisu bili u stanju da izgube višak telesne mase, za razliku od onih koji nisu prošli kroz genetsku mutaciju.

I tu se vraćamo na pitanje – zašto danas toliko kuburimo s gojaznošću, više nego ikad tokom istorije? Rezultati ovih studija ukazuju da je razlog u sedentnom načinu života. Danas sedimo više nego ikad, i nedostatak kretanja je negativno uticao na našu ’unutrašnju vagu’. Poremetili smo gravitostat. Njegovi fini senzori više nisu u stanju da otkriju kada su nam kosti opterećene.

Šta nam je činiti? Potrebno je obavezno smanjiti vreme koje provodimo sedeći, što više stajati, hodati, vežbati. A na nauci je da dalje ispita teoriju o gravitostatu, i eventualno dođe do ’leka’ koji bi ga kalibrisao. Ali ako je rešenje tako jednostavno, zašto nam je to toliko teško? Prethodne studije rađene od pedesetih godina prošlog veka na ovamo, uključujući i nedavnu koja je rađena na 6 klinika u SAD-u, došle su do zaključka da gojaznost izaziva nedostatak leptina, koji ima moć da kontroliše apetit. Leptin je proteinski hormon koji igra ulogu u regulisanju unosa i potrošnje energije. On šalje signal hipotalamusu kada dođe do sitosti. Ali leptin ima i drugu ulogu: u eri gladi on poručuje organizmu da štedi potrošnju energije.

Osim gojaznosti, još jedna karakteristika našeg modernog doba je da za sve tražimo prečice. Pitanje je da li su sve dosadašnje teorije o gojaznosti tačne, ali odgovor je da sigurno ne postoji magična pilula. Osim što se ne krećemo i provodimo previše vremena prikovani za televizor i kompjuter, okruženi smo i hemikalijama koje deluju kao endoktrini disruptori – remete rad naših hormona. Bisfenol-A, ftalati, atrazin, PFOA… sve su to sintetičke materije koje se masovno koriste kako bi nam olakšale život, a zapravo u našem organizmu imitiraju hormone, i to od najranijih dana. Istraživanja su pokazala da čak 96% trudnica u SAD-u u urinu ima BPA – bisfenol-A, koji liči na estradiol i vezuje se za receptore estrogena u organizmu, a dokazano uzrokuje gojaznost.

Dakle rešenje mora biti kompleksno, i moramo mu pristupiti savesno. Što više kretanja, što zdravija hrana, najbolje ona u izvornom obliku koju sami pripremamo, izbegavanje plastike, pesticida, konzervanasa, aditiva… svega što nije prirodno. Samo tako možemo kalibrisati naš ’gravitostat’.

Hormoni i varenje

Ljudsko telo je kompleksna mašinerija, i ne postoji ni jedan njen deo koji funkcioniše nezavisno, bez uticaja na ostale. Žene su naročito toga svesne. Tokom mesečnog ciklusa osećamo razne tegobe koje se smenjuju, od perioda ovulacije do i tokom menstruacije. Uvek je lakše kada znamo zašto nam se neke promene dešavaju, a naročito kada možemo da utičemo na njih i da ih ublažimo, ako ne i potpuno eliminišemo.

Danas žene dosta pate od digestivnih smetnji, šta više, moglo bi se reći da našim dobom dominiraju iritabilna creva, nadutost, gasovi, smena opstipacija i dijareja i da su žene više pogođene od muškaraca. Iako deluju bezazleno, ove smetnje utiču na kvalitet života, a mogu lako dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema i autoimunih oboljenja. Zdravlje na usta ulazi, ali to je samo početak. Ono što je mnogo bitnije je kako se hrana koju unesemo svari i kako je organizam iskoristi.

Ali, kada su žene u pitanju, digestivne smetnje ne moraju obavezno poticati iz digestivnog sistema. Ako tokom ciklusa obratimo pažnju na organe za varenje, možemo prepoznati promene koje se u većoj ili manjoj meri ponavljaju svakog meseca. Hormoni koji se smenjuju tokom 28 dana izazivaju nadimanje, grčeve, oticanje, zatvor ili dijareju.

Progesteron, hormon zahvaljujući kome se endometrijum materice obnavlja svakog meseca, i koji je na vrhuncu u periodu ovulacije, može izazvati zatvor. Ovaj hormon opušta glatke mišiće, uključujući i creva, pa tako smanjuje njihovu aktivnost. Nakon ovulacije nastupaju prostaglandini – nezasićene masne kiseline, koji izazivaju zapaljensku reakciju i grčenje materice koje se često protumači kao bol u stomaku. I creva na njega reaguju, pa u ovom periodu tik pre i tokom menstruacije često nastupa dijareja.

Sve ovo je vrlo logično, sa fiziološke tačke gledišta. Telo i materica se do ovulacije pripremaju za oplodnju, a kada do nje ne dođe, telo odbacuje višak, pročišćava se i priprema za novi ciklus. U normalnim okolnostima, ove promene izazivaju manje nelagodnosti koje ponekad ni ne primetimo. Nažalost, danas su okolnosti sve manje normalne. Hrana od koje nam zavisi život nam polako ali sigurno narušava hormonalni balans, pa se krivulja rasta i pada hormona otima kontroli.

Kako bi se nahranila ova naša prenaseljena planeta, tokom masovne proizvodnje namirnica, sve manje se vodi računa o kvalitetu, a njena svežina i lep izgled ne mogu da se očuvaju bez konzervansa. Konzervansi oponašaju estrogen u našem organizmu, čak i oni koji se smatraju ’bezbednim’ i po zakonu ne moraju biti navedeni na deklaraciji pakovanja, kao što je butilhidroksianizol – BHT, koji se rastvara u mastima i uljima i sprečava njihovo kvarenje. Ovaj ’lažni estrogen’ nam remeti reproduktivni i endoktrini sistem, izaziva gojaznost i neplodnost, kako kod žena tako i kod muškaraca.

Pesticidi, herbicidi i hormoni rasta koji se dodaju proizvodima životinjskog porekla, vezuju se za receptore hormona na ćelijskom nivou i blokiraju vezivanje prirodnih hormona. Herbicid glifosat, kojim se suzbijaju korovi u usevima, zadržava se u zrnu žitarica koje konzumiramo od najranijih dana, baš kao i hormoni rasta u mleku, mlečnim proizvodima i mesu. Zato danas devojčice, nažalost, doživljavaju ozbiljan homonalni disbalans već od prve menstruacije.

Čak i nešto što deluje bezazleno, kao plastične slamčice, boce i posuđe, može izazvati hormonalni disbalans. Bisfenol A i S (BPA i BPS), nezaobilazni sastojci plastike, blokiraju funkcije tiroidne žlezde, remete rad srca i varenje.

Dakle, osim što nam ’smena hormona’ tokom ciklusa može dosta uticati na varenje, nezdravim načinom života još više dolivamo ulje na vatru. Nažalost, dosta toga ne možemo izbeći, čak i ako veoma vodimo računa, jer je danas zagađenje globalni problem, ali tegobe možemo dosta smanjiti ako iz ishrane u potpunosti izbacimo industrijske prerađevine. Što jednostavnija hrana, to bolje. Pored toga, neke vrste hrane u određenim fazama ciklusa nam mogu olakšati tegobe. Kako telo estrogen, između ostalog, razgrađuje i u crevima, naročito tokom folikularne faze (6-14 dan ciklusa), u ovom periodu je mudro pojačati unos hrane sa dobrim bakterijama, kao što su fermentisano povrće, jogurt i kefir. Tokom lutealne faze (18-28 dan ciklusa), kada nivo progesterona raste pa osećamo pojačan umor, zatvor i nadimanje, dobro je uzeti adaptogene, kao što je zlatna maka, i unositi hranu bogatu vlaknima – integralne žitarice, sveže voće i povrće. Tada naročito treba izbegavati veštačke zaslađivače koji dodatno nadimaju i remete varenje.

Zlatna maka je adaptogen, jača otpornost organizma. Maka podiže nivo energije, balansira hormone i podstiče plodnost.

Pored kontrolisane ishrane, veoma je bitno redovno kretanje i vežbanje, naročito tokom ovulativne faze (15-17 dan ciklusa). U tom periodu imamo najviše energije, pa je možemo iskoristiti za pošten trening, nakon kog obavezno treba uneti kvalitetne proteine i ugljene hidrate kako bi se mišići oporavili.

Na hormonalni balans možemo uticati i lekovitim biljem. Femisan A je potpuno prirodni preparat, bez veštačkih materija, boja i hormona. Šest lekovitih biljaka u Femisan A kapima, a još dodatno zlatna maka i cink u Femisan A kapsulama, na prirodan način dovode naše hormone u balans, regulišu ciklus, eliminišu tegobe PMS-a, normalizuju menstrualno krvarenje, pa tako pomažu i kod ozbiljnijih poremećaja reproduktivnog sistema, kao što su policistični jajnici, miomi, ciste, ranice na grliću i neplodnost. Mogu ih koristiti i devojčice, već od prve menstruacije.

Kada su hormoni u balansu, čitav organizam funkcioniše, pa i ako osećamo promene koje se normalno smenjuju tokom ciklusa, one nam ne remete kvalitet života i ne utiču na svakodnevne aktivnosti.

Kakve veze imaju ciklus i morski konjić?

Morski konjić je simpatična životinjica koja nastanjuje morske dubine, a verovatno je najpoznatija kao jedina vrsta kod koje je mužjak trudan. Nakon što ženka položi oko 1500 jajašaca u torbu na stomaku mužjaka, on ih nosi do 45 dana, nakon čega ispušta u vodu već potpuno razvijeno, mada sićušno potomstvo. Tokom trudnoće, očevi embrionima u razvoju obezbeđuju hranu, masti i kalcijum koji im daju neophodnu energiju i materijal da izgrade koštano tkivo. Kompleksna torba mužjaka ima sposobnost i da ukloni i izbaci štetne materije, kao što su ugljen monoksid i azot, kao i da se izbori sa infekcijama, stvarajući antibakterijske i antifungicidne molekule. Istraživanja su pokazala da u procesu trudnoće morskog konjića učestvuje čak 3000 gena, kao i hormon estrogen koji pomaže porođaj.

Bosonog i trudan: morski konjić

Morski konjić je prelepo čudo prirode koje nam nudi još jedan dokaz koliko je ona kompleksna i koliko još treba da saznajemo i učimo o njoj. Ali kakve veze ima morski konjić s menstrualnim ciklusom žene? Osim što prolazi kroz trudnoću i embrionalni razvoj koji podseća na trudnoću kod sisara, uključujući i ljude, naučni naziv za morskog konjića i organ koji se isto zove je, kako najnovija saznanja pokazuju, u posrednoj vezi sa ženskim menstrualnim ciklusom.

Hipokampus – ἱππόκαμπος na starogrčkom morski konj, naziv je i dela limbičkog sistema mozga koji se nalazi ispod moždane kore. Ovo ime potpuno zaslužuje, jer moždani hipokampus oblikom veoma podseća na morskog konjića. Ono što se do nedavno znalo za hipokampus je da igra ulogu u prenosu informacija iz kratkoročne u dugoročnu memoriju, i omogućava snalaženje i orijentaciju u prostoru. Zahvaljujući njemu, u stanju smo da verbalizujemo svoja sećanja, kao i da povezujemo događaje i lokacije sa sećanjima za koja nas vezuju emocije. Mirisi bakine kuhinje, mračni ulaz gde smo doživeli neko traumatično iskustvo ili drvo pod kojim smo doživeli prvi poljubac… Oštećenja hipokampusa dovode do nemogućnosti da se stvaraju nova sećanja, a kod Alchajmerovog oboljenja dolazi do smanjenja i skupljanja hipokampusa, što objašnjava zašto oboleli već u ranom stadijumu nisu u stanju da zapamte šta im se dogodilo samo par minuta ranije. Nedavna analiza preko 9000 skenova mozga su pokazala da i depresija ima sposobnost da smanji hipokampus, pa je kod osoba koje u ranoj mladosti od nje obole ovaj deo limbičkog sistema naročito ugrožen. Srećom, on ima sposobnost i da se regeneriše ako se depresija na vreme leči.

Neuronske veze u hipokampusu

Međutim, tu nije kraj sličnostima između morskog konjića i ljudi. Najnovija istraživanja koja su rađena na uzorku od 30 žena, a podrazumevala detaljne analize krvi, naročito nivoa estrogena, kao i snimanja mozga magnetnom rezonancom, došla su do zaključka da se prilikom porasta nivoa estrogena u telu žene, tokom folikularne i lutealne ciklusa, menja i hipokampus. Prilikom rasta estrogena, hipokampus, ali i bela i siva masa mozga se šire i rastu. Ovim saznanjem naučnici objašnjavaju zašto tokom ciklusa dolazi i do promena u ponašanju žene, a naročito kod žena koje pate od predmenstrualnog disforičnog poremećaja, stanja koje podseća na PMS, samo su mu simptomi ekstremni (o njemu smo pisali ovde: Verovali ili ne, gori od PMS-a je… ). Ovu promenu na moždanom nivou tokom ciklusa potvrdilo je dodatnih 11 kliničkih studija koje su uključivale i snimanje pomoću magnetne rezonance.

Svaka ispitanica je skenirana dva puta, prvi put tokom post menstrualne kasno folikularne faze – 10-12. dana nakon početka menstruacije, kao i tokom premenstrualne kasno lutealne faze – 1-5. dana pre početka menstruacije. U postmenstrualnoj fazi skenovi su pokazali vidno uvećanje sive materije i desnog anteriornog hipokampusa. Smatra se da će ovo istraživanje pomoći da se bolje razumeju bihevijoralne i kognitivne promene tokom menstrualnog ciklusa, odnosno zašto su žene u nekim fazama ciklusa smirenije, lakše i bolje pamte i izražavaju misli, dok su u drugim nervozne, teže pamte, verbalizuju i orijentišu se u prostoru.

Žene sada definitivno imaju i naučnu potporu za ’žute minute’ koje ih spopadaju tokom ciklusa. Međutim, ono što nam ove studije jasno dokazuju je koliko je dobar hormonalni balans bitan. I, što je najbolje, na njega možemo uticati prirodnim putem. Virak, hajdučka trava, neven, rusomača, crveni zdravac, troskot… sve su to lekovite biljke koje možemo naći u prirodi, ali i u Femisanu A. Femisan A je potpuno prirodni preparat namenjen ženama u reproduktivnom periodu koji ima moć da izbalansira hormone i na taj način reši problem ne samo neredovnog ciklusa i PMS-a, već i složenije poremećaje koji su izazvani upravo hormonalnim disbalansom: ciste, miome, endometriozu, bolne menstruacije, policistične jajnike, fibrocistične promene na grudima, neplodnost…

Ženka morskog konjića je imala tu sreću da eskivira trudnoću, porođaj i hormonalnu nervozu. Ali mnoge žene kažu da im je materinstvo baš ono najbolje što im se desilo u životu. Bilo da želite da se ostvarite u ulozi majke ili jednostavno uživate u ženstvenosti i zdravlju, Femisan A je tu da vam omogući balans… i što manje oscilacije hipokampusa.

Sve u svoje vreme

Prva menstruacija je bitan deo istorije svake žene, ali nam može dosta toga reći i o budućnosti. Sudeći po rezultatima mnogih kliničkih studija, menarha ima i proročke sposobnosti, jer nam može okvirno predskazati našu telesnu visinu, buduće zdravlje, pa čak i životni vek. Naravno, pomenute studije nam ne mogu dati stoprocentne garancije, ali su jasno, na velikom broju ispitanica, dokazale vezu između vremena pojave prve menstruacije, odnosno dužine reproduktivnog perioda žene, i određenih zdravstvenih i fizioloških pojava.

Studija koja je sprovedena na uzorku od 300.000 žena iz devet evropskih zemalja pokazala je da su žene koje su prvu menstruaciju, menarhu, dobile kasnije od većine svojih vršnjakinja, uglavnom i rastom iznad proseka. Na primer, u Francuskoj, kod žena kod kojih je menarha kasnila za 1 godinu, primećen je veći prosek telesne visine za 0,41cm. Smatra se da zakasnela menarha omogućava dugim kostima (na primer, butnim) da više narastu pre nego što polni hormoni postanu aktivni. S druge strane, preuranjena menarha može dovesti do produžene izloženosti endogenim polnim hormonima koji mogu povećati rizik od raka dojke, metaboličkog sindroma i dijabetesa.

Devojčice sa većom telesnom težinom i većim indeksom telesne mase, odnosno procentom masti imaju i veće šanse da menarhu dobiju ranije. Doktorka Marša Herman Gidens sa Univerziteta u Severnoj Karolini proučavala je ulazak devojčica u pubertet tokom istorije i došla do zaključka da su sredinom 19. veka devojčice prvu menstruaciju dobijale oko 16. godine, dvadesetih godina prošlog veka oko 14. godine, a devedesetih godina oko 12. godine života. Sada njena istraživanja pokazuju zastrašujuću činjenicu da se ta granica sve više i ubrzanije pomera, pa da su sve češći slučajevi petogodišnjakinja koje već pokazuju prve znake ulaska u pubertet. Još jedna studija koja je nedavno sprovedena u Italiji pokazala je da devojčice menarhu dobijaju u proseku 3 meseca pre nego što je to bio slučaj kod njihovih majki.

Razlozi ove pojave nisu stoprocentno dokazani, ali sve navodi na zaključak da veći procenat masti u telu menja hormone, naročito insulin, leptin i estrogen. Drugi razlog je fizička neaktivnost koja smanjuje nivo melatonina, na šta mozak reaguje izazivanjem preranog puberteta. Višestruke studije su povezale i povećani nivo proteina životinjskog porekla u ishrani dece od 3 do 7 godina sa ranom pojavom menarhe. Višak proteina u ishrani podiže nivo IGF-1 (insulinu sličnog faktora rasta), ali i povećava nivo unetih hemikalija koje remete rad endoktrinih hormona, a koje se nakupljaju u tkivu i mleku životinja koje se masovno gaje a kojima se hranimo.

Koliko prerana prva menstruacija ne ide ženama u prilog, toliko je bolje da je u kasnijim godinama što duže zadrže. Nedavno okončana studija koju su sproveli istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta u San Dijegu, a koja je objavljena u stručnom časopisu Menopauza, trajala je čak 21 godinu i uključivala je 16.000 žena starijih od 21 godinu. Kada su svi podaci prikupljeni i obrađeni, izvedeni su sledeći zaključci:

  • žene koje su dobile prvu menstruaciju nakon 12. godine života a ušle u menopauzu nakon 50. godine, imaju velike šanse da dožive duboku starost od preko 90 godina,
  • takođe, one imaju manje šanse da obole od dijabetesa i koronarnih poremećaja,
  • kao i manje šanse da budu pušači.

Ovaj zaključak istraživanja ne iznenađuje mnogo: estrogen je hormon koji štiti žene, naročito njihov kardiovaskularni sistem i dokazano sprečava arterosklerozu. Žene koje rano uđu u menopauzu, podložnije su koronarnim poremećajima, srčanom udaru, hipertenziji i hiperglikemiji. Estrogen povećava nivo dobrog, a snižava nivo lošeg holesterola, poboljšava koagulaciju, opušta krvne sudove i na taj način poboljšava cirkulaciju, ali i pomaže eliminaciju slobodnih radikala iz krvi koji bi mogli da oštete arterije i tkiva.

Takva saznanja podstakla su trend u medicini poslednjih nekoliko decenija da se ženama koje ulaze u menopauzu prepisuje hormonska substituciona terapija, s nadom da će ona pomoći da se dobar nivo očuvanja kardiovaskularnog sistema nastavi i kod osoba koje prestaju da prirodno luče estrogen. Jedna od najvećih studija Inicijative za zdravlje žena (Women’s Health Initiative) koja je rađena na uzorku od čak 160.000 žena, s namerom da se otkrije kako veštački hormoni, dodatne doze vitamina D i kalcijuma mogu da smanje rizik od koronarnih oboljenja, osteoporoze i raka dojke, pokazala je da ovakva terapija ne samo da ne umanjuje ove rizike, već naprotiv, povećava verovatnoću da žene obole od raka dojke, srčanog i moždanog udara i tromboze u nogama i plućima.

U skladu sa rezultatima ove studije, neke od najbitnijih regulativnih  medicinskih institucija SAD izdale su direktive da se hormonska substituciona terapija ne daje kao preventiva od srčanog ili moždanog udara, da je treba oprezno prepisivati u svrhu sprečavanja osteoporoze, da se može samo kratkoročno koristiti kao terapija za otklanjanje simptoma menopauze, kao i da se ne preporučuje njena dugoročna upotreba zbog povećanog rizika od srčanog, moždanog udara i raka dojke.

Kakvu korist može svaka žena izvući iz rezultata svih ovih studija?

  • Potrebno je voditi računa o ishrani, i to od najranijih dana. Ne treba preterivati sa unosom nezdrave hrane, šećera i prostih ugljenih hidrata (slatkiša, industrijskih kolača i testa), kao ni proteina životinjskog porekla.
  • Fizička aktivnost je neophodna u detinjstvu, ali i tokom celog života, ne samo zarad vitke figure već i hormonalnog balansa.
  • Pre nego što se odlučimo za terapiju veštačkim hormonima, potrebno je da se dobro raspitamo kakve sve negativne pojave možemo očekivati, i kakav je njihov dugoročni uticaj na zdravlje.
  • Poželjno je da menstruaciju imamo što duže i da što kasnije uđemo u menopauzu, ali ne po svaku cenu. Najbolje je da to obezbedimo na prirodan način.

Ono što je očigledno je da se naše sve veće udaljavanje od prirode veoma loše odražava na naše zdravlje. Zato je tu prirodna pomoć za žene, koja se može koristiti već od prve menstruacije. Femisan A kapi i kapsule su tu da nam na prirodan način izbalansiraju hormone, uredove ciklus, spreče i otklone poremećaje reproduktivnog sistema, a Femisan B stupa na scenu kada se pojave prvi simptomi menopauze i olakšava nam ulazak u drugu fazu života, pritom čuvajući naše zdravlje, srce, krvne sudove i gustinu kostiju.

Sve u svoje vreme, prirodno, uz Femisan!

Hormoni za vitkost

Osim genetike, stresa, ishrane, količine i vrste unetih kalorija i njihove potrošnje, postoje i drugi faktori koji utiču na našu telesnu masu. Zapravo, moglo bi se reći da oni vode glavnu reč. Telom vlada hemija, i svaki put kada se elementi unutar njega poremete osećamo posledice. Naš organizam je pod diktaturom hormona koji izdaju instrukcije telu da li da čuva masnoće ili da ih sagoreva. Oni su tu od pamtiveka, i našem pretku su pomogli da preživi i opstane. Danas, kada se ne suočavamo sa problemima koje je taj isti naš predak imao, ovi hormoni mogu lako ‘steći pogrešan utisak’ i izdati telu pogrešne komande.

Da vidimo ko u nama vodi glavnu reč.

Kortizol je hormon stresa. Nekada je našem pretku pomagao da u sekundi odreaguje na situacije koje su mu mogle ozbiljno ugroziti život. Danas smo retko u situaciji da na nas reži čopor gladnih zveri ili da nismo u stanju da se sakrijemo od elementarne nepogode. Kortizol proizvode nadbubrežne žlezde kako bi sprečile da nivo šećera u krvi padne ispod normale. I zato, kada smo pod stresom, koji, doduše, ne može da se meri s onim kog je doživljavao naš predak, mi tražimo utehu u slatkišima. Na taj način dajemo telu dovoljno snage da se suoči sa izazovima. Problem je što nam kortizol, kako bi nam uštedeo energiju, usporava metabolizam. A svi znamo kuda to vodi – višku kilograma. Naročito pošto su danas zveri sa kojima se suočavamo obično ‘u fraku’, pa nema potrebe da pretrčimo kilometre bežeći od njih i na taj način potrošimo višak kalorija.

Insulin je hormon koji luči pankreas. Našim ćelijama je neophodna glukoza kao izvor energije. Nakon obroka, nivo glukoze raste, na šta pankreas dobija signal da treba da otpusti određenu količinu insulina pomoću kog će glukoza dospeti do ćelija. Osim što obezbeđuje neophodnu energiju, insulin skladišti masti. Ako nam je insulin visok, telo će nam praviti ’sarmice’ oko struka.

Naša štitasta žlezda proizvodi tiroidne hormone, T3 i T4 kako bi podstakla lipolizu – razgradnju masti. Štitnjača je glavni pogon našeg metabolizma koji nam održava čitav sistem. Ako imamo nizak nivo tiroidnih hormona, naš metabolizam se usporava. To automatski povlači višak kilograma, ali i osećaj umora i bezvoljnosti. Organizam nije u stanju da se normalno drenira, pa se tečnost nakuplja u tkivu zbog čega se osećamo oteklo. Hipotireozu je najbolje sprečiti zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću, a kada do nje dođe, neophodna nam je pomoć lekara.

Kada završimo s obrokom, potrebno je dvadesetak minuta da osetimo sitost. Za taj osećaj zadužen je leptin. Njega luče ćelije masti koje mozgu šalju signal da smo siti. Leptin kontroliše metabolizam i signalizira ćelijama da li da masti sagorevaju, ili ih sačuvaju za crne dane. Ako nam je nivo leptina nizak, osećaćemo konstantnu glad, a naše telo će sav višak koji pojedemo sačuvati u obliku masnih naslaga. Nivo leptina je povezan sa snom, pa ako često patimo od nesanice ili se namerno lišavamo sna, nećemo ga imati dovoljno. Zato se i kaže da je dobar san neophodan za lepotu.

Reproduktivni hormoni treba našem telu da signaliziraju kada da štede energiju koja je potrebna za razvoj ploda i normalnu trudnoću. Žene inače imaju veći procenat masti u telu od muškaraca baš iz tog razloga. Previše estrogena u odnosu na progesteron izaziva insulinsku rezistenciju koja navodi telo da štedi masti.  Višak estrogena izaziva veći osećaj gladi i želju za određenim vrstama hrane, najčešće slatkišima i testom. On može uticati i na rad štitaste žlezde i usporiti ga. Testosteron utiče na kontrolu šećera i rast mišića. Kako nivo testosterona opada s godinama, i kod muškaraca i kod žena, tako smo sve podložniji gojenju i opada nam mišićna masa. Sama gojaznost utiče direktno na smanjenje nivoa testosterona.

Kako da omogućimo dobar balans hormona u organizmu? Jednostavno, zdravim životom. Neophodni su nam:

  • zdrava ishrana, bogata vitaminima i mineralima
  • redovni obroci
  • dobra hidratacija
  • fizička aktivnost
  • eliminacija stresa
  • dobar imunitet
  • dobar san.

Svi znamo da nas danas tempo života često sprečava da u potpunosti vodimo računa o sebi i sve više odvaja od naše istinske prirode. Zato su tu preparati za povratak prirodi. Equigal će nam pomoći da uspostavimo balans, izbacimo toksine, skinemo višak kilograma i normalizujemo varenje. Optima Forma će nam omogućiti zdrav san, i tako normalizovati nivo leptina. A Femisan A će uravnotežiti reproduktivne hormone žena, dok je Alfa Aktiv tu za muškarce.

Hormoni i lepota

Poremećaj hormona se često može pročitati na našem licu i telu. Hormoni su nezaobilazni i veoma bitan deo ’slagalice’ našeg organizma. Kako ulazimo u određena životna doba i situacije, poput puberteta, menopauze ili trudnoće, nivo hormona se menja, ali sve su češće situacije kada hormoni ’polude’ kada im nije vreme.

Danas raste broj žena koje se bore s neredovnim ciklusima, policističnim jajnicima, miomima i drugim poremećajima izazvanim hormonalnim disbalansom. Svako ko se našao u takvoj situaciji zna koliko je teško boriti se sa konstantim osećajem umora, depresije, zaboravnošću i promenama raspoloženja. Osim što hormoni imaju ogroman uticaj na naše telo i psihu, oni nam mogu i drastično promeniti izgled. Zato ne preterujemo kada tvrdimo da su hormoni neophodni za lepotu.

Kada su hormoni poremećeni, žudimo za slatkišima, skloni smo prejedanju i gojenju. Kada nam opadne nivo estrogena, imamo osećaj kao da gubimo svaku kontrolu nad hranom. To je zato što estrogen utiče na nivo leptina, hormona koji reguliše unos hrane. Nakon četrdesete godine života, a naročito prilikom ulaska u menopauzu, žene se lakše goje, a masne naslage se posebno talože u stomačnoj regiji. Ovo je period i kada smo manje fizički aktivne, pa je važno pronaći aktivnost koja nam odgovara i redovno je primenjivati.

Naš sistem za varenje obložen je receptorima koje reaguju na estrogen i progesteron. Kada njihov nivo raste ili pada, i naše varenje se menja, često se nadimamo i otičemo, pa nam može postati teško da zakopčamo dugme na omiljenim farmerkama.

Hormonalni disbalans se usko povezuje s pojavom akni. Kada nam se poveća nivo androgena, muških polnih hormona (kojih u određenim količinama imaju i muškarci i žene), naše lojne žlezde rade više nego što bi trebalo, pore nam se zapušavaju i stvaraju se akne. Problem akni nikako ne treba rešavati u ’kućnoj radinosti’. Potrebno je, pre svega, proveriti nivo hormona i poraditi na njihovom balansu, i naći dobrog dermatologa ili kozmetičara koji će nam stručno očistiti kožu.

Poremećaj polnih i/ili tiroidnih hormona može izazvati naglo i prekomerno opadanje kose. Kosa postaje suva i krta, na šta ni jedna žena ne može ostati ravnodušna. I dok nam kosa opada, pojavljuju se obilno neželjene dlačice na pogrešnim mestima: pojačavaju se malje na nausnicama, bradi i po telu. I opet, to je znak da treba proveriti nivo polnih i tiroidnih hormona.

Progesteron nam reguliše i nivo energije i san, pa kada opadne, nastaju hronični umor i nesanica. Nizak estrogen može izazvati valunge i preznojavanje, što može dodatno ometati san, ali i izazvati glavobolje. Umor i neispavanost utiču na izgled našeg lica i pojavu tamnih podočnjaka, ali i na telo jer nam ne omogućavaju dobar nivo energije za svakodnevne aktivnosti.

Ako nam je nivo estrogena previsok, mogu se pojaviti promene na dojkama, kao što su ciste i kvržice. Veoma je bitno redovno obavljati samopregled dojki, oko 15. dana ciklusa, i odmah reagovati na svaku promenu.

Estrogen je direktno povezan sa serotoninom i dopaminom, ’hormonima sreće’. Hormonalni disbalans ide ruku pod ruku s depresijom, koja može naročito biti izražena tokom PMS-a i u menopauzi. Poremećaj polnih i tiroidnih hormona može ozbiljno ugroziti psihičko zdravlje, doneti manjak samopouzdanja i ljubavi prema sebi, navesti nas da zanemarimo fizički izgled, a u težim slučajevima čak i osnovnu ličnu higijenu.

Naše telo je savršena slagalica, ali dovoljno je da se samo jedna kockica poremeti da naruši čitavu sliku. Nigde to nije tako vidljivo kao kod hormona. Kada se hormoni jednom poremete, veoma je teško povratiti balans. Moderna medicina nam nudi zamensku hormonalnu terapiju koja može delovati dok je uzimamo, uz mnoge neželjene efekte, a kada prestanemo da je uzimamo problem se vraća. Prirodni balans možemo najbolje povratiti prirodom.

Femisan A je preparat na bazi lekovitog bilja koji, bez ikakvih neželjenih dejstava, uspostavlja hormonalni balans i rešava probleme izazvane disbalansom. Femisan A postoji u dva oblika: kapima – biljnoj tinkturi, i kapsulama koje su dodatno obogaćene zlatnom makom i cinkom.

Femisan A je neizostavni sastojak kozmetičke torbice svake žene.

Maka, super-hrana

Borovnice, losos, kurkuma, godži beri, kakao, čia seme, spanać, kefir, beli luk, avokado… Ne prođe dan a da ne naiđemo na podatke o namirnicama sa izuzetnim nutritivnim vrednostima, prepunim antioksidanata, polifenola, vitamina, minerala. Ako ih uvrstimo u redovnu ishranu, neka istraživanja kažu, smanjićemo mogućnost da obolimo od hroničnih bolesti, produžićemo život i njegov kvalitet, ređe će nas napadati virusi i lakše ćemo održavati poželjnu telesnu težinu. Takve namirnice su dobile ime – super-hrana.

Danas, više nego ikada, u našim prodavnicama možemo naći hranu iz svih krajeva sveta. Iako ne treba zanemariti ono što se lokalno uzgaja, jer je to hrana na kojoj su generacije odrasle, vredi probati i nešto novo sa druge strane planete. I upravo jedna takva super-namirnica nam dolazi iz dalekog Perua.

Zlatna maka je korenasta biljka koja se preko 3000 godina uzgaja na Andima. Koren koji liči na našu repu se bere, suši i melje.

Šta sadrži maka?

  • Preko 20 amino kiselina, od toga 8 esencijalnih
  • 20 masnih kiselina, uključujući laurinsku, oleinsku, linoleinsku, palmitinsku i stearinsku kiselinu
  • vitamine B1, B2, C i E
  • minerale: kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar, cink, mangan, fosfor, selen, sumpor, natrijum i gvožđe

Kako maka može da nam pomogne?

Maka balansira hormone, pospešuje plodnost i poboljšava muško i žensko reproduktivno zdravlje. Pomaže u smanjenju neprijatnih simptoma PMS-a, kod sindroma policističnih jajnika, jer, smatra se, balansira nivo estrogena u telu. Taj efekat se vidi i na licu, koža postaje čistija i akne nestaju. Maka je adaptogen, što znači da pospešuje regeneraciju i brzo nas oporavlja od umora. Odlična je pomoć u menopauzi kao i kod usporenog rada štitne žlezde jer podiže energiju i smanjuje depresiju. Kod muškaraca balansira nivo testosterona, pospešuje proizvodnju i pokretljivost sperme i pomaže kod uvećane prostate. Studije su pokazale da maka uspešno rešava seksualnu disfunkciju i povećava libido kako kod muškaraca tako i kod žena.

Osobe koje su redovno koristile maku u nekim studijama potvrdile su da im se povećao nivo energije, poboljšalo pamćenje i raspoloženje. Za razliku od kofeina koji brzo podigne energiju ali je odmah i spusti, maka nam energiju, ali i nivo šećera u krvi dugotrajno drži u balansu. Maka je izuzetan saveznik kod ljudi koji pate ili su skloni depresiji i teskobi. Ova biljka ima moć da reguliše rad hipotalamusa i hipofize koji su odgovorni za rad hormona u organizmu.

Maka je prirodni antioksidant. Ona podiže nivo enzima superoksid dismutaze, moćnog čistača slobodnih radikala. Takođe, maka podiže nivo glutationa, tripeptida koji sprečava oštećenja ćelija. Na taj način doprinosi sprečavanju pojave i širenja hroničnih oboljenja izazvanih lošim holesterolom i narušenom tolerancijom glukoze, jer balansira holesterol i snižava glukozu, zbog čega je idealna za osobe sa srčanim problemima i dijabetesom. Iako ne postoje poznate kontraindikacije kod upotrebe make, osobe sa ozbiljnim oboljenjima moraju se obavezno konsultovati sa svojim lekarom pre nego što počnu da je koriste.

Kako se koristi maka?

Maka je obično dostupna u prahu, i najjednostavnije je staviti kašičicu praha u smuti koji sami napravimo od voća, povrća i zelenog lisnatog povrća. Kombinacija banane, jabuke, celera, šargarepe, nekoliko listova blitve, komadića svežeg đumbira, malo bobičastog voća i kašičica make izmiksanih u blenderu garantovano će vam podići energiju i zaštititi vas od virusa čak i u vreme sezone gripa.

A postoji još lakši način, i to u sjajnoj kombinaciji. Preparat Femisan A već dugi niz godina pomaže ženama kod poremećaja organa reproduktivnog sistema, PMS-a i neplodnosti. Iako je potpuno bezbedan i nema kontraindikacija, Femisan A su kapi u alkoholnoj tinkturi na koji su neke osobe alergične. Zato smo stvorili Femisan A kapsule i obogatili ih cinkom i super koncentratom zlatne make.

Femisan A plus zlatna maka kombinuje sva izuzetna svojstva, kako već čuvenog preparata, tako i zlatne make.

Kako prirodnim putem izbalansirati hormone?

Živimo u dobu kada je sasvim normalno da nam je hrana zatrovana antibioticima, steroidima, konzervansima… Sredstva za higijenu su prepuna parabena i hemikalija koje utiču na hormonalni balans. Zatrpani smo toksičnom plastikom. U takvom okruženju teško je ostati zdrav. Srećom, takođe smo svedoci sve većeg rasta opšte svesti o važnosti povratka prirodi.

Kako da zaštitimo zdravlje? Postoje namirnice koje su ne samo zdrave, prepune antioksidanasa koji nas štite od bolesti i bogate mineralima i vitaminima, već imaju i moć da nam izbalansiraju hormone. Umesto da se trujemo prerađevinama i brzom hranom, potrebno je da se što više okrenemo ovim sjajnim izvorima zdravlja:

  • LANENO SEME. Zahvaljujući lignanima, fitoestrogenima, laneno seme nas štiti od više vrsta karcinoma, naročito raka dojke, prostate i debelog creva. Takođe, prepuno je esencijalnih masnih kiselina koje regulišu nivo holesterola u krvi.
  • KUPUSNJAČE – karfiol, brokoli, kelj, kupus, sadrže izocijanate, fitonutrijente koji smiruju metabolizam estrogena i tako sprečavaju rast tumora.
  • ZELENI ČAJ. Više studija potvrdilo je da zeleni čaj ubrzava metabolizam. Na taj način pomaže nam u regulaciji telesne težine. Višak kilograma može lako izazvati poremećaj hormona.
  • MASLINOVO ULJE. Ali ono hladno ceđeno, ekstra devičansko. Vredi dati više novca na ovakvo ulje i koristiti ga u salatama. Mononezasićene kiseline iz ovog ulja podstiču rad hormona leptina koji reguliše nivo insulina. Leptin kontroliše apetit pa je sjajan za dijete.

  • CRVENO VINO. Ali u količini od 2-3 čaše nedeljno. Polifenoli, antioksidanti iz crvenog vina čuvaju srce, sprečavaju upale i razvoj nekih vrsta karcinoma.
  • AVOKADO. Beta-sitosterol iz avokada snižava nivo holesterola u krvi i balansira nivo kortizola, hormona stresa.
  • JABUKE. Ali organske, neprskane. Kvercetin je antioksidantni flavonoid i prirodni antihistamin, što znači da nas štiti od alergija. Kvercetin ima i fitoestrogena svojstva. Jabuke će nam pomoći da duže ostanemo mladi, da sprečimo osteoporozu, srčana oboljenja, moždani udar, dijabetes i karcinom.
  • ČIA SEME. Ova žitarica bez glutena koja se nedavno pojavila i u našim krajevima, prebogata je omega 3 masnim kiselinama, zapravo smatra se namirnicom sa najvećim nivoom ovih korisnih materija, kao i najvećim izvorom vlakana. Čia stabilizuje nivo šećera u krvi, snižava krvni pritisak i reguliše metabolizam. Zato je sjajna za dijete.

  • ORAŠASTI PLODOVI. Većina orašastih plodova ima visok nivo beta-sitosterola, kao i avokado. Pored njega, prepuni su proteina, vlakana, minerala i vitamina. Badem ima sposobnost da uspori apsorpciju ugljenih hidrata i zato je dragocen za dijabetičare. Orasi sadrže melatonin, hormon koji nam pomaže da bolje spavamo.
  • SURUTKA. Izuzetno niske kalorijske vrednosti, ova namirnica nam pomaže da izgubimo neželjene kilograme, jača nam imunitet, čisti jetru od toksina, oporavlja mišiće nakon napora, a triptofan iz surutke podiže nivo serotonina i smanjuje stres.
  • BOROVNICE. Ovo bobičasto voće snižava nivo šećera u krvi i stabilizuje insulin pomoću antocijanina koji direktno utiču na pankreas.

  • CIMET. Izuzetno zdrav začin koji ima moć da kontroliše nivo insulina u krvi, tako što podstiče ćelije u mišićima i jetri da reaguju na insulin. Bitno je napomenuti da je cejlonski cimet taj koji ima posebna svojstva, pa treba obratiti pažnju prilikom kupovine da ne uzmemo indonežanski koji je najčešće u ponudi.
  • OVSENE MEKINJE. Za razliku od pšeničnih, ovsene mekinje sadrže rastvoriva vlakna, ali i hranljive materije: vitamin E, cink, selen, bakar, gvožđe, mangan i magnezijum. Sve ovo čini ih idealnom namirnicom za balansiranje nivoa šećera u krvi i smanjenje holesterola. Dobra vlakna pomažu varenje i apsorpciju korisnih materija iz hrane, i štite debelo crevo.
  • HELJDA. Heljda je odlična zamena za žitarice kod osoba koje su osetljive na gluten. Ima visok nivo proteina a nizak glikemijski indeks, pa pomaže organizmu da sporo otpušta insulin, za razliku od skrobastih žitarica. Heljda sprečava upale, alergije i sjajno čisti organizam.

  • KEFIR. Ali onaj koji napravimo sami od kefirne gljive, jer kupovni kefir često nije pravi, već napitak s ukusom kefira. Ova namirnica ima brojna blagotvorna svojstva a mogu je koristiti i osobe osetljive na laktozu, jer se kefirna gljiva upravo njom hrani. Kefir je sjajan za varenje, detoksifikaciju organizma, kod dijeta, a dokazano je da je snažan borac protiv karcinoma.
  • NAR. Ova voćka ima protivupalno dejstvo i snažan je antioksidant koji štiti od raka dojke, kože i debelog creva. Nar ima prirodne sastojke koji utiču na estradiol, hormon za koji je poznato da može izazvati rak dojke.
  • KURKUMA. Još jedan snažan začin koji je izuzetno moćan stabilizator hormona. Takođe ima moć da spreči ili smanji upalne procese u organizmu, ublaži bol i otok.
  • ĐUMBIR. Ovaj koren specifičnog mirisa i ukusa najbolji je lek protiv mučnine, kako kod putovanja ili trudnoće, tako i kod hemoterapije. Đumbir ima velika anti-oksidantna svojstva, i odličan je borac protiv infekcija, virusa i bakterija.

Pored hrane, i lekovito bilje nam može pomoći da izbalansiramo hormone. Stručno odabran skup biljaka u preparatima Femisan A i B, uspešno regulišu hormone žene. Formula u preparatu Equigal pomaže kod balansiranja nivoa insulina jer smanjuje apetit, ubrzava metabolizam i oslobađa organizam od toksina. Alfa Aktiv je preparat namenjen muškarcima koji utiče na nivo testosterona.

Uz zdravu ishranu i Herba Svet proizvode do savršenog balansa!