Tag Archives: Leocardin

’Inemurizacija’ arterija

Iako trećinu vremena provodimo u snu, to vreme nije izgubljeno, naprotiv. Manjak sna nam crpi energiju i ugrožava zdravlje, narušava koncentraciju i imunitet. A nedavno je potvrđeno i da drastično povećava rizik od ateroskleroze.

Rezultati jedne nedavne švajcarske studije pokazuju da osobe koje praktikuju kratak popodnevni odmor, čak za 50% smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara. Istraživanje je rađeno na 3400 ispitanika starosti 35-75 godina koji ne pate od poremećaja sna. Tokom pet godina koliko je trajala studija, utvrđeno je da povremeno kratko dremanje štiti krvne sudove od stvaranja plaka i zadebljanja.

Za ovakve rezultate dovoljno je dremnuti popodne samo par puta nedeljno, a osim pozitivnog uticaja na kardiovaskularni sistem, utvrđeno je da su povremeni ’dremači’ inače zdraviji i imaju bolje organizovani stil života od onih koji svakodnevno predugo dremaju. Odmor dužine do dvadesetak minuta ’puni baterije’ a pritom ne ostavlja osećaj tromosti i opijenosti kao predugo spavanje. Nakon ovakvog odmora smo spremniji da se izborimo s radnim zadacima, kreativniji, lakše pamtimo i učimo, imamo poboljšanu motoriku, i samim tim smo pod manjim stresom.

Naravno, ovo nije jedina studija na tu temu. Slična je rađena tokom šest godina na uzorku od 23.621 grčkih ispitanika muškog pola. Ona je utvrdila da kratak odmor tri puta nedeljno smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 37%.

Druga studija iz 2015. koja se bavila uticajem nedostatka sna na endokrini sistem pokazala je da manjak sna utiče na povećanje broja proinflamatornih citokina i hormona stresa, kortizola i norepinefrina. Iako se uglavnom kategoriše kao degenerativno oboljenje, ateroskleroza se sve više posmatra kao hronična inflamatorna bolest u čijem razvoju učestvuju ćelijske imune reakcije.

Danas sve više velikih kompanija svojim zaposlenima nudi mogućnost popodnevnog odmora. Odmoran i zdrav radnik je produktivniji i dragoceniji, pa je vreme za odmor jednako važno kao i vreme za rad ili obrok. Japanci su poznati kao vredni radnici koji izgaraju na poslu, pa nije ni čudo što su tvorci fraze koja opisuje baš spavanje na poslu: inemuri. Inemuri se bukvalno prevodi kao ’spavanje tokom prisutnosti’. U kulturi koja ceni rad, inemuri je simbol vrednog i požrtvovanog radnika, i poslodavci ga čak podstiču. Japanci spavaju u vozovima, podzemnoj železnici, u kafićima, sedeći na klupi u parku, za radnim stolom… Možda je upravo inemuri razlog čuvene japanske dugovečnosti.

U vremenu kada je stres neizbežan faktor svakodnevnice, potrebno je sačuvati srce od njegovog štetnog uticaja. Japanci efikasno koriste inemuri u te svrhe, španci siestu, italijani riposo, a kinezi imaju čak ustavno pravo da nakon ručka na poslu spuste glavu na radni sto i odremaju.

Pored redovnog i adekvatnog odmora, svoje srce od umora i stresa možemo zaštititi i lekovitim biljem. Srdačica, vekovima poznata biljka kao dobar prijatelj srca, pomoću leonurina, alkaloida kog sadrži umiruje nervni sistem i uravnotežava srčani ritam, eliminišući tahikardije. Matičnjak ublažava stres, napetost, nesanicu i lupanje srca. Čestoslavica takođe umanjuje nervozu i napetost, i olakšava ulazak u san. Silicijumska kiselina iz rastavića štiti krvne sudove, valerijana i bela imela sprečavaju srčanu aritmiju i osećaj teskobe u grudima.

Sve one su sastavni deo Leocardina, prirodnog preparata iz laboratorije Herba Sveta. Leocardin hrani i jača srce, deluje preventivno ali i kao odlična pomoćna terapija nakon infarkta, kod angine pektoris, poremećaja srčanog ritma, problema s cirkulacijom i krvnim pritiskom i infekcija izazvanih Koksakijevim virusima.

Možda bismo mogli japanski inemuri uključiti i u naš jezik i običaje, a pored redovne ’inemurizacije’ uvesti i redovnu ’leokardinizaciju’. Uz takvu praksu srce nam se može uzlupati samo od iznenadne radosti.

Arterijska crna i bela lista

Jedan od najvećih uzročnika smrti prikrada se tiho i podmuklo, a kada nam da do znanja da je tu, može već biti kasno. Ateroskleroza nastaje tako što se u unutrašnjem sloju krvnog suda nakupljaju lipidi, složeni ugljeni hidrati, naslage kalcijuma, fibroznog tkiva, i vremenom se proširuju i na srednji deo zida. Ta promena se manifestuje u obliku ispupčenja, a presek joj je žućkaste boje zbog sadržaja masti i holesterola.

Arterije se vremenom sve više sužavaju, postaju krte i tvrde i protok krvi je otežan ili se može potpuno prekinuti, što, ako je zakrčenje lokalizovano u ekstremitetima, dovodi do izumiranja tkiva i nastanka gangrene – česta pojava kod dijabetičara. Tek kada naslage ili ’plak’ zakrče 50-70% arterija, nastupaju prvi simptomi koronarnih oboljenja. Tkivo ne dobija dovoljno kiseonika zbog zakrčenja arterije, što može uzrokovati anginu pektoris. Kod rupture plaka, odnosno oštećenja ’ispupčenja’ sa naslagama, dolazi do nastanka tromba koji može za posledicu imati infarkt ili šlog.

Stres, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti su samo neki od faktora rizika. Ali najbitniji je ishrana. Čest unos visokokalorične hrane prepune masti životinjskog porekla, kao i ugljenih hidrata iz prerađevina, siguran su put do ateroskleroze. I suprotno – povišeni lipidi u krvi i visok krvni pritisak mogu se značajno regulisati pravilnom i uravnoteženom ishranom.

Da vidimo prvo šta treba veoma izbegavati ili, još bolje, u potpunosti izbaciti iz ishrane:

  • Zasićene masti i holesterol iz mesa i mesnih prerađevina: masna mesa, svinjetinu, junetinu, jagnjetinu, prasetinu, pržena mesa, dimljenu slaninu, kobasice i paštete, usoljeno meso…
  • Proste ugljene hidrate koji sadrže dosta šećera: beli hleb i peciva, pite, kroasane, masna (lisnata) testa, industrijske kolače i keks
  • Brzu hranu koja je obično pržena: hamburgere, prženu piletinu, pomfrit
  • Slatkiše i slatke napitke: čokoladice, keks, industrijske cerealije koje su prepune šećera, sokove i gazirane napitke.

Ako su vam ove namirnice redovno na jelovniku, sigurno se pitate šta smete da jedete. Bez brige, spisak je dugačak, samo je potrebno malo promeniti ugao gledanja. Često je teško da izbacimo ovu hranu iz upotrebe jer nam deluje ukusno, a ’zdrava hrana’ nam je bljutava. Istina je da su gore nabrojane namirnice prepune aditiva i pojačivača ukusa koji nam uništavaju receptore, pa je potrebno vremena da nam se čulo ukusa vrati u normalu. Kada se to desi, shvatićemo da ne samo da zdrava hrana ima ukus, već je on i prelep.

Evo koja vrsta hrane čuva naše arterije:

  • Ovas. Ovsena kaša je idealan doručak, naravno, kada je napravimo sami, što je vrlo jednostavno. Recept za brzu, zdravu ovsenu kašu možete naći ovde: Ovas je dobar za vas. A zašto ovas? Bogat je rastvorivim vlaknima koji snižava nivo lošeg holesterola.
  • Pasulj i mahunarke. Pored rastvorivih vlakana, pasulj, boranija i sočivo štite arterije od oštećenja koja izaziva visok krvni pritisak. Bogati su proteinima, sadrže malo masti i obiluju mineralima koji snižavaju krvni pritisak: kalcijumom, kalijumom i magnezijumom.

  • Riba, naročito ’masna’. Losos ili skuša su bogati omega-3 masnim kiselinama koje smanjuju upale, sprečavaju nastanak plaka u arterijama i tako štite kardiovaskularni sistem. Riba treba da nam se nađe na tanjiru najmanje dva puta nedeljno.
  • Avokado. Najbolji dokaz da nisu sve masnoće loše. Mono i polinezasićene masti kojima obiluje avokado utiču na snižavanje lošeg, LDL holesterola i podižu nivo dobrog, HDL holesterola. Pored toga, avokado je bogat i vlaknima i sprečava dijabetes jer uravnotežava nivo šećera u krvi. Od avokada možete napraviti i ’majonez’, pogledajte kako: Zdravi majonez od avokada
  • Masline i ulje. Kao i dobra ulja u avokadu, ulje maslina povećava nivo dobrog holesterola jer sadrži visok nivo nezasićenih masnih kiselina. Nakon konzumacije maslinovog ulja u našem organizmu raste nivo apolipoproteina A-IV koji usporava upalne procese i nastanak plaka. Bitno je samo da koristimo hladno ceđeno, kvalitetno ulje i da ga termički ne obrađujemo.

  • Orašasti plodovi. Prepuni su zdravih masti i biljnih sterola koji sprečavaju apsorpciju lošeg holesterola u crevima. Pored toga, sadrže vitamin E, magnezijum i kalijum koji su neophodni za zdravlje kardiovaskularnog sistema. Treba ih jesti sirove i nesoljene. Zašto je orah voćka čudnovata, pročitajte ovde: Tvrd je orah, voćka čudnovata
  • Špargle. Obiluju kvercetinom, fitonutrijentom koji sprečava gomilanje plaka u arterijama. Pored toga, veoma su korisne i za urinarni sistem. Više o šparglama možete pročitati ovde: Hrana za radost bubrega
  • Lubenica. Sadrži citrulin, amino kiselinu koju telo koristi da proizvede azot oksid, a koji opušta krvne sudove i daje im gipkost. Tako nam lubenica poboljšava cirkulaciju, smanjuje upale i sprečava formiranje plaka. O lubenici možete više pročitati ovde: Puna škola đaka…
  • Integralne žitarice. Koliko su bela peciva štetna, toliko su nam cela zrna itekako potrebna i korisna. Po nekim istraživanjima, samo 10 grama integralnih žitarica na dan smanjuje rizik od kardiovaskularnih poremećaja za 14%. Pre svega, to je zahvaljujući dobrim vlaknima koja pomažu izbacivanje holesterola iz organizma, ali i korisnim bakterijama u crevima koje se zahvaljujući njima podstiču. Kako dobri ugljeni hidrati utiču na organizam, pročitajte ovde: Energija i dugovečnost

  • Krompir i slatki krompir. Iako treba zaboraviti na pržene krompiriće, krompir je dobar za krvne sudove jer je bogat kalijumom. Postoji mnogo načina da se spremi krompir na zdrav način: pečen u ljusci, baren, iseckan na kolutiće pa zapečen u rerni s minimalno ulja, pasiran… Pročitajte više o batatu – slatkom krompiru, i kako da od njega jednostavno pripremite podlogu za picu: Dobri, rezistentni skrob
  • Kakao. Kakao je prebogat flavanolima, antioksidansima koji poboljšavaju cirkulaciju, snižavaju povišen krvni pritisak i holesterol. Najbolje ga je konzumirati u što čistijem obliku, na primer u crnoj čokoladi s visokim procentom kakaa, ali još je bolje kada sami napravite svoju poslasticu: Čoko moka kolač
  • Jaja. Iako su neko vreme bila na crnoj listi, jaja su vrlo zdrava za srce. Ona povećavaju nivo dobrog holesterola u krvi, i tako sprečavaju gomilanje plaka. Zašto su jaja super hrana, pročitajte ovde: Zašto su jaja super hrana
  • Bobičasto voće. Prepuno je antioksidanasa, i samo tri porcije ovog voća nedeljno prepolovljava rizik od nastanka srčanog udara. Za to je zaslužan antocianin, biljni pigment koji širi krvne sudove i tako ih prokrvljuje.

Priroda je sve lepo smislila, a mi samo treba da prestanemo da komplikujemo. Što čistija hrana, u izvornom obliku odlična je ne samo za naš kardiovaskularni sistem, već i ceo organizam i njegovo funkcionisanje. Priroda uvek ima odgovor. Zato je tu i Leocardin, potpuno prirodni preparat na bazi 6 lekovitih biljaka, koji vraća krvni pritisak u ravnotežu, jača srce i krvne sudove, pomaže kod angine pektoris i stanja nakon infarkta, poremećaja srčanog ritma, problema sa cirkulacijom i infekcija izazvanih Koksakijevim virusima. Leocardin, za lavovsko srce!

Sklekovi za jako srce

Svakog dana u našoj zemlji pedesetak osoba doživi infarkt, od kojih, nažalost, njih petnaestak ne preživi. U najvećem broju slučajeva, uzrok infarkta je ateroskleroza koronarnih arterija koje krv provode kroz srčani mišić. Plak koji se stvara unutar krvnog suda puca, cepa ga iznutra i zatvara. Taj ’čep’, odnosno tromb blokira dovod krvi u srčani mišić – miokard, koji dvadesetak minuta nakon njegovog nastanka počinje da odumire. Osoba koja doživi infarkt oseća stezanje iza grudne kosti koje se širi i sve više pojačava ka levoj ruci, ali i niže, ka stomaku, i više, ka vilici.

Iako se još uvek ne zna zašto, infarkt preferira muškarce. Muškarci u proseku oboljevaju 10 godina ranije od koronarnih poremećaja nego žene, i pod duplo većim su rizikom da dožive infarkt. Ranije se smatralo da žene štite hormoni sve do menopauze kada im se šanse izjednačavaju, ali novije studije pokazuju da su i tokom menopauze žene pod manjim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja nego muškarci. Nažalost, infarkt se sve češće javlja kod osoba mlađih od 40 godina.

Ako obratimo pažnju na muškarce našeg podneblja, možemo primetiti da upravo sredinom i krajem tridesetih počnu da menjaju fizički opis. Većina postaje dosta inertnija i ne vodi računa o ishrani, čemu doprinosi i celodnevno, stresno radno vreme i rad za kompjuterom, što neminovno uzrokuje gojaznost, naročito u predelu stomaka. Visceralne masti su mnogo opasnije od površinskih jer direktno oblažu unutrašnje organe. Nezdrava i obilna hrana dovodi do povišenih masnoća, šećera u krvi i hipertenzije, a kada se sve to udruži s duvanom i alkoholom, rizik vrtoglavo raste.

Početkom 2019. godine grupa naučnika s Harvarda došla je do jednostavnog testa za predviđanje budućnosti muškog srca: ukoliko muškarac srednjih godina može da uradi više od 40 sklekova, tokom narednih 10 godina ima za 97% manji rizik da oboli od kardiovaskularnih poremećaja, dok 11 do 20 sklekova smanjuje rizik za 64%. ’Sklek metoda’ pokazala se kao prilično pouzdana, jednostavna, jeftina, i što iznenađuje, dosta tačnija od kardio testa na traci za trčanje. Za studiju su korišćeni zdravstveni podaci 1104 vatrogasaca, prosečne starosti 39,6 godina, koji su prikupljani od 2000. do 2010. godine.

Ova studija ističe značaj fizičke kondicije i njen uticaj na zdravlje, i savetuje lekarima da prilikom pregleda testiraju i nivo fizičke spremnosti. Pritom, fizička aktivnost treba da bude redovna i umerena, a ne samo povremena pa ekstremna, jer takva donosi više štete nego koristi: dosta slučajeva infarkta miokarda dešava se upravo nakon ekstremne fizičke aktivnosti ili stresa. Redovno vežbanje i kretanje treba da postane potreba, baš kao i hrana i voda. Nešto o čemu ne razmišljamo mnogo, već samo upražnjavamo.

Pored gojaznosti i nedostatka fizičke aktivnosti, postoje i dva faktora rizika kod muškaraca koja predviđaju da će im srce biti u problemu: nizak nivo testosterona i erektilna disfunkcija. Naravno, sva ova četiri rizika su deo istog vrzinog kola: gojazne osobe, naročito sa salom oko stomaka, često imaju nizak nivo testosterona. Erektilna disfunkcija je takođe znak upozorenja da nešto nije u redu s celokupnim kardiovaskularnim zdravljem, jer je i penis vaskularni organ. Pošto su arterije u njemu dosta sitnije nego u srcu, njihovo oštećenje se obično prvo tu pokaže, i rezultira nedovoljnom ili nikakvom erekcijom. Kada se sve to začini stresom, koji je u današnje vreme neizbežan, šanse srca se sve više smanjuju.

Uz redovno vežbanje, zdravu ishranu i pozitivan način života, za muškarce je tu i Alfa Aktiv. Ovaj potpuno prirodni preparat u obliku kapsula, osim što doprinosi održavanju normalnog nivoa testosterona i očuvanju opšteg seksualnog zdravlja, ima veoma povoljan uticaj i na kardiovaskularni sistem. Alfa Aktiv deluje kardioprotektivno, utiče na smanjenje triglicerida i povećanje HDL-holesterola (dobrog holesterola), a pomaže i u boljem iskorišćavanju energije tokom fizičke aktivnosti.

Ali to nije sve. Još jedan prirodni preparat koji hrani srce i usporava propadanje krvnih sudova je Leocardin. To su kapi na bazi šest lekovitih biljaka koje jačaju srce, balansiraju krvni pritisak, usporavaju deponovanje masnoća u zidove krvnih sudova i stvaranje plaka. Osim što preventivno daje gipkost krvnim sudovima, Leocardin je tu da pomogne i nakon što se dogode infarkt ili virusne infekcije koje slabe srčani mišić.

Vodite računa o svom srcu i ne dajte ga tek tako. Budite ponosni izuzetak od nepovoljne statistike.

Srce, srdačica, eksplozija, čokoladica

Kad odemo kod kardiologa, teško da će nam na recept prepisati čokoladu, ali baš ova namirnica, u najosnovnijoj varijanti s velikim procentom kakaa i bez šećera, može nam pomoći da sačuvamo srce i krvne sudove.

Osušena zrna kakaa izvorno sadrže 18% flavonoida, koji se, nažalost, gube u procesu spravljanja čokolade. Zato, što veći procenat kakaa u čokoladi, to bolje za srce. Zašto? Flavonoidi iz kakaa podstiču stvaranje azot monoksida u organizmu, koji opušta krvne sudove i poboljšava cirkulaciju. Azot monoksid (NO) je molekul koji omogućava da naše ćelije komuniciraju: naših čak 50 biliona (ili, po američki, triliona) ćelija ćaskaju jedne s drugima pomoću signala koji se prenose u celom telu. Osim što pozitivno utiče na srce i krvne sudove, azot monoksid nam poboljšava pamćenje, učestvuje u prenosu informacija između neurona u mozgu, jača imuni sistem, štiti od upala, pomaže san, izoštrava čula, povećava snagu i izdržljivost, pomaže rad creva…

Prilično koristan lik, taj azot monoksid… Tokom poslednjih dvadesetak godina, bio je predmet preko 60.000 kliničkih studija, a 1998. naučnici koji su otkrili njegovu ulogu u prenosu signala ovenčani su Nobelovom nagradom. Interesantno je da je Alfred Nobel, osnivač Nobelove nagrade, pre više od 100 godina koristio nitroglicerin koji mu je prepisivao lekar zbog srčanih problema. Nobel je bio sumnjičav jer je upravo on bio prvi koji je napravio kontrolisani dinamit 1866. godine, na bazi nitroglicerina. Ono što Nobel nije znao je da nitroglicerin otpušta azot monoksid koji relaksira zgrčene krvne sudove, pa se tako poboljšava protok krvi i proizvodnja kiseonika.

Endotelske ćelije, koje sačinjavaju unutrašnju površinu arterija, normalno proizvode azot monoksid, ali kada se u arterijama nataloži plak i dođe do ateroskleroze, smanjuje se i sposobnost proizvodnje ovog korisnog molekula. Iz tog razloga, kardiolozi prepisuju nitroglicerin osobama pod rizikom da dožive srčani ili moždani udar, baš kao nekada Alfredu Nobelu. I tako, za razliku od dinamita, azot monoksid sprečava eksploziju našeg srca.

Ali nitroglicerin nam neće biti potreban ako svakog dana pojedemo po kockicu crne, najcrnje čokolade. Osim što ćemo uživati, flavonoidi iz kakaa će svojom magijom aktivirati azot monoksid, što će rezultirati vazodilatacijom – širenjem krvnih sudova. Širi krvni sudovi podrazumevaju bolji protok krvi, a samim tim i niži krvni pritisak. Tako će krv lakše doći ne samo do srca, već i do mozga, što stimuliše razvoj novih krvnih sudova i rast nervnih ćelija. U takvoj sredini nema mesta za neurodegenerativna oboljenja, kao što je Alchajmerovo. Ako vam neko krije čokoladu u kući, to sigurno neće biti Alchajmer.

Šalu na stranu, svi znamo da je bolje sprečiti nego lečiti, a kada je čokolada u pitanju, verovatno nam neće biti teško da se nateramo da redovno uzimamo ovaj ’lek’. Prava crna čokolada, bogata flavonoidima i polifenolima, stimuliše rad jetre i otpuštanje insulina, pa nam pomaže i da se zaštitimo od dijabetesa. Ali, kao i svaki lek, treba je uzimati u malim dozama.

Osim u kakau, azot monoksid možemo dobiti i iz biljaka, kao što su spanać, zelena salata, potočarka, celer, cvekla… Postoji još jedna biljka, čija je lekovitost poznata širom sveta, što je potvrđeno brojnim kliničkim ispitivanjima tokom poslednjih decenija. Srdačica, Herba Leonuri, u našem narodu je poznata kao biljka koja štiti srce, a veoma je cenjena i u tradicionalnoj medicini Dalekog istoka. Studije koje su, između ostalog, rađene na Univerzitetima u Singapuru i Japanu, dokazale su da srdačica ima antioksidantivno i kardioprotektivno dejstvo kod ishemije miokarda. Ove in vivo studije su po prvi put dale jasni dokaz da srdačica obezbeđuje sličnu ili bolju antioksidativnu zaštitu od standardnih terapija, uključujući i askorbinsku kiselinu (jednu od komponenti vitamina C). Srdačica, pokazalo se, ima sposobnost da smanji oštećenja nakon infarkta miokarda, naročito u akutnoj fazi.

Srdačica, bogata flavonoidima, opušta krvne sudove, umiruje nervni sistem, uravnotežava srčani ritam, snižava i balansira krvni pritisak, ublažava i eliminiše tahikardije, a posebno je korisna nakon infarkta ili virusnih infekcija koje slabe srčani mišić.

Pored srdačice, priroda je bogata mnogim biljkama koje umiruju i štite srce i krvne sudove: rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica, bela imela… I sve one se mogu naći u jednoj bočici: Leocardinu. Leocardin je prirodna formula koja nam može pomoći kod angine pektoris, stanja nakon infarkta, infekcija izazvanih Koksakijevim virusima, poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola, problema s cirkulacijom i krvnim pritiskom.

Kada uz doručak popijemo 30 kapi Leocardina rastvorenih u pola čaše vode, i pojedemo kockicu crne čokolade, spremni smo za nove izazove uz mnogo energije, ali staloženog srca i uma. Garantovano bez eksplozije.

Srce voli siestu

Tokom letnjih vrelina, srce mora da pumpa jače i sprovede više krvi u kožu kako bi se telo rashladilo. Istovremeno, mora da snabdeva krvlju i mišiće. Da zlo bude gore, kada nam je veoma vruće, pojačano se znojimo i gubimo tečnost i elektrolite. To dovodi do pada srčanog pritiska i dodatno ubrzava rad srca. U ekstremnim situacijama, kada doživimo toplotni udar, može doći čak i do oštećenja srca. Temperatura je, dakle, vrlo bitan faktor koji utiče na srčani ritam.

Ako već imamo neko srčano oboljenje ili povišeni holesterol, jasno je da smo pod većim rizikom. Kada srce kuca jače da bi brže pumpalo krv i rashladilo telo, arterije koje su sužene zbog holesterola mu to znatno otežavaju. Neki lekovi, kao što su beta blokatori ili diuretici, mogu usporiti rad srca ili ubrzati dehidraciju. Antidepresivi i antihistaminici mogu blokirati proces znojenja.

Ali čak i ako smo potpuno zdravi, treba da osvestimo potrebe sopstvenog tela na visokim temperaturama. Na primer, često smo toliko okupirani poslom i obavezama da i zaboravljamo da smo žedni. Neki od simptoma dehidracije su glavobolja, vrtoglavica, grčevi u mišićima, osećaj slabosti, mučnina i taman urin. Slični su i simptomi toplotnog udara koji dodatno mogu podrazumevati i povišenu telesnu temperaturu, iracionalno ponašanje, ekstremni osećaj konfuzije, crvenilo kože, dahtanje, slab puls, pa čak i gubitak svesti.

Ako ste srčani bolesnik posebno je bitno da posmatrate kakve vam signale šalje telo. Nikako ne treba čekati da se toplotni udar desi, već ga treba unapred izbeći ili makar sprečiti na pojavu prvih simptoma. Pre svega bitno je znati da se prirodi moramo prilagoditi, a ne pokušavati da je nadmudrimo, jer to je igra u kojoj nemamo šanse. Kada živa u termometru skoči, treba se pridržavati sledećih smernica:

  • Izbegavati naporne fizičke aktivnosti. Vežbanje, baštovanstvo, šetnje, bilo koje aktivnosti koje inače sprovodimo, treba praktikovati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.
  • Umereno rashladiti prostoriju u kojoj boravimo, pomoću ventilatora ili klima uređaja, i tuširati se povremeno mlakom vodom. Povremeno je dobro staviti mokar hladan peškir (nije loše imati ga u frižideru) ispod pazuha, na prepone ili vrat.
  • Piti dovoljno tečnosti, posebno čiste vode. Najbolje je popiti 2 čaše vode na svakih sat vremena. Treba izbegavati sokove, posebno gazirane koji su puni šećera, jer oni usporavaju protok tečnosti iz stomaka do krvotoka. Naročito treba izbegavati napitke koji sadrže kafein, tein i alkohol jer mogu pojačati dehidraciju. Idealan napitak je voda sa malo sveže naceđenog limuna.

  • Obroci treba da budu lagani i manji kako se ne bi preopteretio želudac. Najbolje je jesti hladne ili mlake supe, salate od svežeg povrća i sveže voće. Tako ćemo uneti i dovoljno elektrolita koje gubimo znojenjem.
  • Oblačiti laganu odeću koja omogućava cirkulaciju vazduha, najbolje pamučnu, a napolju nositi šešir i duge rukave. I obuća treba da ’diše’ kako bi se smanjilo znojenje stopala.
  • Ako smo primorani da budemo napolju tokom najtoplijeg dela dana, treba da izbegavamo direktno sunce, već da potražimo senovita mesta.
  • Srčani bolesnici bi trebalo da se konsultuju sa svojim kardiologom o eventualnoj promeni terapije jer neki lekovi mogu pojačati telesnu reakciju na visoke temperature i vlažnost vazduha.

Uostalom, najbolje je učimo od onih koji su život na vrućini doveli do savršenstva. U Španiji, tokom najtoplijeg doba dana, vekovima se praktikuje siesta. To je tradicionalni kratki odmor koji podrazumeva lagani obrok i petanestominutnu ’dremku’. Ovaj običaj zapravo potiče od starih Rimljana gde bi se ’u šesti čas’, što je naših dva popodne, prestajalo s radom i odmaralo.

Siesta u Španiji nije luksuz, već životna potreba koja ima niz naučno dokazanih koristi. Ona nam pomaže da prikupimo energiju i snagu, kako fizičku tako i mentalnu. Siesta dokazano opušta srce i sprečava njegovo opterećenje. Kratka dremka opušta celi organizam, pored srca i mišiće i kičmu i često je mnogo efikasnija od lekova protiv bolova. Nakon nje imamo bolju koncentraciju, reflekse i razmišljamo bistrije. Prija i stomaku kome je potrebno više kiseonika za varenje, pa nam na taj način održava zdrav metabolizam i štiti nas od gojaznosti. Zahvaljujući siesti i noću ćemo bolje spavati – ponekad nas premor sprečava da uveče kvalitetno zaspimo. Pored srčanih bolesnika, siesta je naročito korisna deci i starim osobama.

Kao i sa svim stvarima u životu, i sa siestom ne treba preterivati. Idealno trajanje ovog odmora je od 20 do 40 minuta. Sve preko toga može poremetiti normalni ritam spavanja. Pored svega ovoga, i lekovito bilje može biti prijatelj vašeg srca. Srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela mogu vam pomoći ako patite od angine pektoris, ako se oporavljate od infarkta, kod poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola i krvnog pritiska, loše cirkulacije ili infekcija izazvanih Koksakijevim virusima. Ne morate da idete na planine i proplanke da biste ih ubrali, jer je Herba Svet to već uradio i osmislio Leocardin – tinkturu sa idealnim dozama svake biljke. Kada upeče zvezda, obogatite svoju siestu čašom vode s 30 kapi Leocardina pre obroka, i srce će vam biti zahvalno.

Pitaće te starost gde ti je bila mladost

Kada smo mladi i u punoj snazi, ni na pamet nam ne pada da nekim navikama ugrožavamo sopstvenu budućnost. Mladost je po prirodi drska, ubeđena da će večno trajati. To je vreme kada želimo da se pokažemo u najboljem svetlu, bitno nam je kako izgledamo i spremni smo na velike rizike da bismo se svideli okolini.

Kada dostignemo četrdesetu, a ponekad i ranije, svi naši poroci i bezobziri prema sebi počinju da se ispoljavaju. Onda saznamo kako je komšija, ’mlad čovek’, samo kolabrirao na terenu dok je u parkiću igrao košarku s društvom, hitna pomoć je došla prekasno. Srce. Ili kako je prijateljica, vršnjakinja, iznenada završila na intenzivnoj, moždana aneurizma… I tada se malo uplašimo, ali i dalje verujemo da su to stvari koje se dešavaju drugima. Sve dok i mi ne popijemo šamar.

Činjenica je da veliki broj faktora rizika za srčana oboljenja naglo raste kada pređemo četrdesetu, uključujući visok krvni pritisak, holesterol, dijabetes i gojaznost. Sve su to snažni okidači kardiovaskularnih problema. Srećom, ako se na vreme osvestimo, možemo lako i brzo preokrenuti situaciju u svoju korist. Čak i ako u četrdesetim i pedesetim godinama napustimo loše navike, imamo velike šanse da da nas srce i krvni sudovi posluže tokom narednih decenija.

Kada pređemo četrdesetu, metabolizam se usporava i dosta smo skloniji gojenju. Dobro je povremeno stati na vagu, jel kilogrami mogu da nam se prikradu a da toga ni ne budemo svesni. Pritom, u tim godinama salo počinje da se taloži na mestima na kojima ga ranije nismo imali, i uglavnom se koncetriše u trbušnom pojasu i u vidu dubinskih, visceralnih masti koje su posebno pogubne po kardiovaskularni sistem. Često se tokom prelaza u ovu novu fazu života ljudi osećaju kao da su se odjednom obreli u nekom drugom, nepoznatom telu. Pravila koja su do tada važila više ne važe, a na nama je da osmotrimo i oslušnemo svoje telo i prilagodimo se novonastaloj situaciji, jer se obrnuto sigurno neće dogoditi.

Stručnjaci za nutricionizam kažu da je najbolji način ishrane za kardiovaskularni sistem mediteranska dijeta. Osim što treba da obratimo pažnju na to da ne jedemo prženu hranu bogatu trans mastima, potrebno je i da kontrolišemo porcije. Često prejedanje lako ulazi u naviku i u jednom trenutku imamo osećaj da više ne možemo bez velikih količina hrane. Što više jedemo, više nam se traži, kao da smo na drogama. Jedna porcija hrane ne treba da bude veća od stegnute pesnice, umesto crvenog mesa bolje je odabrati piletinu ili ribu, a umesto putera – maslinovo ulje. Kada osetimo glad a nije vreme obroka, najbolje je da popijemo čašu vode i sačekamo. U takvim situacijama shvatićemo da smo zapravo žedni, a ne gladni.

Kada smo mladi i zdravi, lako nam je da ispoštujemo niz dnevnih obaveza i da dodatno prihvatimo više društvenih događanja tokom večeri. Kako vreme prolazi, shvatamo da nam je prenaporno da svakog dana iskombinujemo i obaveze i druženje, i često smanjujemo aktivnosti na uštrb druženja. Ono čega moramo biti svesni je da posao nećemo imati ceo život, ali da su nam prijatelji neophodni. Istraživanja kažu da manjak društvenih kontakata povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja za 29%. Pritom, treba imati u vidu da porodica i prijatelji nisu isto. Deca rastu, odrastu i imaju svoj život, partneri mogu dolaziti i odlaziti, ali prijatelji su ti koji treba da budu konstanta u našim životima. Zato, uporedo sa svojim zdravljem treba da negujemo i prijateljstva i uvek odvojimo vremena za druženje.

Želja za lepo izvajanim telom će nas često navesti da vežbamo više i napornije nego što je to ne samo potrebno nego i dobro. Fizička aktivnost je neophodna, ali njen manjak, baš kao i višak, može da nam škodi. Idealno je da vežbamo oko 45 minuta na dan, tri do četiri puta nedeljno, kao i da svakodnevno obavljamo lagane fizičke aktivnosti poput šetnje ili penjanja uz stepenice. Neophodno je da uočimo sopstvena ograničenja i da ih poštujemo. I način vežbanja se s godinama menja, pa dok smo ranije uživali u intenzivnim aerobnim vežbama, kasnije će nam više prijati lagane vežbe snage i dosta istezanja.

Mladost često shvata stres kao izazov i voli da mu prkosi, ali dođe trenutak kada potrošimo mehanizme. Stres nikako nije dobar za srce, i potrebno je da nađemo načina da ga izbegnemo. Ako nam je vožnja do posla i klackanje po kužvi u sred leta ili tokom vejavice stresna, bolje je da se opredelimo za gradski prevoz. Ako nam je posao stresan i previše zahtevan, potrebno je da preispitamo šta nam je bitnije, da nas šef pohvali ili da sačuvamo zdravlje. To, naravno, ne znači da treba da zabušavamo, već da ispravno postavimo sebi prioritete.

Alkohol i cigarete su pogubni po naš kardiovaskularni sistem. Što pre ih napustimo, ili svedemo na minimum, to ćemo bolje sačuvati zdravlje. Ako nismo u stanju da se disciplinujemo, treba da potražimo pomoć. A čak ikad ne uspemo iz prve, treba da se podsetimo statistike: prosečna osoba koja je konačno uspešno ostavila duvan, pre toga je pokušavala 7 do 10 puta. Upornost nam može spasiti glavu.

Za snažno, lavlje srce, tu je i Leocardin. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji hrani i jača srce. Leocardin pomaže i pospešuje oporavak nakon infarkta i štiti srce tokom virusnih infekcija koje mogu oslabiti srčani mišić. On uravnotežava pritisak i srčani ritam, usporava starenje krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju. Leocardin – da starost ne pita gde mu je bila mladost…

’Slomljeno srce’ nije samo fraza

Hobotnice su pripadnici porodice glavonožaca, i ubrajaju se u najpametnije stanovnike morskih dubina. Teško ih je nadmudriti, a pošto nemaju skelet, lako se provlače i kroz najmanje šupljine. Ipak, čovek je smislio kako da im doskoči i na jednostavan način ih dopremi na trpezu. U Japanu je lov na hobotnice vrlo rasprostranjen, godišnje se ulovi oko 45.000 tona, i to pomoću lukavstva. Japanci koriste posebne zamke, takocubo. Na prvi pogled nije baš jasno kako pomoću jedne obične posude, koja liči na ćup ili vazu, uspevaju da nadmudre pametne glavonošce. Proces lova ide otprilike ovako: u more se do dna spušta veći broj takucobo ćupova. Hobotnice se vrlo rado ‘useljavaju’ u njih jer se tu osećaju zaštićeno i ušuškano.

Kada se hobotnica potpuno opusti u svom novom domu, negde pred zoru, lovac se vraća do mesta gde su postavljene zamke, privezane konopom za bovu koja pluta po površini. Konop se namotava na čekrk i ‘stambeni takocubo kompleks’ naglo izvlači na površinu, sa sve uspavanim hobotnicama koje su verovale u bezbednost svog novog doma. Ribar vadi iz ćupova hobotnice, sada već jarko crvene boje – ove životinje imaju sposobnost da promenom boje kože izražavaju svoja osećanja i stanja. Jarko crveno znači da je veoma ljuta, a verovatno i izneverena. Verovala je da je našla toplinu i ljubav, kad ono… prevara! Inače, hobotnice su poznate po tome što se pare samo jednom tokom svog kratkog života, veoma požrtvovano čuvaju jaja koja polože i nadgledaju izleganje mladunaca, tokom tog perioda uopšte ne jedu, da bi na kraju i uginule.

Ribarski brod i takocubo posude na obali

Na šta vas podseća ova priča? Ako vam je slomljeno srce palo na pamet, niste jedini. Šta više, takocubo je ušao i u medicinsku terminologiju: takocubo kardiomiopatija označava stanje srčanog mišića nakon ekstremnog emotivnog stresa. Ovaj sindrom su prvi put opisali japanski stručnjaci devedesetih godina prošlog veka, a preko 90% slučajeva bile su žene zrele dobi: 58-75 godina starosti. Čak 5% žena sa ovim poremećajem je prvobitno dobilo dijagnozu srčanog udara.

Šta se dešava kada patimo od takocubo kardiomiopatije? Simptomi koje možemo osetiti su bol u grudima i zadihanost, pad krvnog pritiska, a EKG može pokazati nalaz jednak srčanom udaru, sa elevacijom ST segmenta. Leva srčana komora deluje uvećano i oslabljeno. Takocubo se javlja kao rezultat velikog emotivnog ili fizičkog stresa, nakon teške bolesti, gubitka voljene osobe, elementarnih nepogoda – zemljotresa, poplava ili požara, ekstremnog straha ili treme, žučne svađe i situacije nasilja u porodici, ili finansijskog kraha. Ovom sindromu su sklonije starije žene usled smanjenog nivoa estrogena nakon menopauze, što su dokazali i eksperimenti na pacovima.

Smatra se da iznenadni upliv velike količine hormona stresa ima moć da u trenutku šokira srce i izazove promene u ćelijama mišića ili krvnih sudova i tako parališe levu srčanu komoru. Na rendgenu leva komora izgleda uvećano, i neodoljivo podseća na takocubo ćup, po kome je ovaj sindrom i dobio ime. Ova abnormalnost obično sama prolazi nakon mesec ili dva, mada je kod 20% pacijenata utvrđen i prestanak rada srca, a u ređim slučajevima ostaju posledice u vidu aritmije ili rupture zida srčane komore.

Dakle, slomljeno srce nije samo fraza, naše emocije i telo su u čvrstoj sprezi. Kada smo zaljubljeni i ushićeni, telo luči hormone sreće – dopamin i oksitocin. Kada se sreća preokrene pa doživimo emotivni krah, telo hormone sreće zamenjuje hormonima stresa – kortizolom i adrenalinom. Trudeći se da nas zaštiti, naš mozak, pod dužim uticajem hormona stresa, izvodi mali trik: smanjuje nam sposobnost pamćenja. Pod uticajem hormona stresa opada nam i imunitet, telo proizvodi manje belih krvnih zrnaca, pa smo podložniji bolestima i infekcijama. Uz oslabljeni imunitet ide i poremećaj rada digestivnog sistema, i zato kada smo nesrećni žudimo za slatkišima, testom i masnom ili slanom hranom. Između ostalog, kortizol je odgovoran za stvaranje masnih naslaga u trbušnoj regiji. A sada znamo da nam može i fizički oštetiti srce.

Maria Callas kao Madam Baterflaj

I za kraj, kada smo kod slomljenog srca i Japanaca, ne možemo a da se ne prisetimo i Madam Baterflaj, heroine čuvene Pučinijeve opere. Ona ne samo da je imala ekstreman takocubo sindrom, već je na kraju i sama presudila svom srcu, probovši ga bodežom. Iako nežno kao leptir, naše srce je jače nego što mislimo, i u stanju je da izdrži velike napore. Naravno, ekstremne stresne situacije ne možemo uvek kontrolisati, one se jednostavno dese. Ono što možemo, jeste da analiziramo svoja osećanja i simptome i posegnemo za zdravim rešenjima. Zato je tu Leocardin. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji hrani i štiti srce. Leocardin balansira krvni pritisak, snižava loš holesterol, smanjuje mogućnost srčanog napada i pomaže kod oporavka nakon njega.

Leokardin, za srce nežno kao leptir, a snažno kao lav!

Veronika, vrlina puna

Kada bi hteli da nešto pohvale, stari Rimljani bi govorili da je vrlo kao veronika – prepuno vrlina, dobrih osobina. Rimljani su na biljku veroniku, kod nas poznatiju kao čestoslavica, nabasali prilikom osvajanja Evrope. Među germanskim i keltskim plemenima je bila veoma cenjena, pa se ubrzo našla i u rimskoj farmakopeji gde je zauzela počasno mesto, kao ’lek sveta’, lek za sve. Po Pliniju, veronika je zapravo betonica, ona koja potiče od keltskog plemena Betonaca. Ali poreklo reči veronica je latinizovan oblik grčkog vereniki – ona koja donosi pobedu. I naš naziv čestoslavica asocira na slavu, i jednako glorifikuje ovu biljku.

U Engleskoj se zove speedwell, od arhaičnog speed u značenju bujati, napredovati, a naučno ime veronica dobila je pre pola veka, i to po svetici koja je presrela Hrista dok je nosio krst na putu ka Golgoti, i svojom maramom mu obrisala znoj i krv sa lica. Veronikina marama je u tom trenutku na sebi zadržala obrise Hristovog lika – vera iconica – pravi, istinski lik, i ta scena je čest hrišćanski motiv na bezbrojnim slikama i ikonama. Nemci, kod kojih se čestoslavica koristi od davnina, je zovu ’nagradom časti’, biljkom koja briše zaborav, pa su u Srednjem veku vitezovi često nosili venčiće u koje su upleteni njeni cvetići kao spomen na velike viteške poduhvate.

Kakvo god da je poreklo imena veronike, očigledno je mnogim narodima bila i inspiracija, i lek. I u našoj tradicionalnoj medicini čestoslavica zauzima cenjeno mesto i koristi se vekovima za lečenje raznih oboljenja i stanja. Čaj od veronike sadrži tanine, i ima gorak ukus, pošto je prirodni astringent –ima sposobnost da skuplja pore i tkiva. Tokom 19. veka u Francuskoj se zbog ukusa koristio kao ’sirotinjski čaj’, zamena za crni čaj kog su zvali Thé d’Europe – evropski čaj, baš kao što se i cikorija koristi kao zamena za kafu. Ali baš te gorke materije koje joj daju ukus, doprinose i njenoj lekovitosti. Pored njih, tu su i brojne organske kiseline, polifenoli, smole, saponidi, glikozidi, etarska ulja, ali i vitamini: C, K i E.

Upravo su tanini iz veronike pomogli španskom kralju Karlu V da olakša nesnosne bolove od kojih je patio usled gihta. Ova biljka čisti krv i okrepljuje, smanjuje upale, bol u zglobovima, smiruje iritacije kože pa je sjajna kod ekcema i staračkog svraba, umiruje želudac i pomaže varenje. Veronika je sjajna i kod problema s nervima, umiruje organizam i psihu, uveče opušta i olakšava ulazak u san, otklanja depresiju, a pravi je prijatelj zaboravnih. Sadrži manitol koji poboljšava memoriju, povoljno utiče na centralni nervni sistem i otklanja nesvesticu – zato se veronika koristi i za preventivu i lečenje Parkinsonove bolesti.

Još jedno povoljno dejstvo veronike je na urinarni trakt: ona pomaže rad bubrega i izbacivanje peska, leči infekcije i podstiče drenažu. Dobar je čistač pluća, koristi se za iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća kod niza respiratornih oboljenja, olakšava bol u grudima, i pomaže pušačima kod pušačkog kašlja. Moderna medicina testirala je dejstvo veronike na čir: u studiji koja je rađena na pacovima, potvrđeno je značajno ulcerogenično dejstvo ove biljke – ona leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i podstiče regeneraciju sluzokože organa za varenje.

I na kraju, veronika nije inspiracija samo u religiji, viteštvu i fitofarmaciji. Ušla je i u modernu književnost preko Deane Rejborn, američke spisateljice koja je osmislila serijal romana i smestila ih u viktorijansko doba. Sve to ne bi bilo ništa čudno da se glavna junakinja ne zove baš – Veronica Speedwell. Njeno ime bismo mogli da prevedemo kao Veronika Čestoslavić. Ona je biolog, pasija su joj leptiri, putuje svetom i istražuje, i usput rešava zamršene misterije.

Pa, eto ideje da iskombinujete lepo i korisno, skuvate jedan čaj od veronike i pijuckate ga dok čitate o avanturama Veronike Čestoslavić. A možete i prečicom: veronika ulazi u sastav tri preparata HerbaSveta: u Nefrovitu čisti urinarni trakt, uklanja upale i pesak, u Leocardinu umanjuje nervozu i napetost i tako štiti srce i arterije, dok u Disanu pomaže iskašljavanje i otklanja bol u grudima. I za razliku od romana Deane Rejborn, u HerbaSvetu nema misterije: sve je jednostavno i dostupno.

 

Holistički pristup holesterolu

Kada ste poslednji put kontrolisali holesterol i trigliceride? Sve osobe starije od 20 godina treba da urade ovaj jednostavni test iz krvi najmanje jednom u pet godina. Sa godinama holesterol raste, pa ga je potrebno kontrolisati češće. Što niži holesterol, to manja mogućnost srčanog udara i koronarnih bolesti.

Normalni nivo ukupnog holesterola je do 6,2, a poželjni do 5,2. Normalni nivo triglicerida je do 2,2, poželjni do 1,7. Dobri rezultati su znak da vodimo računa o sebi, svojoj ishrani, telesnoj težini i fizičkoj aktivnosti.

Šta ako rezultati pokažu nezadovoljavajući nivo holesterola i triglicerida? To je znak da treba da promenimo navike. Pre svega one u ishrani. Potrebno je da smanjimo unos:

  • Punomasnih mlečnih proizvoda, pavlake, putera, sladoleda, jakih sireva
  • Iznutrica kao što su džigerica, bubrezi i sl.
  • Industrijskih mesnih prerađevina, kobasica, salama, parizera, viršli, pašteta…
  • Masnih komada mesa, i mesa sa većim sadržajem masti, kao što je tovljena guščetina i pačetina
  • Pržene hrane, prženih krompira, testa, mesa…
  • Sve hrane koja sadrži zasićene i veštačke, biljne masti.

Potom, potrebno je da promenimo način na koji pripremamo hranu. Umesto prženja u dubokom ulju, treba da namirnice pečemo, kuvamo, dinstamo ili grilujemo na minimumu masnoće. Umesto svinjske masti i rafinisanih ulja, treba se opredeliti za nerafinisano suncokretovo ulje, ulje avkoada, hladno ceđeno maslinovo ili ulje od koščica grožđa. Kada biramo komad mesa u mesari, treba da se mašimo za onaj sa najviše krtine, a najbolji izbor je bela piletina ili riba. Ako stavljamo meso u marinadu, nikako ne treba da ga natapamo u ulju, već pre u vinu i začinima. Od mlečnih proizvoda treba izabrati mladi sir sa manje masti, jogurt i kefir. Na salate ne treba stavljati jake i masne prelive s majonezom, već samo malo maslinovog ulja i limunovog soka.

Postoji i hrana koja nam može pomoći da snizimo nivo lošeg (LDL) holesterola. Kašičica mlevenog lanenog semena u šolji jogurta ili u kaši treba da nam postane redovna navika, kao i što veći unos hrane bogate rastvorivim vlaknima: ovsa, ječma, raži, pasulja, jabuka, suvih šljiva, bobičastog voća… Treba nam hrana bogata magnezijumom i kalijumom – bela riba, banane, krto meso, mahunarke, kivi, breskve i nektarine, lisnato zeleno povrće. Važna je i hrana bogata omega 3 kiselinama: orašasti plodovi, losos i tuna, avokado…

Osim što treba dobro da analiziramo i promenimo svoje prehrambene navike, isto to treba uraditi i sa kretanjem: da li se nakon posla zavalimo ispred televizora i ne mrdamo? Uz to smo i gojazni i kilogrami se sve više lepe? Idealan scenario za rast holesterola. Osim što treba da se aktivno pozabavimo kretanjem, tako što ćemo uvesti redovne vežbe, šetnje, plivanje, trčanje, šta god nam prija, potrebno je da što više pokreta unesemo u svakodnevnicu. Aktivirajte se u kući, usisavajte, perite prozore, operite sami auto, pokosite travu, zasadite baštu oko kuće ili ispred zgrade, perite sudove ručno umesto da ih slažete u mašinu. Osim što će to prijati vašem holesterolu, oplemenićete i svoj životni prostor. Ako ste pušač, obavezno ostavite cigarete. Duvanski dim snižava nivo dobrog holesterola i povećava rizik od pojave krvnih ugrušaka.

Ukoliko, u međuvremenu, osetite simptome poput vrtoglavice, osećaja slabosti, preznojavanja, bola u grudima, slabosti mišića, ako ostajete lako bez daha i često se onesvestite, pohitajte kardiologu. Sve su to znaci koje vam telo šalje i upozorava na mogući srčani udar.

Holesterolu se definitivno mora pristupiti holistički: raditi sve ono što je inače dobro za telo, održavati zdravu telesnu masu, kontrolisati unos alkohola, duvana, nezdrave hrane i redovno vežbati. Cilj je – ispod 5,2. Da još lakše dođemo do te brojke, pomoći će nam Leocardin. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji reguliše krvni pritisak, snižava visok holesterol, rešava probleme s cirkulacijom, oporavlja nakon infarkta i angine pektoris, uravnotežava srčani ritam, a štiti i od infekcija.

Leocardin, za čistu peticu!

Haj’mo, semenkeee, dinar za fišek!

Mi pripadnici starijih generacija još uvek pamtimo bioskope bez Dolbi i 3D sistema, ispred kojih je obavezno stajao čikica sa pletenom korpom prepunom semenki i već spremnim fišecima od papira. Verovatno i dan-danas, sam pogled na bele semenke nas vraća u prošlost i zvuk grickanja koji bi dopirao sa svih strana dok gledamo u veliki ekran. Dešavalo se da se traka zaglavi, na sred projekcije se upali svetlo dok je ’majstor’ ne opravi, i prene nas iz uljuljkanosti, da bismo shvatili da smo okruženi ljuskama od semenki koje bi, oni nemarniji, bacali na pod ispod sebe. Ne retko bi po neka semenka poletela ka redovima ispred, s namerom da se u šali pogodi veseli drugar, pa bi greškom završila na natapiranoj frizuri neke gospođe…

Bila su to lepa vremena kojih se s nostalgijom sećamo, iako nam moderni bioskopi nude mnogo udobnije stolice, kvalitetniji zvuk i fantastične specijalne efekte. Danas umesto semenki grickamo kokice koje kupujemo na biletarnici modernog bioskopa u tržnom centru, spremljene s mnogo nezdravih masti i soli, i pijemo preslatke gazirane sokove. Semenke polako iščezavaju, kao i zvuk grickanja koji je sada drastično ublažen bučnim bioskopskim efektima.

Običaj grickanja semenki dobili smo od naroda bliskog istoka kod kojih se tradicionalne grickalice i dalje obilno koriste. I upravo taj običaj objašnjava nižu stopu oboljenja prostate i kardiovaskularnog sistema kod njih. O blagodetima bundeve već smo pisali ovde: https://herbaroom.com/bundeva/ , a sada ćemo se koncentrisati na koncentrat – na mikrokosmos koji se krije u jednoj njenoj semenki.

Bundevine semenke su odličan izvor magnezijuma – jedna šaka ovog dragocenog semena sadrži čak pola preporučene dnevne doze magnezijuma. A zašto je ovaj mineral bitan? Zato što bez njega nema ni života – bez njega srce ne može da kuca, DNK ne može da se sintetiše, kosti i zubi ne bi mogli da se formiraju, krvni sudovi i mišići bili bi uvek napeti, a ni creva ne bi mogla da vare hranu. Magnezijum nam održava zdrav krvni pritisak, štiti srce od srčanog udara i čuva krvne sudove. Pored magnezijuma, semenke sadrže antioksidantne i vlakna koja takođe čuvaju srce, ali i jetru. Dakle, kada grickamo semenke, naše srce se bukvalno raduje.

Semenke su bogate još jednim neophodnim mineralom – cinkom. Zahvaljujući njemu ćelije u našem telu mogu da rastu i dele se, a neophodan je za zdrav san, dobro raspoloženje, funkcionisanje čula ukusa i mirisa, zdravlje očiju i kože. Cink reguliše nivo insulina, a muškarcima je neophodan za održavanje normalnih seksualnih funkcija. Život bez dovoljne količine cinka je naporan, jer tada moramo da se borimo sa prehladama, hroničnim umorom, depresijom, nečistom kožom i aknama, zaboravnošću, a bez njega bismo definitivno izumrli jer je neophodan za začeće i normalan razvoj ploda. Kada grickamo semenke, bukvalno dajemo doprinos potomstvu.

Osim održavanja normalne seksualne funkcije, muškarci imaju razlog više da grickaju semenke: one čuvaju prostatu i sprečavaju hiperplaziju – neprijatno uvećanje prostate. Ozbiljna naučna istraživanja dokazala su da semenke bundeve i ulje od njih igraju veliku ulogu u očuvanju zdravlja prostate. Dakle, kada grickate semenke u mladosti, bukvalno mislite na starost, a kada ih grickate u zrelim godinama, živite u trenutku.

Nisu semenke dobre samo za muškarce. Fitoestrogeni iz ulja semenki bundeve održavaju nivo dobrog holesterola, snižavaju krvni pritisak, smanjuju pojavu valunga, glavobolje i bola u zglobovima. Dakle, kada grickate semenke, direktno zadajete udarac simptomima menopauze.

Semenke sadrže triptofan, amino kiselinu koju naše telo pretvara u serotonin, a potom i u melatonin, bez koga nema zdravog sna. Zato je naročito korisno jesti semenke par sati pre odlaska u krevet. Grickajući semenke predveče bukvalno sebi garantujemo dobar san.

Istraživanja su potvrdila da ulje od semenki bundeve ima protivupalni efekat. Zato je naročito dragoceno osobama koje pate od artritisa ili hroničnih bolova u kostima i zglobovima. Grickajući semenke eliminišemo ili smanjujemo potrebu da koristimo sintetičke protivupalne lekove.

Svakako ne preporučujemo da semenke grickate na javnim mestima i bacate ljuske oko sebe, ali kada uveče sednete pred TV da odgledate omiljenu seriju, film ili utakmicu, uzmite šaku semenki i napravite fišek od papira za ljuske. A možete kupiti i golicu, već oljušteno seme. Mada, gde je tu duh dobrih, starih vremena…

U dobra vremena vas vraća i Herba Svet svojim biljnim preparatima: srce i krvne sudove možete dodatno zaštititi ili oporaviti pomoću Leocardina, prirodnog preparata na bazi lekovitog bilja. Leocardin reguliše pritisak, poboljšava cirkulaciju, oporavlja kardiovaskularni sistem nakon infarkta, Koksaki virusa i angine pektoris, i reguliše nivo holesterola.

A svakom muškarcu preporučujemo bundevine semenke i – Hipo Prostat. To je prirodna formula koja čuva vitalnost prostate i sprečava hiperplaziju, umanjuje učestalost mokrenja, eliminiše otežalo mokrenje i sprečava infekcije urinarnog trakta.