Tag Archives: prostata

Nezvani gosti

Počinje kao peckanje prilikom mokrenja koje se naglo pojačava, baš kao i potreba za odlaskom u toalet. Ako ove simptome ignorišemo, može doći i do bola prilikom mokrenja, mučnine, povraćanja, povišene temperature, a urin može potamneti ili se čak u njemu pojaviti krv.

Urinarna infekcija nastaje kada bakterije preko mokraćnog kanala (uretre) dospeju u bešiku. Znatno su češće kod žena nego kod muškaraca, ali kada se dese muškarcima mogu da pogode i prostatu pa je tada lečenje duže. Žene češće pate jer su im mokraćni kanali kraći, a neki od rizika su i vaginalni seks i upotreba spermicida pa, ukoliko urinarne infekcije postanu učestale, preporučuje se izbor drugačije kontrole začeća. Ono što dodatno ’dodaje ulje na vatru’ kod ovih vrsta infekcija je premali unos tečnosti, često kupanje u kadi, ignorisanje potrebe za odlaskom u toalet i zadržavanje mokraće, kao i kamenčići u bubregu.

Najčešći i najnaporniji ’nezvani gost’ – uzročnik urinarnih infekcija, čak do 95% njih, je bakterija Ešerihija koli (Escherichia coli), konkretno uropatogena E. coli (UPEC). ’Krštena’ je po Teodoru Ešerihu (Theodor Escherich), nemačko-austrijskom bakteriologu koji je otkrio 1885. Ešerihija ima više vrsta i obično žive u našem digestivnom traktu gde pomažu varenje, ali neki sojevi mogu napraviti ozbiljne infekcije, čak opasne po život, kako u crevima tako i u plućima. Nepoželjne sojeve Ešerihije najčešće unesemo u organizam preko nedovoljno termički obrađenog mesa i mleka, voća i povrća, zagađene vode, ali i kontaktom s drugim ljudima. Međutim, možemo se zaraziti i sami ako je neadekvatnom higijenom iz crevnog trakta prenesemo u urinarni.

Kada se Ešerihija ušunja u bešiku nastaje cistitis, upala bešike. Potreba za mokrenjem postaje neizdrživa, javlja se peckanje i bol prilikom mokrenja. Mokraća postaje mutna i neprijatnog mirisa, a žene mogu osetiti i bol u maloj karlici. Ako se infekcija zapusti, može dospeti i do bubrega i uzrokovati ozbiljne komplikacije, kao na primer hemolitički uremički sindrom.

Ono što ljudi najčešće rade kada dođe do urinarne infekcije je da na svoju ruku počnu terapiju antibiotikom, što se nikako ne preporučuje jer tako sojevi ove bakterije obično postaju rezistentni i onda nam je sve teže da ih se oslobodimo. Najbolji način da dobijemo pravu terapiju je pomoću urinokulture i lekarske konsultacije. Ešerihiju je potrebno lečiti antibiotikom, ali je vrlo bitno pronaći onaj pravi. Tada terapija traje do pet dana.

Ali, pored antibiotika, efikasnosti terapije može veoma doprineti i lekovito bilje uz adekvatan unos tečnosti. Vrlo delotvorne biljke kod problema s urinarnim traktom su koren maslačka, čestoslavica, zlatnica, list breze i rastavić. Ne samo da će svojim diuretičkim dejstvom uticati na eliminaciju bakterija, već će smiriti akutne i hronične upale, doprineti eliminaciji peska i sitnih kamenčića iz bubrega, olakšati bolne krize, a kod muškaraca smiriti probleme s prostatom. Sve ove biljke deo su prirodnog preparata Nefrovit.

Kako su kod žena upale mokraćnog trakta često povezane s genitalnim, odličnu prevenciju može pružiti i Femisan A, pored vrlo efikasne uloge u balansiranju hormona, prevenciji i smanjenju tegoba ženskog reproduktivnog sistema.

Muškoj populaciji, kojoj urinarne infekcije neretko izazivaju probleme s prostatom, vrlo efikasnu bakteriostatičku i baktericidnu zaštitu pruža Hipoprostat. I ovaj preparat pojačanom diurezom pomaže u eliminaciji štetnih bakterija i toksina, a osim što je efikasan kod infekcija urinarnog trakta, povećava vitalnost prostate.

Kod osoba koje su sklone urinarnim infekcijama vrlo je bitna preventiva. Ispravna higijena, izbor adekvatne kontrole začeća za žene, unos dovoljne količine tečnosti, kao i preparat po izboru – Nefrovit, Femisan A ili Hipoprostat, pomoći će da se ovim nezvanim gostima zauvek zatvore vrata.

Lep i koristan

Ima naše ime, ali dolazi iz daleka i visoka: sa peruanskih planina. Narodi južne Amerike su ga oduvek koristili kod rana i posekotina, jer ih savršeno dezinfikuje i zaceljuje. Kada je donet na naš kontinent, u 16. veku, svi su bili fascinirani prvo njegovom lepotom. Krasio je bašte i puzao uz ograde, ali ubrzo se pokazalo da nije samo lep, već i veoma koristan. Dragoljub je drag i ljubak, ali je je u prisustvu bakterija, gljivica i štetočina žestok i nemilosrdan.

Dragoljub (Tropaeolum majus) je najlepši ukras bašte. Ima simpatičan, okruglasti list i prelep cvet narandžaste ili žute boje. Baškari se na suncu i voli toplotu, a svaki baštovan će ga rado saditi, naročito u organskim baštama, jer štiti okolno bilje na prirodan način. Cvetići dragoljuba privlače biljne vaši i štetočine, pa su sve okolne biljke potpuno bezbedne.

Nije tu samo da bi pozirao: dragoljub je jestiv, ukusan i izuzetno zdrav. List, cvet i seme mogu se koristiti u ljudskoj ishrani, posebno je zanimljiv u salati. Aromatičnog je ukusa, a sadrži više vitamina C od limuna, narandže ili paprike, i do 300 mg na 100 grama. Sastojak je i nemačkog kapra, pikantnog začina koji se u Nemačkoj pravi od pupoljaka i ploda ove biljke.

Osim što se nekada, zbog vitamina C, koristio protiv skorbuta, njegovo antibiotsko dejstvo je od davnina sprečavalo infekcije rana. Pored bakterija, dragoljub ima moć da uništava i gljivice, da dezinfikuje i jača imunitet. Ako ga redovno dodajemo salatama, povećaćemo otpornost organizma, ali i ubrzati varenje, poboljšati peristaltiku creva i izlučivanje viška vode iz organizma.

Šta je toliko moćno u dragoljubu? Sumporasto etarsko ulje (heterozid glikotropaeolozid) koje se iz njega dobija, zaustavlja razmnožavanje gram-negativnih i uništava gram-pozitivne bakterije. Za razliku od sintetičkih antibiotika, dragoljub neće uništiti crevnu floru i izazvati nekontrolisano razmnožavanje kandide. Sumporasto ulje je veoma korisno i kod plućnih tegoba – astme, bronhitisa, upala, kašlja i prehlada. Podstiče izbacivanje sluzi i olakšava disanje.

List i cvet dragoljuba prepuni su luteina, karotenoida koji je neophodan za normalno funkcionisanje oka i smanjuje rizik od razvoja katarakte i glaukoma. Karotenoidi su neophodni i za zdravu kožu, a antiseptička svojstva biljke pomažu kod kožnih nečistoća i iritacija, kao i opekotina. Dragoljub je čest sastojak losiona za jačanje korena dlake, sprečava opadanje kose i perut.

Ali ono gde se baktericidna svojstva dragoljuba najbolje osete su infekcije urinarnog trakta. Ova biljka pomaže kod oboljenja bubrega, infekcija mokraćnih kanala, upala, otežanog mokrenja, i koristan je kako ženama, tako i muškarcima, naročito od srednjeg doba kada čuva vitalnost prostate i sprečava njene akutne i hronične infekcije. Efikasan je i kod otežanog rada jetre i žuči.

Za dragoljuba samo reči hvale. Ipak, koliko god da je divan, nije baš za svakoga: čiraši treba da ga izbegavaju, jer može iritirati sluzokožu creva. Svi drugi mogu uživati u salati od dragoljuba, soku od ceđenog lista ili alkoholnoj tinkturi. A možemo ga uvek imati pri ruci ako ga posadimo u saksiju ili baštu, i tako ulepšamo životni prostor.

Dragoljub je jedna od pet biljaka koje ulaze u sastav biljnih kapi Hipoprostat. Namene su muškoj populaciji za preventivu ili terapiju kod uvećanja, adenoma, akutnih ili hroničnih infekcija prostate, smanjuju učestalost mokrenja, eliminišu otežano mokrenje, a čuvaju i zdravlje bubrega, bešike i mokraćnih kanala.