Tag Archives: pušenje

Cena vazduha

Jedna od retkih besplatnih stvari u našim materijalističkim vremenima je vazduh koji dišemo, ali ispostavlja se da na kraju ipak za njega plaćamo skupu cenu. Uz zagađenje životne sredine i plastični otpad u kome se priroda već guši, zagađenje vazduha je veliki neprijatelj na koga često ne obraćamo pažnju jer (uglavnom) nismo u stanju da ga vidimo.

U Evropi je nivo aerozagađenja visok čak i u zemljama EU koje dosta resursa troše na njegovo sprečavanje, a u našem regionu, koji je nažalost idealno tržište za automobile i uređaje koji su u EU davno zabranjeni kao ne-ekološki, i idealno tle da se bogate i moćne države reše svog otpada, zagađenje poprima vrtoglave razmere. Kada na to dodamo još naš nemar, industrijska postrojenja, grejanje na čvrsta goriva, paljenje deponija i namerno spaljivanje njiva, neće proći mnogo vremena dok zaista ne ugledamo taj vazduh.

Evropske statistike iz 2015, na osnovu podataka prikupljenih sa 2500 lokacija, kažu da je te godine na starom kontinentu došlo do čak 422.000 slučajeva prerane smrti usled izlaganja štetnim nivoima ’finih, sitnih čestica’ – fine particle matter PM2,5. To su čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara, ne vide se golim okom, a vazduh ih je prepun baš zbog gore pomenutih zagađivača. Upravo zato što su tako sitne, one plutaju po vazduhu i lako nam prodiru prilikom udaha u pluća i krvotok. Kada smo im konstantno izloženi, PM2,5 mogu imati pogubne posledice po naše zdravlje, čak i kad ne patimo od neke hronične bolesti, izazvati astmu i teža respiratorna oboljenja uključujući i karcinom pluća, ali i probleme sa krvotokom i srčana oboljenja.

Pored sitnih čestica, zagađeni vazduh sadrži i toksični azot dioksid, NO2, koji je, statistike kažu, krivac za 79.000 slučajeva prerane smrti. Ozon u prizemnim slojevima atmosfere bio je fatalan po 17.700 osoba u Evropi. Nivoi ova tri zagađivača bili su najveći u istočnoevropskim zemljama, kao i na Balkanu u Hrvatskoj, Srbiji, Albaniji i BIH, dok je Makedonija ubedljivo prednjačila u nivou PM2,5.

Po završetku leta i s dolaskom hladnijeg vremena, aerozagađenju i klima ide na ruku: dok se leti topao vazduh prirodno podiže, a sa njim i zagađenje, zimi je vazduh hladan i stagnira, zadržavajući sve otrovne gasove i čestice blizu tla. Jutarnja izmaglica je sve češće znak zagađenja, a ne romantična meteorološka pojava. Brojne studije rađene širom sveta došle su do zaključka da zagađenje može imati drastične posledice po zdravlje, ne samo postojeće već i buduće populacije naše planete.

Evo kako toksične materije u vazduhu utiču na naše zdravlje:

  • U danima povišenog aerozagađenja znatno se povećava broj slučajeva infarkta, šloga i akutnih astmatičnih napada. Tim istraživača londonskog univerziteta King’s College je izračunao da urgentni centri tada prime 231 pacijenta više zbog moždanog udara, kao i 193 dece i odraslih zbog gušenja.
  • U oblastima sa visokim nivoom zagađenja vazduha drastično je više slučajeva prevremeno rođenih i sitnijih beba. Primećeni su i slučajevi promena na placenti, koja može sadržati pod mikroskopom vidljive tragove zagađenja baš kao što se štetne čestice zadržavaju u plućima. Deca koja odrastaju u zagađenim sredinama imaju manji kapacitet pluća.

  • Najnovije studije povezuju visok nivo zagađenja sa poremećajima mentalnog zdravlja, šizofrenijom, bipolarnim poremećajem, depresijom, narušenim rasuđivanjem, psihozama, lošom produktivnošću, problemima u učenju kod dece, kao i povišenim nivoom delinkvencije. Najzagađeniji gradovi ne slučajno imaju i najvišu stopu kriminala.
  • Osim što izaziva respiratorne probleme, zagađenje utiče i na sve češću i masovniju pojavu alergija. Štetne čestice oštećuju i nadražuju sluznicu disajnih puteva, pa omogućavaju alergenima da lakše prodru u organizam i izazovu upale. U kombinaciji sa bakterijama i virusima, imunitet neminovno opada i postajemo podložniji infekcijama.
  • Eksperimenti na miševima su dokazali da nečist vazduh izaziva poremećaj metabolizma: miševi koji su tokom 10 nedelja bili izloženi zagađenom gradskom vazduhu, za razliku od onih koji su disali filtriran vazduh, brzo su dobili višak telesne masti, potkožnih i visceralnih – oko unutrašnjih organa. Ali to nije sve – dalja ispitivanja su pokazala da su postali manje osetljivi na insulin i podložni dijabetesu, i uopšte metaboličkim poremećajima. Zagađenje može da bude okidač za upalne procese koji remete hormonalni balans i, između ostalog, regulišu osećaj za glad. Deca koja rastu u visokozagađenim oblastima imaju dva puta veće šanse da budu gojazna.

Osim što direktno ugrožava zdravlje ljudi i životinja, zagađenje remeti balans eko-sistema, oštećuje vegetaciju i vodotokove. Neke vrste, poput vodenih algi, u takvoj sredini imaju manje prirodnih neprijatelja pa bujaju i narušavaju prirodnu ravnotežu. Sumpor u vazduhu može povećati kiselost u jezerima i rekama i tako uticati na vodeni svet, ali i zagaditi tlo i vegetaciju u okolini. Ozon uništava lišće drveća, a čestice iz izduvnih gasova se talože u zemlji, na usevima i vodotokovima. Masovnom sečom drveća smanjujemo prirodne načine filtracije vazduha.

Osim što je neophodno da se donesu bitni zakoni i unesu velike promene na globalnom planu, svako od nas može dati svoj mali doprinos da se smanji aerozagađenje, tako što će manje koristiti automobil, ugalj, praviti manje smeća ili zasaditi drvo. Ali svako od nas mora i da nađe načina da zaštiti svoje i zdravlje najbližih. Zato je bitno da radimo na imunitetu, jačamo organizam, zaštitimo pluća, a ako na aerozagađenje još svojevoljno dodajemo i duvanski dim, da ga se pod hitno oslobodimo. Čist vazduh je pravo svakog bića na ovoj planeti, a najveća cena koju za njega možemo platiti je naše zdravlje.

Zašto radimo protiv sebe?

Znamo da je pušenje loše, ali ipak ne ostavljamo duvan. Gojazni smo i svesni koliko nam to narušava zdravlje, ali dok odlučujemo da počnemo s dijetom, gutamo ’samo još ovu’ čokoladicu. Čeka nas posao, ali nastavljamo da skrolujemo po društvenim mrežama. Malo se krećemo i to nas polako ubija, ali nastavljamo da sedimo ispred televizora ili kompjutera… Šta nas tera da radimo protiv sebe? Stari Grci su za to imali ime: akrasija.

Akrasija, ἀκρασία, označava nedostatak discipline, samokontrole, volje, odnosno sklonost da delamo suprotno onome što nam nalaže zdrav razum. O akrasiji su se vodile velike filosofske debate u antičkoj Grčkoj, a Sokrat je, svojom metodom majeutike – ’porađanja istine’, došao do zaključka da akrasija zapravo ne postoji. Po njemu, kako je Platon zapisao u dijalogu Protagora, nemoguće da neko ko poseduje znanje o tome šta je najbolje radi po diktatu želje ili užitka. U tom slučaju, kaže Sokrat, sigurno smo pogrešno procenili relativne vrednosti sopstvenog postupka. Aristotel je opovrgao Sokratovo viđenje da se niko voljno ne upušta u loše postupke i zauzeo stav da mi zapravo intuitivno verujemo u akrasiju i do nje dolazimo formiranjem mišljenja, a ne razumom. Po njemu, postoje dve vrste akrasije, prva koja je motivisana strašću, i druga koja je rezultat slabosti, nedostatka volje da se razumni zaključak sprovede u delo.

O akrasiji se dosta polemisalo tokom vekova, a čini se da je ona danas aktuelnija nego ikad. U doba kada mašine završavaju teške poslove, a naročito kućne obaveze kojima je nekada bilo potrebno svakodnevno posvećivanje, u situaciji smo da imamo više slobodnog vremena nego bilo koji naš predak. Danas možemo za dvadesetak sati da se prebacimo na drugu stranu planete, za šta su našim precima bili potrebni meseci, ili uopšte nisu imali tu mogućnost, možemo da kupimo za relativno male pare gotovu odeću kakva se ranije šila ručno, nedeljama. Možemo da kupimo gotov obrok sa najegzotičnijim sastojcima, ili da komuniciramo s ljudima širom sveta u sekundi… Imamo sve pogodnosti da višak vremena upotrebimo za razvoj sopstvene ličnosti, da ostvarujemo neverovatne snove. A izgleda da smo inertniji nego ikada.

Psiholog Džordž Ejnsli, osnivač pikoekonomije, smatra da će se ljudi radije zadovoljiti manjom nagradom odmah, nego velikom nagradom koja je odložena za dalju budućnost. Što se više nagrada odlaže, to ljudima deluje bezvrednije. Ova teorija bihevioralne ekonomije zove se vremenska nedoslednost. Kada planiramo nešto, na primer da ostavimo cigarete, počnemo da učimo ili krečimo stan, mi zapravo pravimo planove za ’budućeg ja’, zamišljamo kakav život želimo. A kada razmišljamo o budućnosti naš mozak lako može da sagleda vrednost postupaka koji donose dugotrajne prednosti. Ali kada dođe trenutak da odluku sprovedemo, više nije u pitanju naš ’budući ja’, već se nalazimo u sadašnjem trenutku. Naš mozak razmišlja o situaciji koja se odvija sada. Tada se aktivira ’sadašnje ja’ kome je draže trenutno zadovoljenje nego dugoročna korist.

Jedan od indikatora kod dece koliko će biti uspešni u životu je sposobnost odlaganja zadovoljenja. Ako se deci ponudi jedna bombona koju mogu da pojedu odmah, a stavi im se do znanja da će dobiti još jednu ako sačekaju određeno vreme pre nego što ovu pojedu, većina dece će se odlučiti za prvu varijantu. Deca koja imaju sposobnost da odlože zadovoljenje potrebe ili iskušenja, odnosno ne pojedu odmah bombonu jer znaju da ih očekuje nagrada, budući su uspešni ljudi. Današnja ekonomija veoma dobro poznaje psihologiju, i jedan od najboljih primera kako je koristi za ostvarenje ogromnog profita su bankarski krediti.

Ova teorija ima potporu i u našoj anatomiji: dugoročno planiranje odvija se u prefrontalnom korteksu mozga, dok se sadašnjim trenutkom bavi limbički sistem. Psiholog Pirs Stil sa Univerziteta u Kalgariju to slikovito opisuje ovako: ’Zamislimo da je naš mozak kuća na sprat, na svakom spratu su različiti stanari. Limbički sistem predstavlja mladi, moderni par iz prizemlja, oni su puni energije, strasti i usmereni su na sadašnji trenutak. Prefrontalni korteks je stariji bračni par sa sprata koji otplaćuje rate za kuću i održava red i čistoću’.

Stil kaže da nas je moderno okruženje približilo akrasiji. Okruženi smo iskušenjima i distrakcijama koje odmah stvaraju osećaj prijatnosti. Jedan od načina da ih pobedimo je da se potrudimo da ih odložimo, makar na dvadesetak sekundi. Istraživanja pokazuju da je samo toliko potrebno da napravimo bolji izbor. Bitno je i kako sagledavamo obaveze. Na primer, lakše ćemo se naterati da odradimo trening ujutru pre posla, jer posao je obaveza koja ne budi baš lepa osećanja i nego nakon njega očekujemo prijatne aktivnosti. Kada se nesvesno poredi, jutarnji trening deluje primamljivije od posla koji sledi. Još jedan način da se odupremo akrasiji je da svoje planove vežemo za sistem sitnih nagrada. Na tom principu funkcionišu aplikacije za mršavljenje u koje unosimo podatke o kalorijama i aktivnostima, a one nam trud i ispunjenje plana nagrađuju pohvalama i bedževima koje možemo podeliti i na društvenim mrežama.

Uklanjanje svih distrakcija iz okoline, kada je to moguće, takođe može biti efikasno oružje u borbi protiv akrasije. Viktor Igo je Zvonara Bogorodičine crkve u Parizu napisao tako što je skupio svu svoju odeću osim jednog velikog ogrtača, i odneo je i zaključao van stana. Tako je konačno uspeo da ispoštuje dogovoreni rok s izdavačem, nakon 12 meseci izbegavanja posla. Sada, pošto nije imao šta da obuče, Igo više nije osećao frustraciju ni iskušenje da izađe iz kuće. Jedina mogućnost koja mu je ostala je da sedi i piše.

Akrasija i prokrastinacija idu ruku pod ruku. Prokrastinacija je navika da odlažemo obaveze koja uglavnom sa sobom nosi osećaj krivice i griže savesti. Zapravo, često odlažemo neki posao, a kada ga započnemo shvatimo da uopšte nije tako naporan kao što smo mislili, šta više, u njemu i uživamo. Dakle, nije proces rada težak, već samo započinjanje. Zato je korisno da nam obaveze postanu rutina, da o njima ne razmišljamo već ih prihvatimo i obavljamo kao neku vrstu rituala.

Aristotel je ‘krstio’ pojam koji je suprotstavljen akrasiji: enkrateja (ἐγκράτεια). Enkrateja je ’moć nad sobom’. Bez obzira na našu anatomiju i distrakcije kojima nas okružuje moderno doba, mi smo ti koji odlučujemo. Mi imamo moć da osmislimo šablone ponašanja koji će doneti dobro i nama i okolini, mi smo ti koji stvaramo pozitivne uloge u budućnost. Samo je potrebno da se svesno uputimo ka enkrateji, i okrenemo leđa akrasiji.

Duvan i moda

Godine 1614, Kapetan Džon Smit, poznatiji kao muž Pokahontas, poslao je 4 bureta duvana u Englesku sa svoje plantaže u Virdžiniji. Iz Engleske se aromatični, sušeni list polako širio po Evropi, i ubrzo je u Novom svetu postao najbitniji usev. Skoro sto godina koristio se uglavnom za medicinske svrhe, pomoću glinene lule. Francuz Žan Niko (Nicot), po kome je nazvan nikotin, hvalio je njegova lekovita svojstva, a španski lekar Nikolas Monardes ga je preporučivao svojim pacijentima kao idealan lek za čak 36 boljki, od zubobolje, preko parazita do karcinoma.

Kapetan Džon Smit

Kako se proizvodnja duvana u kolonijama i trgovina širila, tako se omasovljavala i navika uživanja u duvanu. Međutim, duvanjenje nije uvek bilo popularno. Godine 1604. kralj Džejms I opisao je pušenje kao ’odurno za oko, gadno za nos, štetno za mozak i opasno za pluća’. Džejms I je bio vizionar, ali para je para. I svi koji bi da se obogate, naći će načina da javnosti omile svoju robu.

Duvan je sredinom 17. veka bio čak obavezan u školi u Itonu, kao preventiva od miazme – kuge. Time je njegov položaj na tržištu značajno očvrsnuo. Užitak Evropljana roblje je plaćalo zdravljem i životom na američkim plantažama, a imperija se bogatila i osvajala nove teritorije, krčila šume i sadila duvan. Glinene lule su se koristile sve do kraja 19. veka, ali nakon Američkog građanskog rata pojavljuju se prve cigarete, ručno rađene. Vešti majstor mogao je da urola četiri cigarete u minuti, što je bilo prilično nerentabilno. A onda, 1881, Džejms Bonsak pravi mašinu koja može da proizvede čak 120.000 cigareta na dan. I svet više nikada neće biti isti.

Kad čovek najčešće posegne za cigaretom? Kad je pod stresom. Onda ne iznenađuje činjenica da je pušenje svoj najveći uspon doživelo za vreme I svetskog rata. Britanski vojnici dobijali su cigarete kao osnovno sledovanje. S pojavom cigareta i žene su su se za njih zainteresovale jer su bile elegantnije i jednostavnije od lula, pa je do sredine 20. veka u duvanu uživalo čak 81% muškaraca i 39% žena.

Iako je 1950. godine objavljena prva studija sa jasnim dokazima da se pušenje dovodi u vezu sa rakom pluća, tržište je i dalje bilo preplavljeno cigaretama. Holivud je tome mnogo doprineo, kao i američka marketinška kampanja koja je išla dotle da angažuje lekare da reklamiraju cigarete.

’’Pitali smo doktore iz svih oblasti medicine – Koje cigarete pušite? Većina njih je izjavila da je to Kamel’’.

Dosta reklamnih postera, uz fotografije poznatih glumica ili zgodnih devojaka, slalo je poruku da su vitke zahvaljujući određenoj marki cigareta.

’’Da održiš vitku liniju… Uzmi Laki umesto slatkiša’’.

Na jednoj reklami nasmejani dečak se hvali kako misli na svoje roditelje, kupuje im je cigarete za Dan očeva i Dan majki.

Ali ono što je verovatno prodalo najviše cigareta je seksipil. Kauboj zagledan u daljinu sa cigaretom u ustima, avanturista koji čuči ispred aviona i pali cigaretu, ili plejboj koji gleda ženu u oči i duva joj dim u lice, uz slogan ’Duni joj u lice, i svuda će te pratiti’.

Osobe na reklamama za cigarete, bilo da su bile poznate ličnosti ili samo zgodni manekeni, bile su melem za oči za posleratne generacije. I to ne samo u Americi. Izbledele farmerke, Dejms Din majica, špicaste uglancane cipele, igranke, tuče i cigarete – i kod nas su simbol su pedesetih i šezdesetih, generacije koja je išla ’grlom u jagode’.

Pa koga je bilo briga što cigarete izazivaju rak? Britanski Ministar zdravlja, Ian Meklaud je na konferenciji za štampu sredinom 50. godina prošlog veka, priznao da je nauka pronašla vezu između duvana i karcinoma. I tokom čitave konferencije pušio je cigaretu za cigaretom. Tek 1971. postignut je dogovor da se na pakovanja cigareta stavi upozorenje da su štetne po zdravlje.

Kako je vreme odmicalo, tako je rasla svest o štetnosti duvana. Osamdesetih godina je postalo jasno da ne štete cigarete samo pušačima, već i okolini, pa je uveden izraz ’pasivno pušenje’. Čak i Talični Tom, popularni junak stripa, obaveznu cigaretu koju je neprestano balansirao na napućenim usnama, zamenjuje travčicom. Ali starih navika se nije lako otresti. Duvan stvara zavisnost i mnogima je i dan-danas teško da ga ostave, uprkos znanju koliku štetu izaziva, i groznim slikama raspadnutih pluća na pakovanjima cigareta.

Mnogima je cigareta i dalje deo imidža. Marketing je opasna industrija iza koje stoje milijarde i milijarde, i koja zna sve perfidne taktike da nas ubedi da nam treba upravo ono što nam nikako ne treba. Danas se više ne radi samo o cigaretama. Kozmetička industrija prednjači u ubeđivanju da su devojkama baš neophodni puder, korektor, maskara, veštačke trepavice, iako nema ničeg lepšeg od mladalačkog tena i nevinog pogleda. Šampon će nam dati neodoljivu kosu, parfem horde muškaraca koji će kao opijeni ići za nama, najnoviji i ekstremno bolni tretman lica napraviće od babe devojku… Industrija ume da udari pravo u taštinu. Još jedna stara, i pomalo tužna marketinška krilatica za duvan u našim krajevima bila je ’S cigaretom nikad nisi sam’. Marketing se definitivno razume u psihologiju.

Kako bi bilo da nam umesto duvana, šminke i napućenih usana imidž postane zdravlje? Kako bi bilo da se umesto sa cigaretom družimo s ljudima? Kako bi bilo da taštinu zamenimo svešću? Industrija koja nema konzumente ne može da opstane. Izbor je na nama.

Disanjem do samokontrole i zdravlja

Dah je život, i kada se dah izgubi i život nestaje. Nema tu velike filosofije, dovoljno je da izađemo na svež vazduh i napunimo pluća, da bismo u trenutku osetili životnu radost. U disanju učestvuje celo telo, ali pluća su primarni ’mehanizam’ koji dah pretvara u život. Pluća svakog od nas imaju različit kapacitet, zavisno od pola, visine, težine, starosti i zdravstvenog stanja. Smatra se da je prosečan vitalni kapacitet kod zdrave osobe između 3 i 5 litara. Osobe koje se bave sportom imaju veći vitalni kapacitet pluća od pušača, gojaznih osoba, osoba koje pate od oboljenja disajnog sistema, ukratko i stručno – svih sa restriktivnim poremećajima ventilacije.

Čovek je od davnina svestan važnosti daha i pravilnog disanja. Mnogo pre nego što je moderna medicina objasnila kako funkcioniše simpatički nervni sistem, naši preci su bili svesni da drugačije dišu kada su uplašeni nego kada se odmaraju. S pojavom duhovnih praksi, uloga daha se podiže na viši, spiritualni nivo. Čovek shvata da pomoću svesnog disanja može da kontroliše svoj um i emocije. I počinje da meditira.

U jogi, osnova učenja i prakse je disanje. Pomoću daha možemo da pristupamo različitim nivoima svesti. Jedini način da budemo prisutni u sadašnjem trenutku je da se usredsredimo na dah. Samo tako možemo da se odbranimo od najezde rojeva sećanja i planova, i da istinski živimo samo sada. A to je sve što nam je potrebno za meditaciju. Istraživanja su pokazala da se prilikom nesvesnog i svesnog disanja aktiviraju različiti delovi mozga. Svesno disanje stimuliše koru velikog mozga, što ima opuštajući efekat pomoću kog možemo izbalansirati emocije. Nežno obuzdavajući svoj um, dopuštamo svesti da se uzdigne i razvija se.

Jedna od najkorisnijih tehnika joge pomoću koje možemo brzo i jednostavno umiriti um i nervni sistem u bilo kojoj situaciji je ’uđaji disanje’. Dišemo na nos, ali tako da prilikom udaha i izdaha ’razvlačimo’ dah kroz grlo, kao da dišemo kroz slamčicu, tako da se čuje blago šištanje. Dah kreće iz stomaka i podiže se preko grudnog koša do grla. Uđaji disanje se još zove i šum mora, jer naš dah veoma liči na talase koji se ritmično prostiru po obali i lagano povlače. Udah bi trebalo da bude jednake dužine kao izdah, veoma lagan i nežan, bez forsiranja. Uđaji možemo praktikovati kod kuće, u prirodi, na poslu, a naročito kada osećamo da nam se nakuplja nervoza. Ova jednostavna tehnika pomoći će nam da ostanemo pribrani i u najizazovnijim situacijama.

Istočnjačka učenja uglavnom imaju slične tehnike disanja, pa je tako i sa starim kineskim taoističkim učenjem, Ći gong. Ći gong je praksa skladnog i svesnog toka pokreta i koordinisanog disanja pomoću kojih se telo i um dovode u balans, povećava nivo svesti i poboljšava tok telesnih tečnosti – krvne, limfne i sinovijalne. Kada se telo, dah i um dovedu u balans, nema mesta za bolesti, krivu kičmu, potrebu za prejedanjem, depresiju, nervozu… Kod Ći gonga disanje se odvija isključivo stomakom, a vizuelizacijom i svesnom namerom možemo dah dovesti u bilo koji deo tela i iz njega ’ispirati’ negativne emocije i fizičku bol.

Da su istočnjačke tehnike disanja delotvorne potvrđuje i činjenica da ih masovno koriste vrhunski sportisti, a obavezni su deo obuke američkih mornaričkih foka i spasilaca. Kada smo u neposrednoj opasnosti naš najveći neprijatelj je panika, a nažalost, upravo nas baš ona prvo obuzme. Mornaričke foke nastale su šezdesetih godina prošlog veka, na temeljima jedinica iz II svetskog rata. Bave se najopasnijim, podvodnim dejstvima, ali im ni kopno ni vazduh nisu strani. Zapravo ’foka’ ili SEAL je skraćenica za sea-air-land (more, vazduh, zemlja), i ove jedinice obavljaju najrizičnije borbene zadatke u sva tri okruženja.

Kada se suočavamo s opasnošću, naš simpatički nervni sistem signalizira nadbubrežnim žlezdama da počnu da luče kateholamine – adrenalin i noradrenalin. U deliću sekunde, naše telo je spremno i budno da se bori, bilo da nas je napao lav ili iznervirao naporni kolega na poslu: postajemo zajapureni, šire nam se zenice, mišići su napeti, ubrzano dišemo i srce hoće da nam iskoči iz grudnog koša. U takvoj situaciji svest je potisnuta i delujemo po suvom instinktu.

Kada bi foke dopustile da ih adrenalin vodi u svakoj situaciji, morali bi da organizuju neprekidnu regrutaciju novih pripadnika. Zato foke koriste tehniku disanja koja se zove ’box breathing’, disanje u kutiji. Kada kontrolišemo dah, naš pneumogastrični živac (nervus vagus), poznat još i kao živac lutalac, koji se od produžene moždine spušta preko vrata ka dijafragmi i trbušnoj duplji, prenosi signal mozgu da isključi simpatički i aktivira parasimpatički nervni sistem, onaj pomoću kog se opuštamo, odmaramo i varimo hranu. Tada naš mozak može trezveno da razmišlja, a snimanje elektroencefalografijom (EEG) pokazalo je da se tada nalazimo u stanju opuštene koncentracije, poznatom kao Alfa, sa neuralnim oscilacijama na frekvenciji od 5 do 12,5 Hz. Alfa je stanje briljantnih ideja, prosvetljujućih trenutaka, inspiracije i kreativnosti.

Kako to dišu foke da bi postigle frekvencije Alfa stanja? Pre svega, bitno je da udah i izdah budu kompletni, do kraja. Ramena ne smeju da se podižu, jer kada ih prilepimo za uši to znači da smo u ekstremnom stresu. Vazduh treba da ispuni stomak i pluća, i dijafragma se slobodno pokreće. Za početak udišemo tokom 4 sekunde, pa 4 sekunde zadržavamo dah, 4 sekunde izdišemo, 4 sekunde zadržavamo, i tako u krug. Potom, kako napredujemo, pomeramo odnos udaha i izdaha sa 4:4 na 4:8, pa 8:16, 10:22, i tako dalje, bez forsiranja. Kao da naš dah putuje po stranicama kutije. Za ovakvo disanje nam ne treba nikakva posebna obuka, dovoljno je samo da budemo svesni, pratimo dah i koncentrišemo se isključivo na disanje.

Danas nas lavovi ne napadaju, ali naše telo svaku situaciju koja nas uznemirava tumači kao potencijalnu opasnost. Nažalost, često nas stres toliko ophrva da nikada ni ne izlazimo iz njega. Hodamo s podignutim ramenima i plitko dišemo. Alan Vots je jednom prilikom napisao: ’Zadržati dah znači izgubiti dah. Društvo koje se bazira na potrazi za sigurnošću je kao takmičenje u zadržavanju daha gde je svako nategnut kao bubanj i zajapuren kao cvekla.’

Za pravilno disanje potrebni su nam svest i čista pluća. Ako je naš potencijal da nam je vitalni kapacitet pluća 3-5 litara, sami smo svoji neprijatelji ako ga svesno smanjujemo. Postoje okolnosti na koje ne možemo mnogo da utičemo, kao što je zagađenje vazduha u našoj okolini. Ali svakako svoja pluća možemo počastiti povremenim izletima u prirodu. No ono čime definitivno sami sebe uništavamo, a i drage ljude oko sebe, je duvanski dim. Pušenje je jedan od najčešćih okidača hronične opstruktivne bolesti pluća. Pluća pušača imaju više nego duplo manji kapacitet od pluća nepušača.

Uključite svest, volite sebe, probajte neke od drevnih tehnika disanja i ostavite duvan. Da istrajete, tu je Disan – prirodni bio eliksir na bazi meda i lekovitog bilja koji umiruje i olakšava odvikavanje od cigareta.

Mali saveti za veliko oslobođenje

Zavisnost od duvana je i fizička i psihička. Ostaviti duvan nije lako, ali to je sigurno jedna od najbitnijih stvari koju možete da uradite u životu, kako za sebe, tako i svoju okolinu. O štetnosti duvana znamo mnogo, ali, nažalost, sama ta spoznaja teško da će navesti bilo kog pušača da ostavi cigarete. Ni najužasnije slike pluća u raspadanju na paklicama cigareta nisu dovoljne da nekoga odvrate od pušenja.

‘Znam da je štetno, ali šta ću, to je jače od mene’, najčešći je odgovor kada se pušač suoči s činjenicama. Nikotin je droga, i kao takav ne dozvoljava nam da bistro razmišljamo. Zato vam dajemo niz saveta kako da se što bolje uhvatite u koštac sa svojim demonom:

  • Odredite datum. Pripremite se mentalno da od određenog dana nećete više uzeti cigaretu u ruke. Polepite po kući podsetnike i motivacione poruke. Do tog dana uklonite sve cigarete, šibice i upaljače.
  • Nađite motivaciju. Ako vam nije dovoljna motivacija to što ćete poboljšati svoje zdravlje, nađite je u svom okruženju. Ako imate decu, motivacija može da vam bude da im obezbedite detinjstvo bez toksina i iritanata. Ako ste često u besparici, stavite na papir koliko mesečno trošite na duvan, pomnožite sa 12 i zapišite šta sve možete na kraju godine da uradite s tim novcem. Ili, još bolje, svaki put kada biste kupili cigarete, taj novac stavite u teglu na vidno mesto i posmatrajte kako se množi.

  • Setite se svih poteškoća na koje ste nailazili u životu i kako ste uspevali da ih prevaziđete. Shvatićete da ste se suočavali sa mnogo većim izazovima i to će vam dati dodatno samopouzdanje.
  • Pripremite ‘odstupnicu’ na vreme. Nikotin je droga, i ako ste višegodišnji pušač, vaš mozak će sigurno burno odreagovati na nedostatak stimulansa na koji je navikao. Zamolite prijatelje da vam pomognu. Isplanirajte šetnje u koje možete da idete kada vas uhvati kriza. Kupite semenke za grickanje. I, naravno, potražite stručnu pomoć – lekara, psihologa, akupunkturiste…
  • Pokušajte alternativne metode – nikotinske žvake, flastere, elektronske cigarete, ali samo tokom prelaznog perioda, u trenucima velike krize. Nedostatak nikotina može izazvati glavobolje i depresiju, a ove alternative mogu biti kolika-tolika distrakcija.
  • Svaki put kada odolite da posegnete za cigaretom, nagradite sebe. Idite na masažu, odslušajte omiljenu pesmu, idite u bioskop. Čestitajte sebi i dozvolite da osetite ponos zbog istrajnosti.
  • Pazite da jedan porok ne zamenite drugim. Ne dozvolite da vam potreba za duvanom preraste u potrebu za nezdravom hranom, alkoholom ili zavisnost od interneta. Smislite zdrave zamene na vreme. Takođe, smanjite unos kafe. Kafa i cigarete uvek idu zajedno, pa probajte da umesto kafe popijete čaj, sveže ceđeni sok ili kakao.
  • Budite fizički aktivni. Idite što više u prirodu, plivajte, odredite dane i vreme za sport, pridružite se planinarskom društvu, okružite se ljudima koji vode zdrav život. Ako imate baštu, nabavite nove sadnice, ako imate psa, vodite ga što više u šetnju. Pauze na poslu koje ste koristili za pušenje, iskoristite za brzu šetnju. I pet minuta je dovoljno.

  • Probajte neku od meditativnih istočnjačkih veština, na primer tai či ili jogu. Na taj način smanjićete stres, podstaći cirkulaciju i, što je najvažnije, naučiti tehniku samokontrole. Ovakve veštine ne samo da će vam pomoći da ostavite duvan, već i da mu se ne vratite nakon nekog vremena.
  • Pospremite kuću. Operite zavese, prekrivače, sve što je upilo duvanski dim i što bi moglo da vas navede da ponovo zapalite. Sklonite sve pepeljare i osvežite prostor mirisom eteričnih ulja.
  • Hranite se što zdravije, uvedite što više voća i povrća u ishranu. Napravite zdrav smuti od svežeg voća. Vitamini će vam podići raspoloženje i energiju. Istraživanja su pokazala da voće i povrće utiče na naše receptore i nakon konzumacije nam ukus duvana postaje neprijatan.
  • Pijte dosta tečnosti. Svaki put kada osetite želju za cigaretom, popijte čašu vode. Voda će pomoći telu da se lakše oslobodi od toksina.
  • Pošto je pušenje stvar navike, probajte da promenite šablone ponašanja. Izađite iz rutine i obavljajte dnevne aktivnosti na drugačiji način. Promenite omiljeni kafić, družite se sa drugačijim ljudima tokom pauze za ručak. Ustanite ranije ujutru i pojedite doručak kod kuće. Idite peške do posla, ili bar deo puta pređite peške.

  • Nađite nov hobi, najbolje ručni rad. Štrikanje, heklanje, izradu malih stolarskih predmeta, grnčariju, dekupaž, slikanje, rešavanje ukrštenica ili sudoku… Osim što će vam ovakve aktivnosti smanjiti osećaj stresa i nervoze, zauzeće vam ruke koje bi inače držale cigaretu.
  • I na kraju, ako prvi put ne uspete, nemojte se predate. Ne zaboravite šta kaže nauka: nakon samo par nedelja apsinencije od cigareta, već smanjujete rizik od srčanog udara. Nakon 15 dana poboljšava se čulo ukusa i mirisa. Vaše telo dobija više kiseonika i ima veću sposobnost da se brani od infekcija. Radite na svojoj svesti. Osetite šta vam se dešava u telu, koliko energije imate, kako razmišljate i funkcionišete.

A tu je i Disan. Disan je prirodni preparat na bazi osam biljnih vrsta, meda i vitamina C. Osim što štiti disajne organe i smiruje pušački kašalj, Disan smanjuje fizičku zavisnost od cigareta. Bokvica i menta smiruju disajne organe, ehinacea, kopriva, med i vitamin C jačaju imunitet, maslačak, čestoslavica i anđelika pomažu izbacivanje toksina, a matičnjak i bela imela smanjuju nervozu i napetost. Dva puta dnevno po jedna kašičica Disana pravi je saveznik u periodu najvećih kriza.

Napred, u život, punim plućima!

Kada bi vas neko poslao u specijalnu sobu i rekao vam da se u njoj nalaze isparenja 4000 štetnih hemikalija, od toga više od 70 kancerogenih, na primer, cijanid, formaldehid, sumpor, olovo, antifriz, titan dioksid, azbest, radioaktivni polonijum, i da sa plafona pada čađ i sliva se katran, da li biste ušli u nju? Ako bi vas neko prinudno slao u takvu sobu iz dana u dan, tridesetak puta dnevno i više, da li biste ga prijavili policiji za maltretiranje?

Da li ste pušač? Duvanski dim sadrži preko 4000 vrlo štetnih hemikalija, što iz same biljke, što iz aditiva koji se koriste da bi im se popravio ukus ili kontrolisalo sagorevanje, što iz onih koje se koriste prilikom uzgajanja, kako bi se povećali prinosi. Uvlačenjem duvanskog dima, u plućima ostaje 70% štetnih čestica koje se talože u obliku čađi i katrana.

Na duvanu možemo ’zahvaliti’ američkim Indijancima od kojih su ovu biljku uzeli Kolumbovi mornari krajem 15. veka i doneli je u Evropu. Indijanci su ga koristili povremeno, tokom posebnih obreda. Španci su prvi počeli da ga gaje vek kasnije na svojim velikim plantažama u kolonijama. Danas je duvanska industrija jedna od ubedljivo najprofitabilnijih. To je industrija koja bukvalno zarađuje tako što izaziva zavisnost i bolest kod ljudi.

Naša pluća pomoću alveola, sićušnih vrećastih mehurića na zidovima bronhiola, izbacuju iz organizma ugljen-dioksid koji do njih dolazi putem krvi. Na taj način ga izdišemo, a udahom unosimo svež kiseonik koji potom, opet preko krvi, hrani čitav organizam. Kod pušača su alveole stalno opterećene, uvećane ili čak napukle. Tako može nastati hronična opstruktivna bolest pluća, a kada se alveole ekstremno uvećaju može nastati i emfizem, veoma opasan, čak i smrtonosan. Ćelije disajnih puteva pušača se menjaju i postaju podložne karcinomu. Kancerogene ćelije mogu napasti pluća, ali i vrlo jednostavno, preko krvotoka, dospeti i do mozga. Rak pluća, od svih oblika karcinoma, ima najveći smrtni ishod.

Kod prosečne, zdrave osobe, kapacitet pluća je tri do pet litara. Kod pušača je kapacitet pluća upola manji. To znači da naš organizam duplo više pati dok se, na primer, penjemo uz stepenice, trčimo za autobusom, kosimo travu, usisavamo kuću… Kako starimo, plućna funkcija se prirodno smanjuje, a duvanski dim dokazano utiče na njeno još veće i ubrzano opadanje.

Ali duvanski dim ne šteti samo disajnim organima. On utiče i na krvotok, izaziva arterosklerozu i krvne ugruške. Čitav imuni sistem se stavlja u stanje pripravnosti prilikom pušenja svake cigarete. Ma koliko se on trudio da eliminiše otrovne supstance koje na taj način unosimo, u nekom trenutku će zakazati. Pušenje može izazvati rak usana, jezika, glasnih žica, grlića materice, bešike… Pušenje u trudnoći može oštetiti zdravlje bebe ili izazvati pobačaj.

Pušači su skloniji infekcijama, ali nažalost, i oni koji ne puše ali su prinudno izloženi duvanskom dimu jednako pate. Pasivni, sekundarni pušači, po nekim istraživanjima, izloženi su još većem riziku da obole od karcinoma nego primarni pušači. Ako ste nepušač, a boravite često u zadimljenim prostorijama, vaše zdravlje je ozbiljno ugroženo.

Strastveni pušač se lako prepoznaje: ima žute nokte, odeća mu se snažno oseća na duvan, ruke su mu nervozne, a odaje ga i karakterističan, pušački kašalj. Cigarete su zapravo naš robovlasnik: one nam diktiraju u koji restoran ćemo ići, u kom krugu ljudi ćemo se kretati, posećivaćemo društvene ili kulturne skupove na kojima ćemo imati priliku da ’zapalimo’, a izbegavaćemo one gde je to nemoguće. Prijatelji nepušači će dobro razmisliti pre nego što nas pozovu u goste. A ako imamo decu, treba da budemo svesni da im svojim cigaretama povećavamo mogućnost da obole od astme.

Pušenje je štetno, i to je činjenica. Bez obzira što je, možda, vaš deda koji je živeo na planini, doživeo devedesetu a pritom ceo život pušio dve pakle dnevno. Danas smo okruženi otrovima, da li je potrebno da ih svesno i namerno unosimo u sebe?

Disan je prirodni eliksir na bazi osam lekovitih biljaka, obogaćen medom i vitaminom C. Jedna kafena kašičica dva puta dnevno ubrzaće revitalizaciju sluzokože disajnih puteva, smiriti kašalj i ojačati imunitet. Osim što lekovito bilje smanjuje fizičku zavisnost od cigareta, matičnjak ima umirujuće dejstvo i olakšava prestanak pušenja. Uz Disan se možete osloboditi nezdrave navike i povratiti zdravlje svojih pluća. I steći veći krug prijatelja. I ostvariti bolje rezultate u sportu. I imati čistiju kuću. I lepši ten, kosu i nokte. I uštedeti novca za letovanje. I… da ne nabrajamo dalje, sve već znate. Samo treba da donesete odluku.