Vunu vranila i od virusa branila

Kada kažemo origano, obično pomislimo na opojnu italijansku kuhinju, ali ova biljka je mnogo više od mirisnog začina, naročito njena divlja varijanta, ona koja raste na vrletima u širem pojasu Sredozemlja. Origanum vulgare uspeva oduvek u našim planinskim predelima. Danas je poznat pod nazivom divlji origano, a tražen je širom planete jer su nanovo otkrivena njegova lekovita svojstva. Ali u našem narodu za ovu biljku zna se od davnina, i imala je vrlo široku primenu.

Divlji origano kod nas je poznat kao vranilova trava ili vranilovka. Nema direktne veze s vranama, osim preko porekla reči: ‘vran’ potiče od praslovenske reči vornъ, što znači crn, pa otud je i vrana ili gavran crna ptica, vranac crni konj, ali i crno grožđe i vino od njega. Biljka svakako nije crna – listovi su joj zeleni a lepi cvetići ljubičasti, ali je ime dobila zato što se pomoću nje vuna vranila, odnosno bojila. Kako je na Balkanu vranilovka dosta zastupljena, za njena svojstva znali su i najstariji narodi, pa tako i njeno naučno ime, origanum, vodi poreklo od grčkog oros – planina i ganos – sreća. Planinska sreća ne slučajno, jer je mnogima pomagala tokom najmanje četiri milenijuma.

U vreme kad nije bilo antibiotika, na scenu je stupala vranilovka. Naši stari nisu mogli tačno da definišu šta je to u njoj što leči, ali mi danas znamo: jedno je karvakrol, najjači prirodni antiseptik, pored koga virusi, bakterije, paraziti i gljivice nemaju šanse, a najnovija istraživanja su pokazala da ubija i ćelije raka. Pored karvakola vranilovka sadrži i timol, moćan antibaktericid. Zajedno ova dva fenola imaju dug spisak dejstava: antiseptičko (protiv klica – za dezinfekciju), baktericidno (protiv bakterija), anthelmintičko (protiv glista), antimikotičko (protiv gljivica), antioksidansno (protiv slobodnih radikala), antiinflamatorno (protiv upala), anksiolitičko (protiv anksioznosti, za smirenje), citostatičko (protiv ćelija raka), antitumorsko (protiv tumora), hipoglikemično (protiv dijabetesa) i spazmolitičko (protiv grčeva). Dakle, vranilovka se odlučno suprotstavlja svemu čemu mesto nije u našem telu.

I spisak poremećaja kod kojih vranilova trava pomaže je dug: kod pada imuniteta, namnožene kandide, kod bolesti organa za varenje, jetre, žuči, bubrega i mokraćnih kanala, upala sluzokože, sinusa i grla, kod gripa, prehlade i kašlja, glavobolje i zubobolje, bronhitisa i astme, menstrualnih tegoba, grčeva, bola u zglobovima i mišićima, slabih nerava, kao i kod kožnih bolesti – psorijaze, ekcema, herpesa, akni…

Antivirusno dejstvo vranilove trave posebno dolazi do izražaja kada su u pitanju promene na koži koje izazivaju infekcije humanim papiloma virusima (HPV) – virusne bradavice. Kada virus prodre u kožu, on zarazi ćelije epitela, što se manifestuje pojavom izraslina. Postoji oko 100 podvrsta humanog papiloma virusa, i svi oni biraju na kom mestu na koži ili sluzokoži će formirati promene. To su obično najnezgodnija mesta koja se lako iritiraju, pa svrbe i često bole. Bradavice se mogu proširiti kada dođe do auto-inokulacije – prenosa bolesti s jednog na drugi deo tela, i to se obično desi kada sami sebe ogrebemo na zaraženom mestu, pa se protrljamo po neinfektovanom delu kože. Virus je najsrećniji kada dospe ispod naših noktiju, jer ga tada širimo ne samo po sebi, već i na druge. Obično je nemoguće utvrditi kada smo ih ‘zaradili’ jer vreme inkubacije može biti i po nekoliko meseci.

Ako bradavice mehanički uklonimo, to ne znači da je virus napustio naše telo i da se neće ponovo pojaviti, naprotiv. Zato je najefikasnije rešenje uporna primena prirodnih, pouzdanih neprijatelja virusa. Čisto ulje origana sadrži preko 85% karvakrola, ali ga nikako ne treba na kožu nanositi nerazblaženo. A vrlo je korisno u sinergiji s drugim biljkama. Kada se vranilovka udruži sa biljkama koje imaju slična svojstva, kao što su ricinus, čajevac, ravensara i vrbina kora, onda virusne bradavice nemaju nikakve šanse. Sve ove biljke deo su Devi melema protiv virusnih bradavica – potpuno prirodnog preparata koji nam može pomoći da se izborimo sa ovim dosadnim i upornim promenama na koži. Melem se primenjuje direktno na bradavicu koja se postepeno suši dok aktivni sastojci iz lekovitog bilja uništavaju virus. Na taj način one nestaju za 3 do 6 nedelja, bez oštećenja okolnog tkiva, bola i iritacije.

Od vremena kada je Hipokrat nosio svojim pacijentima, do današnjih dana, ova blagotvorna biljka nam je vidala boljke i vranila vunu. Vranilovka, naša planinska sreća.

Dobro ga je imati na svojoj strani

Verovatno su mnogima pri pomenu ricinusa prva asocijacija scene iz crtanih filmova iz detinjstva gde je najveća kazna za nestašluke puna kašika ricinusovog ulja. Nasamareni junak ne može da izbegne kaznu, i sekund kasnije, iskolačenih očiju, trči do toaleta.

Ovaj snažni purgativ često nas je zasmejavao i u komedijama, poput Nušićevog Sumnjivog lica, u sceni hapšenja apotekarskog pomoćnika Đoke pod sumnjom da je državni neprijatelj, za šta je kao dokaz predočen zapis koji je kod njega pronađen pod naslovom ’Protivu zatvora’. Na žalost organa reda, i uz salve smeha publike, ispostavlja se da zapis nema veze sa sumnjivim radnjama ‘protivu države i kazamata’, već je jednostavan recept za lenja creva.

Branislav Nušić, Sumnjivo lice

Ricinus zaista jeste sjajan purgativ, o čemu je davno pisao i čuveni starogrčki lekar Pedanije Dioskorid. Ovaj ’otac farmakognozije’ opisao je detaljno složeni i vrlo važan proces ekstrakcije ulja iz semena u 1. veku nove ere. Ali Dioskorid je, osim o vrlo purgativnom efektu ricinusa, znao da je ova biljka još korisnija kada se primeni na kožu.

Tokom istorije ulje ricinusa imalo je široku upotrebu, kako u medicini, tako i u domaćinstvu: od ulja za lampe, preko melema, laksativa, pomoći prilikom porođaja, maziva u avionskoj industriji, kao ukras u bašti, ricinus je pomagao ljudima širom sveta, ali ponekad se koristio i protiv njih. Tokom fašističke vladavine Musolinija u Italiji, protivnici režima bili su primoravani da piju velike količine ricinusovog ulja što je često imalo smrtni ishod.

Kao i mnogi lekovi koji, ako se pogrešno primene, mogu biti fatalni, i ricinus ima svoju mračnu stranu: ricin koji se nalazi u njegovom semenu spada u najsmrtonosnije prirodne toksine i može ubiti čoveka za manje od jednog minuta, brže od ujeda kobre. Zato je bitan proces ekstrakcije ulja, o kome je pisao i Dioskorid, jer se pomoću prvo hladnog ceđenja pa potom nekoliko etapa termičke obrade, iz ulja eliminiše otrov i ono postaje bezbedno za upotrebu.

Dioskorid, osim što je bio farmaceut i botaničar, bio je i vojni lekar i često se susretao sa ranama zadobijenim u bitkama koje su bile podložne infekcijama i gangreni. I tu je na scenu stupao ricinus. Ricinoleična kiselina, koja je glavni lekoviti sastojak ricinusovog ulja, vrlo efikasno sprečava razmnožavanje brojnih sojeva virusa, bakterija, gljivica i plesni. Pored toga, uspešno ublažava i otklanja upale kože, ogrebotine, gljivične upale prstiju i noktiju, svrab kože, keratoze i virusne bradavice. Dioskorid nije bio jedini koji je cenio ricinus. U Indiji se on tradicionalno koristi vekovima kod dizenterije i infekcija creva, bešike i genitalnih organa. Obloge od ricinusovog ulja širom sveta se odvajkada koriste da ublaže bol u mišićima, zglobovima, kod usporenog krvotoka, a njegovi melemi za negu i regeneraciju kože, ublažavanje ujeda insekata, modrica i ožiljaka.

Danas je ricinus popularan i u preparatima za negu kose i poznat je njegov doprinos u ne samo jačanju korena dlake, već i u efikasnom sprečavanju gljivičnih i bakterijskih infekcija kože glave. Uz ovo ulje i trepavice i obrve biće gušće i sjajnije.

Ako ricinus imamo na svojoj strani – ako koristimo ulje dobijeno stručnim postupkom prerade, umesto da se okrene protiv nas otrovnim ricinom, on će svojom ricinoleičnom kiselinom efikasno potamaniti naše neprijatelje na koži: gljivice, bakterije i viruse. Korisne masne kiseline u njegovom sastavu: stearinska, linoleinska i dehidroksistearinska, štitiće nam pritom kožu i eliminisati nepoželjne pojave na njoj.

Zbog svih svojih pozitivnih osobina, kvalitetno i pravilno ekstrahovano ricinusovo ulje deo je i Devi melema protiv virusnih bradavica. Pored njega, u sastav melema ulaze i lanolin, pčelinji vosak, ulja čajevca, ravensare, divljeg origana i ekstrakt vrbine kore. Sinergija ovih snažnih ali prirodnih i nežnih sastojaka pomaže da se jednostavnim putem oslobodimo virusnih bradavica već za nekoliko nedelja, a ricinusovo ulje doprineće njihovom postepenom i bezbolnom sušenju. Uz Devi melem, moćni ricinus je na našoj strani.

Ravensara sa Madagaskara

Pre oko 180 miliona godina, superkontinent Gondvana počinje da se cepa. Jedan deo kopnene mase sadrži današnje teritorije Antarktika, Australije, Indije i Madagaskara. Docnije, pre oko 160 miliona godina, Madagaskar se odvaja od Afrike, a potom i od Indije pre oko 90 miliona godina. Od tada, ovo ostrvo ostaje izolovano od ostatka sveta i na njemu se razvija potpuno jedinstveni život.

Madagaskar je ostrvo četvrto po veličini na svetu, a nalazi se u Indijskom okeanu, istočno od Mozambika u Africi. Zbog njegove posebnosti, ekolozi ga zovu osmim kontinentom. Oko 80% biljaka i životinja sa Madagaskara živi samo tu i nigde više na planeti. Verovatno je najpoznatiji po lemurima, malim primatima sa prugastim repom, i šarenim kameleonima, ali ono što je manje poznato je da je ovo ostrvo dom skoro 12000 biljnih vrsta koje samo tu rastu. Mnoge od njih su lekovite, i sadrže alkaloide kao što su vinblastin i vinkristin koji pomažu kod limfoma, leukemije i drugih vrsta karcinoma, a potekle su od zimzelena (iz roda Vinca), biljke – simbola besmrtnosti.

U tom obilju šarolikog života, sa Madagaskara nam dolazi jedna biljka izuzetnih svojstava. Ravensara je visoko drvo koje uspeva u prašumama ovog ostrva, a naučno ime mu je Ravensara Aromatica. Njegovo eterično ulje je među domorocima od davnina cenjeno kao svemogući lek, a narodno ime mu je hazomanitra, što bukvalno znači ’mirisno drvo’. Seme mu je slično muskatnom oraščetu, pa ga ponekad zovu i orašče sa Madagaskara. Za pripremu ulja koristi se sočno, aromatično, jarkozeleno lišće. Ulje je jakog i oštrog mirisa i podseća na čajevac i kamfor.

Ono ima toliko korisnih svojstava da ih je teško sve pobrojati. Navešćemo neke. Ulje ravensare je:

  • antiseptično – sprečava infekcije
  • antibakterijsko – uništava neke vrste bakterija
  • antivirusno – uništava neke vrste virusa, naročito herpes, odnosno herpes zoster.
  • antioksidantno – štiti ćelije od slobodnih radikala
  • antiperspirant – sprečava prekomerno znojenje
  • ekspektorativno – pomaže izbacivanje sluzi iz organizma
  • antiinflamatorno – sprečava upale kože
  • analgetično – olakšava bol
  • anti-alergijsko – ublažava alergijske reakcije
  • karminativ – sprečava nadimanje u crevima
  • antispazmodik – ublažava grčeve
  • antitumorno – uništava ćelije tumora
  • afrodizijak – pojačava libido
  • antidepresiv – stimuliše čula, elimiše negativne emocije, ublažava glavobolju.

Ravensara je odličan analgetik i ublažava razne vrste bola, kao što su glavobolja, zubobolja, bol u mišićima i zglobovima, bol u uhu. Sjajna je kod alergija, i ne samo da će ukloniti njene posledice, već će izgraditi otpornost organizma da se ubuduće nosi sa alergenima. Ovo ulje uništava bakterije, sprečava njihovo širenje, leči stare infekcije i ne dopušta novima da se šire. Od davnina se koristilo kod teških infekcija poput kolere ili tifusa. Slično tome, ulje uništava i gljivice, sprečava njihov rast i ubija spore. Zato je idealan lek kod gljivičnih infekcija uha, nosa, kože i noktiju. Ravensara ubija i viruse, dovodi do prokidanja cisti i uništava viruse unutar nje. Zato je odlična kod prehlade, gripa, boginja i zauški.

Ovo ulje je fatalno po vrlo opasnu stafilokoku, Staphylococcus Aureus, koja napada nezaštićene rane i osetljive unutrašnje organe. Ova stafilokoka može dovesti do sepse, naročito kod novorođenčadi, pošto se munjevitom brzinom proširi po telu, izazivajući bol u mišićima, grčeve, kontrakcije, konvulzije, groznicu i otoke. Ulje ravensare sadrži vrlo korisne komponente, poput limonena i metil eugenola, koji ubijaju bakterije i sprečavaju njihovo širenje, kako spolja tako i iznutra.

Miris ravensare je vrlo jak i specifičan, i pokazao se kao veoma uspešan u suzbijanju hronične depresije kod pacijenata na koje je primenjivana aroma-terapija. Ravensara će smiriti nervozu, smanjiti grčeve, ublažiti kašalj i pomoći mišićima i nervima da se opuste. Shodno tome, dobar je i afrodizijak, jer opušta telo a pojačava libido i sprečava erektilnu disfunkciju.

Ravensara se može koristiti kod kuće ili na poslu za dezinfekciju. Radni stolovi i kompjuterske tastature prepune su virusa i bakterija. Ovo ulje, ne samo što će uništiti sve nepoželjne mikrobe, već će ostaviti za sobom miris svežine, koji pritom nema nikakvih neželjenih dejstava za razliku od veštačkih osveživača. Zato ga treba sipati u isparivače ili u bočicu vode sa pumpicom pa isprskati sve površine. Isto tako može se isprskati i posteljina, jastuci i madrac, pa će nam i san biti zdraviji i ugodniji.

Kada ulje dođe u kontakt s našim telom, možemo očekivati da će pospešiti izbacivanje toksina, viška vode i masti, poboljšati protok limfe, i na taj način smanjiti edeme, akne, kožne čireve, ali i hipertenziju i smetnje u varenju. Otkloniće i nagomilanu sluz u disajnim organima, ublažiti kašalj i olakšati disanje.

Osim što je sjajno samo po sebi, ulje ravensare se odlično slaže sa drugim eteričnim uljima, poput lovora, bergamota, kedra, eukaliptusa, geranijuma, đumbira, lavande, bora, ruzmarina, čajevca, majčine dušice…

Ravensara je potpuno bezbedna za upotrebu, može se stavljati direktno na kožu i sluzokožu, u kupku, u inhalator, ali kao i sva eterična ulja, ne sme se piti. Najbolje je koristiti je u čistom obliku, ili u pouzdanim, prirodnim preparatima.

S obzirom da je ravensara smrt za viruse, njeno ulje je idealno za borbu protiv upornih i dosadnih virusnih bradavica. Uz eterična ulja čajevca i divljeg origana, kao i ricinusovo ulje, lanolin i ekstrakt vrbove kore, ravensara je deo recepture izuzetnog Devi melema za virusne bradavice. Ovaj melem bezbolno i trajno uklanja bradavice za par nedelja.

Ravensara sa Madagaskara, uz pomoć Herba Sveta, sada i kod nas čini čuda!