Tag Archives: pesak u bubregu

Geološke formacije u našim bubrezima

Naše telo je deo prirode, pa je sasvim logično da njime vladaju prirodni zakoni. Nedavno je geolog Brus Fauk, posmatrajući kristale oko toplih izvora u nacionalnom parku Jelouston, došao do zaključka da je nastanak i nestanak kamena u prirodi ništa drugo do ogledalo onoga što se dešava u našim bubrezima, suprotstavljajući se tako čvrstom stavu moderne medicine da se kamen u bubregu ne može rastvoriti.

Kamen iz bubrega pod mikroskopom, izložen ultraljubičastom svetlu

Fauk, koji je tokom svog radnog veka, proučavajući minerale i kristale, posetio brojne termalne izvore i koralne grebene, tvrdi da svaki kamen raste i rastvara se. Kamen koji nastaje u bubregu sastoji se od kalcijuma i oksalata, a kada se u njega upere ultraljubičasti zraci, postaju vidljivi tanki slojevi minerala koji liče na dragi kamen. Te prelepe boje kamen duguje raznim organskim materijama, mikrobima, ćelijama bubrega i hemikalijama koje oni stvaraju. Fauk tvrdi da, baš kao i mikrobi u termalnim izvorima Jeloustouna, i mikrobi iz bubrega podstiču rast kristala. Ako uspemo da bolje razumemo strukturu kamena, možemo doći do rešenja kako da se kamen u bubregu rastvori i da se zaustavi njegov ponovni rast, kaže ovaj naučnik.

Faukove tvrdnje imaju smisla. Ništa na ovoj planeti nije večno, čak ni kamen. Danas je nefrolitijaza, kako se zvanično zove prisustvo kamena u bubregu, prilično zastupljen poremećaj koji mnogo češće pogađa muškarce nego žene. Da nas je moderan način života saterao u ćorsokak potvrđuje i činjenica da se kamen u bubregu znatno češće javlja u razvijenim zemljama i kod osoba višeg društvenog statusa. Dakle način ishrane igra veliku ulogu u njegovom nastanku, kao i kvalitet i količina vode koju pijemo.

Kada putem mokraće izlučujemo previše minerala, a pritom organizam nema dovoljno tečnosti, minerali počnu da se kristalizuju. Neki od čestih faktora koji su zaslužni za stvaranje kamena u bubregu su infekcije mokraćnih puteva i oboljenja koja izazivaju zastoj mokraće, kao i poremećaji metabolizma i endokrinog sistema. Kada u prečniku imaju par milimetara, ovi kamenčići smatraju se peskom. Ali kada kamen ima više od 7 milimetara, najverovatnije će se zaglaviti u mokraćnom kanalu i sprečiti normalan protok mokraće, a pritom će konstantno oštećivati sluzokožu, što je idealna sredina za nastanak infekcije. Sve veće od toga ne može da uđe u kanal i ostaje u bubregu gde se vremenom sve više širi.

Ali ono što je najstrašnije kod kamena u bubregu je bol koji izaziva. Kada uđe u mokraćni kanal, kamen izaziva nesnosan bol koji kreće u slabinskom delu kičme, širi se ka preponi i traje od 20 minuta do više sati. Prate ga povišena temperatura, mučnina, povraćanje, često i krv u mokraći. Infekcije mokraćnih puteva su redovni pratilac ovog stanja. Bol može biti toliko intenzivan da izaziva gubitak svesti. Upravo je bol ono što nas natera da se konačno pozabavimo stanjem svojih bubrega. Ali čak i kada se primene razne metode razbijanja i uklanjanja kamena, postoje velike šanse, čak do 70% da će se ponovo pojaviti.

Zato bi svi trebalo da obratimo pažnju na to kakvu hranu jedemo i kakvu vodu pijemo. I posebno – u kojoj količini. Osobe koje već imaju kamen u bubregu trebalo bi da piju toliko tečnosti da izluče putem mokraće najmanje dve litre. Prerađena hrana je prepuna soli koja veoma nepovoljno utiče na rad bubrega i sprečava drenažu. Umesto industrijski prerađene hrane, najbolje je da sami pripremimo svoje obroke od svežih namirnica. Veliki prijatelji našeg urinarnog trakta su peršun, celer, brusnica, bobičasto voće, lubenice, i najvažnije od svega – čista, kvalitetna voda bez previše minerala.

Ali ono što nam najviše može pomoći, kao preventiva ili kada već postoji problem, je lekovito bilje. Čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza i rastavić su herojska petorka koja efikasno rešava urinarne infekcije, čak i kad je u pitanju najupornija bakterija, Ešerihija koli, smiruje akutne i hronične upale bubrega, bešike i mokraćnih puteva, ima diuretičko dejstvo i doprinosi pravilnoj raspodeli tečnosti u organizmu, a preventivno deluje protiv nastanka peska i kamena u bubregu, dok kod već prisutnih kristala olakšava bolne krize. Svih ovih pet prirodnih junaka deo su preparata Nefrovit.

Ništa na ovoj planeti nije večno, čak ni kamen. A uz Nefrovit, kamen u bubregu ne dobija šansu da raste i izaziva infekcije.

Šta imaju zajedničko veštice, metle i kamen u bubregu?

Veštice lete na metlama od davnina do Hari Potera. Preteče ‘Nimbusa 2000’ koristili su stari narodi, od severa Evrope do američkih Indijanaca. Smatra se da su druidi, šamani, vračevi koristili razne halucinogene biljke tokom spiritualnih rituala, pomoću kojih bi stvarali iluziju letenja. Let je predstavljao simboličnu vezu između materijalnog i duhovnog sveta, vezu sa umrlima i precima, spajanje sa bogovima.

Iako prevladava mišljenje da su veštice isključivo žene, najstariji pisani dokument o veštičarenju iz 1453. godine pominje izvesnog Gijoma Edelina kako leti na metli. Bez metle, Hari Poter ne bi pobeđivao u kvidiču, a njegov sjajni nimbus ima dršku od mahagonija, i grančice od breze ili leske, zavisno od namene: breza omogućava žustro poletanje, a leska precizan okret.

Tradicionalne veštičje metle su imale dršku od jasena na čijem kraju bi bile privezane grančice breze. Po keltskoj legendi, veštice bi odlazile u šumu i molile vile da im pokažu najbolje drvo za metlu. Na taj način bi ’etiketirale’ svoje metle kao magične i moćne, ’dodirnute’ duhom natprirodnog, i svi bi verovali u njihovo magijsko dejstvo. A zašto baš grančice breze?

Naziv ovog prelepog drveta potiče iz sanskritskog – bhurga, sa značenjem ’drvo po čijoj kori može da se piše’. Od bhurge, reč je evoluirala do keltskog betu, engleskog birch, ruskog bereza i našeg breza. To je prvo drvo koje je niklo nakon Ledenog doba, a isti scenario ponavlja se i svake godine u proleće kada breza prva propupi. Logično je da je naš predak prepoznao moć i simboliku ovog drveta i preneo je kako u mitologiju, tako i u svakodnevni, praktični život. Brezovo drvo je savitljivo, ali i izdržljivo, pa se od njega vekovima pravilo sve, od kanua, preko korpi do koliba. Američki Indijanci su verovali da grom ne može da udari u brezu i pod njom tražili utočište tokom olujnih noći.

Breza je deo tradicionalnih obreda širom sveta. Kod nas, kada svatovi polaze iz kuće u crkvu, preskaču brezovu metlu koja ’čisti’ svo zlo i uroke. Smatra se da ovaj običaj potiče od starih Kelta koji su masovno naseljavali naša područja i mešali se sa Slovenima. Kod Kelta, metla je predstavljala savršeni balans viših sila, jer sadrži mušku i žensku energiju. Mušku simbolizuje drška falusnog oblika a žensku deo sa povezanim grančicama. I danas se, zato, i u Škotskoj koristi u svadbenim ceremonijama.

Rusi grančice breze postavljaju iznad ulaznih vrata kako bi se zle sile zadržale napolju. Viktorijanci u staroj Engleskoj bi šibali decu brezovim grančicama, s ciljem da se iz njih isteraju zle sile. Kolevke su se pravile od brezovog drveta da zaštite novorođenčad, a u škotskom visokogorju krave bi se gonile brezovim štapovima da bi donosile na svet zdravu telad. Breza je diljem sveta simbol obnove i pročišćenja. I to nije slučajno. Moderna fitofarmacija je dokazala da breza ima veliku moć da pročisti organizam.

Postoji mnogo podvrsta breza, a nama su najpoznatije dve – bela (obična) i cvetna (severna). Obe su lekovite i kao lek mogu se koristiti list, pupoljak, kora i sok. Danas znamo da list breze sadrži flavonoide, tanine, saponine, fenil karbonske kiseline, triterpenske alkohole i vitamin C. Šta to sve znači? Pre svega da je breza jak urinoantiseptik i diuretik. Naučna studija Evropskog naučnog udruženja za fitoterapiju (ESCOP) dokazala je da breza moćno pročišćava urinarni trakt, naročito u slučajevima upala, peska i kamena u bubregu, i odlična je kao pomoćna terapija u lečenju bakterijskih infekcija urinarnog trakta. Breza je diuretik, pospešuje drenažu – izbacivanje viška vode iz organizma, štiti organe za varenje, i ima sposobnost da smiri upale. Odlična je kod infekcija, cistitisa i drugih upalnih stanja mokraćnih kanala i prostate.

Osim što je sjajna za mokraćne puteve, odlična je i za kožu. Svi se sećamo čuvenih šampona od breze u litarskim pakovanjima, iz skromnih vremena kozmetičke industrije. Breza je odlična kod dermatitisa i lišajeva, smiruje kožu i balansira njenu pH vrednost. Pošto je diuretik, breza pomaže i kod bolnih zglobova, reumatizma, problema sa jetrom i gojaznosti.

Breza je, pored još 4 lekovite biljke, našla svoje mesto i u modernom preparatu osmišljenom na postulatima tradicionalne biljne medicine. Nefrovit je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih kanala i prostate. Nefrovit smiruje upale bubrega, bešike i mokraćnih kanala, efikasan je kod bakterija, ešerihije i drugih infekcija. Pomaže u eliminaciji peska i kamenčića iz bubgrega. Uz Nefrovit – pesak i kamen, kao metlom odnešen!