Dvesta na sat

Filmska industrija nas je naučila da podsvesno zaziremo od kašlja, jer na filmu niko ne kija i ne kašlje slučajno. Tamo je i najbanalnije kašljucanje zlokobni predznak fatalne bolesti. Setimo se samo Kejt Vinslet u filmu U potrazi za Nedođijom… Obično se kašljucanje ponavlja i postepeno pojačava, da bi u nekoj sceni kulminiralo jakim napadom kašlja i krvavim ispljuvkom u beloj maramici u koju se junak zagleda s očiglednom spoznajom da je to početak kraja. Ali kada se vratimo u realnost, svako od nas se sigurno nakašlje više puta tokom dana. Bez ikakvih fatalnih naznaka…

Kada kašljemo, vazduh (a s njim i virusi) koji izbacimo iz disajnih organa kreće se prosečnom brzinom od 200 km na čas. To je brzina kojom se kreće tornado, ili ona kojom leti padobranac nakon skoka iz aviona pre nego što otvori padobran. Ali kašalj može biti i mnogo „eksplozivniji“ i protutnjati brzinom i do 480 km na čas. To je rekordna brzina koju je postigao profesionalni auto trkač Endi Volis u modifikovanom Bugatiju. Pa onda nije ni čudo što se posle jakog kašlja osećamo kao da smo preživeli zemljotres.

Ekstremni kašalj svojom silinom može da dovede do kidanja emfizemskih bula (plikova), pucanja šavova nakon operacije, slabljenja srca, nesvestice, pucanja plućne maramice, čak i preloma rebara, dok gušenje prilikom iskašljavanja krvi ili gnoja može dovesti i do smrti. Zvuči mnogo strašnije nego na filmu… Ali naravno, to su veoma retki slučajevi.

Kašalj je zapravo potpuno prirodna reakcija našeg organizma kojom se brani od nadražaja. Kašljemo spontano, uvek pri izdisaju, kako bismo uklonili ono što nam iritira disajne puteve – bilo da se radi o sekretu ili stranom telu. Kašalj je zato naš najefikasniji čistač disajnih puteva, ali ako traje duže vreme, ili ako nije u stanju da otkloni nadražaj, može ukazivati na neki poremećaj ili oboljenje.

Sam kašalj nije bolest, on samo ukazuje na neki problem: ili smo udahnuli čestice kojima mesto nije u našim disajnim putevima, kao što je prašina, polen, dim ili isparenja, koje izazivaju mehanički nadražaj receptora, ili je došlo do upale sluzokože. Kašalj može biti voljna reakcija, ali je češće refleksna. Ceo postupak uključuje prvo duboki udah, nakon čega se spajaju glasne žice, kontrahuje dijafragma, pa se potom naglo razdvajaju glasne žice, i onda sledi juriš mlaza vazduha.

Kada su naši receptori za kašalj izazvani inflamatornom stimulacijom, odnosno upalom, to je najčešće zato što je sluzokoža disajnih puteva otekla i prokrvljena više nego što treba. To se dešava kada patimo od laringitisa, bronhitisa, upale pluća, ili ako preteramo s cigaretama.

Po dužini trajanja kašalj se deli na akutni, koji traje manje od 3 nedelje, i hronični, koji traje duže od 8 nedelja. Postoji i „međufaza“, subakutni kašalj koji traje duže od 3 a manje od 8 nedelja. Akutni kašalj obično izazivaju virusne upale, a ako potraje duže od tri nedelje, to je često zato što se oporavljamo od preležanog gripa.

Hronični kašalj je čest pratilac pušača, osoba koje pate od hronične opstruktivne bolesti pluća, alergija, astme, dok u ređim slučajevima može ukazivati na tumor ili tuberkulozu. Postoji i hronični kašalj koji nema veze sa disajnim putevima, već nastaje zbog nadražaja jednjaka usled vraćanja kiseline iz želuca – takozvani GERB.

Verovatno svi umemo da razlikujemo da li je naš kašalj suv ili produktivan. Suvi kašalj obično ukazuje na virusne infekcije, grip i prehladu, dok u retkim slučajevima može biti znak karcinoma pluća i kada je jak može izazvati i plućnu emboliju. On je vrlo iritantan i iscrpljujući i tada imamo potrebu za lekom koji će ga smiriti. Suvi kašalj uglavnom posle nekog vremena pređe u produktivni. To je vlažni kašalj do kog dolazi kada su nam pluća puna sekreta, i obično prati bronhitis ili kasnije faze prehlade i gripa. On nam pomaže da izbacimo sluz iz bronhija, i zato ga nikako ne treba suzbijati već samo olakšati. Produktivni kašalj često prati stezanje u grudima i otežano, hrapavo disanje.

Iako ne treba da se prepadnemo na prvu pojavu kašlja, svakako treba da obratimo pažnju na svoje telo i sami procenimo šta nam je u tom trenutku potrebno: topao čaj, med, sirup, inhalacija, obloga ili možda poseta lekaru. Kada je produktivni kašalj u pitanju, svakako nam je potrebna i lekarska kontrola, ali ono što nam sigurno može pomoći je izdignuto uzglavlje i dosta tečnosti. I, naravno, ono što su naši stari oduvek znali: lekovito bilje i med.

Kao što mu samo ime kaže, za naše disajne puteve najbolji je Disan. To je prirodni bioeliksir koji sadrži 8 biljnih vrsta, med i vitamin C. Disan štiti disajne organe i pomaže revitalizaciju sluzokože, smiruje nadražujući kašalj, ali i jača imunitet, poboljšava perifernu cirkulaciju i čisti čitav organizam. Zato je Disan bioeliksir koga uvek treba imati u kućnoj apoteci, kao preventivu ili lek. Uz Disan, scenario kašlja se lako preokreće, a glavni junak je srećan i dugovečan.

Kako olakšati simptome alergije

Prenosimo u celosti iskustvo korisnice Disana:
“O proizvodima koji dolaze iz kompanije Herba Svet, ne treba više govoriti, oni govore sami za sebe kao i korisnici koji ih koriste. Potpuno prirodni, na bazi raznovrsnih biljaka i delova istih, najbolje iz prirode po originalnim recepturama, bez veštačkih dodataka, odlika su svih proizvoda! Iz velike lepeze proizvoda, shodno svom problemu svako je zasigurno našao svoj proizvod,  otkrio njegove blagodeti i naravno olakšao svoj problem! Da krenem od poćetka, o svom problemu, koji je zasigurno i problem mnogih, jer se svake godine javlja u sve većem broju, tj sve više ljudi ima polensku alergiju.

Tako je, reč je o polenskoj alergiji, koja je vremenski gledano prisutna od kraja februara, kada kreće da se budi priroda, mart i april kada je cvetanje u toku, rast trave, maj i jun lipe i topole, takozvane mace… ja u šali kažem jul je slobodan i prva polovina avgusta i onda nastupa naširoko rasprostranjena korovska biljka – ambrozija! Dakle ceo ovaj period me „hvata“ alergija sa smanjenim intenzitetom u maju i junu, naime lipe i topole mi ne prave toliki problem.

Kad je u pitanju polenska alergija, napada respiratorne gornje puteve, svrab, crvenilo očiju, curenje iz nosa, kijanje, jak nadražajni kašalj, grebanje i bol u grlu….Drugi naziv za polensku alergiju je – polenska groznica! Samo ime kaže, potpuno opravdava stanje. Simptomi kao i kod prehlade, gripa… s razlikom što ove izaziva virusna infekcija a polensku alergiju, spoljni činioci iz prirode, polen trave i drveća. Ove godine se polenska alergija  „poklopila“ sa pandemijom corona virusa, simptomi su bili gotovo isti, pa je kod mnogih ljudi izazvala nedoumicu i strah. A zbog vanrednog stanja i „zastoja“ u svakom pogledu, priroda je „ojačala“, probujala, pa je kod nekih biljaka i drveća koncentrat polena bio npr: kod cveta breze i polen borova 70% veći u odnosu na prošlu godinu. Sve je ovo izazvalo još veće probleme kod polenske alergije, odnosno učinilo da svi simptomi budu jačeg intenziteta.

Zašto sve ovo pišem? Iz razloga tog, što ove godine, mi je alergija bila izražajnija i jača nego ranijih godina. Još jedan vrlo bitan aspekt kad su u pitanju ne samo polenske nego i alergije uopšte je – imunitet. Što je jači imunitet, organizam se lakše brani od napada spolja! Zato, sam rešenje i spas, pronašla- naravno u Herba Svetu! DISAN biljne kapi, za olakšano disanje, čišćenje disajnih puteva i naravno jačanje imuniteta! Dakle 2 u 1! Za alergiju pravo rešenje! Naravno alergija nije tek tako prošla, ali mi je olakšalo, simptomi su bili lakše podnošljivi, s obzirom da sam imala gušenja u pravom smislu reči, korišćenjem Disana, sve je bilo podnošljivije.

8 biljnih vrsta u sastavu Disana – bokvica, bela imela, ehinacea, kopriva, tinktura matičnjaka, koren angelike, tinktura čestoslavice, koren maslačka i naravno vitamin C i med! Po originalnoj recepturi Herba Sveta –  izvučen maksimun biljne snage!

Ove biljke, kako same za sebe, a još više zajedno su detoksikatori organizma, čiste krvne sudove, disajne puteve, smiruju  kašalj!  S dodatkom vitamina C i meda jačaju imunitet!

Bioeliksir za grlo i disajne puteve! Odžačar grla – kao iz jedne reklame! Iz mog iskustva, Disan – biljne kapi su pravi prirodni saveznik u borbi protiv polenske alergije! I ne samo to, nego i pravi saveznik u toj borbi za jačanje imuniteta, jer samo jak imunitet je prava odbrana od alergija!

Moja preporuka za proleće leto i jesen, vreme polenskih alergija, je Disan! A za celu godinu, za Vaš jak imunitet – opet Disan i Herba Svet!“

Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

Prerijska krotiteljica zmija

Ako jednu biljku pustimo da nam pripoveda šta su njeni daleki koreni zapamtili, to bi otprilike bilo ovako:
Zamislite prerije Nebraske, bespregledna pusta polja i dramatične stene kao iz kaubojskih filmova. Zamislite potom Indijance, Sijukse i Ponije kako krstare tim ravnicama na svojim poludivljim konjima, pa se penju na vrh stene i osmatraju travnata polja i prašnjava brda koja se prostiru ispod nje. Kamera ih zumira odozdo dok oni veličanstveno stoje, sa sve perjanicama i ratničkim bojama, dok ih u pozadini uokviruje plavo nebo sa kog je prerijski vetar razduvao sve oblake.

Ispod njih prašnjavim, utabanim putem promiče zaprega, jarko crvena kola išarana natpisima koji samo belom čoveku imaju smisla, baš kao onom koji drži uzde, sa visokim cilindrom na glavi. Iza njega ostaje oblak prašine koji volšebno lebdi na podnevnom suncu, kao na usporenom filmu. Ali u jednom trenutku kola sa velikim drvenim točkovima zapinju o veći kamen, već trošna osovina se odvaja i zadnji točak otpada. Kola se prvo zaljuljaju i potom, uz tresak, prevrnu na bok.

Bledoliki kočijaš juri točak koji je završio negde u suvom grmlju, i kako nesreća nikada ne ide sama, naleće na zvečarku koja se, uplašena, od njega brani ujedom. Pošto je po profesiji lekar, a znamo i njegovo ime – Mejer, on je svestan da treba da podveže mesto iznad ujeda, ali i da ga u roku od par dana verovatno čeka smrt, osim ako se ne desi čudo. Došepavši do svog prevrnutog vagona seda u hlad i uzima gutljaj viskija. Kada se malo okrepio, rešio je da pregleda šta je preživelo u njegovoj putujućoj apoteci.

I dok Mejer pretura po džumbusu do kog može da dosegne u prevrnutim kolima, nesvestan je još jednog oblaka prašine koji mu se približava. Tek kada se začuje topot kopita izranja iz utrobe svog vagona, i ima šta da vidi: dva crvenokošca jezde ka njemu, dok im tobolci sa strelama i lukovi poskakuju na leđima. Mejer se uspravlja i podiže desnu ruku u znak pozdrava, dok mu hiljadu misli prolazi glavom. Ionako mu je zmija već potpisala smrtnu presudu, nema šta da izgubi.

Ali domoroci ne pokazuju nameru da ga napadnu, naprotiv. Pokazuju prstom na ujed, i Mejer shvata da su došli da pomognu. Jedan mu stavlja neki melem i uvija gležanj, dok drugi odlazi u obližnje šipražje i vraća se sa biljkom koju je iščupao iz korena, sa nekoliko purpurnih cvetića. Gestovima mu objašnjava da izgnječi biljku i promeni oblog sutradan. Plemeniti domoroci mu pomažu da popravi osovinu, vrati točak i uspravi kola. Pre nego što će nastaviti putovanje, Mejer rovari po okolnoj vegetaciji u potrazi za purpurnim cvetićima. Potom dvaput klikne jezikom i konj povlači zapregu, dok sunce iza visoke stene pravi dugačku senku na prašnjavom putu. Mejer uspeva da stigne u svoj gradić Poni (Pawnee), i to bez jakih simptoma koje je očekivao, dok sunce lagano tone iza horizonta.

I tu je kraj filma po slobodnom scenariju, ali ne i istinite priče. Oduševljen lekovitim svojstvima biljke koju je dobio od Indijanaca, Mejer pravi svoj tonik oko 1870. godine i patentira ga pod nazivom ’Mejerov čistač krvi’. Kako bi dokazao njegovo izuzetno dejstvo, pred brojnom publikom u mestima kroz koja prolazi sa svojom putujućom apotekom, namerno pušta zmiju da ga ujede i na licu mesta sanira ujed. Zato Mejerov lek ubrzo postaje popularan kao ’zmijsko ulje’.

Mejer je bio ubeđen u čarobna svojstva svog leka, ali je ipak želeo da dobije i naučnu potporu. Zato se obratio uglednim lekarima Dr Džonu Uri Lojdu i Dr Džonu Kingu koji ga nisu ozbiljno shvatili. Dr King je s podsmehom bočicu sa uzorkom ćušnuo u neko prašnjavo ćoše svoje radne sobe. Igra sudbine htela je da baš žena Dr Kinga ozbiljno oboli od karcinoma. Doktor je tražio pomoć u okviru struke i dobio najbolji mogući lek. I zaista, gospođa King je čudesno ozdravila. Kada joj je suprug ponosno rekao kako je njegov lek bio uspešan, ona se samo nasmejala i rekla da ga uopšte nije koristila. Sve vreme je uzimala tonik iz Mejerove bočice koju je doktor prezrivo odbacio.

Purpurni cvetić deo je biljke ehinacea, u Americi poznat i kao zmijski koren iz Kanzasa. Starosedeoci američkog kontineta koriste ga preko hiljadu godina, najviše kod rana i ujeda otrovnih životinja, ali i kod kašlja, zubobolje, upala, groznice, grčeva u crevima i sepse, a moderna istraživanja su pokazala da ova biljka zaista ima moć da osnaži imunitet tako što povećava broj T-ćelija, utiče na stvaranje i aktivnost makrofaga i podstiče proizvodnju interferona – proteina koji brani organizam od virusnih infekcija. Rečju: kao prirodni antibiotik, ehinacea štiti organizam od napada i uticaja stranih tela i snaži imunitet. Baš kao što je i Mejer govorio svojoj publici koja se tiskala oko putujuće mu apoteke, ehinacea je lek za sve. Moćnija je i od savremenih antibiotika koji ne uspevaju da reše problem čestih i hroničnih infekcija grla, disajnih puteva, uha, usne duplje i creva.

A priča o Kingovoj supruzi? Da, zaista ima smisla. Ehinacea kao snažan antioksidans ima sposobnost da uništava ćelije karcinoma. Ali i da ga spreči tako što efikasno čisti organizam, podstiče rad jetre, bubrega i limfotoka. Često se preporučuje osobama koje pate od progresivnih sistemskih bolesti – multiple skleroze, SIDA, tuberkuloze, leukopatije…

Kada osetimo da nas napada i lomi virus ili prehlada, bitno je da odmah reagujemo i uzmemo ehinaceu, jer tad ima najbolje dejstvo. Takođe, bitno je da koristimo kvalitetan ekstrakt i u pravoj dozi. Zato je najbolje da ga nabavimo iz pouzdanih i stručnih izvora.

U sinergiji sa vitaminom C i medom, ehinacea ima pojačano dejstvo, a kada je udružimo sa lekovitim biljem kao što su bokvica, kopriva, bela imela, matičnjak, angelika, čestoslavica i maslačak, onda dobijamo Disan – snažan bioeliksir koji jača imunitet, smiruje sluzokožu grla i nadražujući kašalj, štiti disajne organe, detoksifikuje organizam, a dodatno posebno pomaže pušačima da eliminišu negativne efekte duvana. Osim što nas snaži i jača disajne puteve, Disan umiruje i blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem.

Da je Mejer imao Disan, i Indijanci bi posećivali njegovu putujuću apoteku.

Cena vazduha

Jedna od retkih besplatnih stvari u našim materijalističkim vremenima je vazduh koji dišemo, ali ispostavlja se da na kraju ipak za njega plaćamo skupu cenu. Uz zagađenje životne sredine i plastični otpad u kome se priroda već guši, zagađenje vazduha je veliki neprijatelj na koga često ne obraćamo pažnju jer (uglavnom) nismo u stanju da ga vidimo.

U Evropi je nivo aerozagađenja visok čak i u zemljama EU koje dosta resursa troše na njegovo sprečavanje, a u našem regionu, koji je nažalost idealno tržište za automobile i uređaje koji su u EU davno zabranjeni kao ne-ekološki, i idealno tle da se bogate i moćne države reše svog otpada, zagađenje poprima vrtoglave razmere. Kada na to dodamo još naš nemar, industrijska postrojenja, grejanje na čvrsta goriva, paljenje deponija i namerno spaljivanje njiva, neće proći mnogo vremena dok zaista ne ugledamo taj vazduh.

Evropske statistike iz 2015, na osnovu podataka prikupljenih sa 2500 lokacija, kažu da je te godine na starom kontinentu došlo do čak 422.000 slučajeva prerane smrti usled izlaganja štetnim nivoima ’finih, sitnih čestica’ – fine particle matter PM2,5. To su čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara, ne vide se golim okom, a vazduh ih je prepun baš zbog gore pomenutih zagađivača. Upravo zato što su tako sitne, one plutaju po vazduhu i lako nam prodiru prilikom udaha u pluća i krvotok. Kada smo im konstantno izloženi, PM2,5 mogu imati pogubne posledice po naše zdravlje, čak i kad ne patimo od neke hronične bolesti, izazvati astmu i teža respiratorna oboljenja uključujući i karcinom pluća, ali i probleme sa krvotokom i srčana oboljenja.

Pored sitnih čestica, zagađeni vazduh sadrži i toksični azot dioksid, NO2, koji je, statistike kažu, krivac za 79.000 slučajeva prerane smrti. Ozon u prizemnim slojevima atmosfere bio je fatalan po 17.700 osoba u Evropi. Nivoi ova tri zagađivača bili su najveći u istočnoevropskim zemljama, kao i na Balkanu u Hrvatskoj, Srbiji, Albaniji i BIH, dok je Makedonija ubedljivo prednjačila u nivou PM2,5.

Po završetku leta i s dolaskom hladnijeg vremena, aerozagađenju i klima ide na ruku: dok se leti topao vazduh prirodno podiže, a sa njim i zagađenje, zimi je vazduh hladan i stagnira, zadržavajući sve otrovne gasove i čestice blizu tla. Jutarnja izmaglica je sve češće znak zagađenja, a ne romantična meteorološka pojava. Brojne studije rađene širom sveta došle su do zaključka da zagađenje može imati drastične posledice po zdravlje, ne samo postojeće već i buduće populacije naše planete.

Evo kako toksične materije u vazduhu utiču na naše zdravlje:

  • U danima povišenog aerozagađenja znatno se povećava broj slučajeva infarkta, šloga i akutnih astmatičnih napada. Tim istraživača londonskog univerziteta King’s College je izračunao da urgentni centri tada prime 231 pacijenta više zbog moždanog udara, kao i 193 dece i odraslih zbog gušenja.
  • U oblastima sa visokim nivoom zagađenja vazduha drastično je više slučajeva prevremeno rođenih i sitnijih beba. Primećeni su i slučajevi promena na placenti, koja može sadržati pod mikroskopom vidljive tragove zagađenja baš kao što se štetne čestice zadržavaju u plućima. Deca koja odrastaju u zagađenim sredinama imaju manji kapacitet pluća.

  • Najnovije studije povezuju visok nivo zagađenja sa poremećajima mentalnog zdravlja, šizofrenijom, bipolarnim poremećajem, depresijom, narušenim rasuđivanjem, psihozama, lošom produktivnošću, problemima u učenju kod dece, kao i povišenim nivoom delinkvencije. Najzagađeniji gradovi ne slučajno imaju i najvišu stopu kriminala.
  • Osim što izaziva respiratorne probleme, zagađenje utiče i na sve češću i masovniju pojavu alergija. Štetne čestice oštećuju i nadražuju sluznicu disajnih puteva, pa omogućavaju alergenima da lakše prodru u organizam i izazovu upale. U kombinaciji sa bakterijama i virusima, imunitet neminovno opada i postajemo podložniji infekcijama.
  • Eksperimenti na miševima su dokazali da nečist vazduh izaziva poremećaj metabolizma: miševi koji su tokom 10 nedelja bili izloženi zagađenom gradskom vazduhu, za razliku od onih koji su disali filtriran vazduh, brzo su dobili višak telesne masti, potkožnih i visceralnih – oko unutrašnjih organa. Ali to nije sve – dalja ispitivanja su pokazala da su postali manje osetljivi na insulin i podložni dijabetesu, i uopšte metaboličkim poremećajima. Zagađenje može da bude okidač za upalne procese koji remete hormonalni balans i, između ostalog, regulišu osećaj za glad. Deca koja rastu u visokozagađenim oblastima imaju dva puta veće šanse da budu gojazna.

Osim što direktno ugrožava zdravlje ljudi i životinja, zagađenje remeti balans eko-sistema, oštećuje vegetaciju i vodotokove. Neke vrste, poput vodenih algi, u takvoj sredini imaju manje prirodnih neprijatelja pa bujaju i narušavaju prirodnu ravnotežu. Sumpor u vazduhu može povećati kiselost u jezerima i rekama i tako uticati na vodeni svet, ali i zagaditi tlo i vegetaciju u okolini. Ozon uništava lišće drveća, a čestice iz izduvnih gasova se talože u zemlji, na usevima i vodotokovima. Masovnom sečom drveća smanjujemo prirodne načine filtracije vazduha.

Osim što je neophodno da se donesu bitni zakoni i unesu velike promene na globalnom planu, svako od nas može dati svoj mali doprinos da se smanji aerozagađenje, tako što će manje koristiti automobil, ugalj, praviti manje smeća ili zasaditi drvo. Ali svako od nas mora i da nađe načina da zaštiti svoje i zdravlje najbližih. Zato je bitno da radimo na imunitetu, jačamo organizam, zaštitimo pluća, a ako na aerozagađenje još svojevoljno dodajemo i duvanski dim, da ga se pod hitno oslobodimo. Čist vazduh je pravo svakog bića na ovoj planeti, a najveća cena koju za njega možemo platiti je naše zdravlje.

Prirodni eliminator kašlja

Kašalj je normalna refleksna radnja pomoću koje čistimo grlo od sluzi i stranih čestica koje ga iritiraju. Medicinski, postoje tri kategorije kašlja: onaj koji traje manje od tri nedelje je akutni. Ako traje između 3 i 8 nedelja, kašalj je subakutni. Ako traje duže od 8 nedelja, govorimo o hroničnom kašlju. Obično kašalj traje par nedelja i potom se smiri sam od sebe. Ali ako potraje duže, ili ako iskašljavamo krv, promuknemo ili imamo dodatne simptome poput temperature, vreme je da potražimo stručnu pomoć.

Naše telo ima prirodan način da se odbrani od čestica prašine, čađi i dima, kako bismo mogli nesmetano da dišemo. Međutim, kašalj može biti i rezultat infekcije koju uzrokuje virus, kao što je slučaj kod gripa, infekcije sinusa ili upale pluća. Tu je i pušački kašalj, koji se prepoznaje po specifičnom zvuku, i on je obično hroničan. Kašalj mogu izazvati bronhitis i astma, i tada ga je lako prepoznati jer ga prati uobičajeno ’škripanje i zviždanje’ u plućima, ili hronična opstruktivna bolest pluća. U težim slučajevima, jak kašalj, naročito onaj praćen krvavim ispljuvkom, može biti znak tuberkuloze ili karcinoma.

Kada patimo od kašlja, najbitnije je da uklonimo ono što ga uzrokuje, i da proverimo da li smo na nešto u svojoj sredini alergični: perje, grinje, prašinu, duvanski dim, buđ. Potom je važno da povedemo računa o ishrani, unosimo dosta svežeg voća i povrća i namirnica bogatih vlaknima.

Česta impulsivna reakcija kod upornog kašlja je da se samoinicijativno mašimo za antibiotik. Tokom poslednjih nekoliko decenija, potrošnja antibiotika je postala toliko učestala da je dovela do novog medicinskog problema: otpornosti na antibiotike. Danas prevladava trend da se antibiotici koriste samo u nuždi, jer je rezistencija masovna i postoji realna bojazan da osnovne bolesti više nećemo moći da lečimo u skoroj budućnosti. Upozorenja koja se na tu temu izdaju, idu dotle da se jasno predočava neizbežna post-antibiotska apokalipsa ako se sada, odmah ne preduzmu potrebni koraci.

Logičan naredni korak je vraćanje prirodi. Neke studije su pokazale da je med podjednako efikasan u suzbijanju kašlja kao i dekstrometorfan, aktivni sastojak mnogih lekova protiv prehlade i kašlja. Za razliku od dekstrometorfana, koji ima dugačak niz neželjenih dejstava, med je potpuno bezbedan i zdrav, već i za decu nakon prve godine života. Pored toga što ima umirujući efekat na grlo i disajne puteve, med ima antibakterijska i antioksidantna svojstva, što znači da može pomoći i kod bakterijskih infekcija. I, za razliku od dekstrometorfana, med je u upotrebi od davnina, i kao hrana i kao lek.

Sama činjenica da se med nikada ne može pokvariti, govori koliko je moćan. Sadrži fenole, enzime, organske kiseline i flavonoide koji deluju kao prirodni antioksidanti i pomažu nam da se izborimo sa bolestima, smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara i nekih vrsta karcinoma. Med snižava nivo lošeg holesterola, triglicerida, a podiže nivo dobrog holesterola. Iako sadrži šećere, može sprečiti nastanak dijabetesa jer ubrzava metabolizam i pomaže da održimo zdravu telesnu masu, a pritom nam daje energiju. Med ima moć da isceli rane i opekotine i da spreči infekcije. Pored antibiotskog dejstva, sprečava upale i hrani okolno tkivo. Može pomoći i kod kožnih oboljenja kao što su psorijaza ili herpes. Istraživanja su pokazala njegovu efikasnost u sprečavanju širenja ili čak uništavanja bakterija tipa E. coli i Staphylococcus aureus. Med stimuliše proizvodnju serotonina, hormona sreće, koji se potom pretvara u melatonin i omogućava nam dobar san.

Ali vratimo se kašlju. Brojne kliničke studije rađene na deci starijoj od dve godine koja su patila od kašlja, pokazale su da dve kašičice meda pred spavanje vidno smanjuju kašalj, olakšavaju simptome i poboljšavaju san, kao i da je med efikasniji od dekstrometorfana, difenhidramina i levodropropizina, koji su inače standardna terapija kod kašlja, a pritom mogu izazvati nesanicu, nervozu i hiperaktivnost. Med umiruje kašalj jer ima sposobnost da smanji sekreciju sluzi i deluje antimikrobno. Ne sme se davati samo deci mlađoj od 1 godine zbog rizika od infantilnog botulizma.

Šta još možemo dodati medu za ultrastnažan efekat protiv kašlja? List bokvice i mentol za protivupalno, antibakterijsko dejstvo i lakše izbacivanje sekreta. Ehinaceu za jačanje imuniteta. Matičnjak za opuštanje. Maslačak za bolju razmenu materija u organizmu. Koprivu za jačanje. Belu imelu i anđeliku za smirenje kašlja, astme i bronhitisa. Čestoslavicu za jačanje pluća i lakše iskašljavanje. I vitamin C koji pojačava dejstvo prostaglandinda PGE2  koji širi bronhije.

Sve to sjedinjeno s medom predstavlja idealan eliksir za zaštitu i revitalizaciju disajnih puteva, umirenje kašlja, jačanje imuniteta, ali i opšteg stanja organizma. I može se naći u jednoj staklenoj bočici Disana. Disan je prirodni bioeliksir s medom koji olakšava kašalj, umiruje sluzokožu grla i ždrela i jača čitav organizam. Osim što pomaže kod kašlja i bolesti disajnih organa, Disan je efikasan i kod pušačkog kašlja i može olakšati proces odvikavanja od duvana. Potpuno je prirodan i bezbedan, mogu ga koristiti i deca starija od 7 godina.

Med je moćan, a med u Disanu je vrhunska moć prirode.

Plantago, naše blago

Ima jedna korovska biljka o koju se svakodnevno spotičemo, kojom smo okruženi, gazimo je, i najčešće je ni ne primećujemo. A nismo ni svesni koliko može da nam pomogne.
Po mitologiji, nastala je od devojke koja je stajala uz put i čekala… toliko dugo da je pustila koren i pretvorila se u biljku krajputašicu. Kasnije je u Hrišćanstvu postala simbol staze koja vodi do Hrista. Stari Rimljani su je privijali na rane, a američki Indijanci koristili kod ujeda zmija i insekata. Plinije je pominje kao lek za čireve, stari Sasi su je smatrali jednom od devet svetih biljaka, Asteci su je redovno jeli, Galen je zapisao da list ove biljke hladi upaljeno tkivo i izvlači gnoj, kod Kineza se koristi preko 2000 godina, a u našem narodu od pamtiveka.

Bokvica, Plantago, čuvena je od davnina po svojim lekovitim svojstvima. Postoje dva lekovita varijeteta ove biljke, muška, Plantago lanceolata sa dugačkim listovima, i ženska, Plantago major, širokolista.

Jedna od najčešćih upotreba bokvice je za lečenje disajnih organa. Bokvica i med su dobitna kombinacija za suzbijanje kašlja, bronihtisa i astme. Pored toga, odlična je za zaustavljanje krvarenja i zarastanje rana, kod nateklih žlezda, desni koje krvare, zubobolje, lečenja kožnih bolesti, opekotina, modrica, promrzlina, akni, rozacee, plikova i žuljeva na tabanima i rukama, hemoroida, menstrualnih odliva, čira, visoke temperature, a ima i veoma blagotvorno dejstvo na stomak. Može se i jesti – sveža, u salati, barena uz ostalo zeleno lisnato povrće, ili se može izmiksati i piti za detoksifikaciju organizma.

Muška bokvica
Ženska bokvica

Ono što je lekovito u listu bokvice su saponini i sluz koji blagotvorno deluju na organe za disanje, ali i stvaraju zaštitni film na ranama i dezinfikuju, tanini koji pomažu da se toksini izbace iz tkiva, alatonin koji podstiče stvaranje novih ćelija što je bitno za kožna oboljenja i rane, glikozidi i antibiotici koji sprečavaju infekciju, silikatna kiselina koja pomaže u lečenju herpesa kao i kalijumova so koja pomaže u obnavljanju tkiva. Među herbalistima, bokvica je cenjena jer je jedna od retkih biljaka koja ima sposobnost da izvuče trn, prljavštinu, gnoj i infekciju iz rane.

Osim što leči plućne tegobe, bokvica je odlična i za pušače koji žele da ostave duvan, jer smanjuje potrebu za cigaretama, a istovremeno leči pušački kašalj.

Sebastian Knajp (Sebastian Kneipp), čuveni bavarski sveštenik i herbalista, opisao je krajem 19. veka kako se bokvica koristi u narodu:

 ’Kada bi se seljaci u polju posekli tokom rada, potražili bi list bokvice i snažno ga stiskali sve dok iz tog tvrdoglavog lista ne krene nekoliko kapi. Ovaj sok bi stavili ili direktno na ranu, ili bi nakvasili njime komad platna i stavili ga preko rane. Ako list nije moguće iscediti,onda ga treba istrljati dok ne postane vlažan i mekan, pa ga previti preko rane.’ Na pitanje da li postoji opasnost od tetanusa, Kneipp je odgovorio da bokvica sprečava komplikacije. ’Ova biljka sastavlja raširenu ranu kao zlatne niti, i kao što se rđa ne hvata na zlato, tako se ni nečistoće ni mušice neće hvatati na bokvicu.’

Knajp je bio veliki zagovornik primene bokvice spolja i iznutra. Propovedao je kako je najbolje biljku skupljati u proleće, gnječiti je i piti njen sok kao lek za brojne tegobe i izbacivanje otrova iz tela, ili piti čaj od sušenog lista protiv sluzi u plućima.

Dakle, od sad kada hodamo duž puteva i stazica, na ovu neuglednu biljku nećemo gledati istim očima. Bokvica je istinsko blago, a njena široka primena čini je nezaobilaznim sastojkom u kućnoj apoteci.