Tag Archives: osteoporoza

Testosteron gradi kosti

O povezanosti hormona estrogena i osteoporoze kod žena se dosta priča i zna, ali često se previđa da i muškarci mogu patiti od ovog pritajenog i opasnog poremećaja, između ostalog i usled manjka hormona testosterona.

Od osteoporoze duplo više pate žene: svaka četvrta žena i svaki osmi muškarac širom planete. Godišnje na svetu dođe do skoro 9 miliona lomova usled nje, odnosno po jedan lom se desi svake tri sekunde. Rizik raste s godinama, a prognoze nisu nimalo svetle: do 2050. godine širom sveta očekuje se da će broj lomova kuka kod muškaraca porasti za 310% i kod žena za 240%, u odnosu na brojke iz 1990.

Osteoporoza je pritajena, i obično se dijagnostifikuje tek kada se desi lom, što obično bude kasno. Smanjenje gustine se ne dešava samo u kostima ekstremiteta, već i kičmenog stuba, što može imati katastrofalne posledice i izazvati potpuni invaliditet. Podaci kažu da 20-25% preloma kuka pogađa muškarce, sa smrtnošću od 20% tokom prvih godinu dana, koja je učestalija kod muškaraca nego kod žena. Dok žene češće pogađa osteoporoza, smrtnost usled lomova je veća kod muškaraca, u poznijim godinama čak i duplo.

Osteoporoza ima jako genetsko zaleđe, a veoma zavisi i od razvoja koštane mase u detinjstvu. Ali postoje i drugi faktori koji utiču na njen razvoj: sedentni način života, pušenje, alkohol, produžena upotreba kortikosteroida, sedativa kao i lekova na bazi inhibicije protonske pumpe koji sprečavaju apsorpciju kalcijuma, mršavost i neuhranjenost…

Kada su žene u pitanju, poznato je da su od početka menopauze, odnosno smanjenja nivoa estrogena, pod većim rizikom da obole od osteoporoze, a jedan od najčešćih uzroka osteoporoze kod muškaraca je upravo nizak nivo testosterona. Dok žene rapidno gube trabekularnu kost (’sunđerastu’, meku kost unutar čvrste, kortikalne kosti), kod muškaraca je proces sporiji i dolazi uglavnom do njenog proređivanja, odnosno osteopenije.

Muškarci su do nedavno bili dosta fizički aktivniji od žena, po prirodi posla, što se u poslednje vreme, s porastom sedentnih poslova dosta promenilo. Osim fizičke neaktivnosti, nezdrava hrana koja utiče na hormonalni balans zamenila je masovno zdravu, domaću hranu, nedovoljno vremena se provodi napolju na suncu i u prirodi, što je dovelo do drastičnog porasta slučajeva hormonalnog disbalansa kod muškaraca.

Osim što moderni način života dosta utiče na pojavu manjka testosterona, on se prirodno smanjuje s godinama, a muškarci s niskim nivoom ovog hormona mogu biti pod većim rizikom od osteoporoze ukoliko:

  • uzimaju određene lekove, uključujući steroide, imunosupresive i antiepileptike
  • nekontrolisano konzumiraju alkohol
  • pušači su
  • imaju hipotireozu
  • imaju oboljenja ili poremećaje gastrointestinalnog trakta
  • imaju poremećaje mišićno-koštanog sistema, na primer ankilozni spondilitis ili reumatoidni artritis
  • nepokretni su iz bilo kog razloga.

U slučaju kombinacije niskog testosterona i nekog od ovih rizika, neophodno je preduzeti mere predostrožnosti kako bi se smanjila mogućnost razvoja osteoporoze.

Ali osim testosterona, kog i žene imaju u dosta manjem obimu, estrogen je prisutan i kod muškaraca u malim količinama, i on takođe igra važnu ulogu u očuvanju gustine kostiju. Medicina još uvek nije zauzela jasan stav da li i kako kontrolisati nivo estrogena kod muškaraca u lečenju osteoporoze. Ali jedno je sigurno – hormonalni balans – ravnoteža svih hormona u organizmu – je od presudnog značaja.

Kada se prelom usled osteoporoze desi, onda je moguće preduzeti korake kako bi se sprečilo dalje pogoršanje i umanjili simptomi. Ali uvek je najbolje sprečiti njenu pojavu, i zato je bitno kako živimo tokom prvih 30 godina života, dok se kosti još uvek razvijaju i jačaju. Redovna fizička aktivnost, vežbe snage, zdrava ishrana, izbegavanje duvana i alkohola, poznavanje porodične istorije bolesti ključni su kako za prevenciju osteoporoze, tako i za zdrav hormonalni balans.

A tu je i jednostavan način da se poboljša i uravnoteži nivo testosterona kod muškaraca: Alfa Aktiv. Ovaj prirodni preparat na bazi L-karnitina, cinka i damjane – lekovite biljke poznate po svojoj moći da jača testosteron, osim dobrog hormonalnog balansa deluje i kardioprotektivno, poboljšava mentalno zdravlje, daje energiju i jača plodnost.

Ulog u aktivnu starost

Iako nam je često teško da se nakanimo da vežbamo, sigurno niko od nas ne može da porekne da je vežbanje korisno. Telesne vežbe poboljšavaju cirkulaciju i štite kardiovaskularni sistem, jačaju nam mišiće koji opet drže kičmu pravom, pomažu da izgledamo i osećamo se bolje i podižu samopouzdanje. Zna se i da je vežbanje izuzetno važno i za zdravlje kostiju i da se pomoću njega može sprečiti ili usporiti osteoporoza.

Ovo je posebno bitno za žene koje ulaze u menopauzu, jer hormonalne promene, posebno pad estrogena, tada drastično utiču na prirodan proces izgradnje kostiju. Upravo je estrogen taj koji nam pomaže da u organizmu zadržimo kalcijum koji jača kosti i sprečava lomove. Tokom ulaska u menopauzu, žene u proseku gube 10% koštane mase. Zapravo, već nakon tridesete godine života naša koštana masa polako opada. Ukoliko se loše hranimo, neuredno živimo i imamo istoriju osteoporoze u porodici, gubitak koštane mase u menopauzi može ići čak i do 20% od ukupne mase.

Najkritičniji period za gubitak koštane mase je godinu dana pre i dve godine nakon poslednje menstruacije. Tokom te tri godine posebno je bitno raditi na zaštiti kostiju. To ćemo postići tako što ćemo obogatiti ishranu što prirodnijim unosom vitamina K, kog možemo naći u zrelom siru, fermentisanoj hrani i zelenom lisnatom povrću, kao i vitamina D koji se inače prirodno stvara tokom izlaganja sunčevim zracima, ali kako to nije moguće tokom cele godine, možemo ga dodati i veštačkim putem pomoću suplemenata.

Ali ono što je najbitnije je da vežbamo. Vežbe će nam pomoći ne samo da održimo zdravlje kostiju, već i da smanjimo nivo stresa i osećaja uznemirenosti koji su prilikom ulaska u menopauzu naročito izraženi. Naše telo je jedna složena mašinerija, pa stres izaziva pojačano lučenje kortizola, koji može negativno uticati na ćelije unutar kostiju. Kortizol, takođe, utiče i na poremećaje u ishrani, može podstaći prejedanje i samim tim gojaznost, koja je posebno opasna u menopauzi.

Tako, redovnim i pravilnim vežbanjem utičemo na niz faktora koji nam mogu pomoći ne samo da lakše prebrodimo menopauzu, već i da sačuvamo kosti i obezbedimo sebi kvalitetnu starost. Ali šta je to u vežbanju što je toliko blagotvorno za kosti? Nedavna istraživanja su otkrila da se radi o još jednom hormonu koji se luči prilikom vežbanja: irisin je hormon koji je povezan s proteinom sklerostinom, i oba igraju važnu ulogu u redovnoj obnovi koštanih ćelija. Naše koštane ćelije su prilično dugovečne, ali se ipak povremeno obnavljaju. Irisin i sklerostin šalju signal našem organizmu kada da započne sa razgradnjom starih ćelija i stvaranjem novih. I taj proces se ubrzava i pospešuje kada vežbamo.

Pored toga što nam jača kosti, irisin je povezan i sa regulisanjem nivoa masnog tkiva u organizmu i očuvanjem moždane aktivnosti, pa nam vežbanje i ’prizivanje’ ovog hormona zato pomaže i da održimo zdravu kilažu i da budemo što visprenije i bistrije u dubokoj starosti. Nova istraživanja irisina tek slede, i nadamo se da će se pomoću njega otkriti nove vrste terapija koje će pomoći da se spreči i preokrene tok osteoporoze, a do tada – moramo ga stvoriti u znoju lica svog.

Pored vežbanja koje, kao što vidimo, ima niz blagotvornih dejstava po naš organizam, ženama u menopauzi može pomoći i lekovito bilje. Ono će smanjiti ili ukloniti valunge, nervozu, lupanje srca, povećati nivo energije, kako fizičke, tako i mentalne. Zato, kada krene menopauza, treba prizvati sve saveznike u pomoć: kvalitetno se hraniti, vežbati, raditi na smirenosti i otklanjanju stresa, i – redovno koristiti Femisan B kapi. Ulazak u menopauzu je prirodan proces u životu svake žene, a kako ćemo je podneti i doživeti – zavisi od nas. Pa hajde da se pobrinemo da jednog dana budemo živahne bake koje će svoje penzionerske dane provoditi u planinarenju, putovanju i aktivnom druženju!

Za jake kosti

Jake i guste kosti pre svega zavise od dva elementa – kalcijuma i vitamina D. Kalcijum ne samo da gradi naše kosti i zube, već utiče i na koagulaciju krvi, normalan rad srca, mišića i nerava. Manjak ovog minerala u organizmu može se manifestovati kroz pojačan PMS, grčeve u mišićima, krte nokte, visok krvni pritisak tokom trudnoće, poremećaj varenja, i – osteoporozu.

Naše kosti i zubi sastoje se od 99% kalcijuma. Kosti su neka vrsta ’spremišta’ kalcijuma koji se otpušta u telu po potrebi. On se gubi putem znoja, urina, perutanjem kože, a tokom i nakon menopauze, usled manjka estrogena kod žena, nivo kalcijuma može drastično opasti.

Da bi se kalcijum pravilno iskoristio, neophodan je vitamin D. Ovaj vitamin pospešuje apsorpciju kalcijuma u digestivnom sistemu i održavanje normalnog nivoa seruma kalcijuma i fosfata za mineralizaciju kostiju. Osim što je veoma bitan za zdravlje skeletnog i neuro-muskulatornog sistema, vitamin D nam je neophodan i za imunitet i mentalno zdravlje.

Ženama do 50. godine života dnevno treba 1000 mg kalcijuma, a nakon pedesete 1200 mg. Takođe, do pedesete, potrebno je uneti 400-800 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina D na dan, a nakon pedesete 800-1000 IJ, ali gornja granica može ići i do 4000 IJ.

Već od ranog detinjstva bitno je obezbediti telu hranu bogatu kalcijumom. Ubedljivo najbolji izvori ovog minerala su: kupus raštan, brokoli, kelj, suve smokve, narandže, sardine, losos, mleko i mlečni proizvodi. Deci se obično daje riblje ulje kako bi se sprečio rahitis, ali kasnije, tokom života, često zanemarujemo kalcijum. To može izazvati ozbiljne probleme, naročito ženama nakon ulaska u menopauzu.

Vitamin D proizvodi samo telo iz ultravioletnih zraka. Zato je izlaganje suncu, naravno umereno i u delu dana kada ne možemo da izgorimo, najbolji izvor ovog vitamina. Dvadesetak minuta dnevno je sasvim dovoljno. U hrani ga ima samo u masnoj ribi – divljoj skuši, lososu i tuni, i u manjim količinama u žumancetu i pečurkama. Neke vrste hrane, kao što je mleko, sok od narandže i žitne pahuljice, industrijski se obogaćuju vitaminom D. Osobe koje se retko izlažu suncu, bilo zato što žive u podneblju gde je sunčeva svetlost oskudna, ili malo borave napolju (na primer bolesnici vezani za krevet), lako mogu imati manjak ovog vitamina u organizmu. Takođe, osobe koje pate od celijakije i poremećaja varenja, koje su na terapiji antiepilepticima i gojazne osobe, pod rizikom su da imaju manjak vitamina D.

Osteoporoza je podmuklo stanje koje se često dijagnostifikuje kada već bude kasno jer nema nikakvih simptoma – dok ne dođe do loma kostiju. Nakon 35. godine života koštana masa opada, a kod žena se taj proces ubrzava nakon menopauze. Nastanak osteoporoze, pored manjka kalcijuma i vitamina D, može ubrzati genetska predispozicija, pripadnost beloj rasi, nekretanje i nedostatak vežbanja, pušenje, hipertireoza, preterano konzumiranje alkohola i kofeina, česta upotreba kortikosteroida, pothranjenost i istorija reumatoidnog artritisa. Takođe, osteoporozi su podložnije žene koje rano izgube menstruaciju zbog niskog nivoa estrogena, ali i muškarci sa niskim nivoom testosterona su pod rizikom. Ženama koje ulaze u menopauzu savetuje se da povremeno urade test merenja gustine kostiju, jer tokom prvih 5 do 10 godina od početka menopauze, gustina kostiju opada 2-4% godišnje.

Osteoporozi prethodi osteopenija, stanje kostiju slabije gustine, ali ne u toj meri da bi se okarakterisalo kao osteoporoza. Kod osteoporoze može doći do loma kostiju i u situacijama kada do toga obično ne bi došlo, prilikom minornih povreda. Osim preloma, na primer u kuku, rebrima i zglobovima, može doći i do ’obrušavanja’, odnosno komresivne frakture kičmenih pršljenova. Osobama sa osteoporozom znatno je narušen kvalitet života, oko 30% pacijenata zahteva stručnu i stalnu negu, a starije osobe sa ovim poremećajem podložnije su upali pluća, trombozi, kao i preranoj smrti.

Šta nam valja činiti da bi se sprečila osteoporoza?

  • Pobrinuti se da imamo adekvatan unos kalcijuma i vitamina D.
  • Brinuti se o zdravlju sistema za varenje i hraniti se zdravo, uz dosta probiotika koji čuvaju zdravlje creva. Osobe sa celijakijom treba da potpuno izbace gluten.
  • Boraviti što više u prirodi i izlagati se umereno suncu.
  • Ostaviti pušenje i unos alkohola svesti na minimum. Jedno pakovanje cigareta dnevno tokom života može uticati na gubitak 5-10% koštane mase.
  • Uvesti redovne vežbe i kretati se što više.
  • Održavati normalnu telesnu težinu.
  • Smanjiti unos kofeina.
  • Izbegavati upotrebu kortikosteroida.
  • Kupati se u vodi bogatoj mineralima (kod nas postoje banje koje su specijalizovane za osteoporozu).
  • Nakon menopauze redovno kontrolisati gustinu kostiju i raditi vežbe snage. I – koristiti Femisan B.

I za kraj, recept za zdrave kosti: u blender staviti po jedan list raštana (potražite ga na pijaci), kelja i blitve. Dodati 1 cvetić brokolija. Staviti 1 celu oljuštenu narandžu i šaku bobičastog voća, najbolje borovnice i aronije. Dodati kašiku nekog dobrog ulja, maslinovog, ulja od avokada ili koščica grožđa. Sipati malo vode. Dobro izmiksati i piti, najbolje svako jutro pre doručka.