Tag Archives: Leocardin

Zlatna tečnost

Kako bi se svi delovi našeg tela nahranili kiseonikom i važnim materijama, neophodna nam je krv koja stalno cirkuliše. Bez nje nam nema života. Krv se sastoji od trombocita, belih i crvenih krvnih zrnaca, kao i žućkaste tečnosti koja se zove krvna plazma. Krvna plazma se sastoji od vode, čak 90%, a ostatak čine hormoni, glukoza, proteini, gasovi, eletroliti, nutrijenti… Trombociti, bela i crvena krvna zrnca plutaju u krvnoj plazmi. Prosečno muško telo sadrži 5,6 litara krvi, a žensko 4,5 litara. Pola litre krvi je dovoljno da se spasi tri života. Smatra se da na svakih 8 minuta neko na svetu donira krv.

Pored ostalih minerala, naše telo sadrži i oko 0,2 mg zlata, i najveći deo njega nalazi se baš u krvi, pa možemo slobodno reći da je naša krv pozlaćena. Da je krv jedna vrlo kompleksna tečnost, potvrđuje i dug spisak činjenica o njoj. Pa da pomenemo neke od najzanimljivijih:

  • Da bi krv normalno cirkulisala, potreban je pritisak za koji je zaduženo naše srce. Kada bismo u fontanu ugradili pumpu koja radi na isti način i pod istim pritiskom, mlaz vodoskoka bi bio visok čak 9 metara.
  • Skoro 7% naše telesne težine čini krv.
  • Samo crvena krvna zrnca prenose kiseonik.
  • Kad nas ujede komarac obično kažemo da nam se baš napio krvi. Da bi nam, hipotetički, komarci posisali svu krv, trebalo bi da nas ujede 1.200.000 njih.
  • Komarci najviše vole osobe sa 0 krvnom grupom.
  • Puls je znak da smo živi, ali postoje izuzeci, kao na primer 55-godišnji Kreg Luis, kome je 2012. ugrađen uređaj pomoću kog mu krv cirkuliše telom bez pulsa.
  • Osoba koja je najduže živela bez srca bio je Sten Larkin. On je, čekajući na transplantaciju, proveo čak 555 dana bez ovog vitalnog organa. Živeo je pomoću uređaja kog je nosio svuda sa sobom u rancu. Tako je mogao čak i da igra košarku.
  • Moguće je živeti s veštačkim srcem, ali još uvek nema zamene za krv. Veštačka krv ne postoji.

  • Crvena boja krvi potiče od gvožđa. Crvena krvna zrnca sastoje se od hemoglobina, proteina koji sadrži gvožđe i koji, u kombinaciji s kiseonikom, poprima crvenu boju.
  • Količina krvi koja procirkuliše našim telom tokom 25 dana jednaka je zapremini bazena srednje veličine.
  • Moguće je izgubiti i 40% ukupne krvi i preživeti. Naravno, biće nam neophodna transfuzija.
  • Čak 21% srčanih udara događa se ponedeljkom. Smatra se da je razlog tome što se početkom radne nedelje više luči hormon stresa.
  • Ritam našeg srca nam određuje raspoloženje. Osobe nakon transplantacije srca uglavnom menjaju raspoloženje, misli, osećanja…
  • Telo odraslog čoveka sadrži 100.000 kilometara krvnih sudova. Kada bi se svi krvni sudovi poređali u jednu liniju, ona bi bila toliko dugačka da bi mogla da se obmota dva ipo puta oko Ekvatora.
  • Jedini deo ljudskog tela koji se ne napaja kiseonikom iz krvi je rožnjača. Ona kiseonik dobija direktno iz vazduha.
  • Gnoj je ništa drugo do bela krvna zrnca koja su odumrla dok su naše telo branila od infekcija.
  • Da bismo smanjili mogućnost da nas zadesi srčani udar, treba se ujutru polako razbuđivati a uveče izbegavati naporne fizičke aktivnosti.
  • Kokosova voda može da zameni krvnu plazmu jer ima sličan sastav.
  • Novorođenče u telu ima količinu krvi koja može da stane u 1 šolju.
  • Analizirajući krvne grupe supružnika, naučnici su otkrili da najstabilnije veze ostvaruju parovi sa 0 krvnom grupom, a najviše razvoda ima u kombinacijama A+AB i A+0.
  • Krvna grupa nam može predvideti zdravlje. Osobe sa 0 krvnom grupom nisu sklone kardiovaskularnim poremećajima, ali su podložne melanomu i gojaznosti.
  • Osobe s krvnom grupom A bi trebalo da obrate pažnju na holesterol, jer su posebno pod rizikom da obole od koronarnih poremećaja.

  • Osobe s krvnom grupom B su skloni dijabetesu i raku pankreasa.
  • Osobe s krvnom grupom AB bi trebalo da jačaju pamćenje i koncentraciju jer su čak za 82% pod većim rizikom da obole od kognitivnih poremećaja.
  • Crvena krvna zrnca mogu da prežive u našem krvotoku samo 120 dana.
  • Naši bubrezi svakog dana profiltriraju preko 1500 litara krvi.
  • Energetski napici utiču na ritam srca. Nivo kofeina u njima je čak 3 puta veći nego u ostalim kofeinskim napicima i može toliko nepovoljno uticati na rad srca da čak izazove epileptične napade i smrt.
  • Naučnici s Univerziteta u Torontu su došli do zaključka da dijete na osnovu krvne grupe nemaju efekta, i to su dokazali konkretnim eksperimentima.
  • U Japanu postoje posebne grane industrije za svaku krvnu grupu, ne samo za hranu već i za kozmetiku i preparate za ličnu negu, knjige, pa čak i kondome.
  • Svake sekunde u našem telu odumre preko 2 miliona ćelija krvi.
  • Jedna studija iz 2017. godine dokazala je da sportska dostignuća zavise od krvne grupe. Osobe sa 0 krvnom grupom su izdržljivije od ostalih, a naučnici među najboljim vaterpolistima nisu našli ni jednog sa krvnom grupom AB. Naravno, sve prednosti koje nosi krvna grupa važe samo uz redovne i naporne treninge.
  • Naš karakter zavisi od krvne grupe, i to je potvrđeno naučnim studijama. U Japanu se veruje da krvna grupa utiče na ličnost, poslovni uspeh i intimne veze.
  • Krv koja se dobrovoljno donira može da se čuva najviše 42 dana.

Eto koliko je naše telo kompleksno i zašto je kvalitet naše krvi bitan. Kada naš kardiovaskularni sistem ne funkcioniše kako treba, kada su nam povišeni holesterol i trigliceridi, kada nam pritisak varira ili nam je konstantno visok, onda smo poput tempirane bombe koja može svakog trenutka da eksplodira. Angina pektoris, infarkt, visok pritisak, lupanje srca, problemi s cirkulacijom… sve su to učestali problemi izazvani ubrzanim tempom života, lošom ishranom i nedovoljnim kretanjem.

Pored urednog života, za dobru krv i pravilan rad srca i krvnih sudova zadužen je i Leocardin. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji, između ostalog, sadrži i srdačicu – biljku posebno poznatu kao zaštitnika našeg kardiovaskularnog sistema. Naša najdragocenija tečnost ne može sve sama. Potrebna joj je i naša saradnja, a ponekad i pomoć prirode. Pomoć Leocardina.

Ubica srčanog mišića

Ponedeljak ujutru. To je vreme koje infarkt najčešće bira. Na drugom mestu je subota ujutru. U svakom slučaju jutro, jer su tada krvna zrnca ’lepljivija’. Danas je on jedan od najčešćih uzroka smrti. U Srbiji ga godišnje doživi čak 10.000 osoba, od toga 30% njih ne preživi. Sve se češće dešava osobama mlađim od 40 godina, više muškarcima nego ženama, ali nakon ulaska u menopauzu šanse su jednake za oba pola. Nažalost, polovina smrtnih slučajeva dešava se tokom prvog sata od nastupa srčanog udara, i to van bolnice.

A simptomi? Pre svega bol u grudima, stezanje, pečenje, pritisak, koji se širi ka vratu, vilici, leđima ili levoj ruci. Bol obično traje preko 20 minuta, nastavlja se i u stanju mirovanja, i po tome se razlikuje od bola izazvanog anginom koji obično prolazi nakon desetak minuta. Prate ga osećaj gušenja i malaksalosti, preznojavanje, osećaj mučnine, čak i povraćanje, kratak dah – nedostatak daha ili zadihanost, osećaj lupanja srca, bledilo… I sve to zato što naše srce gubi kontrolu nad svojim mišićem.

Neki put srčani udar prođe bez simptoma. To su takozvani bezbolni ili nemi infarkti i češće pogađaju dijabetičare i osobe starije od 75 godina. Žene i muškarci mogu osetiti različite simptome. Na primer, muškarci češće osećaju jak bol u grudima, nesvesticu, kratak dah, mučninu i bol u levoj ruci. Neke žene umesto bola u grudima osećaju bol u leđima, ruci, vratu, ramenu ili grlu, uz prateću mučninu, umor, zadihanost i povraćanje.

Ali često simptomi počnu blago i nastavljaju se i pojačavaju tokom narednih dana, a ponekad i nedelja, dok konačno ne dođe do infarkta. Zato je važno prepoznati ih i što pre potražiti pomoć. Statistike kažu da žene mlađe od 50 godina, iako ređe dobijaju infarkt od muškaraca te dobi, imaju duplo veće šanse da se on završi fatalno upravo zato što ignorišu rane simptome. Jedan od načina da pomognemo sebi, kad osetimo simptome i dok čekamo pomoć, je da sažvaćemo i progutamo najobičniji aspirin.

Tokom rane mladosti ne brinemo mnogo o zdravlju. Organizam je jak pa se ne buni kada ga hranimo nezdravim mastima, šećerom, kada dane provodimo sedeći ispred kompjutera ili televizora, ili gutamo svakodnevni stres, a pritom još možda pušimo cigarete ili čak koristimo neke psihoaktivne supstance. Ali kako se bližimo četrdesetima, posledice takvog načina života počinju da se vide, najviše na našim arterijama. Uzrok infarkta u 99% slučajeva je upravo ateroskleroza koronarnih arterija. One su te koje prokrvljuju srčani mišić – miokard. Unutrašnji sloj arterija zadebljava i na njima se stvara plak – aterosklerotska pločica koja se sastoji od masnih supstanci, holesterola, kalcijuma i mrtvih ćelija. Zamislimo ga kao naslage masnoće i nečistoće unutar vodovodne cevi. Kada otvorimo česmu, voda teče, ali kako se te nečistoće gomilaju, mlaz je sve tanji. Ono što je najopasnije je kad se naslage u nekom trenutku odvoje od cevi i zapuše je.

Tako nastaje krvni ugrušak – tromb: plak puca, odvaja se od epitela koji oblaže krvni sud, pritom ga oštećujući, i blokira krvni sud. Srčani mišić tada ostaje bez svežeg dotoka krvi i kiseonika i nakon dvadesetak minuta počinje da odumire. Upravo to stanje zove se infarkt miokarda i zahteva hitnu lekarsku pomoć. Infarkt se leči bolnički, pomoću lekova koji utiču na rastvaranje krvnog ugruška, ili mehaničkim putem – ugradnjom stenta.

Osobe koje prežive infarkt moraju proći kroz period oporavka koji podrazumeva mirovanje i adekvatnu terapiju. Nažalost, to što su ga jednom ’preležale’, ne znači da ga neće dobiti opet, naprotiv. Zato je vrlo bitno promeniti stil života i ukloniti sve moguće faktore rizika. Postoje činioci na koje ne možemo uticati kada je infarkt u pitanju: nasleđe i pol. Ali na ostale možemo: gojaznost, povišene masti u krvi, visok pritisak, pušenje, alkoholizam, neaktivnost, stres, šećerna bolest…

Pored zdravijeg načina života, boljem oporavku, ali i prevenciji novog infarkta, mogu doprineti i lekovite biljke: srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela predstavljaju dobitnu kombinaciju koja hrani srce, osvežava ga i jača. Acetil-holin kog sadrže dovodi pritisak u ravnotežu, dok holin razlaže masnoće i usporava njihovo deponovanje u zidove krvnih sudova. Minerali iz lekovitog bilja poboljšavaju gipkost i elastičnost krvnih sudova i doprinose normalnom srčanom ritmu.

Naše srce zato voli Leocardin – prirodni preparat koji sadrži upravo ovu kombinaciju šest lekovitih biljaka. On nam može pomoći kada se oporavljamo nakon infarkta, ali još bolje je da ga uzmemo preventivno i sačuvamo svoj srčani mišić na vreme.

Kad zbog niskog pritiska vidimo sve zvezde

Visok krvni pritisak je znak da kardiovaskularni sistem radi pod opterećenjem i može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući i moždani i srčani udar. Danas se dosta priča o hipertenziji jer ona postaje globalni problem, u eri eksplozije gojaznosti, metaboličkih poremećaja, sedentnog načina života i konstantnog stresa. Ali šta se dešava kada je situacija obrnuta – kada je pritisak previše nizak? Iznenadan drastičan pad inače visokog pritiska može predskazati pojavu srčanog udara. Ali postoje osobe koje konstantno imaju vrlo nizak pritisak i ne osećaju se dobro, iako im na sistematskom pregledu obično bude saopšteno da je sve u redu.

Pod hipotenzijom ili niskim krvnim pritiskom smatra se onaj niži od 90/60 mm Hg. Većina lekara smatra da je hronični niski pritisak opasan ukoliko izaziva određene simptome, kao što su vrtoglavica, mučnina, padanje u nesvest, dehidratacija, preznojavanje i hladna koža, zamućenost vida, kratak dah, umor i depresija. Takvi simptomi mogu biti signal da vitalni organi ne dobijaju dovoljno krvi. Ako se simptomi zanemare moguće su ozbiljne posledice, poput otkazivanja rada bubrega, cirkulatornog šoka, pa i moždanog i srčanog udara.

Zvezdice koje ponekad vidimo kada naglo ustanemo izaziva upravo iznenadni pad pritiska: sila zemljine teže nagoni krv u noge, što telo obično rešava tako što ubrzava rad srca i skuplja krvne sudove kako bi mozak dobio dovoljno krvi. Ali kod osoba sa niskim pritiskom telo nije u stanju da izvede ovaj manevar, što za posledicu ima vrtoglavicu, zamućen vid, pojavu iskrica ili zvezdica, a u težim slučajevima i padanje u nesvest. To je takozvana ortostatska ili posturalna hipotenzija. Za razliku od nje, postprandijalna hipotenzija se javlja nakon jela, jer se krv sjuri u organe za varenje, a telo opet ne uspeva da pomoću ubrzanog rada srca i skupljanja krvnih sudova dovoljno snabde mozak. Postoji i neuralno-posredovana hipotenzija koja se javlja nakon dugog stajanja i takođe se manifestuje vrtoglavicom, ponekad i mučninom, a može kulminirati gubitkom svesti.

Veoma nizak pritisak obično prati određena stanja ili situacije:

  • Tokom trudnoće pritisak može biti nizak iz prostog razloga što krv majke sada mora da snabdeva i fetus koji stalno raste i razvija se
  • Ukoliko se povredimo i naglo izgubimo veliku količinu krvi
  • U slučaju loše cirkulacije usled zakazivanja srčanog zaliska
  • Prilikom anafilaktičkog šoka, jake alergijske reakcije
  • U slučaju sepse – trovanja krvi
  • Kod poremećaja endoktrinog sistema, dijabetesa, poremećaja rada štitaste žlezde i bubrežne insuficijencije
  • Upotreba određenih lekova može uticati na snižavanje krvnog pritiska, na primer beta blokatora, nitroglicerina, diuretika, antidepresiva…

Ali možemo ga izazvati i sami ako ne brinemo o sebi, na primer ako ne pijemo dovoljno vode, ne unosimo hranu bogatu mineralima i vitaminima i imamo neredovne obroke, jedemo previše prostih ugljenih hidrata (slatkiša i peciva), preterujemo s fizičkim aktivnostima, tuširamo se vrelom vodom…

Ako smo skloni niskom pritisku, pre svega je potrebno da redovno kontrolišemo kardiovaskularno zdravlje i rad srčanih zalistaka. A ako je sve u redu, mogu nam pomoći sledeći saveti:

  • Pre svega, obavezno treba piti dovoljno vode, oko dve litre na dan, naročito nakon fizičke aktivnosti i tokom toplijih dana
  • Izbegavati tuširanje previše toplom vodom i boravak u sauni
  • Kada ležimo, glava treba da bude uzdignuta
  • Ne treba stajati u mestu tokom dužeg perioda
  • Ne treba podizati teške stvari i raditi previše naporne vežbe, kao ni one koje aktiviraju velike grupe mišića. Bolje je baviti se umerenim aktivnostima, šetnjom u prirodi ili plivanjem
  • Ne treba jesti bela peciva i slatkiše koji naglo menjaju nivo insulina u krvi i što više izbegavati alkohol
  • Bolje je uzimati manje obroke a češće tokom dana
  • Ne treba jesti grejpfrut koji je bogat kalijumom pa neutrališe efekat natrijuma i tako dodatno snižava pritisak
  • Ne treba uzimati suplemente koji sadrže koenzim Q10 jer i on dodatno snižava krvni pritisak
  • Malo više posoliti hranu, ili konzumirati onu koja je inače slana, kao što su masline, tvrdi sir, supa iz kesice…
  • U ishranu uneti što više namirnica bogatih vitaminima i mineralima, naročito B12, folnom kiselinom i gvožđem, jer anemija takođe izaziva nizak pritisak
  • Crna kafa će naglo podići pritisak, ali će ga isto tako naglo i spustiti. Zato je bolje izbegavati je i umesto nje popiti zeleni čaj.

Da bismo došli do ’zlatne sredine’ možemo u pomoć pozvati i lekovito bilje. Acetil-holin prisutan u određenom lekovitom bilju dovodi u ravnotežu krvni pritisak tako što obara povišen i podiže snižen. Holin deluje povoljno na krvne sudove i sprečava arteriosklerozu a minerali iz bilja na gipkost njihovih zidova i normalizaciju srčanog ritma. A koje biljke su dobre za srce i krvne sudove? Srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica, bela imela… upravo sve one koje ulaze u sastav prirodnog preparata Leocardin. S Leocardinom do lavovskog srca i zlatnog rezultata na skali aparata za pritisak!

Da nam srce što duže traje

Menopauza je potpuno prirodna faza u životu žene kada jajnici zataje usled prestanka razvoja ovocita – nezrelih jajnih ćelija i ovulacije, koji su za njih podsticaj da proizvode ženske polne hormone, estrogen i progesteron. Ona može nastati i usled hirurškog odstranjivanja jajnika ili njihovog oštećenja. Prosečno životno doba kada menopauza nastupa zavisi od podneblja, genetike, načina ihrane, konzumiranja alkohola i duvana, trenutka pojave prve menstruacije – menarhe… u Evropi to je 51. godina života. Ali kako kvalitet i broj ovocita postepeno opada, promene koje su povezane sa smanjenjem nivoa estrogena nastupaju nekoliko godina ranije.

Danas znamo da manjak estrogena može izazvati niz zdravstvenih problema. Opšte su poznati simptomi menopauze – valunzi, noćno preznojavanje, nesanica, promene raspoloženja… Takođe, svest o velikom riziku od osteoporoze nakon menopauze je sve veća. Ali ono o čemu se nedovoljno priča i zna je izuzetno veliki rizik od kardiovaskularnih oboljenja u ovom periodu. Tokom reproduktivnog perioda žene manje oboljevaju od poremećaja srca i krvnih sudova nego muškarci. Ali, s dolaskom menopauze, šanse su izjednačene.

Tokom menopauze, zapravo prvih pet godina od njenog stupanja na scenu, dolazi do promene distribucije masnog tkiva u telu žene. Masne naslage koje su do tada najviše ’napadale’ bokove sada prelaze na predeo struka. Kako se na bokove obično lepe površinske masti, srednji deo tela nosi više ’dubinske’ ili visceralne masnoće. One su opasne jer obavijaju unutrašnje organe, uključujući i srce. Obim struka je jedan od pokazatelja faktora rizika pa su žene sa obimom većim od 80 cm pod većim rizikom od razvoja kardiovaskularnih oboljenja, dok su one sa obimom većim od 88 cm pod veoma visokim rizikom.

Danas jedna od tri žene ima neki oblik kardiovaskularnog poremećaja, a 10 godina nakon početka menopauze opaža se drastičan skok broja srčanog udara. Srčani udar je najveći ubica žena, i iako većina veruje da je to zapravo rak dojke, devet puta je veća verovatnoća smrti od kardiovaskularnih poremećaja. Brojne studije i statistike su dokazale da se ovaj rizik mora shvatiti ozbiljno. Na primer, tokom godine u kojoj je došlo do poslednje menstruacije, kod preko 300 žena koje su praćene u periodu od 12 godina, došlo je do povećanja otvrdnjavanja arterija za čak 7,5%.

Sama menopauza nije bolest. To je potpuno prirodni period u životu žene. Ali tokom tog perioda je veoma bitno povećati nivo svesti jer nova životna faza iziskuje promenu stila života. Ako smo do tad vodile uredan život, redovno vežbale i zdravo se hranile, ta tranzicija nam neće teško pasti. Ali ako je naš život do tad uključivao cigarete, alkohol, nedovoljno sna, mnogo masne hrane, belog peciva, slatkiša i gaziranih napitaka i malo ili nimalo kretanja, onda će nam ovaj period kada nas naš zaštitnik – estrogen napusti, doneti račun za naplatu.

Taloženje masnoća na zidovima arterija nastupa podmuklo i često može ostati bez simptoma dok ne bude suviše kasno. Zato moramo uložiti dodatni napor da ga sprečimo. Nedeljno nam je potrebno najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti, i to može biti bilo šta što volimo: hodanje, vožnja bicikla, plivanje, ples… Iskustvo je pokazalo da je mediteranski stil ishrane najbolji za žene u menopauzi: mnogo vitamina iz povrća, što šareniji tanjir, dobre masti iz maslinovog ulja i ribe, likopen iz paradajza, zdravi slatkiši kao što su urme i med, integralne žitarice i dosta čiste, izvorske vode. Uz to možemo telu obezbediti više vitamina D ako se pametno izlažemo sunčevim zracima.

Priroda nam je dala izobilje, a na nama je samo da mudro izaberemo. Kada je menopauza u pitanju, ono najbolje iz prirode su lekovite biljke. Bela imela, na primer, poznati je regulator krvnog pritiska, sprečava dijabetes i ima moć da uništava ćelije kancera. Pored toga umiruje rad srca pa smo onda i mi manje uznemirene. Kod uznemirenosti, nesanice i anksioznosti pomažu i matičnjak i valerijana. Hajdučka trava snižava šećer u krvi, pomaže kod angine pektoris, tahikardije i visokog pritiska. Neven je još jedan blagi sedativ, a pritom umiruje i neprijatne simptome menopauze. Sve ove biljke deo su Femisana B, najboljeg prijatelja žena u menopauzi.

Ali to nije sve iz laboratorije Herba Sveta. Pored bele imele, matičnjaka i valerijane, još tri biljke su veliki prijatelji srca: srdačica, rastavić i čestoslavica. I sve one su deo Leocardina koji hrani i jača srce, pomaže oporavak nakon infarkta i virusnih infekcija koje slabe srce. Leocardin na prirodan način dovodi pritisak u ravnotežu i usporava starenje krvnih sudova.

Menopauza nije bauk, samo treba da mudro izaberemo i dovoljno volimo sebe. Da nam srce što duže traje.

Zloslutni prorok

Danas u svetu više od milijarda ljudi pati od visokog krvnog pritiska, i taj trend raste. Za pet godina očekuje se da će se taj broj povećati za 29%. I dalje ne postoji definitivan odgovor na pitanje šta izaziva povećanje krvnog pritiska, ali je sigurno i očigledno da nezdrav stil života tu daje najveći doprinos. Unošenje previše soli, loših masti, alkohola, kao i nekretanje i gojaznost osnovni su okidači hipertenzije.

Sigurno već svi znamo zašto nije dobro imati povišeni krvni pritisak. Kada su zidovi arterija pod konstantnim ’udarom’ krvi, strada ceo kardiovaskularni sistem, i pod velikim smo rizikom da dobijemo srčani ili moždani udar. Nažalost, većina ljudi koja pati od ovog problema obično prolazi bez simptoma, pa ako se pritisak namerno i ciljano ne kontroliše, može nam na drastične načine objaviti svoje postojanje.

Ali rezultati istraživanja koji traju od šezdesetih godina prošlog veka naovamo su ukazali na još jedan razlog što je hipertenziju veoma bitno otkriti i rešavati na vreme, naročito kada se radi o ženama u petoj deceniji života. Jer, nije reč više samo o našem kardiovaskularnom sistemu, već i o mozgu. Hipertenzija koja se pojavi kod žena u četrdesetim godinama, čak sa 73% verovatnoće najavljuje pojavu demencije kasnije tokom života. Istraživački tim iz Kalifornije došao je do tih rezultata na osnovu preko 5000 ispitanika koje su pratili od sredine šezdesetih godina, pa ponovo 1996, od toga poslednjih 15 godina intenzivno.

I najmanje oscilacije krvnog pritiska utiču na naš mozak i izazivaju njegovo smanjivanje – konkretno sive mase. Siva masa je glavna komponenta centralnog nervnog sistema, i sadrži većinu neuronskih ćelija mozga. Ona obuhvata delove mozga koji kontrolišu rad mišića, čula, pamćenje, emocije, govor, samokontrolu i odlučivanje. Pored smanjene sive mase, osobe sa hipertenzijom u starosti imaju i manji hipokampus, deo mozga zadužen za formiranje memorije i učenje. Hipertenzija uništava nežne krvne sudove u mozgu, što narušava ravnotežu između protoka krvi i neuronske aktivnosti. Tako se povećava rizik od moždanog udara, ali i demencije i to čak dva do tri puta. Jedna studija je pokazala da osobe s visokim krvnim pritiskom imaju i povišen nivo proteina amiloida, koji je jedan od pokazatelja Alchajmerove bolesti.

Ali ono što je bitno istaći je da je kalifornijski istraživački tim utvrdio da su pod najvećim rizikom, kada se radi o korelaciji hipertenzije i kasnije pojave demencije – žene. Još uvek se ne zna zašto i kako promene krvnog pritiska različito deluju na pripadnike dva pola, i to će sigurno biti tema nekih novih istraživanja. Ali svakako i ovo što do sad znamo je dovoljno da shvatimo koliko je bitno ulaganje u sopstvenu budućnost. Naročito kada je krvni pritisak nešto na šta definitivno možemo da utičemo.

Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje alkohola i duvana, preduslovi su za kvalitetan život ne samo kad je krvni pritisak u pitanju. Pored sintetičkih lekova, hipertenziju možemo regulisati i na prirodan način, pomoću lekovitog bilja. Lekovito bilje sadrži za mozak veoma bitnu komponentu – slobodne amine. Konkretno, acetilholin deluje kao antihipertenziv i parasimpatikomimetik – on dovodi u ravnotežu krvni pritisak tako što obara povišen a podiže snižen. Istovremeno, holin deluje i lipolitički – razlaže masnoće, usporava njihovo deponovanje u zidove krvnih sudova i formiranje plaka. Lekovito bilje bogato je i mineralima koji krvnim sudovima daju gipkost, što dodatno poboljšava cirkulaciju i normalizuje pritisak.

Naravno, ne bilo koje lekovito bilje. Najbolje za tu svrhu, u savršenom odnosu i obliku, nalazi se u bočici Leocardina. Srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela pomoći će ne samo da dođemo do savršenog krvnog pritiska, već i kod poremećaja srčanog ritma, angine pektoris, nakon infekcija izazvanih Koksakijevim virusima, kod povišenog holesterola i problema s cirkulacijom.

Ulaganje u dobar krvni pritisak u srednjem dobu doneće nam kvalitetnu starost i omogućiti da sačuvamo sve uspomene, ne samo na starim fotografijama, već i u svom umu. Da prepoznamo drage ljude i sećamo se jednako davnih dana kao i skorašnjih događaja. I da ne zaboravimo da popijemo 30 kapi Leocardina. Nazdravlje! 

’Inemurizacija’ arterija

Iako trećinu vremena provodimo u snu, to vreme nije izgubljeno, naprotiv. Manjak sna nam crpi energiju i ugrožava zdravlje, narušava koncentraciju i imunitet. A nedavno je potvrđeno i da drastično povećava rizik od ateroskleroze.

Rezultati jedne nedavne švajcarske studije pokazuju da osobe koje praktikuju kratak popodnevni odmor, čak za 50% smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara. Istraživanje je rađeno na 3400 ispitanika starosti 35-75 godina koji ne pate od poremećaja sna. Tokom pet godina koliko je trajala studija, utvrđeno je da povremeno kratko dremanje štiti krvne sudove od stvaranja plaka i zadebljanja.

Za ovakve rezultate dovoljno je dremnuti popodne samo par puta nedeljno, a osim pozitivnog uticaja na kardiovaskularni sistem, utvrđeno je da su povremeni ’dremači’ inače zdraviji i imaju bolje organizovani stil života od onih koji svakodnevno predugo dremaju. Odmor dužine do dvadesetak minuta ’puni baterije’ a pritom ne ostavlja osećaj tromosti i opijenosti kao predugo spavanje. Nakon ovakvog odmora smo spremniji da se izborimo s radnim zadacima, kreativniji, lakše pamtimo i učimo, imamo poboljšanu motoriku, i samim tim smo pod manjim stresom.

Naravno, ovo nije jedina studija na tu temu. Slična je rađena tokom šest godina na uzorku od 23.621 grčkih ispitanika muškog pola. Ona je utvrdila da kratak odmor tri puta nedeljno smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 37%.

Druga studija iz 2015. koja se bavila uticajem nedostatka sna na endokrini sistem pokazala je da manjak sna utiče na povećanje broja proinflamatornih citokina i hormona stresa, kortizola i norepinefrina. Iako se uglavnom kategoriše kao degenerativno oboljenje, ateroskleroza se sve više posmatra kao hronična inflamatorna bolest u čijem razvoju učestvuju ćelijske imune reakcije.

Danas sve više velikih kompanija svojim zaposlenima nudi mogućnost popodnevnog odmora. Odmoran i zdrav radnik je produktivniji i dragoceniji, pa je vreme za odmor jednako važno kao i vreme za rad ili obrok. Japanci su poznati kao vredni radnici koji izgaraju na poslu, pa nije ni čudo što su tvorci fraze koja opisuje baš spavanje na poslu: inemuri. Inemuri se bukvalno prevodi kao ’spavanje tokom prisutnosti’. U kulturi koja ceni rad, inemuri je simbol vrednog i požrtvovanog radnika, i poslodavci ga čak podstiču. Japanci spavaju u vozovima, podzemnoj železnici, u kafićima, sedeći na klupi u parku, za radnim stolom… Možda je upravo inemuri razlog čuvene japanske dugovečnosti.

U vremenu kada je stres neizbežan faktor svakodnevnice, potrebno je sačuvati srce od njegovog štetnog uticaja. Japanci efikasno koriste inemuri u te svrhe, španci siestu, italijani riposo, a kinezi imaju čak ustavno pravo da nakon ručka na poslu spuste glavu na radni sto i odremaju.

Pored redovnog i adekvatnog odmora, svoje srce od umora i stresa možemo zaštititi i lekovitim biljem. Srdačica, vekovima poznata biljka kao dobar prijatelj srca, pomoću leonurina, alkaloida kog sadrži umiruje nervni sistem i uravnotežava srčani ritam, eliminišući tahikardije. Matičnjak ublažava stres, napetost, nesanicu i lupanje srca. Čestoslavica takođe umanjuje nervozu i napetost, i olakšava ulazak u san. Silicijumska kiselina iz rastavića štiti krvne sudove, valerijana i bela imela sprečavaju srčanu aritmiju i osećaj teskobe u grudima.

Sve one su sastavni deo Leocardina, prirodnog preparata iz laboratorije Herba Sveta. Leocardin hrani i jača srce, deluje preventivno ali i kao odlična pomoćna terapija nakon infarkta, kod angine pektoris, poremećaja srčanog ritma, problema s cirkulacijom i krvnim pritiskom i infekcija izazvanih Koksakijevim virusima.

Možda bismo mogli japanski inemuri uključiti i u naš jezik i običaje, a pored redovne ’inemurizacije’ uvesti i redovnu ’leokardinizaciju’. Uz takvu praksu srce nam se može uzlupati samo od iznenadne radosti.

Arterijska crna i bela lista

Jedan od najvećih uzročnika smrti prikrada se tiho i podmuklo, a kada nam da do znanja da je tu, može već biti kasno. Ateroskleroza nastaje tako što se u unutrašnjem sloju krvnog suda nakupljaju lipidi, složeni ugljeni hidrati, naslage kalcijuma, fibroznog tkiva, i vremenom se proširuju i na srednji deo zida. Ta promena se manifestuje u obliku ispupčenja, a presek joj je žućkaste boje zbog sadržaja masti i holesterola.

Arterije se vremenom sve više sužavaju, postaju krte i tvrde i protok krvi je otežan ili se može potpuno prekinuti, što, ako je zakrčenje lokalizovano u ekstremitetima, dovodi do izumiranja tkiva i nastanka gangrene – česta pojava kod dijabetičara. Tek kada naslage ili ’plak’ zakrče 50-70% arterija, nastupaju prvi simptomi koronarnih oboljenja. Tkivo ne dobija dovoljno kiseonika zbog zakrčenja arterije, što može uzrokovati anginu pektoris. Kod rupture plaka, odnosno oštećenja ’ispupčenja’ sa naslagama, dolazi do nastanka tromba koji može za posledicu imati infarkt ili šlog.

Stres, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti su samo neki od faktora rizika. Ali najbitniji je ishrana. Čest unos visokokalorične hrane prepune masti životinjskog porekla, kao i ugljenih hidrata iz prerađevina, siguran su put do ateroskleroze. I suprotno – povišeni lipidi u krvi i visok krvni pritisak mogu se značajno regulisati pravilnom i uravnoteženom ishranom.

Da vidimo prvo šta treba veoma izbegavati ili, još bolje, u potpunosti izbaciti iz ishrane:

  • Zasićene masti i holesterol iz mesa i mesnih prerađevina: masna mesa, svinjetinu, junetinu, jagnjetinu, prasetinu, pržena mesa, dimljenu slaninu, kobasice i paštete, usoljeno meso…
  • Proste ugljene hidrate koji sadrže dosta šećera: beli hleb i peciva, pite, kroasane, masna (lisnata) testa, industrijske kolače i keks
  • Brzu hranu koja je obično pržena: hamburgere, prženu piletinu, pomfrit
  • Slatkiše i slatke napitke: čokoladice, keks, industrijske cerealije koje su prepune šećera, sokove i gazirane napitke.

Ako su vam ove namirnice redovno na jelovniku, sigurno se pitate šta smete da jedete. Bez brige, spisak je dugačak, samo je potrebno malo promeniti ugao gledanja. Često je teško da izbacimo ovu hranu iz upotrebe jer nam deluje ukusno, a ’zdrava hrana’ nam je bljutava. Istina je da su gore nabrojane namirnice prepune aditiva i pojačivača ukusa koji nam uništavaju receptore, pa je potrebno vremena da nam se čulo ukusa vrati u normalu. Kada se to desi, shvatićemo da ne samo da zdrava hrana ima ukus, već je on i prelep.

Evo koja vrsta hrane čuva naše arterije:

  • Ovas. Ovsena kaša je idealan doručak, naravno, kada je napravimo sami, što je vrlo jednostavno. Recept za brzu, zdravu ovsenu kašu možete naći ovde: Ovas je dobar za vas. A zašto ovas? Bogat je rastvorivim vlaknima koji snižava nivo lošeg holesterola.
  • Pasulj i mahunarke. Pored rastvorivih vlakana, pasulj, boranija i sočivo štite arterije od oštećenja koja izaziva visok krvni pritisak. Bogati su proteinima, sadrže malo masti i obiluju mineralima koji snižavaju krvni pritisak: kalcijumom, kalijumom i magnezijumom.

  • Riba, naročito ’masna’. Losos ili skuša su bogati omega-3 masnim kiselinama koje smanjuju upale, sprečavaju nastanak plaka u arterijama i tako štite kardiovaskularni sistem. Riba treba da nam se nađe na tanjiru najmanje dva puta nedeljno.
  • Avokado. Najbolji dokaz da nisu sve masnoće loše. Mono i polinezasićene masti kojima obiluje avokado utiču na snižavanje lošeg, LDL holesterola i podižu nivo dobrog, HDL holesterola. Pored toga, avokado je bogat i vlaknima i sprečava dijabetes jer uravnotežava nivo šećera u krvi. Od avokada možete napraviti i ’majonez’, pogledajte kako: Zdravi majonez od avokada
  • Masline i ulje. Kao i dobra ulja u avokadu, ulje maslina povećava nivo dobrog holesterola jer sadrži visok nivo nezasićenih masnih kiselina. Nakon konzumacije maslinovog ulja u našem organizmu raste nivo apolipoproteina A-IV koji usporava upalne procese i nastanak plaka. Bitno je samo da koristimo hladno ceđeno, kvalitetno ulje i da ga termički ne obrađujemo.

  • Orašasti plodovi. Prepuni su zdravih masti i biljnih sterola koji sprečavaju apsorpciju lošeg holesterola u crevima. Pored toga, sadrže vitamin E, magnezijum i kalijum koji su neophodni za zdravlje kardiovaskularnog sistema. Treba ih jesti sirove i nesoljene. Zašto je orah voćka čudnovata, pročitajte ovde: Tvrd je orah, voćka čudnovata
  • Špargle. Obiluju kvercetinom, fitonutrijentom koji sprečava gomilanje plaka u arterijama. Pored toga, veoma su korisne i za urinarni sistem. Više o šparglama možete pročitati ovde: Hrana za radost bubrega
  • Lubenica. Sadrži citrulin, amino kiselinu koju telo koristi da proizvede azot oksid, a koji opušta krvne sudove i daje im gipkost. Tako nam lubenica poboljšava cirkulaciju, smanjuje upale i sprečava formiranje plaka. O lubenici možete više pročitati ovde: Puna škola đaka…
  • Integralne žitarice. Koliko su bela peciva štetna, toliko su nam cela zrna itekako potrebna i korisna. Po nekim istraživanjima, samo 10 grama integralnih žitarica na dan smanjuje rizik od kardiovaskularnih poremećaja za 14%. Pre svega, to je zahvaljujući dobrim vlaknima koja pomažu izbacivanje holesterola iz organizma, ali i korisnim bakterijama u crevima koje se zahvaljujući njima podstiču. Kako dobri ugljeni hidrati utiču na organizam, pročitajte ovde: Energija i dugovečnost

  • Krompir i slatki krompir. Iako treba zaboraviti na pržene krompiriće, krompir je dobar za krvne sudove jer je bogat kalijumom. Postoji mnogo načina da se spremi krompir na zdrav način: pečen u ljusci, baren, iseckan na kolutiće pa zapečen u rerni s minimalno ulja, pasiran… Pročitajte više o batatu – slatkom krompiru, i kako da od njega jednostavno pripremite podlogu za picu: Dobri, rezistentni skrob
  • Kakao. Kakao je prebogat flavanolima, antioksidansima koji poboljšavaju cirkulaciju, snižavaju povišen krvni pritisak i holesterol. Najbolje ga je konzumirati u što čistijem obliku, na primer u crnoj čokoladi s visokim procentom kakaa, ali još je bolje kada sami napravite svoju poslasticu: Čoko moka kolač
  • Jaja. Iako su neko vreme bila na crnoj listi, jaja su vrlo zdrava za srce. Ona povećavaju nivo dobrog holesterola u krvi, i tako sprečavaju gomilanje plaka. Zašto su jaja super hrana, pročitajte ovde: Zašto su jaja super hrana
  • Bobičasto voće. Prepuno je antioksidanasa, i samo tri porcije ovog voća nedeljno prepolovljava rizik od nastanka srčanog udara. Za to je zaslužan antocianin, biljni pigment koji širi krvne sudove i tako ih prokrvljuje.

Priroda je sve lepo smislila, a mi samo treba da prestanemo da komplikujemo. Što čistija hrana, u izvornom obliku odlična je ne samo za naš kardiovaskularni sistem, već i ceo organizam i njegovo funkcionisanje. Priroda uvek ima odgovor. Zato je tu i Leocardin, potpuno prirodni preparat na bazi 6 lekovitih biljaka, koji vraća krvni pritisak u ravnotežu, jača srce i krvne sudove, pomaže kod angine pektoris i stanja nakon infarkta, poremećaja srčanog ritma, problema sa cirkulacijom i infekcija izazvanih Koksakijevim virusima. Leocardin, za lavovsko srce!

Sklekovi za jako srce

Svakog dana u našoj zemlji pedesetak osoba doživi infarkt, od kojih, nažalost, njih petnaestak ne preživi. U najvećem broju slučajeva, uzrok infarkta je ateroskleroza koronarnih arterija koje krv provode kroz srčani mišić. Plak koji se stvara unutar krvnog suda puca, cepa ga iznutra i zatvara. Taj ’čep’, odnosno tromb blokira dovod krvi u srčani mišić – miokard, koji dvadesetak minuta nakon njegovog nastanka počinje da odumire. Osoba koja doživi infarkt oseća stezanje iza grudne kosti koje se širi i sve više pojačava ka levoj ruci, ali i niže, ka stomaku, i više, ka vilici.

Iako se još uvek ne zna zašto, infarkt preferira muškarce. Muškarci u proseku oboljevaju 10 godina ranije od koronarnih poremećaja nego žene, i pod duplo većim su rizikom da dožive infarkt. Ranije se smatralo da žene štite hormoni sve do menopauze kada im se šanse izjednačavaju, ali novije studije pokazuju da su i tokom menopauze žene pod manjim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja nego muškarci. Nažalost, infarkt se sve češće javlja kod osoba mlađih od 40 godina.

Ako obratimo pažnju na muškarce našeg podneblja, možemo primetiti da upravo sredinom i krajem tridesetih počnu da menjaju fizički opis. Većina postaje dosta inertnija i ne vodi računa o ishrani, čemu doprinosi i celodnevno, stresno radno vreme i rad za kompjuterom, što neminovno uzrokuje gojaznost, naročito u predelu stomaka. Visceralne masti su mnogo opasnije od površinskih jer direktno oblažu unutrašnje organe. Nezdrava i obilna hrana dovodi do povišenih masnoća, šećera u krvi i hipertenzije, a kada se sve to udruži s duvanom i alkoholom, rizik vrtoglavo raste.

Početkom 2019. godine grupa naučnika s Harvarda došla je do jednostavnog testa za predviđanje budućnosti muškog srca: ukoliko muškarac srednjih godina može da uradi više od 40 sklekova, tokom narednih 10 godina ima za 97% manji rizik da oboli od kardiovaskularnih poremećaja, dok 11 do 20 sklekova smanjuje rizik za 64%. ’Sklek metoda’ pokazala se kao prilično pouzdana, jednostavna, jeftina, i što iznenađuje, dosta tačnija od kardio testa na traci za trčanje. Za studiju su korišćeni zdravstveni podaci 1104 vatrogasaca, prosečne starosti 39,6 godina, koji su prikupljani od 2000. do 2010. godine.

Ova studija ističe značaj fizičke kondicije i njen uticaj na zdravlje, i savetuje lekarima da prilikom pregleda testiraju i nivo fizičke spremnosti. Pritom, fizička aktivnost treba da bude redovna i umerena, a ne samo povremena pa ekstremna, jer takva donosi više štete nego koristi: dosta slučajeva infarkta miokarda dešava se upravo nakon ekstremne fizičke aktivnosti ili stresa. Redovno vežbanje i kretanje treba da postane potreba, baš kao i hrana i voda. Nešto o čemu ne razmišljamo mnogo, već samo upražnjavamo.

Pored gojaznosti i nedostatka fizičke aktivnosti, postoje i dva faktora rizika kod muškaraca koja predviđaju da će im srce biti u problemu: nizak nivo testosterona i erektilna disfunkcija. Naravno, sva ova četiri rizika su deo istog vrzinog kola: gojazne osobe, naročito sa salom oko stomaka, često imaju nizak nivo testosterona. Erektilna disfunkcija je takođe znak upozorenja da nešto nije u redu s celokupnim kardiovaskularnim zdravljem, jer je i penis vaskularni organ. Pošto su arterije u njemu dosta sitnije nego u srcu, njihovo oštećenje se obično prvo tu pokaže, i rezultira nedovoljnom ili nikakvom erekcijom. Kada se sve to začini stresom, koji je u današnje vreme neizbežan, šanse srca se sve više smanjuju.

Uz redovno vežbanje, zdravu ishranu i pozitivan način života, za muškarce je tu i Alfa Aktiv. Ovaj potpuno prirodni preparat u obliku kapsula, osim što doprinosi održavanju normalnog nivoa testosterona i očuvanju opšteg seksualnog zdravlja, ima veoma povoljan uticaj i na kardiovaskularni sistem. Alfa Aktiv deluje kardioprotektivno, utiče na smanjenje triglicerida i povećanje HDL-holesterola (dobrog holesterola), a pomaže i u boljem iskorišćavanju energije tokom fizičke aktivnosti.

Ali to nije sve. Još jedan prirodni preparat koji hrani srce i usporava propadanje krvnih sudova je Leocardin. To su kapi na bazi šest lekovitih biljaka koje jačaju srce, balansiraju krvni pritisak, usporavaju deponovanje masnoća u zidove krvnih sudova i stvaranje plaka. Osim što preventivno daje gipkost krvnim sudovima, Leocardin je tu da pomogne i nakon što se dogode infarkt ili virusne infekcije koje slabe srčani mišić.

Vodite računa o svom srcu i ne dajte ga tek tako. Budite ponosni izuzetak od nepovoljne statistike.

Srce, srdačica, eksplozija, čokoladica

Kad odemo kod kardiologa, teško da će nam na recept prepisati čokoladu, ali baš ova namirnica, u najosnovnijoj varijanti s velikim procentom kakaa i bez šećera, može nam pomoći da sačuvamo srce i krvne sudove.

Osušena zrna kakaa izvorno sadrže 18% flavonoida, koji se, nažalost, gube u procesu spravljanja čokolade. Zato, što veći procenat kakaa u čokoladi, to bolje za srce. Zašto? Flavonoidi iz kakaa podstiču stvaranje azot monoksida u organizmu, koji opušta krvne sudove i poboljšava cirkulaciju. Azot monoksid (NO) je molekul koji omogućava da naše ćelije komuniciraju: naših čak 50 biliona (ili, po američki, triliona) ćelija ćaskaju jedne s drugima pomoću signala koji se prenose u celom telu. Osim što pozitivno utiče na srce i krvne sudove, azot monoksid nam poboljšava pamćenje, učestvuje u prenosu informacija između neurona u mozgu, jača imuni sistem, štiti od upala, pomaže san, izoštrava čula, povećava snagu i izdržljivost, pomaže rad creva…

Prilično koristan lik, taj azot monoksid… Tokom poslednjih dvadesetak godina, bio je predmet preko 60.000 kliničkih studija, a 1998. naučnici koji su otkrili njegovu ulogu u prenosu signala ovenčani su Nobelovom nagradom. Interesantno je da je Alfred Nobel, osnivač Nobelove nagrade, pre više od 100 godina koristio nitroglicerin koji mu je prepisivao lekar zbog srčanih problema. Nobel je bio sumnjičav jer je upravo on bio prvi koji je napravio kontrolisani dinamit 1866. godine, na bazi nitroglicerina. Ono što Nobel nije znao je da nitroglicerin otpušta azot monoksid koji relaksira zgrčene krvne sudove, pa se tako poboljšava protok krvi i proizvodnja kiseonika.

Endotelske ćelije, koje sačinjavaju unutrašnju površinu arterija, normalno proizvode azot monoksid, ali kada se u arterijama nataloži plak i dođe do ateroskleroze, smanjuje se i sposobnost proizvodnje ovog korisnog molekula. Iz tog razloga, kardiolozi prepisuju nitroglicerin osobama pod rizikom da dožive srčani ili moždani udar, baš kao nekada Alfredu Nobelu. I tako, za razliku od dinamita, azot monoksid sprečava eksploziju našeg srca.

Ali nitroglicerin nam neće biti potreban ako svakog dana pojedemo po kockicu crne, najcrnje čokolade. Osim što ćemo uživati, flavonoidi iz kakaa će svojom magijom aktivirati azot monoksid, što će rezultirati vazodilatacijom – širenjem krvnih sudova. Širi krvni sudovi podrazumevaju bolji protok krvi, a samim tim i niži krvni pritisak. Tako će krv lakše doći ne samo do srca, već i do mozga, što stimuliše razvoj novih krvnih sudova i rast nervnih ćelija. U takvoj sredini nema mesta za neurodegenerativna oboljenja, kao što je Alchajmerovo. Ako vam neko krije čokoladu u kući, to sigurno neće biti Alchajmer.

Šalu na stranu, svi znamo da je bolje sprečiti nego lečiti, a kada je čokolada u pitanju, verovatno nam neće biti teško da se nateramo da redovno uzimamo ovaj ’lek’. Prava crna čokolada, bogata flavonoidima i polifenolima, stimuliše rad jetre i otpuštanje insulina, pa nam pomaže i da se zaštitimo od dijabetesa. Ali, kao i svaki lek, treba je uzimati u malim dozama.

Osim u kakau, azot monoksid možemo dobiti i iz biljaka, kao što su spanać, zelena salata, potočarka, celer, cvekla… Postoji još jedna biljka, čija je lekovitost poznata širom sveta, što je potvrđeno brojnim kliničkim ispitivanjima tokom poslednjih decenija. Srdačica, Herba Leonuri, u našem narodu je poznata kao biljka koja štiti srce, a veoma je cenjena i u tradicionalnoj medicini Dalekog istoka. Studije koje su, između ostalog, rađene na Univerzitetima u Singapuru i Japanu, dokazale su da srdačica ima antioksidantivno i kardioprotektivno dejstvo kod ishemije miokarda. Ove in vivo studije su po prvi put dale jasni dokaz da srdačica obezbeđuje sličnu ili bolju antioksidativnu zaštitu od standardnih terapija, uključujući i askorbinsku kiselinu (jednu od komponenti vitamina C). Srdačica, pokazalo se, ima sposobnost da smanji oštećenja nakon infarkta miokarda, naročito u akutnoj fazi.

Srdačica, bogata flavonoidima, opušta krvne sudove, umiruje nervni sistem, uravnotežava srčani ritam, snižava i balansira krvni pritisak, ublažava i eliminiše tahikardije, a posebno je korisna nakon infarkta ili virusnih infekcija koje slabe srčani mišić.

Pored srdačice, priroda je bogata mnogim biljkama koje umiruju i štite srce i krvne sudove: rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica, bela imela… I sve one se mogu naći u jednoj bočici: Leocardinu. Leocardin je prirodna formula koja nam može pomoći kod angine pektoris, stanja nakon infarkta, infekcija izazvanih Koksakijevim virusima, poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola, problema s cirkulacijom i krvnim pritiskom.

Kada uz doručak popijemo 30 kapi Leocardina rastvorenih u pola čaše vode, i pojedemo kockicu crne čokolade, spremni smo za nove izazove uz mnogo energije, ali staloženog srca i uma. Garantovano bez eksplozije.

Srce voli siestu

Tokom letnjih vrelina, srce mora da pumpa jače i sprovede više krvi u kožu kako bi se telo rashladilo. Istovremeno, mora da snabdeva krvlju i mišiće. Da zlo bude gore, kada nam je veoma vruće, pojačano se znojimo i gubimo tečnost i elektrolite. To dovodi do pada srčanog pritiska i dodatno ubrzava rad srca. U ekstremnim situacijama, kada doživimo toplotni udar, može doći čak i do oštećenja srca. Temperatura je, dakle, vrlo bitan faktor koji utiče na srčani ritam.

Ako već imamo neko srčano oboljenje ili povišeni holesterol, jasno je da smo pod većim rizikom. Kada srce kuca jače da bi brže pumpalo krv i rashladilo telo, arterije koje su sužene zbog holesterola mu to znatno otežavaju. Neki lekovi, kao što su beta blokatori ili diuretici, mogu usporiti rad srca ili ubrzati dehidraciju. Antidepresivi i antihistaminici mogu blokirati proces znojenja.

Ali čak i ako smo potpuno zdravi, treba da osvestimo potrebe sopstvenog tela na visokim temperaturama. Na primer, često smo toliko okupirani poslom i obavezama da i zaboravljamo da smo žedni. Neki od simptoma dehidracije su glavobolja, vrtoglavica, grčevi u mišićima, osećaj slabosti, mučnina i taman urin. Slični su i simptomi toplotnog udara koji dodatno mogu podrazumevati i povišenu telesnu temperaturu, iracionalno ponašanje, ekstremni osećaj konfuzije, crvenilo kože, dahtanje, slab puls, pa čak i gubitak svesti.

Ako ste srčani bolesnik posebno je bitno da posmatrate kakve vam signale šalje telo. Nikako ne treba čekati da se toplotni udar desi, već ga treba unapred izbeći ili makar sprečiti na pojavu prvih simptoma. Pre svega bitno je znati da se prirodi moramo prilagoditi, a ne pokušavati da je nadmudrimo, jer to je igra u kojoj nemamo šanse. Kada živa u termometru skoči, treba se pridržavati sledećih smernica:

  • Izbegavati naporne fizičke aktivnosti. Vežbanje, baštovanstvo, šetnje, bilo koje aktivnosti koje inače sprovodimo, treba praktikovati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.
  • Umereno rashladiti prostoriju u kojoj boravimo, pomoću ventilatora ili klima uređaja, i tuširati se povremeno mlakom vodom. Povremeno je dobro staviti mokar hladan peškir (nije loše imati ga u frižideru) ispod pazuha, na prepone ili vrat.
  • Piti dovoljno tečnosti, posebno čiste vode. Najbolje je popiti 2 čaše vode na svakih sat vremena. Treba izbegavati sokove, posebno gazirane koji su puni šećera, jer oni usporavaju protok tečnosti iz stomaka do krvotoka. Naročito treba izbegavati napitke koji sadrže kafein, tein i alkohol jer mogu pojačati dehidraciju. Idealan napitak je voda sa malo sveže naceđenog limuna.

  • Obroci treba da budu lagani i manji kako se ne bi preopteretio želudac. Najbolje je jesti hladne ili mlake supe, salate od svežeg povrća i sveže voće. Tako ćemo uneti i dovoljno elektrolita koje gubimo znojenjem.
  • Oblačiti laganu odeću koja omogućava cirkulaciju vazduha, najbolje pamučnu, a napolju nositi šešir i duge rukave. I obuća treba da ’diše’ kako bi se smanjilo znojenje stopala.
  • Ako smo primorani da budemo napolju tokom najtoplijeg dela dana, treba da izbegavamo direktno sunce, već da potražimo senovita mesta.
  • Srčani bolesnici bi trebalo da se konsultuju sa svojim kardiologom o eventualnoj promeni terapije jer neki lekovi mogu pojačati telesnu reakciju na visoke temperature i vlažnost vazduha.

Uostalom, najbolje je učimo od onih koji su život na vrućini doveli do savršenstva. U Španiji, tokom najtoplijeg doba dana, vekovima se praktikuje siesta. To je tradicionalni kratki odmor koji podrazumeva lagani obrok i petanestominutnu ’dremku’. Ovaj običaj zapravo potiče od starih Rimljana gde bi se ’u šesti čas’, što je naših dva popodne, prestajalo s radom i odmaralo.

Siesta u Španiji nije luksuz, već životna potreba koja ima niz naučno dokazanih koristi. Ona nam pomaže da prikupimo energiju i snagu, kako fizičku tako i mentalnu. Siesta dokazano opušta srce i sprečava njegovo opterećenje. Kratka dremka opušta celi organizam, pored srca i mišiće i kičmu i često je mnogo efikasnija od lekova protiv bolova. Nakon nje imamo bolju koncentraciju, reflekse i razmišljamo bistrije. Prija i stomaku kome je potrebno više kiseonika za varenje, pa nam na taj način održava zdrav metabolizam i štiti nas od gojaznosti. Zahvaljujući siesti i noću ćemo bolje spavati – ponekad nas premor sprečava da uveče kvalitetno zaspimo. Pored srčanih bolesnika, siesta je naročito korisna deci i starim osobama.

Kao i sa svim stvarima u životu, i sa siestom ne treba preterivati. Idealno trajanje ovog odmora je od 20 do 40 minuta. Sve preko toga može poremetiti normalni ritam spavanja. Pored svega ovoga, i lekovito bilje može biti prijatelj vašeg srca. Srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela mogu vam pomoći ako patite od angine pektoris, ako se oporavljate od infarkta, kod poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola i krvnog pritiska, loše cirkulacije ili infekcija izazvanih Koksakijevim virusima. Ne morate da idete na planine i proplanke da biste ih ubrali, jer je Herba Svet to već uradio i osmislio Leocardin – tinkturu sa idealnim dozama svake biljke. Kada upeče zvezda, obogatite svoju siestu čašom vode s 30 kapi Leocardina pre obroka, i srce će vam biti zahvalno.