Tag Archives: neven

S lekovitim biljem kroz prostor i vreme

Ako posmatramo prirodu kao jedan celovit, jedinstveni organizam, lako možemo uočiti da ona sadrži sve što je potrebno za nastanak i održanje života. Svaki disbalans ima svoj kontra-teg, svaka boljka ima svoj lek. U tom složenom svetu svako biće koje je deo njega je ujedno i zaseban mikrosvet, i njihova međusobna interakcija vidljiva je na svim poljima. Mikrosvet i makrosvet ogledaju se jedno u drugome, pa je tako svaka jedinka, od najsitnijeg organizma do najsloženijeg, točkić mehanizma koji ga napaja energijom.

U skladu sa osnovnim principima kosmogonije, drevne teorije nastanka sveta, četiri osnovna elementa: voda, vatra, zemlja i vazduh, spajaju se u skladnim proporcijama kako bi materiji udahnula dušu. Naši preci koji su posmatrali nebo nezagađeno uličnim osvetljenjem i hodali po poljima koja nisu poznavala kisele kiše i izduvne gasove, lako su uočavali ovu povezanost i znali su gde da traže pomoć kada telo ili duša zabole.

Avicena

Da biljke imaju dušu, verovao je i Avicena, persijski erudita iz 10. veka naše ere, koji se smatra ocem moderne hemije. Na istoku poznatiji pod imenom Ibn Sina, autor je oko 450 radova od kojih je 40 iz oblasti medicine. Dok u Evropi mrak Srednjeg veka pritiska nauku i religijske dogme prevladavaju nad razumom, na istoku kultura i nauka cvetaju. Upravo je Avicena najznačajniji naučnik i mislilac ovog islamskog Zlatnog doba. Baš kao što svi točkići u mehanizmu deluju zajedno, tako se i Avicena oslanja na dela antičkih filosofa, pre svega Aristotela, ali i dostignuća Hipokrata, Galena i drugih iscelitelja bliskog i dalekog istoka. Putem sistematičnih eksperimenata i analize rezultata, ovaj briljantni um postavio je osnove moderne medicine i kliničke farmakologije. Avicena je tvorac prvih karantina, pošto je shvatio mehanizme delovanja infekcije, insistirao je na jačanju imuniteta i prevenciji, definisao je pojam sindroma, uveo kontrolisane studije, opisao niz oboljenja, fizičkih i mentalnih, a njegovi zapisi, pre svega Knjiga isceljenja i Kanon medicine, su tokom više vekova bili deo osnovnih udžbenika medicine i u Evropi. U svom holističkom pristupu pacijentu, ovaj drevni mislilac naglašavao je važnost svih faktora koji utiču na isceljenje, ne samo tela već i duše – uključujući i muziku i prijatelje.

Šen Nung

Avicena je samo jedan iz niza sjajnih lekara tokom istorije koji se, između ostalog, oslanjao i na isceliteljsku moć lekovitog bilja. Neki od njih su deo mita, kao kineski car Šen Nung, ’božanski ratar’ prozirnog stomaka, koji je prvi koristio žen šen. Za razliku od njega, ljudi od krvi i mesa, poput Hipokrata i Teofrasta, postavili su jasnu granicu između izlečenja i božanske intervencije. Pedanije Dioskurid, travar i hirurg iz vremena vladavine Nerona, ostavio je za sobom preko 1000 zapisa o lekovitim svojstvima oko 600 biljaka. Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za Galena, hirurga iz 2. veka naše ere, kao i Paracelzusa, rođenog u Švajcarskoj, ali zapravo građanina sveta koji je proputovao Evropu, od Skandinavije, preko Moskve,  sve do Egipta, Svete zemlje, Turske, Balkana i Grčkih ostrva, a istoriji medicine zaveštao je kauterizaciju rana, obaveznu amputaciju gangrenoznih udova i toksikologiju. Među običnim ljudima veoma cenjeni lekar, a prezreni ‘lakrdijaš’ među visokoobrazovanim naučnicima tog doba čije je uskogrude teorije opovrgavao u praksi, Paracelzus je verovao u posmatranje prirode, eksperimentisanje, svestranost. Tvrdio je da doktor ’mora biti alhemičar, mora da posmatra majku zemlju gde leže minerali, a kako planine neće doći njemu, on mora otići u planine’. Kako su mu putovanja proširila vidike, smatrao je da se iskustvo o svetu mora prikupljati iz svih izvora, ne samo od priznatih naučnih autoriteta, već i od starica, Ciganki, proročica, nomadskih plemena, pa čak i odmetnika i lopova. Kako se ljudi, biljke, minerali i bolesti razlikuju od mesta do mesta, tako se i doktor mora kretati i prikupljati znanja svuda.

Paracelzus

Duša ne prepoznaje spoljnu ili unutrašnju fizičku konstrukciju biljaka i korenja, ali intuitivno spoznaje njihovu moć i vrline, i odmah prepoznaje njihov potpis, orgasku aktivnost koju prenose na sve oko sebe u prirodi, tvrdi Paracelzus.

Engleski herbalizam obeležio Nikolas Kalpeper, koji se rodio iste godine kada je umro veliki Šekspir. Celog života je proučavao lekovito bilje i sva svoja saznanja sažeo u delu Sve o biljkama, a bolesne je lečio besplatno, verujući da je medicina javno dobro, i da se lek za svaku boljku može ubrati u neposrednoj okolini.

Marija Treben

O svim ovim vrsnim lekarima postoje brojni zapisi i njihova dela i dalje žive. Ali njihova učenja se baziraju na hiljadama i hiljadama narodnih iskustava i znanja koja su se vekovima prenosila s kolena na koleno. Baš kao što je Paracelzus dragocene podatke o lekovitom bilju prikupljao od starica i nepismenih nomada po raznim evropskim zabitima, i ono što danas znamo, a što je nauka i dokazala, dugujemo brojnim bezimenim travarima kako s naših prostora, tako i diljem sveta. Prošli vek obeležila je i Austrijanka Marija Treben, koja je ponovo probudila pažnju i interesovanje zapada za lekovito bilje. U svojoj knjizi Zdravlje iz božje apoteke, Treben ne negira važnost saznanja moderne medicine, ali podseća da je prekomerna i često pogrešna upotreba antibiotika dovela do ozbiljnih negativnih posledica.

Među biljkama koje Marija Treben pominje su i virak, rusomača, hajdučka trava i neven, koje su posebno korisne ženama, u raznim fazama života. I naši čuveni ’narodni lekari’, Vasa Pelagić i Jovan Tucakov, posebno cene hajdučku travu koju, kako Pelagić kaže, ’zna gotovo svaki seljak bez sviju botanika i botaničara’, a u riznici Tucakova posebno mesto zauzimaju i crveni zdravac, virak, rusomača i neven. Neuredne menstruacije, belo pranje, bolovi, grčevi, odlivi, upale jajnika, miomi, ranice na grliću, prolaps materice, opuštenost trbušnih mišića i materičnih ligamenata nakon porođaja,  sve su to poremećaji za koje se pomoć može naći u ovom bilju.

Pećina Šanidar

Arheologija je zabeležila najstarije ostatke suvog lekovitog bilja u pećini Šanidar u Iraku za koje se procenjuje da su stari čak 65 000 godina. Da je lekovito bilje oduvek bilo dragoceno i da njegova vrednost ne bledi ni danas, potvrđuje i činjenica da se, od 8 biljaka koje su tu pronađene, 7 i dalje koriste za lečenje. Među njima je i hajdučka trava. Mnogo milenijuma nakon Neandrentalaca koji su sahranjeni u ovoj pećini, istu tu lekovitu biljku, hajdučku travu, bere Avicena na poljima Persije, i namenjuje je za poboljšanje cirkulacije i protiv grčeva. Travar i lekar je u neku ruku i alhemičar, koji običnu travku pretvara u zlata vredan lek. Zato nije slučajno što je naučni naziv za virak Alchemilla, od arapske reči alkemelih – alhemičar – ‘mali čarobnjak’.  Osim što se znalo za lekovita svojstva ove biljke, verovalo se da rosa sa njenih listova, koju su zvali i nebeska voda, ima moć da metal pretvori u zlato.

Tucakov i Pelagić

Od drevne kineske medicine, 600 biljaka antičkih lekara, Aviceninog bilja s dušom, kosmopolitskih biljaka Paracelzusa i onih iz Kalpeperovog dvorišta, preko naših čuvenih travara i travarki, lekovito bilje ima sposobnost da nas ujedini, ne samo prostorno, već i kroz vreme. Ko zna koliko žena je ublažilo menstrualne grčeve zahvaljujući virku Marije Treben, koliko ih je regulisalo obilna krvarenja zahvaljujući Aviceninoj hajdučkoj travi, koliko ih je zatrudnelo zahvaljujući rusomači, nevenu, crvenom zdravcu… To je tradicija koju ne smemo prekinuti, i zato danas imamo Femisan A. Lekovito bilje čiju vrednost su potvrdili vekovi a moderna nauka dokazala, sa najčistijih polja i najiskoristljivijem obliku i proporcijama, sabrano je u ovom prirodnom preparatu koji nastavlja da pomaže ženama širom sveta.

Cvet izobilja

Neven odlazi na spavanje sa Suncem, a s njim se budi u suzama, pisao je Šekspir. Pred Đurđevdan se u našim krajevima bere neven i stavlja u vodu kojom se na praznik umiva. Na zapadu se verovalo da je pomoću ove vode, kad se utrlja u oči, moguće videti vile. Devojke su odvajkada poklanjale svojim izabranicima ovaj cvet, da ne bi venuli za njom, ali ako devojci ne bi u bašti nikao, to bi značilo da će ona uvenuti za nekim. Neven je devojkama neophodan da bi im ukazao na pravog partnera. Moć nevena u lečenju ljubavnih jada potiče još iz starogrčke mitologije. Mlada Kalta zaljubila se u Apolona, Boga sunca. Njegovi zraci su je spržili, i za njom je ostalo samo cveće nevena. Zato se dugo verovalo da neven ima moć da zaleči bol i patnju od neuzvraćene ili izgubljene ljubavi. I slično verovanje postojalo je odvajkada, širom planete.

Tokom indijskih praznika i venčanja, sve se žuti od dugih nizova cveta nevena kog su ovde doneli Portugalci, a praznični venci se kače oko vrata i svuda po kući, ne bi li prizvali blagostanje. Ranohrišćani su ga koristili prilikom proslava posvećenih Bogorodici Mariji, otud i engleski naziv, marigold, Mary’s gold – Marijino zlato. Naučni naziv, Calendula officinalis, asocira na nebeski lek. Nije ni čudo, jer njegova lekovita svojstva su brojna.

Starim Astecima neven je bio sveta biljka, a postoji legenda da je nakon dolaska Španaca koji su masakrirali ovaj narod, na mestima gde su pali nedužni životi, nikao neven. U Meksiku se koristi za Dan mrtvih, 1. novembra, kako bi mrtvim dušama pokazao put do oltara. U staroj Engleskoj neven je imao i praktičnu primenu: stavljao se pod krevet radi zaštite od lopova, a ako bi se pljačka i dogodila, ova biljka bi donela proročke snove pomoću kojih bi se mogao identifikovati počinilac.

Nije ni čudo što je ova biljka protkala mitologiju mnogih naroda: neven sav odiše magijom izobilja, od trenutka kad procveta rano u proleće, i ostane vedar i žut sve do kasno u jesen. On uspeva na raznim tipovima zemljišta, u raznim podnebljima, sam se razmnožava i ne treba mu mnogo nege. Time nas uči ne samo fizičkoj vitalnosti, nego i mentalnoj, i otkriva nam tajnu šta je, zapravo, izobilje, kao da nam govori da, ma kakve okolnosti u životu imali, uvek treba da cvetamo, okrenemo se suncu i nikada ne odustanemo.

Neven je biljka sa verovatno najdužom i najraznovrsnijom primenom tokom istorije. Nemačka Komisija E potvrdila je njegove lekovite moći kod zarastanja rana i smirivanja upala. Ali to je samo jedna od mnogih upotreba ove neverovatne biljke. Pa da vidimo šta sve može neven:

  • estrogensko dejstvo nevena pomaže ženama tako što uravnotežava menstrualni ciklus, smanjuje pojačani sekret, kandidu, štiti matericu, ublažava simptome menopauze, a dojiljama smiruje bol u bradavicama i mastitis,
  • sjajan je u dermatologiji: smiruje upaljenu kožu, koprivnjaču, ekcem, psorijazu, seboreju, herpes, osip kod beba, čireve, koži daje vlažnost i sprečava perutanje, ublažava svrab kod ujeda insekata, sprečava infekcije i dekubitis kod bolesnika koji dugo leže, štiti opekotinu i pomaže njeno zarastanje, a dobar je i za sluzokožu i kod upale desni,
  • posebno mesto zauzima u kozmetici: sprečava i leči akne, zateže, omekšava i neguje kožu lica i tela, podmlađuje, ublažava bore, zatvara proširene pore, štiti od sunca i uklanja fleke i staračke pege,
  • odličan je za dijete jer pomaže kod izbacivanja viška vode iz organizma, pokreće limfu i drenira, pojačava znojenje i detoksifikaciju organizma, ubrzava metabolizam
  • ima blagotvorno dejstvo na digestivni sistem: smiruje stomak i ublažava grčeve, gastritis, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, čisti jetru i žuč,
  • sjajan je za krvne sudove: smiruje upalu, proširene vene, modrice, odličan je kod arteroskleroze, snižava holesterol, poboljšava cirkulaciju i ublažava lupanje srca, a izuzetno je efikasan kod hemoroida,
  • hladan čaj se koristi za ispiranje očiju kod upala i konjuktivitisa
  • jača imunitet celog organizma, deluje antibakterijski, antiseptično, antiinflamatorno, antivirusno, antitumorno i antikancerogeno, a najnovija istraživanja kažu da je efikasan i u borbi protiv HIV virusa.

Ima primenu i van fitofarmacije: prirodna boja nevena koristi se kao prehrambeni aditiv, zbog čega je poznat i kao ’sirotinjski šafran’. Neven je jestiv i prepun vitamina C i A, pa se latice mogu dodati u salatu, ili se može osušen koristiti kao začin. Neven je u narodu poznat i kao prirodni barometar: ako su cvetovi ujutru zatvoreni, sigurno će padati kiša.

Osim što je veoma lekovit, cvet nevena svojom lepotom i mirisom upotpunjuje sliku izobilja kojom zrači. Njegova magija sija kao sunce: uvek i svuda.

Neven je nezaobilazni sastojak Herba Svet proizvoda: u Femisanu A štiti žene u reproduktivnom periodu, a u Femisanu B pomaže u ublažavanju simptoma menopauze. U Equigalu je tu da pomogne kod detoksifikacije organizma, skidanja viška kilograma i celulita. U Devi melemu za regeneraciju su prisutne sve njegove dermatološke i kozmetičke moći, a u Devi melemu za strije pomaže trudnicama da izbegnu ili ublaže ove neprijatne pojave na koži.