Tag Archives: Srce

Leocardin

Srce, srdačica, eksplozija, čokoladica

Kad odemo kod kardiologa, teško da će nam na recept prepisati čokoladu, ali baš ova namirnica, u najosnovnijoj varijanti s velikim procentom kakaa i bez šećera, može nam pomoći da sačuvamo srce i krvne sudove.

Osušena zrna kakaa izvorno sadrže 18% flavonoida, koji se, nažalost, gube u procesu spravljanja čokolade. Zato, što veći procenat kakaa u čokoladi, to bolje za srce. Zašto? Flavonoidi iz kakaa podstiču stvaranje azot monoksida u organizmu, koji opušta krvne sudove i poboljšava cirkulaciju. Azot monoksid (NO) je molekul koji omogućava da naše ćelije komuniciraju: naših čak 50 biliona (ili, po američki, triliona) ćelija ćaskaju jedne s drugima pomoću signala koji se prenose u celom telu. Osim što pozitivno utiče na srce i krvne sudove, azot monoksid nam poboljšava pamćenje, učestvuje u prenosu informacija između neurona u mozgu, jača imuni sistem, štiti od upala, pomaže san, izoštrava čula, povećava snagu i izdržljivost, pomaže rad creva…

Prilično koristan lik, taj azot monoksid… Tokom poslednjih dvadesetak godina, bio je predmet preko 60.000 kliničkih studija, a 1998. naučnici koji su otkrili njegovu ulogu u prenosu signala ovenčani su Nobelovom nagradom. Interesantno je da je Alfred Nobel, osnivač Nobelove nagrade, pre više od 100 godina koristio nitroglicerin koji mu je prepisivao lekar zbog srčanih problema. Nobel je bio sumnjičav jer je upravo on bio prvi koji je napravio kontrolisani dinamit 1866. godine, na bazi nitroglicerina. Ono što Nobel nije znao je da nitroglicerin otpušta azot monoksid koji relaksira zgrčene krvne sudove, pa se tako poboljšava protok krvi i proizvodnja kiseonika.

Endotelske ćelije, koje sačinjavaju unutrašnju površinu arterija, normalno proizvode azot monoksid, ali kada se u arterijama nataloži plak i dođe do ateroskleroze, smanjuje se i sposobnost proizvodnje ovog korisnog molekula. Iz tog razloga, kardiolozi prepisuju nitroglicerin osobama pod rizikom da dožive srčani ili moždani udar, baš kao nekada Alfredu Nobelu. I tako, za razliku od dinamita, azot monoksid sprečava eksploziju našeg srca.

Ali nitroglicerin nam neće biti potreban ako svakog dana pojedemo po kockicu crne, najcrnje čokolade. Osim što ćemo uživati, flavonoidi iz kakaa će svojom magijom aktivirati azot monoksid, što će rezultirati vazodilatacijom – širenjem krvnih sudova. Širi krvni sudovi podrazumevaju bolji protok krvi, a samim tim i niži krvni pritisak. Tako će krv lakše doći ne samo do srca, već i do mozga, što stimuliše razvoj novih krvnih sudova i rast nervnih ćelija. U takvoj sredini nema mesta za neurodegenerativna oboljenja, kao što je Alchajmerovo. Ako vam neko krije čokoladu u kući, to sigurno neće biti Alchajmer.

Šalu na stranu, svi znamo da je bolje sprečiti nego lečiti, a kada je čokolada u pitanju, verovatno nam neće biti teško da se nateramo da redovno uzimamo ovaj ’lek’. Prava crna čokolada, bogata flavonoidima i polifenolima, stimuliše rad jetre i otpuštanje insulina, pa nam pomaže i da se zaštitimo od dijabetesa. Ali, kao i svaki lek, treba je uzimati u malim dozama.

Osim u kakau, azot monoksid možemo dobiti i iz biljaka, kao što su spanać, zelena salata, potočarka, celer, cvekla… Postoji još jedna biljka, čija je lekovitost poznata širom sveta, što je potvrđeno brojnim kliničkim ispitivanjima tokom poslednjih decenija. Srdačica, Herba Leonuri, u našem narodu je poznata kao biljka koja štiti srce, a veoma je cenjena i u tradicionalnoj medicini Dalekog istoka. Studije koje su, između ostalog, rađene na Univerzitetima u Singapuru i Japanu, dokazale su da srdačica ima antioksidantivno i kardioprotektivno dejstvo kod ishemije miokarda. Ove in vivo studije su po prvi put dale jasni dokaz da srdačica obezbeđuje sličnu ili bolju antioksidativnu zaštitu od standardnih terapija, uključujući i askorbinsku kiselinu (jednu od komponenti vitamina C). Srdačica, pokazalo se, ima sposobnost da smanji oštećenja nakon infarkta miokarda, naročito u akutnoj fazi.

Srdačica, bogata flavonoidima, opušta krvne sudove, umiruje nervni sistem, uravnotežava srčani ritam, snižava i balansira krvni pritisak, ublažava i eliminiše tahikardije, a posebno je korisna nakon infarkta ili virusnih infekcija koje slabe srčani mišić.

Pored srdačice, priroda je bogata mnogim biljkama koje umiruju i štite srce i krvne sudove: rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica, bela imela… I sve one se mogu naći u jednoj bočici: Leocardinu. Leocardin je prirodna formula koja nam može pomoći kod angine pektoris, stanja nakon infarkta, infekcija izazvanih Koksakijevim virusima, poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola, problema s cirkulacijom i krvnim pritiskom.

Kada uz doručak popijemo 30 kapi Leocardina rastvorenih u pola čaše vode, i pojedemo kockicu crne čokolade, spremni smo za nove izazove uz mnogo energije, ali staloženog srca i uma. Garantovano bez eksplozije.

Leocardin

Srce voli siestu

Tokom letnjih vrelina, srce mora da pumpa jače i sprovede više krvi u kožu kako bi se telo rashladilo. Istovremeno, mora da snabdeva krvlju i mišiće. Da zlo bude gore, kada nam je veoma vruće, pojačano se znojimo i gubimo tečnost i elektrolite. To dovodi do pada srčanog pritiska i dodatno ubrzava rad srca. U ekstremnim situacijama, kada doživimo toplotni udar, može doći čak i do oštećenja srca. Temperatura je, dakle, vrlo bitan faktor koji utiče na srčani ritam.

Ako već imamo neko srčano oboljenje ili povišeni holesterol, jasno je da smo pod većim rizikom. Kada srce kuca jače da bi brže pumpalo krv i rashladilo telo, arterije koje su sužene zbog holesterola mu to znatno otežavaju. Neki lekovi, kao što su beta blokatori ili diuretici, mogu usporiti rad srca ili ubrzati dehidraciju. Antidepresivi i antihistaminici mogu blokirati proces znojenja.

Ali čak i ako smo potpuno zdravi, treba da osvestimo potrebe sopstvenog tela na visokim temperaturama. Na primer, često smo toliko okupirani poslom i obavezama da i zaboravljamo da smo žedni. Neki od simptoma dehidracije su glavobolja, vrtoglavica, grčevi u mišićima, osećaj slabosti, mučnina i taman urin. Slični su i simptomi toplotnog udara koji dodatno mogu podrazumevati i povišenu telesnu temperaturu, iracionalno ponašanje, ekstremni osećaj konfuzije, crvenilo kože, dahtanje, slab puls, pa čak i gubitak svesti.

Ako ste srčani bolesnik posebno je bitno da posmatrate kakve vam signale šalje telo. Nikako ne treba čekati da se toplotni udar desi, već ga treba unapred izbeći ili makar sprečiti na pojavu prvih simptoma. Pre svega bitno je znati da se prirodi moramo prilagoditi, a ne pokušavati da je nadmudrimo, jer to je igra u kojoj nemamo šanse. Kada živa u termometru skoči, treba se pridržavati sledećih smernica:

  • Izbegavati naporne fizičke aktivnosti. Vežbanje, baštovanstvo, šetnje, bilo koje aktivnosti koje inače sprovodimo, treba praktikovati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.
  • Umereno rashladiti prostoriju u kojoj boravimo, pomoću ventilatora ili klima uređaja, i tuširati se povremeno mlakom vodom. Povremeno je dobro staviti mokar hladan peškir (nije loše imati ga u frižideru) ispod pazuha, na prepone ili vrat.
  • Piti dovoljno tečnosti, posebno čiste vode. Najbolje je popiti 2 čaše vode na svakih sat vremena. Treba izbegavati sokove, posebno gazirane koji su puni šećera, jer oni usporavaju protok tečnosti iz stomaka do krvotoka. Naročito treba izbegavati napitke koji sadrže kafein, tein i alkohol jer mogu pojačati dehidraciju. Idealan napitak je voda sa malo sveže naceđenog limuna.

  • Obroci treba da budu lagani i manji kako se ne bi preopteretio želudac. Najbolje je jesti hladne ili mlake supe, salate od svežeg povrća i sveže voće. Tako ćemo uneti i dovoljno elektrolita koje gubimo znojenjem.
  • Oblačiti laganu odeću koja omogućava cirkulaciju vazduha, najbolje pamučnu, a napolju nositi šešir i duge rukave. I obuća treba da ’diše’ kako bi se smanjilo znojenje stopala.
  • Ako smo primorani da budemo napolju tokom najtoplijeg dela dana, treba da izbegavamo direktno sunce, već da potražimo senovita mesta.
  • Srčani bolesnici bi trebalo da se konsultuju sa svojim kardiologom o eventualnoj promeni terapije jer neki lekovi mogu pojačati telesnu reakciju na visoke temperature i vlažnost vazduha.

Uostalom, najbolje je učimo od onih koji su život na vrućini doveli do savršenstva. U Španiji, tokom najtoplijeg doba dana, vekovima se praktikuje siesta. To je tradicionalni kratki odmor koji podrazumeva lagani obrok i petanestominutnu ’dremku’. Ovaj običaj zapravo potiče od starih Rimljana gde bi se ’u šesti čas’, što je naših dva popodne, prestajalo s radom i odmaralo.

Siesta u Španiji nije luksuz, već životna potreba koja ima niz naučno dokazanih koristi. Ona nam pomaže da prikupimo energiju i snagu, kako fizičku tako i mentalnu. Siesta dokazano opušta srce i sprečava njegovo opterećenje. Kratka dremka opušta celi organizam, pored srca i mišiće i kičmu i često je mnogo efikasnija od lekova protiv bolova. Nakon nje imamo bolju koncentraciju, reflekse i razmišljamo bistrije. Prija i stomaku kome je potrebno više kiseonika za varenje, pa nam na taj način održava zdrav metabolizam i štiti nas od gojaznosti. Zahvaljujući siesti i noću ćemo bolje spavati – ponekad nas premor sprečava da uveče kvalitetno zaspimo. Pored srčanih bolesnika, siesta je naročito korisna deci i starim osobama.

Kao i sa svim stvarima u životu, i sa siestom ne treba preterivati. Idealno trajanje ovog odmora je od 20 do 40 minuta. Sve preko toga može poremetiti normalni ritam spavanja. Pored svega ovoga, i lekovito bilje može biti prijatelj vašeg srca. Srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela mogu vam pomoći ako patite od angine pektoris, ako se oporavljate od infarkta, kod poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola i krvnog pritiska, loše cirkulacije ili infekcija izazvanih Koksakijevim virusima. Ne morate da idete na planine i proplanke da biste ih ubrali, jer je Herba Svet to već uradio i osmislio Leocardin – tinkturu sa idealnim dozama svake biljke. Kada upeče zvezda, obogatite svoju siestu čašom vode s 30 kapi Leocardina pre obroka, i srce će vam biti zahvalno.

Leocardin

Pitaće te starost gde ti je bila mladost

Kada smo mladi i u punoj snazi, ni na pamet nam ne pada da nekim navikama ugrožavamo sopstvenu budućnost. Mladost je po prirodi drska, ubeđena da će večno trajati. To je vreme kada želimo da se pokažemo u najboljem svetlu, bitno nam je kako izgledamo i spremni smo na velike rizike da bismo se svideli okolini.

Kada dostignemo četrdesetu, a ponekad i ranije, svi naši poroci i bezobziri prema sebi počinju da se ispoljavaju. Onda saznamo kako je komšija, ’mlad čovek’, samo kolabrirao na terenu dok je u parkiću igrao košarku s društvom, hitna pomoć je došla prekasno. Srce. Ili kako je prijateljica, vršnjakinja, iznenada završila na intenzivnoj, moždana aneurizma… I tada se malo uplašimo, ali i dalje verujemo da su to stvari koje se dešavaju drugima. Sve dok i mi ne popijemo šamar.

Činjenica je da veliki broj faktora rizika za srčana oboljenja naglo raste kada pređemo četrdesetu, uključujući visok krvni pritisak, holesterol, dijabetes i gojaznost. Sve su to snažni okidači kardiovaskularnih problema. Srećom, ako se na vreme osvestimo, možemo lako i brzo preokrenuti situaciju u svoju korist. Čak i ako u četrdesetim i pedesetim godinama napustimo loše navike, imamo velike šanse da da nas srce i krvni sudovi posluže tokom narednih decenija.

Kada pređemo četrdesetu, metabolizam se usporava i dosta smo skloniji gojenju. Dobro je povremeno stati na vagu, jel kilogrami mogu da nam se prikradu a da toga ni ne budemo svesni. Pritom, u tim godinama salo počinje da se taloži na mestima na kojima ga ranije nismo imali, i uglavnom se koncetriše u trbušnom pojasu i u vidu dubinskih, visceralnih masti koje su posebno pogubne po kardiovaskularni sistem. Često se tokom prelaza u ovu novu fazu života ljudi osećaju kao da su se odjednom obreli u nekom drugom, nepoznatom telu. Pravila koja su do tada važila više ne važe, a na nama je da osmotrimo i oslušnemo svoje telo i prilagodimo se novonastaloj situaciji, jer se obrnuto sigurno neće dogoditi.

Stručnjaci za nutricionizam kažu da je najbolji način ishrane za kardiovaskularni sistem mediteranska dijeta. Osim što treba da obratimo pažnju na to da ne jedemo prženu hranu bogatu trans mastima, potrebno je i da kontrolišemo porcije. Često prejedanje lako ulazi u naviku i u jednom trenutku imamo osećaj da više ne možemo bez velikih količina hrane. Što više jedemo, više nam se traži, kao da smo na drogama. Jedna porcija hrane ne treba da bude veća od stegnute pesnice, umesto crvenog mesa bolje je odabrati piletinu ili ribu, a umesto putera – maslinovo ulje. Kada osetimo glad a nije vreme obroka, najbolje je da popijemo čašu vode i sačekamo. U takvim situacijama shvatićemo da smo zapravo žedni, a ne gladni.

Kada smo mladi i zdravi, lako nam je da ispoštujemo niz dnevnih obaveza i da dodatno prihvatimo više društvenih događanja tokom večeri. Kako vreme prolazi, shvatamo da nam je prenaporno da svakog dana iskombinujemo i obaveze i druženje, i često smanjujemo aktivnosti na uštrb druženja. Ono čega moramo biti svesni je da posao nećemo imati ceo život, ali da su nam prijatelji neophodni. Istraživanja kažu da manjak društvenih kontakata povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja za 29%. Pritom, treba imati u vidu da porodica i prijatelji nisu isto. Deca rastu, odrastu i imaju svoj život, partneri mogu dolaziti i odlaziti, ali prijatelji su ti koji treba da budu konstanta u našim životima. Zato, uporedo sa svojim zdravljem treba da negujemo i prijateljstva i uvek odvojimo vremena za druženje.

Želja za lepo izvajanim telom će nas često navesti da vežbamo više i napornije nego što je to ne samo potrebno nego i dobro. Fizička aktivnost je neophodna, ali njen manjak, baš kao i višak, može da nam škodi. Idealno je da vežbamo oko 45 minuta na dan, tri do četiri puta nedeljno, kao i da svakodnevno obavljamo lagane fizičke aktivnosti poput šetnje ili penjanja uz stepenice. Neophodno je da uočimo sopstvena ograničenja i da ih poštujemo. I način vežbanja se s godinama menja, pa dok smo ranije uživali u intenzivnim aerobnim vežbama, kasnije će nam više prijati lagane vežbe snage i dosta istezanja.

Mladost često shvata stres kao izazov i voli da mu prkosi, ali dođe trenutak kada potrošimo mehanizme. Stres nikako nije dobar za srce, i potrebno je da nađemo načina da ga izbegnemo. Ako nam je vožnja do posla i klackanje po kužvi u sred leta ili tokom vejavice stresna, bolje je da se opredelimo za gradski prevoz. Ako nam je posao stresan i previše zahtevan, potrebno je da preispitamo šta nam je bitnije, da nas šef pohvali ili da sačuvamo zdravlje. To, naravno, ne znači da treba da zabušavamo, već da ispravno postavimo sebi prioritete.

Alkohol i cigarete su pogubni po naš kardiovaskularni sistem. Što pre ih napustimo, ili svedemo na minimum, to ćemo bolje sačuvati zdravlje. Ako nismo u stanju da se disciplinujemo, treba da potražimo pomoć. A čak ikad ne uspemo iz prve, treba da se podsetimo statistike: prosečna osoba koja je konačno uspešno ostavila duvan, pre toga je pokušavala 7 do 10 puta. Upornost nam može spasiti glavu.

Za snažno, lavlje srce, tu je i Leocardin. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji hrani i jača srce. Leocardin pomaže i pospešuje oporavak nakon infarkta i štiti srce tokom virusnih infekcija koje mogu oslabiti srčani mišić. On uravnotežava pritisak i srčani ritam, usporava starenje krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju. Leocardin – da starost ne pita gde mu je bila mladost…