Tag Archives: psorijaza

Za kožu bez iritacija

Većini muškaraca jutro počinje brijanjem, i kada se sabere svo vreme posvećeno toj aktivnosti tokom jednog prosečnog života, rezultat je iznenađujuć: čak 125 dana. Jutarnja žurba nije prijatelj muškog lica, pa povremeno dolazi do posekotina, oderotina, a često do iritacija kože. Na licu su krvni sudovi dosta blizu površinskog sloja kože, pa posekotine mogu obilno krvariti, inficirati se i ostaviti i ožiljke.

Danas muškarci imaju na raspolaganju veliki izbor brijača, a kako su se ljudi brijali tokom istorije? Iako naše daleke pretke koji su živeli na našim prostorima možda zamišljamo kao kosmate i bradate, to je veoma daleko od istine. Najbitniji dokaz za to su sečiva od opsidijana, vulkanskog stakla, pronađena u najstarijim slojevima arheoloških nalazišta Vinčanske kulture koja datiraju pre 7 milenijuma. Da je opsidijan idealan materijal za britve govori i činjenica da se i danas koristi za najfinije hirurške skalpele.

Opsidijan

Brijanje je tokom istorije bilo kako stvar estetike i mode, tako i religije i discipline. Još je Aleksandar Veliki smatrao da izbrijan ratnik ima prednost u borbi, a u starom Egiptu sveštenici su brijali celu glavu i telo i ritualno se kupali dva puta na dan. Osim što izgleda uredno, izbrijano lice ima i zdravstvenih prednosti: sa kože se redovno uklanjaju nečistoće i brijanje je neka vrsta pilinga, a sprečava se i urastanje dlaka koje mogu izazvati upale i akne. Naravno, sve to pod uslovom da je tehnika brijanja ispravna.

Jedan od najvećih neprijatelja kože muškog lica je stari i nehigijenski brijač. Osim što će izazvati iritacije, on je prepun bakterija koje mogu uzrokovati infekcije i iritacije kože. Svrab nakon brijanja često je znak folikulitisa, upale folikula dlake usled bakterijske, gljivične ili virusne infekcije. Osim prljavog brijača, može ga izazvati i agresivno brijanje uz dlaku. Novac potrošen na dobar brijač nije bačen, a kada ga već kupimo, bitno je da ga održavamo, dobro isperemo nakon brijanja i ostavimo da se osuši, što će sprečiti gomilanje bakterija. Oštar brijač ne iziskuje jak pritisak, naprotiv, dovoljno je da se ovlaš drži uz kožu. Tup brijač, osim što će loše seći dlačice, navodiće nas da više pritiskamo i jačim trenjem će uništiti površinski sloj kože.

Da bi brijač dobro klizio potrebna je i kvalitetna pena za brijanje sa nežnim sastojcima koji neće nadražiti kožu. Nikako sapun koji će je samo isušiti. I sad dolazimo do trenutka koji je vrlo bitan a kog većina muškaraca često preskače jer im deluje feminizirano: nega nakon brijanja. Ako svojoj koži ne omogućimo potrebnu hidrataciju i negu, a još ako pritom nanesemo losion za posle brijanja – afteršejv koji sadrži alkohol, koža će se sušiti, pucati, biti sklonija borama, a i lojne žlezde se mogu pobuniti jačim lučenjem sebuma i tako izazvati pojavu bubuljica i osipa.

Nega lica je bitna i za žene i za muškarce i treba da bude deo svakodnevne osnovne higijene. Danas je tržište preplavljeno sredstvima za negu prepunim konzervanasa, parabena, veštačkih parfema koji mogu izazvati dodatne iritacije, alergije, ali i uticati na hormonalni balans muškarca. Zato je važno izabrati prirodni preparat koji će pružiti negu bez negativnih efekata.

Baš takav je Devi melem za regeneraciju. Bogat visokokvalitetnim i prirodnim sastojcima, kao što su pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, alantoin, pantenol i eterična ulja ruzmarina, bergamota, lavande i mandarine, ovaj melem pruža mnogo više od nege. Osim što deluje protivupalno, sastojci Devi melema imaju izvanrednu sposobnost regeneracije i podmlađivanja, antibakterijska i zaceljujuća svojstva, neutralizuju slobodne radikale i štite od štetnog zračenja sunca, omekšavaju kožu, hidriraju je i toniziraju. Devi melem se može koristiti i kod veoma problematične kože, ekcema, psorijaze, a s obzirom da utiče na obnavljanje ćelija epiderma, pomaže i kod kože sklone aknama i utiče na ublažavanje ili uklanjanje ožiljaka od akni.

Jednostavnim nanošenjem male količine Devi melema za regeneraciju nakon brijanja čuvamo zdravlje kože ali i mladalački izgled.

Biljka koja zavodi mirisom

Kada pomislimo na lavandu, verovatno prvo što nam pada na pamet su široka purpurna polja Provanse. Ali priča o ovoj mirisnoj biljci počinje mnogo pre, i mnogo dalje, u zemljama starih Egipćana, Arapa i Indusa, pre više od dva ipo milenijuma. Oni su je prvi planski sadili, brali i pravili aromatična ulja koja su koristili kao parfem, lek ali i za mumifikaciju. Preko njih je stigla do starih Grka i Rimljana koji su je dalje proširili po Evropi oko 600. godine pre naše ere. Ime joj potiče od latinskog lavare, prati, kupati. Grančice lavande svezane u buketiće stavljale bi se u kade i bazene za kupanje, pa možemo reći da je miris lavande bez sumnje bio sastavni deo antičkog doba. Ova izdržljiva biljka brzo se odomaćila u mediteranskom pojasu gde su joj žarka leta veoma prijala, a čak je ni letnji požari nisu mogli uništiti, naprotiv, upravo nakon vatre bi klijala, bujala i još više se širila.

I Biblija odiše lavandom: od Adama i Eve koji su je poneli sa sobom nakon što su proterani iz raja, preko bujnog žbunja lavande na kome je Bogorodica sušila odeću, praksa koju su brojne pralje vekovima kasnije nastavile, i mirisne vode kojom je oprala Hristova stopala, do krstića od lavande kojim su se rani hrišćani štitili od zla.

Parfem kojim je Kleopatra zavodila Cezara i Marka Antonija, ujedno je vekovima terao komarce i buve, a i kugu, kako se verovalo. Koristili su ga i najgori lopovi, grobokradice, i prali se vodicom od lavande kako bi sprečili zaraze nakon ’obavljena posla’. Pričalo se da francuski rukavičari nikada nisu obolevali od kolere, upravo zato što su obilno parfemisali svoje rukotvorine mirisom lavande.

I parfem, i preventiva i lek, hrana, aromatični napitak, losion za kupanje, balzam, rasterivač gamadi, pospešivač vidovitosti i neizostavni deo romantičnih gatanja, čuvar mumija i štrik za veš… da li postoji biljka koja je tokom istorije imala toliko namena? Pritom je prelepa, opojna, a njena polja su pravo umetničko delo prirode.

Koliko istine ima u pričama starih, pokazale su moderne analize. Esencijalno ulje lavande ima antiseptička svojstva, pa je sigurno moglo igrati ulogu dezinficijensa. Teško da je baš mogla sprečiti kugu, ali ako ništa drugo, imala je placebo efekat. Danas i mi stavljamo lavandu u ormare kako bismo od moljaca sačuvali omiljeni kaput, i sadimo je u saksije na terasama i oko kuće jer je komarci zaobilaze u širokom luku. Dakle, priča o buvama i drugim gamadima pije vodu. Što se parfema tiče, teško da postoji osoba koja ne voli miris lavande, i dan-danas je široko zastupljen u kozmetičkoj industriji. Ipak, ne širimo veš po njenom žbunju, mada to uopšte nije loša ideja, ali svakako koristimo omekšivače s njenim mirisom. Što se vidovitosti i gatanja tiče, ne treba ni to baš olako odbaciti: ozbiljna istraživanja su pokazala da miris lavandinog ulja snižava krvni pritisak, puls i telesnu temperaturu, ali pritom daje osećaj mentalne bistrine, energije, i što najviše iznenađuje: pojačava teta i alfa moždane talase. Lavanda dokazano opušta. A intuicija voli smirenost.

Ako ima tako efikasno dejstvo kad je samo pomirišemo, šta se tek dešava kada je nanesemo na kožu? Kupka od lavande ima protivupalno dejstvo, kako su pokazala istraživanja na Univerzitetu u Trstu. Kao antiseptik, lavanda može sprečiti infekcije rana i povreda, a ima i umirujuće dejstvo na iritiranu i suvu kožu, bilo da su u pitanju prolazne iritacije ili opekotine, ili hronična stanja kao što su psorijaza, ekcem ili akne. Pokazala se dobra i kod fleka i pega od sunca. Umanjiće svrab i oticanje nakon ujeda insekata. Odllična je i za kosu i sprečava perut i opadanje.

Polifenoli iz lavande mogu pomoći i kod poremećaja organa za varenje. Čaj od lavande pomaže da se oslobodimo loših bakterija, gasova, nadimanja i grčeva, mučnine, pa čak i bolesti vožnje. Studija na životinjama sprovedena u Tunisu pokazala je da lavanda čak može stabilizovati nivo insulina, sprečiti i preokrenuti poremećaje metabolizma, gojaznost i disfunkciju jetre i bubrega.

Kada je, 1923. godine otvorena grobnica Tutankamona, mladog egipatskog faraona 18. dinastije, osetio se blag miris lavande. Tu se zadržao čak 3000 godina. Tutankamon se lepo očuvao zahvaljujući lavandi, ali i pošteno naspavao. A da ne pričamo o koži bez bora čitava tri milenijuma. Tutankamon je lavandin najbolji maneken.

Danas možemo uživati u pogledu na bespregledna provansalska polja i u opojnom mirisu lavande, a ako svojoj koži želimo dobro, svakako ćemo je uvrstiti u svakodnevnu negu. Najbolji efekat lavanda daje kada se udruži sa drugim blagotvornim i prirodnim puterima i uljima. I upravo takva jedna idealna mešavina je u Devi melemu za regeneraciju. Eterična ulja lavande, ruzmarina, mandarine, ulje avokada, čileanske ruže, nevena, jojobe, noćurka, pšeničnih klica, pantenol, alantoin, sve to sjedinjeno s pčelinjim voskom, čini idealni i potpuno prirodni melem, kako za svakodnevnu negu kože, tako i za tretiranje njenih problematičnih stanja: upala, urtikarija, opekotina, crvenila od sunca, ožiljaka, perutanja, svraba, dermatitisa, ekcema, psorijaze, suvoće, pega, fleka, staračkih fleka i bora. Devi melem za regeneraciju, dostojan faraona, kraljica i modernih romantičnih proročica. Za bar još tri milenijuma.

Zdrava koža – melem za dušu

Znate li koji je naš najveći organ? Onaj kog često previdimo – koža. Ne samo da je najveći, već i organ koji najbrže raste, ali i ima najveći broj mogućih poremećaja, čak preko 3000. Koža je naša odora koja nas štiti od povreda, alergena, toksina, UV zračenja, izoluje i zadržava telesnu toplotu, brani imunitet, podstiče proizvodnju vitamina D, omogućava osećaj dodira, a pritom je rastegljiva, fleksibilna i daje nam veliki opseg pokreta.

Koža je i najveći predmet naše pažnje, jer osim svih fizioloških funkcija, ona je ta koja nam daje i lepotu. Blistava, zdrava, čista koža, ono je čemu svi težimo. Ali koža nije samo ono što vidimo na površini, epiderm. Ispod prvog sloja krije se derm, srednji sloj, unutar koga se nalaze lojne i znojne žležde, nervni i krvni završeci, vlakna kolagena i elastina, melanociti – ćelije pigmenta koje proizvodi melanin, i korenje dlaka. Ni to nije sve. Još dublje nalazi se hipoderm, potkožni sloj sačinjen uglavnom od masnog tkiva. On je naš ’tapacirung’, izolacija koja nas štiti od hladnoće i udaraca.

Sada je već jasno da je bitno šta stavljamo na kožu, ali i šta dodajemo ’pod kožu’. Osim što treba da vodimo računa da je prekomerno ne isušujemo, ne izlažemo previše uticaju okoline, naročito sunčevim zracima i solarijumu, sredstvima koja je mogu iritirati, na našoj koži se jasno očitava i naš jelovnik.

Za hidriranu i elastičnu kožu bitno je koliko tečnosti unosimo. Ako ne pijemo dovoljno vode, nikakve hidratantne kreme nam neće pomoći. Kada popijemo vodu, ona će dospeti do svih drugih organa pre nego što na red dođe koža. Dobra hidriranost kože znači i dobru cirkulaciju i prokrvljenost, od ćelijskog nivoa nadalje. Ako ne unosimo dovoljno vode koža nam može postati suva, zategnuta i perutava. Suva koža je podložnija boranju i manje otporna.

Ako nam je na jelovniku uglavnom brza hrana prepuna nezdravih masti, šećera i konzervanasa, to će se sigurno odraziti i na koži. Jedan od najčešćih rezultata takvog načina ishrane su akne. Studije su dokazale da namirnice sa visokim glikemijskim indeksom mogu biti povezane s pojavom akni, što ne iznenađuje jer šećer i prosti ugljeni hidrati remete nivo insulina u telu i mogu izazvati upale. Nekvalitetna ishrana bogata lošim mastima može poremetiti sebum kože, i taj disbalans opet rezultira aknama.

Koliko nam loše, hidrogenizovane masti mogu zapušiti pore i uništiti kožu, toliko nam dobre masti, esencijalne masne kiseline, mogu pomoći da joj vratimo balans i izborimo se s brojnim poremećajima. Pa šta onda koža voli?

Avokado je sjajan izvor mono i poli-nezasićenih masnih kiselina koje značajno poboljšavaju tonus i teksturu kože. Ovaj ’rajski’ plod sprečava upale ispod površine kože pa tako i poremećaje i izbijanje akni. Sjajan izvor dobrih masti, posebno omega-3, je i ’masna’ riba – tunjevina i losos, kao i maslinovo ulje. Osim što ove namirnice imaju veoma pozitivan efekat na kožu, one su veoma zasitne i sprečiće napade gladi tokom kojih često posežemo za nezdravom, brzom hranom.

Još jedan bitan element za zdravlje kože je vitamin C. On je antioksidant koji štiti kožu na ćelijskom nivou od oštećenja i starenja. Najbolji način da ga unesemo je preko bobičastog voća, naročito borovnica i jagoda. Plod prepun vitamina C, ali i vitamina A koji je neophodan za zdravlje kože, je i paradajz. Vitamin A ili retinol je čest sastojak ’anti-aging’ preparata jer podstiče stvaranje kolagena. Umesto u skupe kreme, sigurno je lakše da investiramo u paradajz. Pored paradajza, retinol i retinoide – derivate vitamina A, sadrže i kelj i lisnato povrće. Retinoidi regenerišu ćelije i sprečavaju starenje kože kao i nastanak akni. Još jedan način da unesemo retinol u organizam je preko beta-karotina koga ima u šargarepi, batatu i voću narandžaste boje. Beta karotin metaboliše jetra i prirodno pretvara u retinol.

Kada se pitamo koje meso da izaberemo za ručak, najbolje je da se opredelimo za piletinu. Nemasni protein je važan deo zdrave ishrane i bitan izvor amino kiselina koje podstiču stvaranje ćelija. Amino kiseline su najbitniji ’građevinski materijal’ prilikom stvaranja kolagena, koji koži daje elastičnost i štiti je od bora.

Cink jača imunitet i pomaže zarastanje rana. Spanać, orašasti plodovi, bundevino i suncokretovo seme, sjajan su izvor cinka. Cink može sprečiti pojavu bubuljica i akni jer reguliše rad lojnih žlezda. Osim toga deluje kao prirodni ovlaživač kože i daje joj mladalački izgled.

Kažu da dobra supica leči dušu, ali sjajna je i za kožu. Supa od kostiju je prepuna prirodnog kolagena. Osim što će nam osvežiti kožu, odlična je i za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva. Često mislimo da nije potrebno da se zdravo hranimo ako vitamine i minerale uzimamo u obliku suplemenata. Na žalost, to nije tako. Ništa ne može da zameni prirodnu, svežu, kvalitetnu i zdravu hranu.

A kada birate šta ćete staviti na kožu, takođe je bitno da bude prirodno. Idealna kombinacija prirodnih ulja i masti može dobro nahraniti kožu, dati joj elastičnost, ublažiti svrab i peckanje, ali i imati antibakterijsko svojstvo. Baš takav sklop sastojaka nalazi se u Devi melemu za regeneraciju. Pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pantenol i alantoin, kao i eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine, doneće prirodni balans koži i podstaći njenu regeneraciju, ali to nije sve. Devi melem za regeneraciju ima protivupalni efekat, štiti od sunca i vetra, zaceljuje, pomaže kod ekcema i psorijaze, kondicionira, hidrira, ima antiseptičko, baktericidno i fungicidno dejstvo. Ulje čileanske ruže pritom i podmlađuje jer smanjuje pojavu bora i ublažava ožiljke.

Zdrava koža – melem za dušu!