Tag Archives: psorijaza

Uporna, dosadna, neprijatna…

Svaka promena na koži može uticati na naše samopouzdanje i društveni život, ali kako je to kada vam velike površine tela prekrivaju ružičaste mrlje s belim ljuspicama koje mogu i da jako svrbe, prokrvare i, naravno, bole? Pored fizičke neprijatnosti, veliko psihičko breme donosi spoznaja da ljudi povremeno zaziru od vas jer nisu sigurni da li su te krastice posledica neke gadne zarazne kožne bolesti.

Iako reč psorijaza potiče od grčkog psoriasis, što znači svrab, šuga, ova zapaljenska kožna bolest nije zarazna. Keratinociti, ćelije epiderma, spoljnog sloja kože, pod uticajem T-limfocita iznenada počnu da se pojačano dele, čak i do šest puta više nego normalno, i tako nastaju ružičaste fleke koje se ljuspaju, posebno u predelu zglobova i prevoja kože, na leđima, polnim organima, stopalima i noktima. Iako je nauka danas u stanju da izleči bolesti koje su nekada kosile milione, za psorijazu nema konkretan lek niti tačno objašnjenje zašto ona nastaje. Ono što znamo je da se češće javlja kod osoba mlađih od 25 godina, ali ne štedi ni decu ni starije, ume da iznenada zadesi žene tokom ulaska u menopauzu, osobe s narušenim imunitetom, da genetika igra veliku ulogu u njenom nastanku, češća je kod osoba bele rase, nešto malo više zastupljenija kod žena nego kod muškaraca, a kod velikog procenta obolelih prethode joj stres ili psihičke tegobe.

Psorijaza se javlja u više podvrsta, i uglavnom neće životno ugroziti obolelog, ali neki njeni oblici, poput pustulozne psorijaze, ako se zapuste mogu biti smrtonosne, jer dovode do razvoja insuficijencije srca. Ova kožna bolest može se udružiti i sa drugim oboljenjima, kao u slučaju psorijaznog artritisa, kada dolazi do istovremene pojave degenerativnih promena na zglobovima. Pored promena na koži, psorijaza može izobličiti i uništiti nokte ili izazvati upale konjuktive oka, dijabetes i depresiju.

Oko 80% obolelih ima oblik koji se zove plak psorijaza, nazvan tako zbog plakova, ovalnih pljosnatih mrlja koji svrbe pa se češanjem lako raskrvare. Oni dolaze u talasima, povremeno se povlače pa se opet pojave ili pojačaju. Promene na koži se smanjuju, ponekad nestaju, ali ponekad tragovi ostaju zauvek. Kod nekih osoba psorijazni plak može potpuno nestati pa se ponovo javiti nakon dugog niza godina. Važno je reagovati na pojavu prvih simptoma bolesti kako bi se sprečilo njeno širenje i komplikacije.

Interesantno je da Eskimi ne znaju za psorijazu, što se može dovesti u vezu sa činjenicom da omega-3 masne kiseline pomažu u lečenju bolesti. Osim terapije koju prepiše dermatolog, obolelima veoma prija morska voda i pažljivo izlaganje sunčevoj svetlosti, zbog čega se psorijaza obično povlači leti pa se pojačava tokom hladnijih dana. Kvalitetnom ishranom bolest se može značajno držati pod kontrolom, pa se preporučuju prolećni i jesenji detoksi organizma, izbegavanje brze hrane, veštačkih šećera i prostih ugljenih hidrata. To će pomoći i da se telesna težina drži pod kontrolom, jer jedan od okidača psorijaze može biti i gojaznost.

U lečenju psorijaze često se koriste kortikosteroidi koji deluju brzo, ali se ne smeju koristiti tokom dužeg perioda. Zato je neophodno prirodno rešenje koje će ublažiti svrab i ljuspanje, i podstaći zaceljivanje kože. Srećom, ono postoji. Devi melem za regeneraciju je potpuno prirodna biljna formula bez kortikosteroida, konzervanasa i veštačkih materija. Kvalitetna ulja avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, noćurka, stimulišu pravilno funkcionisanje zdrave i zaceljivanje oštećene kože, ali pravi adut u sastavu ovog prelepog melema kada je psorijaza u pitanju je ulje čileanske ruže. Poznata kao ’plod večne mladosti’, čileanska ruža je jak antioksidant koji jača imunitet kože, ima snažno citotoksično dejstvo i veoma efikasno stimuliše obnavljanje ćelija kože. Tako će ulje ove blagotvorne biljke efikasno sprečiti svrab i ljuspanje kože, pomoći epitelizaciju oštećenih delova, povećati elastičnost kože i podstaći stvaranje kolagena, pa će je zaceliti tako da, nakon povlačenja psorijaznog plaka, ne ostanu vidljivi tragovi. Devi melem za regeneraciju može se koristiti neograničeno dugo, a idealan je i u svakodnevnoj nezi kože. Psorijaza je uporna, dosadna, neprijatna, ali Devi melem za regeneraciju je još uporniji.

Drvo koje nas gađa svojim plodom

Kada su prvi doseljenici iz Evrope, puritanci, stupili na tlo severnoameričkog kontinenta, doneli su sa sobom tvrda religijska ubeđenja, stav da je rad bogougodan i da je uposlenost jedna vrsta molitve, i prilježno počeli da osnivaju nova naselja u netaknutoj prirodi. Uz upravnike kolonija, članove administracije i predstavnike crkve, sa sobom su dovodili i osuđenike koje su očekivali najteži poslovi i najsuroviji tretman. Nije bilo lako pokoriti divljinu o kojoj se malo znalo. U Novom svetu važila su nova pravila.

Svako ko je odbijao da se povinuje strogim pravilima bio bi surovo kažnjavan, a smrtna kazna bi se izricala često i sprovodila javno, kako bi služila kao primer i podsetnik. S premalo nauke i previše vere u natprirodno, u ovom svetu religija se zloupotrebljavala za postizanje pokornosti, i božje zapovesti bi se često prilagođavale potrebama onih na vlasti. Tako je krajem 17. veka u Masačusetsu nastala prava masovna histerija zasnovana na religijskom ekstremizmu, koja se smatra jednom od najozloglašenijih u istoriji Sjedinjenih američkih država. Bio je to čuveni progon veštica iz Salema koji se odigrao 1692-1693. godine, kada je više od 200 osoba, uglavnom žena, optuženo za veštičarenje, njih 30 proglašeno krivim a 19 osuđeno na smrt vešanjem – 14 žena i 5 muškaraca. Puritanci su verovali da su žene posebno podložne prokletstvu i ’đavoljim rabotama’ i malo je bilo potrebno da u neku bude uperen prst, pa da bude izložena mukotrpnom ispitivanju i mučenju kako bi priznala svoje ’grehe’. Pod lupom je bila svaka žena koja odudara od puritanskih normi, naročito one neudate i bez dece. Naravno, komšijske razmirice su se ne retko rešavale prijavljivanjem izmišljenih đavoljih znakova ili bačenih čini.

Zamislite sada ljude tog doba koji, pod takvom psihozom i s takvim strahovima prolaze pored neobičnog žbunastog drveta koje odjednom počne da ih gađa svojim plodovima, čak sa udaljenosti od 6-7 metara! Kada se to dešavalo u gustoj šumi, začuo bi se zvuk nalik eksploziji nakon kog bi usledio eho kršenja okolnog rastinja. Zato ne čudi što je ovaj čudni primer botanike tada dobio ime ’veštičji lešnik’ – witch hazel. Njegovo prividno ‘veštičarenje’ bilo je, ipak, sasvim bezazleno: kako plod sazreva, tako čaura puca i on odskače uz prasak.

Međutim, kako su se doseljenici upoznavali sa okolnim rastinjem, ali i dolazili u dodir sa starosedeocima, shvatili su da je ova biljka ipak bogom dana. To je docnije potvrdila i nauka, koja joj je dala mnogo pitomije ime – hamamelis, što znači ’zajedno s plodom’, opisujući neobično svojstvo ove vrste da cveta dok na granama još uvek ima prošlogodišnje plodove.

Indijanci su oduvek koristili hamamelis: od njegovih listova kuvali su čaj kojim su lečili prehlade, bol u grlu i grudima. Od lišća i unutrašnje strane kore pravili su tonik kojim su lečili osip, svrab, opekotine od otrovnih biljaka, obilno menstrualno krvarenje, rane, hemoroide, modrice, bol u mišićima…

Klinička istraživanja su dokazala da hamamelis ima jednaka antiinflamatorna svojstva kao kortikosteroidne kreme, ali za razliku od njih nema neželjena dejstva. Zato je odličan izbor kod atopijskog dermatitisa, psorijaze, ekcema, a čest je sastojak preparata za problematičnu i mešovitu kožu, naročito onu sklonu aknama. Hidrolat hamamelisa je snažan antioksidans, deluje kao adstringens – skuplja kožu, pa je zato veoma efikasan kod proširenih pora. Njegovo dejstvo je antibakterijsko i regenerativno, pa će ubrzo po upotrebi podstaći regeneraciju kože, smanjiti crvenilo, svrab i osip. Jedna studija je dokazala snažno antimikrobno i antifungicidno dejstvo hamamelisa na stafilokoke i kandidu, što je veoma korisno kod atopijskog i intertrigo dermatitisa.

Hamamelis pomaže kod najtežih poremećaja kože. Kod psorijaze, koja je hronična, zapaljenska bolest kože, ova biljka će ispoljiti svoje protivupalno dejstvo, ublažiti neprijatne iritacije i svrab i podstaći regeneraciju nove kože ispod zadebljalog i perutavog sloja. Veoma je efikasan i kod opekotina od sunca, ublažiće crvenilo kože i sprečiti njeno ljuštenje. Hamamelis je prirodni ovlaživač, pa poboljšava hidrataciju spoljašnjeg sloja kože i održava je mekom i elastičnom. Ali verovatno najzanimljivije dejstvo hamamelisa je adstringentno, koje poseduje zbog visokog nivoa tanina iz svojih listova. Zahvaljujući njima proteini u koži formiraju zaštitni sloj koji zaustavlja krvarenje i pomaže zarastanje. To dejstvo je naročito vidljivo u slučaju ekcema i hemoroida.

Da je hamamelis sve samo ne veštičje drvo potvrđuje i njegov doprinos lepoti – uz redovnu upotrebu sa lica nestaju bubuljice, mitiseri, akne, koža prestaje da luči višak sebuma, pore se skupljaju, nestaju crvenilo, podočnjaci i bore. Zbog svih svojih blagotvornih osobina, hamamelis je ušao u sastav Devi melema za regeneraciju. U sinergiji sa drugim sjajnim i potpuno prirodnim puterima i uljima, hamamelis u ovom visokokvalitetnom melemu pomoći će kako kod ozbiljnih i upornih poremećaja kože, poput psorijaze i ekcema, tako i kod onih koji nam narušavaju estetiku lica: akni, crvenila, proširenih pora, bora, depigmentacija, opekotina… Nije veštičarenje, već prava i prelepa magija prirode!

Riznica vitamina E

Ona se masovno koristi u ishrani i u poslednje vreme vode se žustre polemike da li je korisna ili štetna. Ali ono što je sigurno je da je u upotrebi od vremena kada je čovek kao vrsta doživeo svoj uspon i počeo da grabi krupnim koracima ka napretku. Mnogo toga danas dugujemo zrnu pšenice. A kada pšenica proklija, korist se ustostruči. Pšenične klice sadrže oko 700 puta više magnezijuma, 12 puta više fosfora i 5 puta više kalcijuma nego neproklijano zrno. One su riznica vitamina, između ostalog i vitamina E koji održava zdravlje i vitalnost kože.

Kada se iz proklijalog zrna pšenice hladnim presovanjem izdvoji ulje, dobija se dragoceni eliksir mladosti za kožu koji sadrži i do 7 puta više vitamina E od drugih ulja za negu. Vitamin E je jedan od najjačih antioksidanasa koji nas štiti od negativnih uticaja slobodnih radikala. Vitamin E stimuliše proces razmene tečnosti, štiti ćelije kože od oštećenja, smanjuje bore, dubinski hrani i regeneriše kožu i posebno je blagotvoran u slučaju suve, tanke, osetljive i ispucale kože.

Pored ovog vitamina, tu su i A, D i B, fosfor, cink, gvožđe, selen i kalijum kao i esencijalne masne kiseline. Ulje od pšeničnih klica, zahvaljujući njima, sprečava oštećenja kože izazvana negativnim spoljnim uticajima, stimuliše proizvodnju kolagena, omekšava kožu i daje joj potrebnu vlažnost. Ono efikasno usporava proces starenja i ublažava već postojeće bore.

Zahvaljujući ovom ulju ten će postati ujednačen, koža glatka i elastična, ali to nije sve. Ulje pšeničnih klica pomaže i kod ozbiljnijih poremećaja kao što su ekcem, dermatitis i psorijaza, kao i povreda poput opekotina i dubinskih rana. Pšenica je jedina žitarica koja sadrži karotin – provitamin A, ali i vitamin D, pa je ovo ulje odlična zaštita od štetnog dejstva sunčevih zraka.

Samo par kapi ulja nežno ali efikasno čisti lice, uklanja višak sebuma a pritom ne zapušava pore. Ali ulje pšeničnih klica se ne mora samo nanositi na kožu. Odlično je i za kosu, naročito suvu i sklonu krzanju, a može se i piti. U tom slučaju deluje preventivno na kardiovaskularni sistem, sprečava aterosklerozu i snižava nivo lošeg holesterola u krvi. Jedan od sastojaka ovog ulja je oktakosanol, masna kiselina s alkoholom koja poboljšava fizičku izdržljivost i snagu, ali i utiče na metabolizam masti, smanjuje proizvodnju holesterola i sprečava oštećenje arterija.

Pšenica se uzgaja već skoro 10000 godina, a ulje pšeničnih klica koristila je čak i Kleopatra. Senka koja danas pada na pšenicu tiče se zapravo prerađenih i osiromašenih proizvoda od pšenice gde se industrijskim procesom uklanja ono što je najvrednije iz njenog zrna. Integralno zrno pšenice, a naročito pšenična klica, i dalje je izuzetno zdrava namirnica a koristi se u tradicionalnoj i ajurvedskoj medicini vekovima. Kada je ulje od pšeničnih klica u pitanju, ono što je izuzetno važno je da je dobijeno procesom hladnog presovanja. To je nimalo lak i komplikovan proces i mnogo je jednostavnija i unosnija vruća ekstrakcija, ali njen produkt nema nikakvu vrednost.

I upravo je najkvalitetnije, hladno presovano ulje pšeničnih klica jedan od dragocenih sastojaka Devi melema: za regeneraciju kože, protiv strija i za stopala.

Devi melem za regeneraciju se koristi za svakodnevnu negu kože, ali i kod ozbiljnih poremećaja – psorijaze, ekcema, raznih vrsta dermatitisa, izuzetno je blagotvorno kod ožiljaka, uključujući i one od akni, rozacee, perutave kože, staračkih pega, a može se koristiti i preventivno kod štetnog uticaja sunčevih zraka.

Devi melem za stopala, osim što omekšava i neguje kožu stopala i peta, sadrži i eterična ulja koja sprečavaju pojavu i širenje gljivica, eliminiše neprijatan miris i znojenje.

Devi melem protiv strija pospešuje elastičnost kože, sprečava nastanak i ublažava postojeće strije. On vlaži kožu i stvara polupropusni sloj na njenoj površini koji sprečava isušivanje, povećava gipkost i pospešuje obnavljanje oštećenog tkiva.

Danas je nama mnogo jednostavnije nego nekada Kleopatri da pronađemo savršenu kombinaciju za negu i oporavak kože. A kad je kvalitet u pitanju, Devi melemi su apsolutna garancija da je on vrhunski.

Tečno zlato

Indijanci koji su naseljavali polupustinje Arizone, Baha Kalifornije i Meksika koristili su je vekovima, i prenosili s kolena na koleno znanja o njoj. Pomagala im je oduvek da zaštite kožu od jakog sunca, da leče rane i smire bolove u mišićima i kostima, ali i da omekšaju kožuhe prilikom štavljenja. Beli čovek se nije mnogo interesovao za ovaj čudni plod sve dok 1971. nije uvedena zabrana lova na kitove ulješure i trgovina kitovom masti. Tada je krenula potraga za nečim što ima sličan sastav i upotrebu. I tako je počelo interesovanje za nju – jojobu.

Naziv ove biljke je uto-astečkog porekla, od hohowai, i pravilno se izgovara ‘hohoba’, ali je brzo prisvojen i asimilovan pa ga amerikanci danas izgovaraju džodžoba, francuzi i rusi žožoba, dok je kod nas, po Vuku, jojoba. A kako je to jojoba uspela da zameni kitovu mast? Zahvaljujući svom jedinstvenom sastavu. Seme jojobe ne sadrži trigliceride, kao sva ostala biljna ulja, već vosak. Osim što podseća na kitovu mast, smatra se da vrlo liči na ljudski sebum po svom sastavu.

Jojobin tečni vosak je termički vrlo stabilan, ne oksidira i neće se užegnuti, može da se zagreva na preko 200 stepeni ili zamrzne na -10, bez ikakvih promena. I sama biljka je vrlo otporna i jednostavna za uzgoj i može da podnese surove pustinjske uslove. Zato plantaže jojobe danas predstavljaju unosan biznis, što su, uostalom, stari Indijanci odavno prorekli kada su njeno ulje nazvali ‘tečnim zlatom’.

Ulje (ili vosak) jojobe je prebogato vitaminima i mineralima, pre svega vitaminom E koji je poznat kao zaštitnik kože, i kompleksom B vitamina, kao i hromom, cinkom i jodom. Zato je idealno za tretiranje suve kože, naročito iritacija nakon izlaganja suncu. Sastav ovog ulja ima snažno antibakterijsko dejstvo pa pomaže i kod poremećaja kože, a naročito kod akni jer stabilizuje lučenje sebuma.

To što su ga Indijanci koristili i kao lek, bili su potpuno u pravu: jojobino ulje sadrži mirističnu kiselinu koja deluje protivupalno, pa osim kod infekcija kože može da pomogne i kod reumatizma i artritisa. Danas znamo da jojoba snažno deluje i kod poremećaja kože kao što su dermatitis, ekcem, psorijaza, seboreja, perut, rozacea i razne upale. Jojoba neće iritirati kožu, izazvati alergije ni zatvoriti pore, odlično se podnosi i može se koristiti i za negu kože beba. Vrlo brzo nakon nanošenja pomaže kod svraba, perutanja kože i iritacija.

Koliko je moćno ulje od jojobe govori i činjenica da ono ima sposobnost da uništi određene bakterije i gljivice, uključujući i one koje izazivaju salmonelu, E. coli i kandidu. Antioksidanti u ulju podstiču proizvodnju kolagena, koji prirodno opada s godinama što je jedan od glavnih razloga pojave bora i starenja kože. Pored toga, jojoba podstiče i zarastanje rana i isceljivanje ožiljaka, a naročito je efikasna kod ožiljaka od akni.

Iako ima vrlo snažno dejstvo, jojoba je lagana i ne opterećuje kožu. Nakon nanošenja lako se upija, ne zapušava pore i ne ostavlja teški, masni trag na koži. Zato je podjednako efikasna i podesna za sve tipove kože.

I eto, sve to nalazi se u jednom malom plodu žbunaste, pustinjske biljke. A osim što spašava našu kožu, spašava i kitove od izlovljavanja. Danas je samo u SAD preko 40000 hektara pod ovom biljkom, a uzgaja se još i u Meksiku, Peruu, Argentini, Australiji i Izraelu. Jojoba nije mnogo zahtevna: može da uspeva na siromašnom tlu, čak i slanom, samo je bitno da je rastresito i da ima dobru drenažu. Podnosi velike vrućine, ali ne voli mraz. Retko je napadaju korov i insekti. Zato nije ni čudo što se koristi i za sprečavanje širenja Velike indijske pustinje Tar, između Indije i Pakistana.

A koristimo je i u Herba Svetu: Devi melem za regeneraciju, Devi melem za pete i Devi melem protiv strija, pored ostalih visokokvalitetnih ulja, sadrže i ulje od jojobe. Uz ovo tečno zlato, naša koža više neće biti kao pustinjska zemlja.

Za kožu bez iritacija

Većini muškaraca jutro počinje brijanjem, i kada se sabere svo vreme posvećeno toj aktivnosti tokom jednog prosečnog života, rezultat je iznenađujuć: čak 125 dana. Jutarnja žurba nije prijatelj muškog lica, pa povremeno dolazi do posekotina, oderotina, a često do iritacija kože. Na licu su krvni sudovi dosta blizu površinskog sloja kože, pa posekotine mogu obilno krvariti, inficirati se i ostaviti i ožiljke.

Danas muškarci imaju na raspolaganju veliki izbor brijača, a kako su se ljudi brijali tokom istorije? Iako naše daleke pretke koji su živeli na našim prostorima možda zamišljamo kao kosmate i bradate, to je veoma daleko od istine. Najbitniji dokaz za to su sečiva od opsidijana, vulkanskog stakla, pronađena u najstarijim slojevima arheoloških nalazišta Vinčanske kulture koja datiraju pre 7 milenijuma. Da je opsidijan idealan materijal za britve govori i činjenica da se i danas koristi za najfinije hirurške skalpele.

Opsidijan

Brijanje je tokom istorije bilo kako stvar estetike i mode, tako i religije i discipline. Još je Aleksandar Veliki smatrao da izbrijan ratnik ima prednost u borbi, a u starom Egiptu sveštenici su brijali celu glavu i telo i ritualno se kupali dva puta na dan. Osim što izgleda uredno, izbrijano lice ima i zdravstvenih prednosti: sa kože se redovno uklanjaju nečistoće i brijanje je neka vrsta pilinga, a sprečava se i urastanje dlaka koje mogu izazvati upale i akne. Naravno, sve to pod uslovom da je tehnika brijanja ispravna.

Jedan od najvećih neprijatelja kože muškog lica je stari i nehigijenski brijač. Osim što će izazvati iritacije, on je prepun bakterija koje mogu uzrokovati infekcije i iritacije kože. Svrab nakon brijanja često je znak folikulitisa, upale folikula dlake usled bakterijske, gljivične ili virusne infekcije. Osim prljavog brijača, može ga izazvati i agresivno brijanje uz dlaku. Novac potrošen na dobar brijač nije bačen, a kada ga već kupimo, bitno je da ga održavamo, dobro isperemo nakon brijanja i ostavimo da se osuši, što će sprečiti gomilanje bakterija. Oštar brijač ne iziskuje jak pritisak, naprotiv, dovoljno je da se ovlaš drži uz kožu. Tup brijač, osim što će loše seći dlačice, navodiće nas da više pritiskamo i jačim trenjem će uništiti površinski sloj kože.

Da bi brijač dobro klizio potrebna je i kvalitetna pena za brijanje sa nežnim sastojcima koji neće nadražiti kožu. Nikako sapun koji će je samo isušiti. I sad dolazimo do trenutka koji je vrlo bitan a kog većina muškaraca često preskače jer im deluje feminizirano: nega nakon brijanja. Ako svojoj koži ne omogućimo potrebnu hidrataciju i negu, a još ako pritom nanesemo losion za posle brijanja – afteršejv koji sadrži alkohol, koža će se sušiti, pucati, biti sklonija borama, a i lojne žlezde se mogu pobuniti jačim lučenjem sebuma i tako izazvati pojavu bubuljica i osipa.

Nega lica je bitna i za žene i za muškarce i treba da bude deo svakodnevne osnovne higijene. Danas je tržište preplavljeno sredstvima za negu prepunim konzervanasa, parabena, veštačkih parfema koji mogu izazvati dodatne iritacije, alergije, ali i uticati na hormonalni balans muškarca. Zato je važno izabrati prirodni preparat koji će pružiti negu bez negativnih efekata.

Baš takav je Devi melem za regeneraciju. Bogat visokokvalitetnim i prirodnim sastojcima, kao što su pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, alantoin, pantenol i eterična ulja ruzmarina, bergamota, lavande i mandarine, ovaj melem pruža mnogo više od nege. Osim što deluje protivupalno, sastojci Devi melema imaju izvanrednu sposobnost regeneracije i podmlađivanja, antibakterijska i zaceljujuća svojstva, neutralizuju slobodne radikale i štite od štetnog zračenja sunca, omekšavaju kožu, hidriraju je i toniziraju. Devi melem se može koristiti i kod veoma problematične kože, ekcema, psorijaze, a s obzirom da utiče na obnavljanje ćelija epiderma, pomaže i kod kože sklone aknama i utiče na ublažavanje ili uklanjanje ožiljaka od akni.

Jednostavnim nanošenjem male količine Devi melema za regeneraciju nakon brijanja čuvamo zdravlje kože ali i mladalački izgled.

Biljka koja zavodi mirisom

Kada pomislimo na lavandu, verovatno prvo što nam pada na pamet su široka purpurna polja Provanse. Ali priča o ovoj mirisnoj biljci počinje mnogo pre, i mnogo dalje, u zemljama starih Egipćana, Arapa i Indusa, pre više od dva ipo milenijuma. Oni su je prvi planski sadili, brali i pravili aromatična ulja koja su koristili kao parfem, lek ali i za mumifikaciju. Preko njih je stigla do starih Grka i Rimljana koji su je dalje proširili po Evropi oko 600. godine pre naše ere. Ime joj potiče od latinskog lavare, prati, kupati. Grančice lavande svezane u buketiće stavljale bi se u kade i bazene za kupanje, pa možemo reći da je miris lavande bez sumnje bio sastavni deo antičkog doba. Ova izdržljiva biljka brzo se odomaćila u mediteranskom pojasu gde su joj žarka leta veoma prijala, a čak je ni letnji požari nisu mogli uništiti, naprotiv, upravo nakon vatre bi klijala, bujala i još više se širila.

I Biblija odiše lavandom: od Adama i Eve koji su je poneli sa sobom nakon što su proterani iz raja, preko bujnog žbunja lavande na kome je Bogorodica sušila odeću, praksa koju su brojne pralje vekovima kasnije nastavile, i mirisne vode kojom je oprala Hristova stopala, do krstića od lavande kojim su se rani hrišćani štitili od zla.

Parfem kojim je Kleopatra zavodila Cezara i Marka Antonija, ujedno je vekovima terao komarce i buve, a i kugu, kako se verovalo. Koristili su ga i najgori lopovi, grobokradice, i prali se vodicom od lavande kako bi sprečili zaraze nakon ’obavljena posla’. Pričalo se da francuski rukavičari nikada nisu obolevali od kolere, upravo zato što su obilno parfemisali svoje rukotvorine mirisom lavande.

I parfem, i preventiva i lek, hrana, aromatični napitak, losion za kupanje, balzam, rasterivač gamadi, pospešivač vidovitosti i neizostavni deo romantičnih gatanja, čuvar mumija i štrik za veš… da li postoji biljka koja je tokom istorije imala toliko namena? Pritom je prelepa, opojna, a njena polja su pravo umetničko delo prirode.

Koliko istine ima u pričama starih, pokazale su moderne analize. Esencijalno ulje lavande ima antiseptička svojstva, pa je sigurno moglo igrati ulogu dezinficijensa. Teško da je baš mogla sprečiti kugu, ali ako ništa drugo, imala je placebo efekat. Danas i mi stavljamo lavandu u ormare kako bismo od moljaca sačuvali omiljeni kaput, i sadimo je u saksije na terasama i oko kuće jer je komarci zaobilaze u širokom luku. Dakle, priča o buvama i drugim gamadima pije vodu. Što se parfema tiče, teško da postoji osoba koja ne voli miris lavande, i dan-danas je široko zastupljen u kozmetičkoj industriji. Ipak, ne širimo veš po njenom žbunju, mada to uopšte nije loša ideja, ali svakako koristimo omekšivače s njenim mirisom. Što se vidovitosti i gatanja tiče, ne treba ni to baš olako odbaciti: ozbiljna istraživanja su pokazala da miris lavandinog ulja snižava krvni pritisak, puls i telesnu temperaturu, ali pritom daje osećaj mentalne bistrine, energije, i što najviše iznenađuje: pojačava teta i alfa moždane talase. Lavanda dokazano opušta. A intuicija voli smirenost.

Ako ima tako efikasno dejstvo kad je samo pomirišemo, šta se tek dešava kada je nanesemo na kožu? Kupka od lavande ima protivupalno dejstvo, kako su pokazala istraživanja na Univerzitetu u Trstu. Kao antiseptik, lavanda može sprečiti infekcije rana i povreda, a ima i umirujuće dejstvo na iritiranu i suvu kožu, bilo da su u pitanju prolazne iritacije ili opekotine, ili hronična stanja kao što su psorijaza, ekcem ili akne. Pokazala se dobra i kod fleka i pega od sunca. Umanjiće svrab i oticanje nakon ujeda insekata. Odllična je i za kosu i sprečava perut i opadanje.

Polifenoli iz lavande mogu pomoći i kod poremećaja organa za varenje. Čaj od lavande pomaže da se oslobodimo loših bakterija, gasova, nadimanja i grčeva, mučnine, pa čak i bolesti vožnje. Studija na životinjama sprovedena u Tunisu pokazala je da lavanda čak može stabilizovati nivo insulina, sprečiti i preokrenuti poremećaje metabolizma, gojaznost i disfunkciju jetre i bubrega.

Kada je, 1923. godine otvorena grobnica Tutankamona, mladog egipatskog faraona 18. dinastije, osetio se blag miris lavande. Tu se zadržao čak 3000 godina. Tutankamon se lepo očuvao zahvaljujući lavandi, ali i pošteno naspavao. A da ne pričamo o koži bez bora čitava tri milenijuma. Tutankamon je lavandin najbolji maneken.

Danas možemo uživati u pogledu na bespregledna provansalska polja i u opojnom mirisu lavande, a ako svojoj koži želimo dobro, svakako ćemo je uvrstiti u svakodnevnu negu. Najbolji efekat lavanda daje kada se udruži sa drugim blagotvornim i prirodnim puterima i uljima. I upravo takva jedna idealna mešavina je u Devi melemu za regeneraciju. Eterična ulja lavande, ruzmarina, mandarine, ulje avokada, čileanske ruže, nevena, jojobe, noćurka, pšeničnih klica, pantenol, alantoin, sve to sjedinjeno s pčelinjim voskom, čini idealni i potpuno prirodni melem, kako za svakodnevnu negu kože, tako i za tretiranje njenih problematičnih stanja: upala, urtikarija, opekotina, crvenila od sunca, ožiljaka, perutanja, svraba, dermatitisa, ekcema, psorijaze, suvoće, pega, fleka, staračkih fleka i bora. Devi melem za regeneraciju, dostojan faraona, kraljica i modernih romantičnih proročica. Za bar još tri milenijuma.

Zdrava koža – melem za dušu

Znate li koji je naš najveći organ? Onaj kog često previdimo – koža. Ne samo da je najveći, već i organ koji najbrže raste, ali i ima najveći broj mogućih poremećaja, čak preko 3000. Koža je naša odora koja nas štiti od povreda, alergena, toksina, UV zračenja, izoluje i zadržava telesnu toplotu, brani imunitet, podstiče proizvodnju vitamina D, omogućava osećaj dodira, a pritom je rastegljiva, fleksibilna i daje nam veliki opseg pokreta.

Koža je i najveći predmet naše pažnje, jer osim svih fizioloških funkcija, ona je ta koja nam daje i lepotu. Blistava, zdrava, čista koža, ono je čemu svi težimo. Ali koža nije samo ono što vidimo na površini, epiderm. Ispod prvog sloja krije se derm, srednji sloj, unutar koga se nalaze lojne i znojne žležde, nervni i krvni završeci, vlakna kolagena i elastina, melanociti – ćelije pigmenta koje proizvodi melanin, i korenje dlaka. Ni to nije sve. Još dublje nalazi se hipoderm, potkožni sloj sačinjen uglavnom od masnog tkiva. On je naš ’tapacirung’, izolacija koja nas štiti od hladnoće i udaraca.

Sada je već jasno da je bitno šta stavljamo na kožu, ali i šta dodajemo ’pod kožu’. Osim što treba da vodimo računa da je prekomerno ne isušujemo, ne izlažemo previše uticaju okoline, naročito sunčevim zracima i solarijumu, sredstvima koja je mogu iritirati, na našoj koži se jasno očitava i naš jelovnik.

Za hidriranu i elastičnu kožu bitno je koliko tečnosti unosimo. Ako ne pijemo dovoljno vode, nikakve hidratantne kreme nam neće pomoći. Kada popijemo vodu, ona će dospeti do svih drugih organa pre nego što na red dođe koža. Dobra hidriranost kože znači i dobru cirkulaciju i prokrvljenost, od ćelijskog nivoa nadalje. Ako ne unosimo dovoljno vode koža nam može postati suva, zategnuta i perutava. Suva koža je podložnija boranju i manje otporna.

Ako nam je na jelovniku uglavnom brza hrana prepuna nezdravih masti, šećera i konzervanasa, to će se sigurno odraziti i na koži. Jedan od najčešćih rezultata takvog načina ishrane su akne. Studije su dokazale da namirnice sa visokim glikemijskim indeksom mogu biti povezane s pojavom akni, što ne iznenađuje jer šećer i prosti ugljeni hidrati remete nivo insulina u telu i mogu izazvati upale. Nekvalitetna ishrana bogata lošim mastima može poremetiti sebum kože, i taj disbalans opet rezultira aknama.

Koliko nam loše, hidrogenizovane masti mogu zapušiti pore i uništiti kožu, toliko nam dobre masti, esencijalne masne kiseline, mogu pomoći da joj vratimo balans i izborimo se s brojnim poremećajima. Pa šta onda koža voli?

Avokado je sjajan izvor mono i poli-nezasićenih masnih kiselina koje značajno poboljšavaju tonus i teksturu kože. Ovaj ’rajski’ plod sprečava upale ispod površine kože pa tako i poremećaje i izbijanje akni. Sjajan izvor dobrih masti, posebno omega-3, je i ’masna’ riba – tunjevina i losos, kao i maslinovo ulje. Osim što ove namirnice imaju veoma pozitivan efekat na kožu, one su veoma zasitne i sprečiće napade gladi tokom kojih često posežemo za nezdravom, brzom hranom.

Još jedan bitan element za zdravlje kože je vitamin C. On je antioksidant koji štiti kožu na ćelijskom nivou od oštećenja i starenja. Najbolji način da ga unesemo je preko bobičastog voća, naročito borovnica i jagoda. Plod prepun vitamina C, ali i vitamina A koji je neophodan za zdravlje kože, je i paradajz. Vitamin A ili retinol je čest sastojak ’anti-aging’ preparata jer podstiče stvaranje kolagena. Umesto u skupe kreme, sigurno je lakše da investiramo u paradajz. Pored paradajza, retinol i retinoide – derivate vitamina A, sadrže i kelj i lisnato povrće. Retinoidi regenerišu ćelije i sprečavaju starenje kože kao i nastanak akni. Još jedan način da unesemo retinol u organizam je preko beta-karotina koga ima u šargarepi, batatu i voću narandžaste boje. Beta karotin metaboliše jetra i prirodno pretvara u retinol.

Kada se pitamo koje meso da izaberemo za ručak, najbolje je da se opredelimo za piletinu. Nemasni protein je važan deo zdrave ishrane i bitan izvor amino kiselina koje podstiču stvaranje ćelija. Amino kiseline su najbitniji ’građevinski materijal’ prilikom stvaranja kolagena, koji koži daje elastičnost i štiti je od bora.

Cink jača imunitet i pomaže zarastanje rana. Spanać, orašasti plodovi, bundevino i suncokretovo seme, sjajan su izvor cinka. Cink može sprečiti pojavu bubuljica i akni jer reguliše rad lojnih žlezda. Osim toga deluje kao prirodni ovlaživač kože i daje joj mladalački izgled.

Kažu da dobra supica leči dušu, ali sjajna je i za kožu. Supa od kostiju je prepuna prirodnog kolagena. Osim što će nam osvežiti kožu, odlična je i za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva. Često mislimo da nije potrebno da se zdravo hranimo ako vitamine i minerale uzimamo u obliku suplemenata. Na žalost, to nije tako. Ništa ne može da zameni prirodnu, svežu, kvalitetnu i zdravu hranu.

A kada birate šta ćete staviti na kožu, takođe je bitno da bude prirodno. Idealna kombinacija prirodnih ulja i masti može dobro nahraniti kožu, dati joj elastičnost, ublažiti svrab i peckanje, ali i imati antibakterijsko svojstvo. Baš takav sklop sastojaka nalazi se u Devi melemu za regeneraciju. Pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pantenol i alantoin, kao i eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine, doneće prirodni balans koži i podstaći njenu regeneraciju, ali to nije sve. Devi melem za regeneraciju ima protivupalni efekat, štiti od sunca i vetra, zaceljuje, pomaže kod ekcema i psorijaze, kondicionira, hidrira, ima antiseptičko, baktericidno i fungicidno dejstvo. Ulje čileanske ruže pritom i podmlađuje jer smanjuje pojavu bora i ublažava ožiljke.

Zdrava koža – melem za dušu!