Tag Archives: upale

Dobro ga je imati na svojoj strani

Verovatno su mnogima pri pomenu ricinusa prva asocijacija scene iz crtanih filmova iz detinjstva gde je najveća kazna za nestašluke puna kašika ricinusovog ulja. Nasamareni junak ne može da izbegne kaznu, i sekund kasnije, iskolačenih očiju, trči do toaleta.

Ovaj snažni purgativ često nas je zasmejavao i u komedijama, poput Nušićevog Sumnjivog lica, u sceni hapšenja apotekarskog pomoćnika Đoke pod sumnjom da je državni neprijatelj, za šta je kao dokaz predočen zapis koji je kod njega pronađen pod naslovom ’Protivu zatvora’. Na žalost organa reda, i uz salve smeha publike, ispostavlja se da zapis nema veze sa sumnjivim radnjama ‘protivu države i kazamata’, već je jednostavan recept za lenja creva.

Branislav Nušić, Sumnjivo lice

Ricinus zaista jeste sjajan purgativ, o čemu je davno pisao i čuveni starogrčki lekar Pedanije Dioskorid. Ovaj ’otac farmakognozije’ opisao je detaljno složeni i vrlo važan proces ekstrakcije ulja iz semena u 1. veku nove ere. Ali Dioskorid je, osim o vrlo purgativnom efektu ricinusa, znao da je ova biljka još korisnija kada se primeni na kožu.

Tokom istorije ulje ricinusa imalo je široku upotrebu, kako u medicini, tako i u domaćinstvu: od ulja za lampe, preko melema, laksativa, pomoći prilikom porođaja, maziva u avionskoj industriji, kao ukras u bašti, ricinus je pomagao ljudima širom sveta, ali ponekad se koristio i protiv njih. Tokom fašističke vladavine Musolinija u Italiji, protivnici režima bili su primoravani da piju velike količine ricinusovog ulja što je često imalo smrtni ishod.

Kao i mnogi lekovi koji, ako se pogrešno primene, mogu biti fatalni, i ricinus ima svoju mračnu stranu: ricin koji se nalazi u njegovom semenu spada u najsmrtonosnije prirodne toksine i može ubiti čoveka za manje od jednog minuta, brže od ujeda kobre. Zato je bitan proces ekstrakcije ulja, o kome je pisao i Dioskorid, jer se pomoću prvo hladnog ceđenja pa potom nekoliko etapa termičke obrade, iz ulja eliminiše otrov i ono postaje bezbedno za upotrebu.

Dioskorid, osim što je bio farmaceut i botaničar, bio je i vojni lekar i često se susretao sa ranama zadobijenim u bitkama koje su bile podložne infekcijama i gangreni. I tu je na scenu stupao ricinus. Ricinoleična kiselina, koja je glavni lekoviti sastojak ricinusovog ulja, vrlo efikasno sprečava razmnožavanje brojnih sojeva virusa, bakterija, gljivica i plesni. Pored toga, uspešno ublažava i otklanja upale kože, ogrebotine, gljivične upale prstiju i noktiju, svrab kože, keratoze i virusne bradavice. Dioskorid nije bio jedini koji je cenio ricinus. U Indiji se on tradicionalno koristi vekovima kod dizenterije i infekcija creva, bešike i genitalnih organa. Obloge od ricinusovog ulja širom sveta se odvajkada koriste da ublaže bol u mišićima, zglobovima, kod usporenog krvotoka, a njegovi melemi za negu i regeneraciju kože, ublažavanje ujeda insekata, modrica i ožiljaka.

Danas je ricinus popularan i u preparatima za negu kose i poznat je njegov doprinos u ne samo jačanju korena dlake, već i u efikasnom sprečavanju gljivičnih i bakterijskih infekcija kože glave. Uz ovo ulje i trepavice i obrve biće gušće i sjajnije.

Ako ricinus imamo na svojoj strani – ako koristimo ulje dobijeno stručnim postupkom prerade, umesto da se okrene protiv nas otrovnim ricinom, on će svojom ricinoleičnom kiselinom efikasno potamaniti naše neprijatelje na koži: gljivice, bakterije i viruse. Korisne masne kiseline u njegovom sastavu: stearinska, linoleinska i dehidroksistearinska, štitiće nam pritom kožu i eliminisati nepoželjne pojave na njoj.

Zbog svih svojih pozitivnih osobina, kvalitetno i pravilno ekstrahovano ricinusovo ulje deo je i Devi melema protiv virusnih bradavica. Pored njega, u sastav melema ulaze i lanolin, pčelinji vosak, ulja čajevca, ravensare, divljeg origana i ekstrakt vrbine kore. Sinergija ovih snažnih ali prirodnih i nežnih sastojaka pomaže da se jednostavnim putem oslobodimo virusnih bradavica već za nekoliko nedelja, a ricinusovo ulje doprineće njihovom postepenom i bezbolnom sušenju. Uz Devi melem, moćni ricinus je na našoj strani.

Prerijska krotiteljica zmija

Ako jednu biljku pustimo da nam pripoveda šta su njeni daleki koreni zapamtili, to bi otprilike bilo ovako:

Zamislite prerije Nebraske, bespregledna pusta polja i dramatične stene kao iz kaubojskih filmova. Zamislite potom Indijance, Sijukse i Ponije kako krstare tim ravnicama na svojim poludivljim konjima, pa se penju na vrh stene i osmatraju travnata polja i prašnjava brda koja se prostiru ispod nje. Kamera ih zumira odozdo dok oni veličanstveno stoje, sa sve perjanicama i ratničkim bojama, dok ih u pozadini uokviruje plavo nebo sa kog je prerijski vetar razduvao sve oblake.

Ispod njih prašnjavim, utabanim putem promiče zaprega, jarko crvena kola išarana natpisima koji samo belom čoveku imaju smisla, baš kao onom koji drži uzde, sa visokim cilindrom na glavi. Iza njega ostaje oblak prašine koji volšebno lebdi na podnevnom suncu, kao na usporenom filmu. Ali u jednom trenutku kola sa velikim drvenim točkovima zapinju o veći kamen, već trošna osovina se odvaja i zadnji točak otpada. Kola se prvo zaljuljaju i potom, uz tresak, prevrnu na bok.

Bledoliki kočijaš juri točak koji je završio negde u suvom grmlju, i kako nesreća nikada ne ide sama, naleće na zvečarku koja se, uplašena, od njega brani ujedom. Pošto je po profesiji lekar, a znamo i njegovo ime – Mejer, on je svestan da treba da podveže mesto iznad ujeda, ali i da ga u roku od par dana verovatno čeka smrt, osim ako se ne desi čudo. Došepavši do svog prevrnutog vagona seda u hlad i uzima gutljaj viskija. Kada se malo okrepio, rešio je da pregleda šta je preživelo u njegovoj putujućoj apoteci.

I dok Mejer pretura po džumbusu do kog može da dosegne u prevrnutim kolima, nesvestan je još jednog oblaka prašine koji mu se približava. Tek kada se začuje topot kopita izranja iz utrobe svog vagona, i ima šta da vidi: dva crvenokošca jezde ka njemu, dok im tobolci sa strelama i lukovi poskakuju na leđima. Mejer se uspravlja i podiže desnu ruku u znak pozdrava, dok mu hiljadu misli prolazi glavom. Ionako mu je zmija već potpisala smrtnu presudu, nema šta da izgubi.

Ali domoroci ne pokazuju nameru da ga napadnu, naprotiv. Pokazuju prstom na ujed, i Mejer shvata da su došli da pomognu. Jedan mu stavlja neki melem i uvija gležanj, dok drugi odlazi u obližnje šipražje i vraća se sa biljkom koju je iščupao iz korena, sa nekoliko purpurnih cvetića. Gestovima mu objašnjava da izgnječi biljku i promeni oblog sutradan. Plemeniti domoroci mu pomažu da popravi osovinu, vrati točak i uspravi kola. Pre nego što će nastaviti putovanje, Mejer rovari po okolnoj vegetaciji u potrazi za purpurnim cvetićima. Potom dvaput klikne jezikom i konj povlači zapregu, dok sunce iza visoke stene pravi dugačku senku na prašnjavom putu. Mejer uspeva da stigne u svoj gradić Poni (Pawnee), i to bez jakih simptoma koje je očekivao, dok sunce lagano tone iza horizonta.

I tu je kraj filma po slobodnom scenariju, ali ne i istinite priče. Oduševljen lekovitim svojstvima biljke koju je dobio od Indijanaca, Mejer pravi svoj tonik oko 1870. godine i patentira ga pod nazivom ’Mejerov čistač krvi’. Kako bi dokazao njegovo izuzetno dejstvo, pred brojnom publikom u mestima kroz koja prolazi sa svojom putujućom apotekom, namerno pušta zmiju da ga ujede i na licu mesta sanira ujed. Zato Mejerov lek ubrzo postaje popularan kao ’zmijsko ulje’.

Mejer je bio ubeđen u čarobna svojstva svog leka, ali je ipak želeo da dobije i naučnu potporu. Zato se obratio uglednim lekarima Dr Džonu Uri Lojdu i Dr Džonu Kingu koji ga nisu ozbiljno shvatili. Dr King je s podsmehom bočicu sa uzorkom ćušnuo u neko prašnjavo ćoše svoje radne sobe. Igra sudbine htela je da baš žena Dr Kinga ozbiljno oboli od karcinoma. Doktor je tažio pomoć u okviru struke i dobio najbolji mogući lek. I zaista, gospođa King je čudesno ozdravila. Kada joj je suprug ponosno rekao kako je njegov lek bio uspešan, ona se samo nasmejala i rekla da ga uopšte nije koristila. Sve vreme je uzimala tonik iz Mejerove bočice koju je doktor prezrivo odbacio.

Purpurni cvetić deo je biljke ehinacea, u Americi poznat i kao zmijski koren iz Kanzasa. Starosedeoci američkog kontineta koriste ga preko hiljadu godina, najviše kod rana i ujeda otrovnih životinja, ali i kod kašlja, zubobolje, upala, groznice, grčeva u crevima i sepse, a moderna istraživanja su pokazala da ova biljka zaista ima moć da osnaži imunitet tako što povećava broj T-ćelija, utiče na stvaranje i aktivnost makrofaga i podstiče proizvodnju interferona – proteina koji brani organizam od virusnih infekcija. Rečju: kao prirodni antibiotik, ehinacea štiti organizam od napada i uticaja stranih tela i snaži imunitet. Baš kao što je i Mejer govorio svojoj publici koja se tiskala oko putujuće mu apoteke, ehinacea je lek za sve. Moćnija je i od savremenih antibiotika koji ne uspevaju da reše problem čestih i hroničnih infekcija grla, disajnih puteva, uha, usne duplje i creva.

A priča o Kingovoj supruzi? Da, zaista ima smisla. Ehinacea kao snažan antioksidans ima sposobnost da uništava ćelije karcinoma. Ali i da ga spreči tako što efikasno čisti organizam, podstiče rad jetre, bubrega i limfotoka. Često se preporučuje osobama koje pate od progresivnih sistemskih bolesti – multiple skleroze, SIDA, tuberkuloze, leukopatije…

Kada osetimo da nas napada i lomi virus ili prehlada, bitno je da odmah reagujemo i uzmemo ehinaceu, jer tad ima najbolje dejstvo. Takođe, bitno je da koristimo kvalitetan ekstrakt i u pravoj dozi. Zato je najbolje da ga nabavimo iz pouzdanih i stručnih izvora.

U sinergiji sa vitaminom C i medom, ehinacea ima pojačano dejstvo, a kada je udružimo sa lekovitim biljem kao što su bokvica, kopriva, bela imela, matičnjak, angelika, čestoslavica i maslačak, onda dobijamo Disan – snažan bioeliksir koji jača imunitet, smiruje sluzokožu grla i nadražujući kašalj, štiti disajne organe, detoksifikuje organizam, a dodatno posebno pomaže pušačima da eliminišu negativne efekte duvana. Osim što nas snaži i jača disajne puteve, Disan umiruje i blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem.

Da je Mejer imao Disan, i Indijanci bi posećivali njegovu putujuću apoteku.

Dosta trčkanja!

Postoji sindrom koji pogađa čak 40% žena i 25% muškaraca. Ne definiše se kao oboljenje, ali prilično urušava kvalitet života i samopouzdanje: hiperaktivna bešika, ili, narodski rečeno, često ‘trčkanje’.

U normalnim uslovima, kada se bešika napuni, šalje poruku mozgu da je potrebno da je ispraznimo. Potom se mišići bešike kontrahuju, i ona preko uretre izbacuje mokraću, nakon što se otvori sfinkter, mišić-zatvarač. Kod osoba koje pate od hiperaktivne bešike, potreba za mokrenjem dolazi iznenada, iako bešika nije puna. Nagon je jak i potreba hitna, a ponekada dolazi i do inkontinencije – deo mokraće nevoljno ’pobegne’.

Bešika, kada je hiperaktivna, ne bira mesto i vreme. Aktivira se iznenada, bilo da je dan ili noć, pa nam tako ugrožava sve sfere života, od sna, preko rada, intimnih odnosa, aktivnosti napolju, i često nas tera da izbegavamo izlaske iz kuće jer jedino tu znamo gde je toalet i do njega možemo brzo da dođemo.

Iako svačija bešika može da se otme kontroli, najčešće postaje hiperaktivna u slučajevima kada postoji neki od sledećih rizika:

  • hormonalni poremećaj, zbog čega češće pogađa žene od muškaraca
  • neurološki poremećaji koji utiču na signale koje bešika šalje do mozga
  • slabi mišići male karlice (što je često nakon porođaja)
  • infekcije urinarnog trakta
  • bakteriološka iritacija unutrašnjosti bešike
  • kamen u bešici
  • hiperglikemija koja izaziva pojačanu žeđ, i stvaranje veće količine mokraće
  • gojaznost
  • teška oboljenja koja utiču na mozak ili kičmenu moždinu, šlog ili multipla skleroza

Ali postoje i faktori koje sami stvaramo, a koji mogu izazvati ili pogoršati stanje hiperaktivne bešike. Ishranom možemo dosta uticati na celokupno stanje organizma, pa i urinarni trakt, evo kako:

  • Bešika ne voli citruse. Njihova kiselina iritira unutrašnjost urinarnog sistema, naročito bešiku. Zato je bolje ograničiti unos limuna, limete, narandži, mandarina, grejpfruta… Ne prija im ni kiselina iz paradajza, naročito iz prerađevina – sosova i kečapa.
  • Bezalkoholni napici, naročito gazirani, pravi su neprijatelj urinarnog trakta. Najveća studija koja se bavila inkontinencijom došla je do zaključka da su gazirani bezalkoholni napici, pored gojaznosti i pušenja, najveća tri uzroka hiperaktivne bešike.
  • Jedan od razloga što je većina bezalkoholnih napitaka štetna je što sadrže kafein. Kafa je prirodni diuretik i izaziva često mokrenje, ali to nije sve – ona iritira mišić bešike. Istraživanja pokazuju da i ograničenje na jednu kafu dnevno može da pomogne, ali kod težih slučajeva kofein se mora izbaciti u potpunosti.
  • Danas izbegavamo šećere jer dokazano izazivaju niz poremećaja, uključujući i gojaznost i dijabetes, i zamenjujemo ih veštačkim zaslađivačima koji su se pokazali kao još štetniji. Kada je bešika u pitanju, studija rađena na životinjama pokazala je da veštački zaslađivači podstiču glatke mišiće unutar bešike da se grče više nego što je normalno.
  • Alkoholni napici su, baš kao i kofein, diuretici, ali i iritiraju unutrašnjost urinarnog trakta. Alkohol stimuliše bešiku i tera na hitno mokrenje. Ako se konzumira uveče, tokom noći su garantovani učestaliji odlasci do toaleta.

Kod osoba sa slabim mišićima karlice, što je čest slučaj u trudnoći, nakon porođaja, u menopauzi ili kod gojaznih osoba, najbolja pomoć su Kegelove vežbe. Svesnim kontrakcijama mišića male karlice može se sprečiti inkontinencija, a dobra stvar kod njih je što se mogu raditi svuda, dok sedimo, stojimo u autobusu, čekamo u redu u samoposluzi…

Pored svega ovoga, bitno je da čuvamo zdravlje urinarnog trakta. Česte infekcije i upale ostavljaju doživotne posledice, a mogu dovesti i do hiperaktivne bešike. Najbolje što možemo da uradimo je da potražimo lek u prirodi: čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza, rastavić… Sve su to lekovite biljke koje čuvaju zdravlje urinarnog trakta i bubrega, uravnotežuju preraspodelu tečnosti u organizmu, sprečavaju i pomažu u lečenju infekcija i upala i podstiču izbacivanje peska i kamenčića iz bubrega i mokraćne bešike. Ovih pet lekovitih biljaka zastupljene su u najboljoj mogućoj razmeri i na najprirodniji način, u alkoholnoj tinkturi Nefrovit. Samo 20-30 kapi Nefrovita tri puta na dan pomaže kod akutnih i hroničnih upala bubrega, bešike i mokraćnih kanala, ali i bakterija, uključujući i Ešerihiju koli. Više Nefrovita – manje trčkanja!

Kad se telo bori s neprijateljem

Aulo Kornelije Celzo, koji je živeo na prelazu iz stare u novu eru, bio je prvi lekar rimskog porekla, a najpoznatiji je kao enciklopedista. Sva dotadašnja znanja iz medicine je sakupio u 8 knjiga u kojima je opisao najrazličitije procedure, uglavnom hirurške, od operacije katarakte do amputacije. Celzo je poznat i po prvom opisu kliničkih karakteristika upale, na osnovu načina njenog ispoljavanja: rubor – crvenilo, calor – toplota, tumor – otok i dolor – bol.

Danas znamo da je upala je najosnovniji način na koji telo reaguje na infekciju, povredu ili iritaciju. To je akutni ili hronični nespecifični imuni odgovor, a interesantno je da neke komponente imunog odgovora igraju veoma bitnu ulogu u obnavljanju tkiva i plodnosti zdravih osoba.

U prirodi se aktivna promena ćelija endometrijuma materice tokom ciklusa, osim kod žena, viđa samo kod čovekolikih majmuna i nekih vrsta slepih miševa. Kod većine sisara se promene u omotaču materice dešavaju bez krvarenja i ljuštenja. Nauka nije dala konkretno objašnjenje zašto je to tako, ali jedna od hipoteza je da je menstruacija posledica neadaptacije endokrinih i upalnih odgovora unutar materice. Promene koje se mesečno dešavaju u jajnicima – ovulacija, takođe liče na upalni odgovor.

Za razliku od cikličnih upala koje imaju za cilj obnovu tkiva, upale koje mogu da nas zadese a zbog kojih se osećamo loše, rezultat su reakcije vaskularnog tkiva na štetne stimulanse. Proces akutne upale počinje tako što krvni sudovi ispuštaju proteine plazme i leukocite u tkivo. Tako pojačan dotok krvi izaziva karakteristične otoke, crvenilo, osećaj vrućine, odnosno temperaturu i bol, sve ono što je Celzo davno opisao. To takođe pokreće čitav niz hemijskih reakcija u organizmu koji se bori s ’uljezima’.

Najčešća upala koju žene doživljavaju je upala jajnika. Izazivaju je bakterije – gonokoke, hlamidije, mikroplazme, ureoplazme ili kombinacija istih, koje obično prvo kolonizuju grlić materice, da bi se vremenom proširile na celu matericu i jajnike, a često i mokraćnu bešiku. Bakterije se često prenose seksualnim kontaktom, ali se mogu prenositi i sa jednog organa koji je pod upalom, na drugi. Tokom leta žene su pod većim rizikom ako sede na hladnom, u mokrom kupaćem kostimu ili na mokrom peškiru.

Šta osećamo kada imamo upalu jajnika? Bol i napetost u donjem delu stomaka, nadutost, pojačan sekret, malaksalost, otežano mokrenje, bol prilikom odnosa, ponekad i mučninu, a telesna temperatura je povišena. Ovi simptomi mogu biti blaži ili jači, često se pojačavaju tokom menstruacije, i nikada ih ne treba zanemariti, jer zapuštena upala može dovesti do ozbiljnih poremećaja sa trajnim i nepopravljivim posledicama.

Uredan život je najbolja preventiva, jer su upalama najsklonije žene koje često menjaju partnere i ne koriste zaštitu tokom odnosa. Jedna od posledica upala je začepljenje jajovoda što povećava rizik od vanmaterične trudnoće, ali i od steriliteta. Pod najvećim rizikom su žene dobi od 24 do 40 godina. Zato ako dođe do upale, treba odmah otići na detaljni pregled. Ginekolog će, pored klasičnog i ultrazvučnog pregleda, uraditi i laboratorijske analize krvi i vaginalne briseve nakon čega će prepisati odgovarajuću terapiju.

Pored antibiotika, najčešći savet kod upala je da se radi što više na poboljšanju imuniteta. Treba pojačati ishranu, unositi što više vitamina, ali i postarati se da do upala više ne dođe: voditi uredan život, ograničiti broj partnera i starati se o intimnoj higijeni.

Još jedan odličan, a pritom i prirodan način da očuvamo reproduktivno zdravlje je pomoću lekovitog bilja. Femisan A je preparat koji prirodno reguliše menstrualni ciklus i hormonalni balans, čuva i jača plodnost i sprečava poremećaje reproduktivnih organa. Koristi se i u prevenciji cista i upala urogentialnog trakta. Pomoću Femisana A telo će se brže i bezbolnije izboriti s ’neprijateljem’, i sprečiti moguće posledice koje svaka upala nosi.

Zdrava koža – melem za dušu

Znate li koji je naš najveći organ? Onaj kog često previdimo – koža. Ne samo da je najveći, već i organ koji najbrže raste, ali i ima najveći broj mogućih poremećaja, čak preko 3000. Koža je naša odora koja nas štiti od povreda, alergena, toksina, UV zračenja, izoluje i zadržava telesnu toplotu, brani imunitet, podstiče proizvodnju vitamina D, omogućava osećaj dodira, a pritom je rastegljiva, fleksibilna i daje nam veliki opseg pokreta.

Koža je i najveći predmet naše pažnje, jer osim svih fizioloških funkcija, ona je ta koja nam daje i lepotu. Blistava, zdrava, čista koža, ono je čemu svi težimo. Ali koža nije samo ono što vidimo na površini, epiderm. Ispod prvog sloja krije se derm, srednji sloj, unutar koga se nalaze lojne i znojne žležde, nervni i krvni završeci, vlakna kolagena i elastina, melanociti – ćelije pigmenta koje proizvodi melanin, i korenje dlaka. Ni to nije sve. Još dublje nalazi se hipoderm, potkožni sloj sačinjen uglavnom od masnog tkiva. On je naš ’tapacirung’, izolacija koja nas štiti od hladnoće i udaraca.

Sada je već jasno da je bitno šta stavljamo na kožu, ali i šta dodajemo ’pod kožu’. Osim što treba da vodimo računa da je prekomerno ne isušujemo, ne izlažemo previše uticaju okoline, naročito sunčevim zracima i solarijumu, sredstvima koja je mogu iritirati, na našoj koži se jasno očitava i naš jelovnik.

Za hidriranu i elastičnu kožu bitno je koliko tečnosti unosimo. Ako ne pijemo dovoljno vode, nikakve hidratantne kreme nam neće pomoći. Kada popijemo vodu, ona će dospeti do svih drugih organa pre nego što na red dođe koža. Dobra hidriranost kože znači i dobru cirkulaciju i prokrvljenost, od ćelijskog nivoa nadalje. Ako ne unosimo dovoljno vode koža nam može postati suva, zategnuta i perutava. Suva koža je podložnija boranju i manje otporna.

Ako nam je na jelovniku uglavnom brza hrana prepuna nezdravih masti, šećera i konzervanasa, to će se sigurno odraziti i na koži. Jedan od najčešćih rezultata takvog načina ishrane su akne. Studije su dokazale da namirnice sa visokim glikemijskim indeksom mogu biti povezane s pojavom akni, što ne iznenađuje jer šećer i prosti ugljeni hidrati remete nivo insulina u telu i mogu izazvati upale. Nekvalitetna ishrana bogata lošim mastima može poremetiti sebum kože, i taj disbalans opet rezultira aknama.

Koliko nam loše, hidrogenizovane masti mogu zapušiti pore i uništiti kožu, toliko nam dobre masti, esencijalne masne kiseline, mogu pomoći da joj vratimo balans i izborimo se s brojnim poremećajima. Pa šta onda koža voli?

Avokado je sjajan izvor mono i poli-nezasićenih masnih kiselina koje značajno poboljšavaju tonus i teksturu kože. Ovaj ’rajski’ plod sprečava upale ispod površine kože pa tako i poremećaje i izbijanje akni. Sjajan izvor dobrih masti, posebno omega-3, je i ’masna’ riba – tunjevina i losos, kao i maslinovo ulje. Osim što ove namirnice imaju veoma pozitivan efekat na kožu, one su veoma zasitne i sprečiće napade gladi tokom kojih često posežemo za nezdravom, brzom hranom.

Još jedan bitan element za zdravlje kože je vitamin C. On je antioksidant koji štiti kožu na ćelijskom nivou od oštećenja i starenja. Najbolji način da ga unesemo je preko bobičastog voća, naročito borovnica i jagoda. Plod prepun vitamina C, ali i vitamina A koji je neophodan za zdravlje kože, je i paradajz. Vitamin A ili retinol je čest sastojak ’anti-aging’ preparata jer podstiče stvaranje kolagena. Umesto u skupe kreme, sigurno je lakše da investiramo u paradajz. Pored paradajza, retinol i retinoide – derivate vitamina A, sadrže i kelj i lisnato povrće. Retinoidi regenerišu ćelije i sprečavaju starenje kože kao i nastanak akni. Još jedan način da unesemo retinol u organizam je preko beta-karotina koga ima u šargarepi, batatu i voću narandžaste boje. Beta karotin metaboliše jetra i prirodno pretvara u retinol.

Kada se pitamo koje meso da izaberemo za ručak, najbolje je da se opredelimo za piletinu. Nemasni protein je važan deo zdrave ishrane i bitan izvor amino kiselina koje podstiču stvaranje ćelija. Amino kiseline su najbitniji ’građevinski materijal’ prilikom stvaranja kolagena, koji koži daje elastičnost i štiti je od bora.

Cink jača imunitet i pomaže zarastanje rana. Spanać, orašasti plodovi, bundevino i suncokretovo seme, sjajan su izvor cinka. Cink može sprečiti pojavu bubuljica i akni jer reguliše rad lojnih žlezda. Osim toga deluje kao prirodni ovlaživač kože i daje joj mladalački izgled.

Kažu da dobra supica leči dušu, ali sjajna je i za kožu. Supa od kostiju je prepuna prirodnog kolagena. Osim što će nam osvežiti kožu, odlična je i za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva. Često mislimo da nije potrebno da se zdravo hranimo ako vitamine i minerale uzimamo u obliku suplemenata. Na žalost, to nije tako. Ništa ne može da zameni prirodnu, svežu, kvalitetnu i zdravu hranu.

A kada birate šta ćete staviti na kožu, takođe je bitno da bude prirodno. Idealna kombinacija prirodnih ulja i masti može dobro nahraniti kožu, dati joj elastičnost, ublažiti svrab i peckanje, ali i imati antibakterijsko svojstvo. Baš takav sklop sastojaka nalazi se u Devi melemu za regeneraciju. Pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pantenol i alantoin, kao i eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine, doneće prirodni balans koži i podstaći njenu regeneraciju, ali to nije sve. Devi melem za regeneraciju ima protivupalni efekat, štiti od sunca i vetra, zaceljuje, pomaže kod ekcema i psorijaze, kondicionira, hidrira, ima antiseptičko, baktericidno i fungicidno dejstvo. Ulje čileanske ruže pritom i podmlađuje jer smanjuje pojavu bora i ublažava ožiljke.

Zdrava koža – melem za dušu!

Maskirani bol

Kada nas zaboli u leđima, obično pomislimo na kičmu, ispali disk ili lumboišialgiju. Ipak, poremećaj rada nekih unutrašnjih organa može izazvati bol u lumbalnom delu koji nas lako može zavarati.

Pored porođajnog bola i bola kod diskus hernije, jedan od najjačih koji možemo doživeti je bol izazvan pokretanjem kamena u bubregu. Bubrezi se nalaze u predelu struka, sa obe strane kičme. Njihova uloga je da izvuku višak vode i otpadne materije iz krvi i izluče ih putem mokraće. Kada mokraća sadrži previše minerala i soli, u bubrezima mogu nastati kamenčići. Oni obično miruju unutar bubrega i mi ih ne osećamo. Ali zato kada se pokrenu u bubregu ili mokraćnom kanalu koji povezuje bubrege sa bešikom, nastaje jak bol u lumbalnom delu leđa. Način da bol od kamena u bubregu razlikujemo od bola u leđima su ostali propratni simptomi: osećaj peckanja prilikom mokrenja, mučnina i povraćanje.

Osim kamena, bol u bubregu i mokraćnim kanalima, ali i bešici, može izazvati i infekcija. Bubrezi su podložni virusnim i bakterijskim infekcijama. Bakterije koje dospeju u mokraćni kanal iz sistema za varenje lako pređu put od bešike do bubrega, naročito ako u mokraćnom traktu postoji još neka prepreka, poput tumora, peska ili sličnih poremećaja. Infekcija bubrega može izazvati upalu koja se manifestuje kroz bol sa one strane leđa gde se nalazi bubreg koji je njom zahvaćen. Upalu možemo razlikovati od bola u leđima po ostalim simptomima, kao što su povišena temperatura, mučnina s povraćanjem i bol prilikom mokrenja.

Ulcerozni kolitis je upala creva koja najčešće zahvata debelo crevo i rektum. Izaziva jak i oštar bol u leđima i stomaku i često se oseća s obe strane. Prate ga i dijareja, bol u rektumu i nagli gubitak telesne težine. Ne zna mu se pravi uzrok, ali je primećeno da genetika igra ulogu, kao i stres i loša ishrana.

Do nedavno se verovalo da slepo crevo nema nikakvu ulogu u organizmu da bi od skora zavladalo uverenje da je ipak bitno za očuvanje imuniteta. Međutim, kada se upali, zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Slepo crevo se nalazi u donjem desnom delu stomaka i bol koji upala izaziva sličan je bolu u donjem delu leđa. Ali tu su i dodatni simptomi: visoka temperatura, mučnina i otok na tom delu stomaka.

I pankreas može izazvati bol. Gušterača ili pankreas je mala žlezda veličine oko 15 cm, koja se nalazi u stomačnoj duplji i pomaže varenje i regulaciju nivoa šećera. Upala pankreasa, pankreatitis, može nastati kada digestivni enzimi koji nastaju u pankreasu oštete ovu žlezdu. Može biti akutni ili hronični, ali svakako izaziva bol u gornjem delu stomaka, sa protezanjem u donjem delu leđa. Pored bola, ostali simptomi su povišena temperatura, povraćanje i mučnina.

Kod žena bol u leđima mogu izazvati miomi na materici. To su dobroćudne fibroidne izrasline na zidu materice, spoljnom ili unutrašnjem, i obično nastaju usled hormonalnog disbalansa, konkretno estrogena i progesterona. Miomi mogu biti manji ili veći, mirovati ili naglo rasti, pa neke žene ne osećaju nikakve promene dok druge mogu iskusiti veoma obilna menstrualna krvarenja, često mokriti ukoliko miom pritiska bešiku, ili osećati bol u lumbalnom delu leđa. Najbolji način da se utvrdi prisustvo mioma je redovan ginekološki pregled ultrazvukom.

Još jedan ginekološki poremećaj može izazvati veoma jak bol u leđima. Endometrioza nastaje kada endometrijum, tkivo koje oblaže matericu, počne da raste van nje, najčešće na jajnicima i jajovodima. Bol koji pritom može biti prisutan je najčešće veoma oštar, kao ubod nožem. Pravi uzrok endometrioze je nepoznat, mada hormonalni disbalans može igrati veliku ulogu, kao i kod svih ginekoloških poremećaja.

Jedno je sigurno, bol nikada nije prijatan i uvek nas uplaši i zabrine. Najbolji način da ga izbegnemo je da sprečimo bolest.

Kada su bubrezi u pitanju, bitno je da pijemo dovoljno vode, da izbegavamo gazirana pića i preterani unos soli. Pored vode, najbolji prijatelj bubrega je Nefrovit. To je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih organa i prostate. On će smiriti upale i ukloniti bakterijske infekcije, ali i olakšati izbacivanje peska i kamenčića.

Ženama je najbolji prijatelj hormonalni balans. On se postiže zdravim načinom života, kvalitetnom ishranom bez veštačkih aditiva, a tu je i Femisan A. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, koji postoji u obliku kapi i kapsula. Femisan A uspostavlja hormonalni balans, i na taj način je najbolji saveznik u borbi protiv cista, mioma, poremećaja menstrualnog ciklusa, endometrioze, PCOS, PMS-a… Jedini bol do kog Femisan A može dovesti je porođajni, jer jača plodnost i olakšava začeće.

Pankreas, ali i zdravlje creva možemo sačuvati kvalitetnom ishranom bez veštačkih šećera i masti, bogatom dobrim vlaknima, kao i redovnim kretanjem, vežbanjem i održavanjem zdrave telesne mase. U tom procesu je uz nas Equigal. Lekovito bilje u ovom prirodnom preparatu može nam pomoći da dostignemo i sačuvamo vitkost, poboljšamo varenje, sprečimo zatvor, izbacimo višak vode iz organizma, smirimo upalu creva, hemoroide i nadutost. Odličan je za prolećne i jesenje tretmane čišćenja organizma.

Bol se može maskirati, ali ne može dugo trajati uz super heroje, kao što su Nefrovit, Femisan A i Equigal. Ali jedno moramo shvatiti: najveći heroji naših života smo mi sami. I sami se moramo pobrinuti za svoje zdravlje, pre ili kasnije. Bolje je pre. Zapravo odmah!