Višestruka korist od redovnog vežbanja

Najveća motivacija da se pokrenemo i počnemo da vežbamo obično je fizički izgled. Svi bi voleli da izgledaju vitko i zategnuto, ali retki istrajavaju u svom naumu, svesni činjenice da se takav izgled postiže vremenom i upornošću. Ali redovno kretanje i vežbanje je mnogo više od fizičkog izgleda. Jeste, danas nije jednostavno naći načina za vežbanje. Mnogo vremena provodimo na poslu, najčešće sedeći ispred kompjutera, ne retko radimo prekovremeno, a i obaveze kod kuće se gomilaju… Ali naše telo ne sluša te razloge, već reaguje.

Očigledni znaci nedostatka kretanja i vežbanja su masne naslage koje se gomilaju posebno u predelu stomaka, pa su nam farmerke uske i moramo da kupimo broj veće, ali postoje i drugi znaci koje nam telo šalje, a nama nije uvek logično da ih povežemo s nedovoljnom aktivnošću.

Pre svega, kada smo pasivni i ne krećemo se, i naša creva postaju lenja. Ako pritom ne pijemo dovoljno vode i ne unosimo dovoljno vlakana, rezultat će sigurno biti zatvor. Osobe koje su silom prilika vezane za krevet to dobro znaju. Zašto? Zato što kretanje i vežbanje ne jača samo bicepse, tricepse i kvadricepse, već i mišiće unutrašnjih organa. Dnevna fizička aktivnost je neophodna za zdravu crevnu peristaltiku: ona skraćuje vreme koje je potrebno za zadržavanje sadržaja u debelom crevu kao i količinu vode koju telo apsorbuje iz stolice. Pritom, aerobne vežbe ubrzavaju puls čime se stimulišu kontrakcije mišića u crevima. Što veća kontrakcija, to bolja peristaltika. Ako patimo od zatvora, ne moramo raditi naporne vežbe u teretani. Dovoljno je da redovno hodamo, idealno bi bilo oko 45 do 60 minuta svakog dana, a ako tome još dodamo trčanje, plivanje ili ples, creva će nam biti veoma zahvalna.

A kad smo već kod mišića, ne samo onih u unutrašnjim organima, već i svih, i oni vole da budu stalno aktivni. Što ih više istežemo i pokrećemo, biće elastičniji. Ako prestanemo da ih koristimo, biće stegnuti i skratiće se. I onda počinje i onaj neprijatni osećaj kada nas sve boli i zateže, pa nam je teško i da se jednom sagnemo i dohvatimo nešto. Pored klasičnih aerobnih pokreta, mišići vole i istezanje. Možemo raditi klasične vežbe istezanja, ili, na primer, krenuti na jogu.

Zbog naše neaktivnosti pate i pluća i srce. I njima je potrebna redovna aktivnost da bi ostali u dobroj formi. Kada po ceo dan sedimo, i ta dva vitalna organa „zaborave“ šta znači raditi pod naporom. I onda se lako zadišemo prilikom najblaže aktivnosti. Imamo osećaj kao da ne možemo da udahnemo dovoljno duboko i da će nam srce iskočiti iz grudi. Najbolje ćemo im pomoći ako makar povremeno auto ostavimo parkiran i što više koristimo noge za obavljanje svakodnevnih obaveza. Što više aerobnih aktivnosti dodamo, to će nam srce i pluća biti „utreniraniji“.

Pored mišića, stežu se i zglobovi kada ne vežbamo. Naši zglobovi – kolena, ramena, skočni i ručni zglobovi, pokretljivi su zahvaljujući sinovijalnoj tečnosti koja ih stalno podmazuje. Ona omogućava slobodan pokret bez bola. Ali ako smo stalno pasivni, telo počne da luči manje sinovijalne tečnosti. Tada osećamo škripanje i puckanje u zglobovima, ujutru nam je posebno teško da se razmrdamo i profunkcionišemo.

Ali ne pati samo naše telo kada smo stalno zalepljeni za kauč. I naše raspoloženje jednako tone i propada. Redovna fizička aktivnost je najbolji način da se podstakne lučenje „hormona sreće“ – endorfina. A endorfin će nas nagraditi osećajem zadovoljstva, smanjiće napetost i stres, poboljšati nam samopouzdanje i podići energiju.

I kada sve saberemo, kada su naši mišići, creva, srce, pluća, zglobovi i um srećni jer redovno vežbamo, jednog dana ćemo se pogledati u ogledalo i prijatno iznenaditi. Uz sve koristi koje naš organizam ima, stigla je i lepota. Struk nam je uži jer se salo istopilo i nismo naduti, lice čisto jer je koža prokrvljena, ruke i noge vitke jer nam limfa slobodno cirkuliše, a sa usana ne skidamo osmeh. Vredelo je, zar ne?