Zlatna tečnost

Kako bi se svi delovi našeg tela nahranili kiseonikom i važnim materijama, neophodna nam je krv koja stalno cirkuliše. Bez nje nam nema života. Krv se sastoji od trombocita, belih i crvenih krvnih zrnaca, kao i žućkaste tečnosti koja se zove krvna plazma. Krvna plazma se sastoji od vode, čak 90%, a ostatak čine hormoni, glukoza, proteini, gasovi, eletroliti, nutrijenti… Trombociti, bela i crvena krvna zrnca plutaju u krvnoj plazmi. Prosečno muško telo sadrži 5,6 litara krvi, a žensko 4,5 litara. Pola litre krvi je dovoljno da se spasi tri života. Smatra se da na svakih 8 minuta neko na svetu donira krv.

Pored ostalih minerala, naše telo sadrži i oko 0,2 mg zlata, i najveći deo njega nalazi se baš u krvi, pa možemo slobodno reći da je naša krv pozlaćena. Da je krv jedna vrlo kompleksna tečnost, potvrđuje i dug spisak činjenica o njoj. Pa da pomenemo neke od najzanimljivijih:

  • Da bi krv normalno cirkulisala, potreban je pritisak za koji je zaduženo naše srce. Kada bismo u fontanu ugradili pumpu koja radi na isti način i pod istim pritiskom, mlaz vodoskoka bi bio visok čak 9 metara.
  • Skoro 7% naše telesne težine čini krv.
  • Samo crvena krvna zrnca prenose kiseonik.
  • Kad nas ujede komarac obično kažemo da nam se baš napio krvi. Da bi nam, hipotetički, komarci posisali svu krv, trebalo bi da nas ujede 1.200.000 njih.
  • Komarci najviše vole osobe sa 0 krvnom grupom.
  • Puls je znak da smo živi, ali postoje izuzeci, kao na primer 55-godišnji Kreg Luis, kome je 2012. ugrađen uređaj pomoću kog mu krv cirkuliše telom bez pulsa.
  • Osoba koja je najduže živela bez srca bio je Sten Larkin. On je, čekajući na transplantaciju, proveo čak 555 dana bez ovog vitalnog organa. Živeo je pomoću uređaja kog je nosio svuda sa sobom u rancu. Tako je mogao čak i da igra košarku.
  • Moguće je živeti s veštačkim srcem, ali još uvek nema zamene za krv. Veštačka krv ne postoji.

  • Crvena boja krvi potiče od gvožđa. Crvena krvna zrnca sastoje se od hemoglobina, proteina koji sadrži gvožđe i koji, u kombinaciji s kiseonikom, poprima crvenu boju.
  • Količina krvi koja procirkuliše našim telom tokom 25 dana jednaka je zapremini bazena srednje veličine.
  • Moguće je izgubiti i 40% ukupne krvi i preživeti. Naravno, biće nam neophodna transfuzija.
  • Čak 21% srčanih udara događa se ponedeljkom. Smatra se da je razlog tome što se početkom radne nedelje više luči hormon stresa.
  • Ritam našeg srca nam određuje raspoloženje. Osobe nakon transplantacije srca uglavnom menjaju raspoloženje, misli, osećanja…
  • Telo odraslog čoveka sadrži 100.000 kilometara krvnih sudova. Kada bi se svi krvni sudovi poređali u jednu liniju, ona bi bila toliko dugačka da bi mogla da se obmota dva ipo puta oko Ekvatora.
  • Jedini deo ljudskog tela koji se ne napaja kiseonikom iz krvi je rožnjača. Ona kiseonik dobija direktno iz vazduha.
  • Gnoj je ništa drugo do bela krvna zrnca koja su odumrla dok su naše telo branila od infekcija.
  • Da bismo smanjili mogućnost da nas zadesi srčani udar, treba se ujutru polako razbuđivati a uveče izbegavati naporne fizičke aktivnosti.
  • Kokosova voda može da zameni krvnu plazmu jer ima sličan sastav.
  • Novorođenče u telu ima količinu krvi koja može da stane u 1 šolju.
  • Analizirajući krvne grupe supružnika, naučnici su otkrili da najstabilnije veze ostvaruju parovi sa 0 krvnom grupom, a najviše razvoda ima u kombinacijama A+AB i A+0.
  • Krvna grupa nam može predvideti zdravlje. Osobe sa 0 krvnom grupom nisu sklone kardiovaskularnim poremećajima, ali su podložne melanomu i gojaznosti.
  • Osobe s krvnom grupom A bi trebalo da obrate pažnju na holesterol, jer su posebno pod rizikom da obole od koronarnih poremećaja.

  • Osobe s krvnom grupom B su skloni dijabetesu i raku pankreasa.
  • Osobe s krvnom grupom AB bi trebalo da jačaju pamćenje i koncentraciju jer su čak za 82% pod većim rizikom da obole od kognitivnih poremećaja.
  • Crvena krvna zrnca mogu da prežive u našem krvotoku samo 120 dana.
  • Naši bubrezi svakog dana profiltriraju preko 1500 litara krvi.
  • Energetski napici utiču na ritam srca. Nivo kofeina u njima je čak 3 puta veći nego u ostalim kofeinskim napicima i može toliko nepovoljno uticati na rad srca da čak izazove epileptične napade i smrt.
  • Naučnici s Univerziteta u Torontu su došli do zaključka da dijete na osnovu krvne grupe nemaju efekta, i to su dokazali konkretnim eksperimentima.
  • U Japanu postoje posebne grane industrije za svaku krvnu grupu, ne samo za hranu već i za kozmetiku i preparate za ličnu negu, knjige, pa čak i kondome.
  • Svake sekunde u našem telu odumre preko 2 miliona ćelija krvi.
  • Jedna studija iz 2017. godine dokazala je da sportska dostignuća zavise od krvne grupe. Osobe sa 0 krvnom grupom su izdržljivije od ostalih, a naučnici među najboljim vaterpolistima nisu našli ni jednog sa krvnom grupom AB. Naravno, sve prednosti koje nosi krvna grupa važe samo uz redovne i naporne treninge.
  • Naš karakter zavisi od krvne grupe, i to je potvrđeno naučnim studijama. U Japanu se veruje da krvna grupa utiče na ličnost, poslovni uspeh i intimne veze.
  • Krv koja se dobrovoljno donira može da se čuva najviše 42 dana.

Eto koliko je naše telo kompleksno i zašto je kvalitet naše krvi bitan. Kada naš kardiovaskularni sistem ne funkcioniše kako treba, kada su nam povišeni holesterol i trigliceridi, kada nam pritisak varira ili nam je konstantno visok, onda smo poput tempirane bombe koja može svakog trenutka da eksplodira. Angina pektoris, infarkt, visok pritisak, lupanje srca, problemi s cirkulacijom… sve su to učestali problemi izazvani ubrzanim tempom života, lošom ishranom i nedovoljnim kretanjem.

Pored urednog života, za dobru krv i pravilan rad srca i krvnih sudova zadužen je i Leocardin. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji, između ostalog, sadrži i srdačicu – biljku posebno poznatu kao zaštitnika našeg kardiovaskularnog sistema. Naša najdragocenija tečnost ne može sve sama. Potrebna joj je i naša saradnja, a ponekad i pomoć prirode. Pomoć Leocardina.

Biljka za lavlje srce

Stara legenda pripoveda o rečici čije su obale bile bogato obrasle srdačicom. Stanovnici gradića kroz koji je proticala živeli su, navodno, najmanje 130 godina, a najstariji stanovnik doživeo je čak tristotu godinu.
Leonurus, u bukvalnom prevodu lavlji rep, u našem narodu poznatiji kao srdačica, spada u porodicu biljaka usnatica, a sam naziv vrste L. cardiaca govori sam za sebe. U starokineskoj medicini srdačica je imala reputaciju da produžuje život. Stari Grci su je davali nervoznim trudnicama (što je, videćemo, bilo pogrešno), i otud i engleski naziv, motherwort, majčina trava. U Evropi je oduvek bila u širokoj upotrebi, kao lek za ljude ali i za stoku. U plemenu Čiroki koristili su je za smirenje.

Kao što samo ime kaže, srdačica ima veze sa srcem. U vreme kraljice Viktorije svaki cvet imao je simbolično značenje, a srdačica je bila simbol prikrivene ljubavi. Ali ova biljka nije samo lek za emocije, već deluje kod angine pektoris, post-infarktnih stanja, smiruje i uravnotežava srčani ritam, reguliše holesterol i poboljšava cirkulaciju.

Prva zvanična kineska farmakopeja Tang Peng Ts’ao iz 659. godine naše ere spominje da je srdačica efikasna kod ’izbacivanja mrtvog fetusa i zaostale placente’. Kasnije je zaista dokazano da biljka izaziva kontrakcije materice i može izazvati pobačaj, pa se ne preporučuje trudnicama.

Ruski naučnici Maškovski i Krilov uvrstili su je u Registar medicinskih agenasa Rusije, kao biljku koja smanjuje simptome nervoze, kardiovaskularne nervoze i rane faze hipertenzije. Osim Farmakopeje Rusije, biljka je uvrštena i u Farmakopeju Evrope koja navodi da je ustaljena njena tradicionalna upotreba u smanjivanju palpitacija. Racionalna fitoterapija, priručnik za lekare i farmaceute Šulca, Hensela, Blumentala i Tajlera, takođe preporučuje srdačicu kod lupanja srca. Sokolov 1984. godine navodi kako je srdačica tri puta efikasnija od valerijane u smanjenju stresa i nervoze. Međunarodni centar za hemiju i biologiju Univerziteta u Karačiju potvrdio je da je ursolna kiselina iz ove biljke odličan inhibitor superoksida u ćelijskom sistemu.

Najdetaljnije studije uradili su Kinezi. Odeljenje za tradicionalnu kinesku medicinu Medicinskog fakulteta u Guangdžou sprovelo je 2004. godine detaljna istraživanja na pacovima kako bi se ispitao, između ostalog, anti-oksidativni efekat srdačice na rad srca pacova koji su pretrpeli infarkt miokarda. Studija je neoborivo dokazala da ekstrakt biljke uništava slobodne radikale i igra odlučujuću ulogu u zaštiti endogenoznog antioksidativnog sistema od oksidativnog stresa. Pored ovoga, studija je potvrdila i široki spektar antibakterijske, anti-inflamatorne aktivnosti, kao i veliki efekat u suzbijanju kancerogenih ćelija.

Šta je to što je lekovito u srdačici? Leonurin, alkaloid iz ove biljke, pokazao se kao uspešan inhibitor vaskularnog tonusa, jednostavnim jezikom rečeno, opušta mišiće. Tanini imaju bakteriostatičko i antioksidantno dejstvo. Acetil-holin uravnotežava krvni pritisak. Holin razlaže masnoće i usporava njihovo taloženje, a minerali poboljšavaju cirkulaciju i usporavaju starenje krvnih sudova. Ursolna kiselina čuva nerve, memoriju, stimuliše rad mišića, štiti od karcinoma i sprečava oštećenja izazvana srčanim udarom.

Srdačica, taj simbol prikrivene ljubavi, uopšte ne krije svoju ljubav prema čoveku. Tu je, svuda oko nas, vekovima na usluzi, a osim na poljima i u šumama sada je možemo naći i u laboratoriji Herba Sveta. Leocardin je stručno osmišljeni preparat koji hrani i jača srce, a pored srdačice sadrži još 5 lekovitih biljaka koje upotpunjuju njeno dejstvo. Leocardin – za lavlje srce.