Tag Archives: kašalj

Cena vazduha

Jedna od retkih besplatnih stvari u našim materijalističkim vremenima je vazduh koji dišemo, ali ispostavlja se da na kraju ipak za njega plaćamo skupu cenu. Uz zagađenje životne sredine i plastični otpad u kome se priroda već guši, zagađenje vazduha je veliki neprijatelj na koga često ne obraćamo pažnju jer (uglavnom) nismo u stanju da ga vidimo.

U Evropi je nivo aerozagađenja visok čak i u zemljama EU koje dosta resursa troše na njegovo sprečavanje, a u našem regionu, koji je nažalost idealno tržište za automobile i uređaje koji su u EU davno zabranjeni kao ne-ekološki, i idealno tle da se bogate i moćne države reše svog otpada, zagađenje poprima vrtoglave razmere. Kada na to dodamo još naš nemar, industrijska postrojenja, grejanje na čvrsta goriva, paljenje deponija i namerno spaljivanje njiva, neće proći mnogo vremena dok zaista ne ugledamo taj vazduh.

Evropske statistike iz 2015, na osnovu podataka prikupljenih sa 2500 lokacija, kažu da je te godine na starom kontinentu došlo do čak 422.000 slučajeva prerane smrti usled izlaganja štetnim nivoima ’finih, sitnih čestica’ – fine particle matter PM2,5. To su čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara, ne vide se golim okom, a vazduh ih je prepun baš zbog gore pomenutih zagađivača. Upravo zato što su tako sitne, one plutaju po vazduhu i lako nam prodiru prilikom udaha u pluća i krvotok. Kada smo im konstantno izloženi, PM2,5 mogu imati pogubne posledice po naše zdravlje, čak i kad ne patimo od neke hronične bolesti, izazvati astmu i teža respiratorna oboljenja uključujući i karcinom pluća, ali i probleme sa krvotokom i srčana oboljenja.

Pored sitnih čestica, zagađeni vazduh sadrži i toksični azot dioksid, NO2, koji je, statistike kažu, krivac za 79.000 slučajeva prerane smrti. Ozon u prizemnim slojevima atmosfere bio je fatalan po 17.700 osoba u Evropi. Nivoi ova tri zagađivača bili su najveći u istočnoevropskim zemljama, kao i na Balkanu u Hrvatskoj, Srbiji, Albaniji i BIH, dok je Makedonija ubedljivo prednjačila u nivou PM2,5.

Po završetku leta i s dolaskom hladnijeg vremena, aerozagađenju i klima ide na ruku: dok se leti topao vazduh prirodno podiže, a sa njim i zagađenje, zimi je vazduh hladan i stagnira, zadržavajući sve otrovne gasove i čestice blizu tla. Jutarnja izmaglica je sve češće znak zagađenja, a ne romantična meteorološka pojava. Brojne studije rađene širom sveta došle su do zaključka da zagađenje može imati drastične posledice po zdravlje, ne samo postojeće već i buduće populacije naše planete.

Evo kako toksične materije u vazduhu utiču na naše zdravlje:

  • U danima povišenog aerozagađenja znatno se povećava broj slučajeva infarkta, šloga i akutnih astmatičnih napada. Tim istraživača londonskog univerziteta King’s College je izračunao da urgentni centri tada prime 231 pacijenta više zbog moždanog udara, kao i 193 dece i odraslih zbog gušenja.
  • U oblastima sa visokim nivoom zagađenja vazduha drastično je više slučajeva prevremeno rođenih i sitnijih beba. Primećeni su i slučajevi promena na placenti, koja može sadržati pod mikroskopom vidljive tragove zagađenja baš kao što se štetne čestice zadržavaju u plućima. Deca koja odrastaju u zagađenim sredinama imaju manji kapacitet pluća.

  • Najnovije studije povezuju visok nivo zagađenja sa poremećajima mentalnog zdravlja, šizofrenijom, bipolarnim poremećajem, depresijom, narušenim rasuđivanjem, psihozama, lošom produktivnošću, problemima u učenju kod dece, kao i povišenim nivoom delinkvencije. Najzagađeniji gradovi ne slučajno imaju i najvišu stopu kriminala.
  • Osim što izaziva respiratorne probleme, zagađenje utiče i na sve češću i masovniju pojavu alergija. Štetne čestice oštećuju i nadražuju sluznicu disajnih puteva, pa omogućavaju alergenima da lakše prodru u organizam i izazovu upale. U kombinaciji sa bakterijama i virusima, imunitet neminovno opada i postajemo podložniji infekcijama.
  • Eksperimenti na miševima su dokazali da nečist vazduh izaziva poremećaj metabolizma: miševi koji su tokom 10 nedelja bili izloženi zagađenom gradskom vazduhu, za razliku od onih koji su disali filtriran vazduh, brzo su dobili višak telesne masti, potkožnih i visceralnih – oko unutrašnjih organa. Ali to nije sve – dalja ispitivanja su pokazala da su postali manje osetljivi na insulin i podložni dijabetesu, i uopšte metaboličkim poremećajima. Zagađenje može da bude okidač za upalne procese koji remete hormonalni balans i, između ostalog, regulišu osećaj za glad. Deca koja rastu u visokozagađenim oblastima imaju dva puta veće šanse da budu gojazna.

Osim što direktno ugrožava zdravlje ljudi i životinja, zagađenje remeti balans eko-sistema, oštećuje vegetaciju i vodotokove. Neke vrste, poput vodenih algi, u takvoj sredini imaju manje prirodnih neprijatelja pa bujaju i narušavaju prirodnu ravnotežu. Sumpor u vazduhu može povećati kiselost u jezerima i rekama i tako uticati na vodeni svet, ali i zagaditi tlo i vegetaciju u okolini. Ozon uništava lišće drveća, a čestice iz izduvnih gasova se talože u zemlji, na usevima i vodotokovima. Masovnom sečom drveća smanjujemo prirodne načine filtracije vazduha.

Osim što je neophodno da se donesu bitni zakoni i unesu velike promene na globalnom planu, svako od nas može dati svoj mali doprinos da se smanji aerozagađenje, tako što će manje koristiti automobil, ugalj, praviti manje smeća ili zasaditi drvo. Ali svako od nas mora i da nađe načina da zaštiti svoje i zdravlje najbližih. Zato je bitno da radimo na imunitetu, jačamo organizam, zaštitimo pluća, a ako na aerozagađenje još svojevoljno dodajemo i duvanski dim, da ga se pod hitno oslobodimo. Čist vazduh je pravo svakog bića na ovoj planeti, a najveća cena koju za njega možemo platiti je naše zdravlje.

Prirodni eliminator kašlja

Kašalj je normalna refleksna radnja pomoću koje čistimo grlo od sluzi i stranih čestica koje ga iritiraju. Medicinski, postoje tri kategorije kašlja: onaj koji traje manje od tri nedelje je akutni. Ako traje između 3 i 8 nedelja, kašalj je subakutni. Ako traje duže od 8 nedelja, govorimo o hroničnom kašlju. Obično kašalj traje par nedelja i potom se smiri sam od sebe. Ali ako potraje duže, ili ako iskašljavamo krv, promuknemo ili imamo dodatne simptome poput temperature, vreme je da potražimo stručnu pomoć.

Naše telo ima prirodan način da se odbrani od čestica prašine, čađi i dima, kako bismo mogli nesmetano da dišemo. Međutim, kašalj može biti i rezultat infekcije koju uzrokuje virus, kao što je slučaj kod gripa, infekcije sinusa ili upale pluća. Tu je i pušački kašalj, koji se prepoznaje po specifičnom zvuku, i on je obično hroničan. Kašalj mogu izazvati bronhitis i astma, i tada ga je lako prepoznati jer ga prati uobičajeno ’škripanje i zviždanje’ u plućima, ili hronična opstruktivna bolest pluća. U težim slučajevima, jak kašalj, naročito onaj praćen krvavim ispljuvkom, može biti znak tuberkuloze ili karcinoma.

Kada patimo od kašlja, najbitnije je da uklonimo ono što ga uzrokuje, i da proverimo da li smo na nešto u svojoj sredini alergični: perje, grinje, prašinu, duvanski dim, buđ. Potom je važno da povedemo računa o ishrani, unosimo dosta svežeg voća i povrća i namirnica bogatih vlaknima.

Česta impulsivna reakcija kod upornog kašlja je da se samoinicijativno mašimo za antibiotik. Tokom poslednjih nekoliko decenija, potrošnja antibiotika je postala toliko učestala da je dovela do novog medicinskog problema: otpornosti na antibiotike. Danas prevladava trend da se antibiotici koriste samo u nuždi, jer je rezistencija masovna i postoji realna bojazan da osnovne bolesti više nećemo moći da lečimo u skoroj budućnosti. Upozorenja koja se na tu temu izdaju, idu dotle da se jasno predočava neizbežna post-antibiotska apokalipsa ako se sada, odmah ne preduzmu potrebni koraci.

Logičan naredni korak je vraćanje prirodi. Neke studije su pokazale da je med podjednako efikasan u suzbijanju kašlja kao i dekstrometorfan, aktivni sastojak mnogih lekova protiv prehlade i kašlja. Za razliku od dekstrometorfana, koji ima dugačak niz neželjenih dejstava, med je potpuno bezbedan i zdrav, već i za decu nakon prve godine života. Pored toga što ima umirujući efekat na grlo i disajne puteve, med ima antibakterijska i antioksidantna svojstva, što znači da može pomoći i kod bakterijskih infekcija. I, za razliku od dekstrometorfana, med je u upotrebi od davnina, i kao hrana i kao lek.

Sama činjenica da se med nikada ne može pokvariti, govori koliko je moćan. Sadrži fenole, enzime, organske kiseline i flavonoide koji deluju kao prirodni antioksidanti i pomažu nam da se izborimo sa bolestima, smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara i nekih vrsta karcinoma. Med snižava nivo lošeg holesterola, triglicerida, a podiže nivo dobrog holesterola. Iako sadrži šećere, može sprečiti nastanak dijabetesa jer ubrzava metabolizam i pomaže da održimo zdravu telesnu masu, a pritom nam daje energiju. Med ima moć da isceli rane i opekotine i da spreči infekcije. Pored antibiotskog dejstva, sprečava upale i hrani okolno tkivo. Može pomoći i kod kožnih oboljenja kao što su psorijaza ili herpes. Istraživanja su pokazala njegovu efikasnost u sprečavanju širenja ili čak uništavanja bakterija tipa E. coli i Staphylococcus aureus. Med stimuliše proizvodnju serotonina, hormona sreće, koji se potom pretvara u melatonin i omogućava nam dobar san.

Ali vratimo se kašlju. Brojne kliničke studije rađene na deci starijoj od dve godine koja su patila od kašlja, pokazale su da dve kašičice meda pred spavanje vidno smanjuju kašalj, olakšavaju simptome i poboljšavaju san, kao i da je med efikasniji od dekstrometorfana, difenhidramina i levodropropizina, koji su inače standardna terapija kod kašlja, a pritom mogu izazvati nesanicu, nervozu i hiperaktivnost. Med umiruje kašalj jer ima sposobnost da smanji sekreciju sluzi i deluje antimikrobno. Ne sme se davati samo deci mlađoj od 1 godine zbog rizika od infantilnog botulizma.

Šta još možemo dodati medu za ultrastnažan efekat protiv kašlja? List bokvice i mentol za protivupalno, antibakterijsko dejstvo i lakše izbacivanje sekreta. Ehinaceu za jačanje imuniteta. Matičnjak za opuštanje. Maslačak za bolju razmenu materija u organizmu. Koprivu za jačanje. Belu imelu i anđeliku za smirenje kašlja, astme i bronhitisa. Čestoslavicu za jačanje pluća i lakše iskašljavanje. I vitamin C koji pojačava dejstvo prostaglandinda PGE2  koji širi bronhije.

Sve to sjedinjeno s medom predstavlja idealan eliksir za zaštitu i revitalizaciju disajnih puteva, umirenje kašlja, jačanje imuniteta, ali i opšteg stanja organizma. I može se naći u jednoj staklenoj bočici Disana. Disan je prirodni bioeliksir s medom koji olakšava kašalj, umiruje sluzokožu grla i ždrela i jača čitav organizam. Osim što pomaže kod kašlja i bolesti disajnih organa, Disan je efikasan i kod pušačkog kašlja i može olakšati proces odvikavanja od duvana. Potpuno je prirodan i bezbedan, mogu ga koristiti i deca starija od 7 godina.

Med je moćan, a med u Disanu je vrhunska moć prirode.