Tag Archives: višak kilograma

Iskrivljena slika u ogledalu

Poznato je da su žene retko kad zadovoljne onim što vide u ogledalu, uvek sebi nađu po neku manu i nešto bi da promene. Ono što je sigurno je da uglavnom misle da su deblje nego što zaista jesu. A muškarci? Upravo suprotno! Jedno istraživanje došlo je do zanimljivih rezultata kada je u pitanju percepcija sopstvenog tela kod muškaraca i žena. I šire…

Naučno potvrđena činjenica je da muškarci veruju da su vitkiji, dok žene sebe vide krupnijima nego što zapravo jesu. Do nje su došli istraživači Instituta AKF u Danskoj, na uzorku od preko 1000 ispitanika, koji su zamoljeni da sebe svrstaju u jednu od sledećih kategorija: mršavi, normalni, malo gojazni, gojazni, ozbiljno gojazni.

Muškarci su većinom sebe stavljali u kategoriju ’normalne’ težine, iako su na osnovu indeksa telesne mase zapravo bili gojazni. Ali interesantno je da su ozbiljno gojazni muškarci i žene masovno potcenjivali svoj višak kilograma. S druge strane, žene koje su na osnovu indeksa telesne mase bile sasvim normalne težine ili čak i mršave, svrstavale su sebe u kategoriju gojaznih.

Sociološkinja Tornhoj Kristensen koja je sprovela studiju zaključila je da su žene dosta strože prema sebi, dok muškarci uglavnom veruju da izgledaju dobro. Ali to nije sve: kada su istraživači tražili od ispitanika da ocene težinu svojih partnera, dobili su iznenađujuće rezultate. Dok su žene uglavnom potcenjivale višak kilograma svojih partnera, muškarci su pokazali jasnu tendenciju da ’precene’ težinu svojih partnerki, čak i kada su one bile mršave ili normalne težine. Muškarci su već žene sa indeksom telesne mase od 22,59 procenjivali kao gojazne, iako je to i više nego odličan rezultat, zapravo tek se onaj od 25 naviše smatra gojaznošću.

Da li se nerealna percepcija o sopstvenom telu prenosi sa žene na njenog partnera ili je nešto drugo u pitanju? Jer, kako je istakla Kristensen, kada muškarci vide žene kao gojazne čak i pre nego što one to postanu, onda je to u suprotnosti sa opšte prihvaćenom idejom da muškarci vole ženske obline. Bez sumnje, ovo otkriće se može pripisati jasnom uticaju medija na predstavu o idealnoj ženskoj figuri.

Ali ove zablude ne važe samo za odrasle osobe, već i na to kako odrasli percepiraju decu. U paralelnoj studiji koju je vodila Kristensen o tome kako roditelji vide tela sopstvene dece, rezultat je sličan: roditelji kćerke vide kao gojazne, dok sinove vide kao mršave, iako deca imaju sasvim normalan indeks telesne mase. Kao da za devojčice važe stroži standardi. S druge strane, situacija je obrnuta s očigledno gojaznom decom – roditelji jednostavno ne vide njihov višak kilograma.

’Za muškarce se smatra da treba da budu mišićavi i snažni zaštitnici, pa je u redu da budu krupni – bez obzira da li se radi o salu ili mišićima’, objašnjava Kristensen. ’Istovremeno, vitkost se povezuje sa ženstvenošću’. Ali potcenjivanje sopstvene gojaznosti, ili one kod partnera ili dece predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Ako ne shvatamo da smo gojazni, a to zaista jesmo, onda su male šanse da ćemo se potruditi da dostignemo normalnu telesnu masu.

S druge strane, pogrešna slika o idealnom ženskom telu predstavlja posebnu vrstu problema jer žene većinom brinu zbog svoje težine iako je ona sasvim prihvatljiva, ali se ne uklapa u nametnute idealne standarde. To posebno važi za devojčice i devojke koje se izgladnjuju da bi ličile na manekenke iz časopisa. Kristensen zato apeluje na roditelje i zdravstvo da se potrude da naprave razliku između onoga što je zdravo i normalno, i onoga što nameću mediji. Zdravlje mora biti na prvom mestu, kako fizičko, tako i mentalno.

Pohovani avokado

Avokado, taj sjajni izvor nezasićenih masti, minerala i vitamina, ne samo da nas može zaštititi od bolesti, čak i onih fatalnih, već nam može pomoći i da budemo vitki. Sa samo 160 kalorija na 100 grama, zdrave masti u avokadu će nam poboljšati kardiovaskularno zdravlje, ali i uspostaviti hormonalni balans.

Izuzetan je i zato što ga možemo spremati na bezbroj načina, pa danas isprobavamo još jednu varijantu: pohovani avokado. Iznutra kremaste a spolja hruskrave kriške avokada mogu biti odlična užina ili dodatak obroku.

Evo kako da pohovani avokado brzo pripremimo na zdrav način. Od materijala nam je potrebno:

  • 2 avokada, srednje meka
  • 2 kašike integralnog pšeničnog brašna
  • 2 jaja
  • 6 kašika sitnih ovsenih pahuljica
  • kašičica soli
  • biber
  • kašičica granula belog luka
  • po želji sudžuk paprika ili neki drugi omiljeni začin

Uključiti rernu na 200 stepeni. Pripremiti pleh za pečenje i obložiti ga papirom. Avokado preseći na pola, izvaditi koščicu pa iseći na kriške: ili sa sve korom koju naknadno možemo skinuti ako je avokado mekan, ili, ako je tvrđi, prvo odvojiti kašikom pažljivo meso od kore, pa iseći sve na kriške.

Poređati tri činijce pa sipati u jednu integralno brašno i sve začine, u drugu razbiti 2 jaja i u treću ovsene pahuljice. Krišku po krišku uvaljati prvo u brašno sa začinima, pa u jaja, i na kraju u ovsene pahuljice i ređati na pleh. Kada su sve kriške avokada uvaljane i složene, pleh staviti u rernu i peći oko 25 minuta na 200 stepeni, dok poh blago ne porumeni.

Ovako pohovan avokado možemo samo poprskati svežim limunovim sokom, ili pripremiti jednostavan osvežavajući sos od jogurta i seckanog svežeg začinskog bilja po izboru: mirođije, peršuna, nane, majčine dušice…

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Prokule u pidžami

Kupusnjače treba da nam budu uključene u redovnu ishranu, ali često nam smeta njihov ukus, nadimanje koje izazivaju ili ih prekuvamo pa budu prilično odbojne. Idealan način da sebe ili decu naviknemo na kupusnjače je da počnemo s prokulama: one su male i simpatične, a ako ih pripremimo na interesantan način lako će nam se uvući pod kožu.

Prokule su izuzetno zdrave, deluju protivupalno i antikancerogeno, jačaju imunitet i bogate su vitaminima i mineralima: sadrže vitamin A, B – uključujući i folnu kiselinu, C, E i K, kao i kalijum, mangan, gvožđe, magnezijum, bakar i kalcijum. Ali to nije sve, tu su i omega 3 nezasićene masne kiseline, triptofan, lutein i zeaksantin, a pritom su nisko kalorične.

Prokule će nam ojačati organizam i sačuvati nas od prehlada i gripa, daće nam energiju i ojačati kosti i mišiće. Vlakna kojima obiluju pospešiće nam varenje. Zbog visoke količine folne kiseline preporučuju se budućim mamama.

A priprema? Možemo ih jednostavno obariti, ali ako unesemo malo kreativnosti sigurno će nam biti privlačnije. Evo jednostavnog i brzog recepta za zdrave ’pohovane’ prokule – prokule u pidžami.

Od sastojaka nam treba:

  • 12 prokula
  • 1 jaje
  • 1 kašika speltinog griza
  • 1 kašika parmezana
  • 1 kašičica celerove soli
  • 1 kašičica granula belog luka
  • malo bibera
  • 3-4 kašike heljdinih pahuljica

Po potrebi ovu smesu možemo duplirati. Oprane i očišćene prokule obariti na kratko u posoljenoj vodi i ocediti. Uključiti rernu na 200 stepeni, pripremiti pleh, obložiti ga papirom i malo naprskati maslinovim uljem. Pripremiti tri posudice: u prvoj pomešati speltin griz, parmezan, celerovu so, granule belog luka i biber. U drugoj umutiti viljuškom 1 jaje, a u treću sipati nekoliko kašika heljdinih pahuljica.

Prokule jednu po jednu prvo uvaljati u smesu u prvoj posudi, pa umočiti u ulupano jaje (ovaj postupak možemo duplirati za bolji poh) i na kraju uvaljati u treću posudu s heljdinim pahuljicama. Ređati na pleh. Peći 20 minuta na 200 stepeni.

Odlične su kao prilog jelu ali i užina. Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Jednostavna matematika dijete

Kada se kilogrami natalože, često se čudimo odakle su se stvorile te sarmice oko struka kada tako malo jedemo. Ali činjenica je da smo često okruženi hranom, i da nesvesno unosimo mnogo više nego što mislimo. Takođe, svaka namirnica ima svoju kalorijsku vrednost, i dok su neke niskokalorične i možemo ih jesti koliko hoćemo, sa drugima moramo biti vrlo oprezni.

Provereni metod za skidanje viška kilograma podrazumeva da pazimo šta jedemo, ne grickamo nesvesno između obroka, i obratimo pažnju na količinu. To ćemo nalakše ispoštovati ako zapisujemo sve što smo pojeli tokom dana. Možda takav metod u početku deluje da opterećuje, ali je zapravo vrlo oslobađajući i otvara nam oči gde zapravo grešimo.

To možemo potvrditi jednostavnim primerom: 100 grama pečenog, slanog kikirikija ima čak 600 kalorija. Isto toliko Smokija ili čipsa ima 550 kalorija, a slanih štapića malo preko 400 kalorija. A može i obrnuto: šta sve možemo pojesti za 600 kalorija što spada u ’pravi’ ručak:

  • šniclu od 200 grama grilovanog pilećeg mesa,
  • 1 šolju barenog mešanog povrća
  • 50 gr sremskog sira
  • 1 krišku integralnog hleba
  • veliku činiju zelene salate sa seckanim paradajzom i paprikom, i prelivom od 1 kašičice maslinovog ulja i limunovog soka.

Smatra se da ženama u proseku treba 2000 kalorija na dan, a muškarcima 2500. Od toga za osnovno funkcionisanje organizma nam treba oko 600 kalorija manje, dakle ako smo žena srednje građe, treba nam oko 1300-1400 kalorija za bazalni metabolizam. Na internetu se mogu naći brojni kalkulatori bazalnog metabolizma, pa možemo tačno izračunati koliko energije dnevno trošimo kada se ne krećemo, na osnovu naše telesne težine, visine, starosti i pola. Onda možemo sami isplanirati dijetu koja pokriva potrebe našeg bazalnog metabolizma. Nije dobro unositi manje od toga jer tako možemo narušiti zdravlje, usporiti dodatno metabolizam, i osećati manjak energije. Sve što pojedemo preko toga, treba da sagorimo, što svakodnevnim, što dodatnim fizičkim aktivnostima.

Kada počnemo da brojimo kalorije, shvatićemo kako treba mudro da biramo hranu, pa ćemo se i zdravije hraniti. Umesto jedne klasične pice iz restorana koja može imati 1300-2000 kalorija, što su nam dnevne potrebe, isplaniraćemo više obroka sa šarolikijim namirnicama koje će nas zasititi, ali i obezbediti potrebne hranljive materije.

Ako proračun vašeg bazalnog metabolizma kaže da vam dnevno treba 1300 kalorija, isplanirajte tri zasitna obroka kojim ćete pokriti ceo dan, i par laganih užina.

Na primer:

  • doručak – ovsena kaša – 300 kalorija,
  • užina – 200 grama svežih jagoda – 64 kalorije,
  • ručak – fritata od 200 grama grilovanih šampinjona, 2 jaja i 50 grama seckanih špargli, 50 grama mekog mladog sira, i zelena salata – 350-400 kalorija
  • užina – 50 grama kokica koje sami spremimo bez ulja – 190 kalorija (a odličan su izvor vlakana)
  • večera – špageti bolonjeze, 200-240 grama – 350 kalorija

Tokom dana možemo popiti i 2-3 kafe bez šećera što neće preći 20 kalorija, a ako baš umiremo za nečim slatkim, 1 kockca crne čokolade od 60 kalorija će nas zadovoljiti. Uz ovakav način ishrane može se lako skinuti 2-3 kilograma mesečno, što je zdravo i dobro. Bilo šta agresivnije od toga može samo da nam ugrozi zdravlje. Naravno, ako se više krećemo, brže i efikasnije ćemo skidati kilograme.

Sledeća tabela vam može pomoći da lakše isplanirate obroke:

Uz sve ovo, bitno je unositi 2 litre čiste vode, a ako nismo ljubitelj vežbanja, opcija je uvek šetnja. Za sat vremena brzog hoda može se potrošiti i 300 kalorija.

Pa kad sve stavite na papir, nije loše.

Planirajte obroke mudro, neka budu lagani i zdravi, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Naša najvažnija simbioza

Naše mentalno zdravlje, raspoloženje, imunitet, endoktrini sistem, koža, kosa, vitkost, zavisi prevashodno od mikroorganizama koji žive u našim crevima. Zvuči paradoksalno, ali istina je da je to najvažnija zajednica, najkorisnija simbioza u našem životu. Na prvi pogled naš sistem za varenje deluje smešno jednostavno: to je jedna duga ’cev’ u koju ulazi hrana koju pojedemo, da bi na kraju izašlo ono što je nesvareno. Ali u njemu je najbitnije to što se ne vidi golim okom. Svako od nas, u normalnim okolnostima, u crevima ima 300 do 500 različitih vrsta bakterija. Većina njih nam održava zdravlje.

Često, u želji da smršamo i budemo lepši, a naročito ako to činimo naglo i nepromišljeno, ne razmišljamo o našim nevidljivim ’pomagačima’ iz dubine digestivnog trakta. Oskudna ishrana, posebno siromašna dobrim bakterijama, narušiće nam balans u crevima što može ostaviti dugoročne negativne posledice. Jedna od posebno štetnih navika u ishrani je upotreba veštačkih zaslađivača. Studije su pokazale da zamene za šećer mogu izmeniti naš mikrobiom, crevne bakterije, koje su veoma bitne za metabolizam. I tako, u želji da na brzinu smršamo, činimo upravo suprotno – dugoročno narušavamo sopstvene šanse za vitkost.

Danas se zna da je rafinisani šećer veliko zlo i da je jedan od glavnih krivaca za niz oboljenja, uključujući i dijabetes i Alchajmerovu bolest. Ali šećer ima još jednu mračnu stranu: on stimuliše rast kandide, ’loše bakterije’ koja inače živi u određenom, kontrolisanom broju u našim crevima, a kada se kandida nekontrolisano namnoži, uništava nam zaštitni sloj sluznice. Ovu nezgodnu bakteriju, kada se jednom otme kontroli, veoma je teško obuzdati, a jedan od znakova da je imamo previše je velika želja za slatkišima.

Često nismo ni svesni koliko šećera unosimo, jer njega ima u ogromnim količinama u prerađevinama, čak i onim slanim, a pored šećera prerađevine sadrže i emulgatore – dodatke koji poboljšavaju teksturu, ukus i produžuju rok trajanja hrane. Po nekim studijama, emulgatori mogu izazvati upalne procese u crevima i poremetiti crevnu floru.

Ali sigurno najveći neprijatelj mikrobioma su antibiotici. Antibiotik u bukvalnom prevodu znači ’protiv života’. Zaista, kada ih uzimamo, a naročito kada je to bespotrebno i na svoju ruku, uništavamo život u svojim crevima. Antibiotici se koriste kako bi se uništile loše bakterije koje izazivaju oboljenje. Međutim, oni sami po sebi nisu selektivni, pa u tom procesu pobiju sve na svom putu, uključujući i naše dobre i korisne bakterije. Zato antibiotike treba koristiti isključivo i samo kada je to neophodno, striktno po preporuci lekara.

Kada nam je poremećen mikrobiom, naše telo se buni, ali simptomi koje osećamo često se ne povezuju sa stomakom. Poremećena crevna flora može se manifestovati kroz osipe na koži, poput ekcema. Loša ishrana može dovesti do upale creva koja više nisu u stanju da obavljaju svoje funkcije, pa dolazi do ’curenja’ nekih proteina iz creva u organizam koji mogu izazvati alergijske reakcije.

Kako se najveći deo serotonina, hormona koji utiče na naše raspoloženje i zdrav san, proizvodi u digestivnom traktu, poremećen mikrobiom se može manifestovati kroz pojačan osećaj stresa, neraspoloženje i nesanicu. Nesanica je, potom, okidač za niz poremećaja, na primer fibromialgiju koju istraživanja povezuju s poremećajem sna.

Poremećen mikrobiom može izazvati krupne varijacije u našoj telesnoj masi. Možemo naglo smršati, ali se i ugojiti. Telo nije u stanju da apsorbuje neophodne hranljive materije, reguliše nivo šećera u krvi i pravilno skladišti masti. To vodi u insulinsku rezistenciju dok nam apetit neprekidno raste jer telo konstantno traži nutrijente.

Dobre bakterije u crevima regulišu naš imunitet, a jedan od najgorih poremećaja koji nam se može desiti usled njihovog disbalansa je autoimuno oboljenje. Brojna su istraživanja koja su dokazala da sistemske bolesti nastaju kada se creva upale. Kada do njih dođe, teško ih je prepoznati i dijagnostifikovati, pa jedna bolest lako vodi u drugu. Lupus, Hašimotovo oboljenje, reumatski artritis, oboljenja su koja se ne mogu izlečiti, već se samo mogu odgovarajućom, doživotnom terapijom držati pod kontrolom.

Danas imamo čitavu poplavu raznoraznih netolerancija na određene vrste hrane koje su direktno povezane s disbalansom dobrih bakterija u digestivnom sistemu. Simptomi su obično otežano varenje, ekstremno nadimanje, dijareja ili zatvor, bol u stomaku, grčevi i mučnina. Ali ona može izazvati i simptome koje je teško povezati s varenjem, na primer bolove u zglobovima ili mišićima, psihičke smetnje, nesanicu, probleme s disanjem ili glavobolju i migrenu. Netolerancija ili intolerancija na hranu nam može značajno narušiti kvalitet života, ali i dovesti do hroničnih stanja.

Sve se ovo lako da sprečiti. Kvalitetna i zdrava ishrana, naročito ona bogata fermentisanom hranom i probioticima, kao što su kiseli kupus, jogurt i kefir, ’nahraniće’ naše nevidljive prijatelje u crevima koji će nam, u znak zahvalnosti, dati ono najvažnije – zdravlje. Zato zaboravite na nagle dijete, izgladnjivanje, ili na suprotno: prejedanje, naročito prerađevinama, masnim testima i slatkišima. Kontrolisana, zdrava ishrana, kvalitetne namirnice u što izvornijem obliku, uneće radost u naša creva. A kada dođe do viška kilograma kojih želimo da se rešimo, najbolje je da im pristupimo promišljeno, taktično i temeljno. Najbolji način da zdravo smršamo je da prigrlimo zdrav način života i da ga zadržimo. Kilogrami će onda sami postepeno nestajati.

U tom procesu nam može pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam poboljšati i olakšati varenje, odstraniti gasove, eliminisati zatvor i višak vode koja se zadržava u organizmu. Uz Equigal stomak je ravan, celulit nestaje i kilogrami se kontrolisano gube.

Tabuli (Tabbouleh)

Tabuli je staro libansko jelo, salata od povrća, tradicionalno obogaćena kus-kusom ili bulgurom, i kao takva može biti i zaseban i zasitan obrok. Začinjava se limunovim sokom i maslinovim uljem pa može da potraje par dana u frižideru. Ono što tabuliju daje autentičan ukus je peršun koji se u ovo jelo obilno stavlja.

U našoj domaćoj kuhinji peršun je čest začin, ali se obično koristi u malim količinama. To je šteta jer je ne samo veoma zdrav već i lekovit. Peršun je prebogat vitaminima C, A i K1, folnom kiselinom, gvožđem i kalijumom. Antioksidansi kojima peršun obiluje čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova i sprečavaju razvoj ćelija karcinoma, za šta je zaslužan flavonoid apigenin, koji ima i jako protivupalno dejstvo. Vitamin K pomaže koagulaciju krvi i neophodan je za dobro zdravlje kostiju, a bitno je da se konzumira zajedno sa zdravim uljima kao što je maslinovo, jer se tako najefikasnije može iskoristiti. Istraživanja su pokazala da su osobe koje imaju visok nivo vitamina K u organizmu tokom života imale 22% manje fraktura od onih sa niskim nivoom ovog vitamina.

Peršun jača imunitet, pomaže nam da se izborimo s alergijama, autoimunim oboljenjima i hroničnim upalama. Jedan od njegovih bitnih sastojaka je eugenol, ulje sa jakim antiinflamatornim svojstvima koje može sprečiti pojavu artritisa ili pomoći onima koji od njega već pate da zglobovi manje otiču.

Homocistein, amino kiselina koja prirodno obitava u našem telu, može oštetiti krvne sudove i povećati rizik od srčanog i moždanog udara, kada njen nivo previše poraste. Folna kiselina, kojom je peršun bogat, pomaže da se homocistein drži pod kontrolom i tako nam čuva kardiovaskularni sistem.

Peršun, zahvaljujući miricetinu, može da spreči dijabetes ili insulinsku rezistenciju, a dijabetičarima  može pomoći da drže nivo insulina pod kontrolom. Odličan je za detoks organizma, jer pomaže izbacivanje viška tečnosti i sprečava oticanje. Peršun će nas izdrenirati, a pritom će nam očuvati dobar nivo kalijuma. Ovaj prirodni ’čistač’ će tako osvežiti našu jetru, očistiti nam kožu, pročistiti creva i očuvati urinarni trakt.

Verovatno smo dovoljno nahvalili peršun da vas ubedimo da ga više uključite u ishranu. A idealan način za to je tabuli. Kao što smo napomenuli, tabuli se sprema s povrćem i kus-kusom ili bulgurom, ali ovog puta ga spremamo s kinoom kako bismo dobili visoko kvalitetan obrok bogat i biljnim proteinom.

Tajna dobrog tabulija je u seckanju. Sve mora biti sitno iseckano, naročito peršun, pa ga nemojte spremati kada se žurite. Tabuli, kao pravo istočnjačko jelo, deluje holistički, pa je njegova sama priprema neka vrsta meditacije. Pripremite sve sastojke i opustite se, uzmite dobar nož i bacite se na temeljno seckanje i sklonite sve negativne misli.

Za našu verziju tabulija potrebni su sledeći sastojci:

  • 1 činija već skuvane i ohlađene kinoe (bele ili šarene, po želji). O tome kako se priprema kinoa već smo pisali ovde: Kinoa, hrana i lek
  • 2 bogate veze svežeg peršuna
  • 1 vezica sveže nane
  • 2 čvrsta paradajza
  • 3 manja ili 2 veća krastavca (utvrditi obavezno da nije gorak)
  • 1 vezica mladog luka ili 2 obična crna ili crvena luka
  • sok od 2 sveža limuna
  • 3 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • dobar prstohvat soli
  • biber po želji

Svo povrće oprati, pa prvo iseckati na sitne kockice paradajz i staviti ga u cediljku. Potom seckati na sitne kockice krastavac i luk i presuti u veću činiju. Najsitnije moguće iseckati peršun i nanu, dodati u istu činiju, začiniti sokom limuna, maslinovim uljem, solju i biberom. Na kraju dodati paradajz, izmešati, pa dodati kinou i dobro i pažljivo sjediniti sve sastojke.

Činiju poklopiti, ostaviti malo u frižideru da se rashladi pre serviranja, ili čuvati do sledećeg obroka. Tabuli se može jesti samostalno, a može biti i dodatak jelu. Nekoliko režnjeva dimljene ili pečene piletine, komad grilovanog lososa ili filet pastrmke idealno idu uz ovu salatu.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Hruskave pečene leblebije

Kada pomislimo na grickalice, obično nam prvo pada na pamet kesica čipsa ili sitnog peciva iz samoposluge. Ovakve ‘zanimacije’ su jedan od najvećih krivaca današnjeg doba za gojaznost, a naročito celulit. Industrijske grickalice sadrže veoma visok procenat soli i nezdravih ulja, a osim velikog broja kalorija, ne daju nam nikakav nutritivni kvalitet.

Grickalice imaju svoju pozitivnu stranu, one nas mogu opustiti, pomoći nam da relaksiramo stegnutu vilicu i donji deo vrata, a dobre su i za razvoj vilice i zuba i dobru prokrvljenost.

Kako bi bilo kada bi se iskombinovao dobar ukus i hruskavost industrijskih grickalica i zdrava, visokokvalitetna namirnica, i da li je to uopšte moguće? Moguće je. Oni stariji pamte ’semenkare’ u kojima su se prodavale pečene budevine semenke, suncokret, i – leblebije. Leblebija je, nažalost, kod nas zapostavljena, što je prava šteta jer je riznica minerala i vitamina, a pritom je prepuna vlakana koji održavaju dobro varenje i pomažu da ostanemo vitki.

Leblebija je osnovni sastojak humusa, orijentalnog umaka i namaza za koji recept možete naći ovde: Humus. Ali možete je upotrebiti i samu. Tokom 2010. godine izvedena je dvanaestonedeljna studija koja je uključivala 42 ispitanika. Rezultati su pokazali da su osobe koje su uvrstile leblebiju u ishranu znatno smanjile unos hrane a da su pritom imali veći osećaj sitosti. Činjenicu da leblebija dugo drži sitost potvrdile su i brojne studije nakon ove. Pored osećaja sitosti, leblebija ima moć da balansira nivo šećera u krvi, snizi loš holesterol i smanji rizik od srčanih oboljenja, smanji upale zahvaljujući holinu, koji dodatno i poboljšava san, jača mišiće i povoljno utiče na moždane funkcije. Leblebije sadrže istu količinu kalcijuma kao mleko ili jogurt, kao i visokokvalitetan protein, folnu kiselinu, mangan, gvožđe, bakar, magnezijum i molibden.

To je sigurno dovoljno razloga da sipate leblebiju u pleh, pospete omiljenim začinima i ispečete ih u rerni. Evo kako:

Ako koristite konzervisanu leblebiju, dovoljno je da je samo ocedite, stavite na papirni ubrus i upijete višak vode, i potom preručite u činiju u koju ćete dodati kvalitetnog maslinovog ulja i začine po želji. Ako imate sušenu leblebiju, potrebno je da je uveče potopite u dosta vode i ostavite preko noći, pa nastavite dalje kao sa konzervisanom. Nije potrebno kuvati.

Od začina možete dodati malo morske soli, granule belog luka, ruzmarin, biber, ljutu papriku – ako volite ljuto ili vasabi začin u prahu… Kombinacije su beskrajne.

Začinjenu leblebiju presuti u pleh obložen papirom, staviti u već zagrejanu rernu na 200 stepeni, i peći 35-40 minuta, dok lepo ne porumene. Presuti u činiju i zabava može da počne!

Osim što nam pečena leblebija može pomoći da održimo zdravu kilažu, odlična je i za decu jer pospešuje rast kostiju i zuba, razvoj mišića, pamćenje i učenje, dakle daje fizičku i mentalnu snagu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Vaga, tesne farmerke, i…

Telesne masti su nam neophodne jer nam, između ostalog, štite organe. Normalni procenat masti za žene je 25 do 31%, za muškarce 18-22%. pa čak i malo preko gornje ili ispod donje granice je u redu dok god smo zdravi i nemamo nikakvih rizika po zdravlje. Iako mnogi zdravu težinu odmah povezuju s izgledom, ona je mnogo više od estetike, ona nas čuva od oboljenja.

Koji su to još faktori, pored tesnih farmerki i vage, koji nam sugerišu da bi trebalo da smršamo?

  • Ako iznenada počnemo da hrčemo dok spavamo. Gojaznost može da izazove apneu, stanje koje nam prekida disanje i ometa san. Ovaj scenario je posebno moguć ako nam se salo taloži na vratu i tako pritiska disajne puteve.
  • Ako smo tromi i teško nam je da se bavimo sportom. Fizička aktivnost je neophodna svima, a ako nas telesna težina sprečava da vežbamo, tim pre treba da se više potrudimo da budemo što aktivniji.
  • Višak kilograma znači da smo skloniji upalama, pa možemo osećati bol na pritisak, kao kada imamo modricu. Ako povremeno osećamo bolove svuda po telu a nemamo nikakav drugi zdravstveni problem, to može biti znak da je vreme da povedemo računa o ishrani i smršamo.
  • Ako stalno osećamo da smo umorni i imamo manjak enerije, krivac opet može biti upala. Kada smo gojazni, čak i uobičajene aktivnosti kao što je nabavka u samoposluzi ili hodanje, mogu biti iscrpljujuće.

  • Ako konstantno osećamo glad, i nakon što smo se tek najeli, to može biti znak da imamo insulinsku rezistenciju ili dijabetes tipa 2, što se češće dešava kod gojaznih osoba. Pored osećaja gladi, možemo osećati i simptome kao što su zamagljen vid, peckanje ili utrnulost ruku ili stopala, jaka žeđ i učestalo mokrenje. Vremenom, gojaznost može samo pogoršati stanje, a gubitak viška kilograma može preokrenuti situaciju u našu korist.
  • Ako su nam skočili holesterol i trigliceridi, to je znak da treba da poradimo na ishrani i fizičkoj aktivnosti. To je mnogo jednostavniji način da preokrenemo stanje nego da pijemo tablete i nastavimo sa starim načinom života koji će dovesti do novih komplikacija
  • Povremeno treba da uzmemo krojački metar i izmerimo struk. Normalan obim za muškarce je do 102 cm a za žene do 88 cm. Sve preko toga znači da postoji rizik da obolimo od dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska.
  • Višak sala proizvodi estrogen, a višak estrogena povezuje se sa rizikom od raka dojke. Tu su i druge vrste hormona koje mogu izazvati rast tumora, naročito ako u porodici već imamo slučajeve karcinoma. Održavanje zdrave kilaže može nam pomoći da smanjimo rizik da obolimo od bolesti za koje imamo genetske predispozicije.

  • Ako počnemo da osećamo bol u zglobovima, kolenima, kukovima i leđima, to može biti upozorenje da ih previše opterećujemo viškom kilograma. Preveliko opterećenje haba tkivo i hrskavicu zgloba i dovodi do njegovog bržeg propadanja. Nasuprot tome, fizička aktivnost pomaže da se hrskavica obnavlja i bolje podmazuje.
  • Ako redovno dobijamo na kilaži svake godine, a odavno smo prestali da rastemo, vreme je da se uozbiljimo. Kada se period rasta završi, potrebno je da održavamo sličnu kilažu tokom celog života. Telo se vremenom menja, i to je normalno, ali kilogrami ne treba mnogo da variraju.

Vitkost nije samo melem za oči, ona je i naš čuvar zdravlja i naš ulog za dugovečnost. Mnogi poremećaji mogu se sprečiti pa nekad i izlečiti samo zdravim načinom života. Svakako, to je mnogo bolje nego gutanje tableta i čekanje da se pojave nova oboljenja.

Hranite se zdravo, vežbajte i krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Kad se estrogen otme kontroli

Ženskim telom upravljaju progesteron i estrogen, koji se tokom mesečnog ciklusa smenjuju po uhodanoj šemi. Danas više nego ikada okružene smo toksinima koji nam tiho i postepeno remete hormonalni balans i izazivaju poremećaje čiji uzrok često ni ne naslućujemo. Evo šta se dešava kada imamo više estradiola, estriola ili estrona – dakle višak estrogena u organizmu:

Jedan od signala da nam je estrogen ‘poludeo’ je pojava masnih naslaga oko struka. Osobe s viškom kilograma obično imaju povišeni nivo estrogena. Zapravo, sprega viška kilograma i viška estrogena je uzročno-posledična: masne naslage luče estrogen, a potom estrogen uzrokuje stvaranje dodatnih masnih naslaga. Jedno podupire drugo, i ako ne reagujemo na vreme možemo lako nabaciti poveći broj kilograma koji nam može izazvati i razne druge zdravstvene probleme, uzrokovati dijabetes i kardiovaskularne poremećaje. Čak i kad smo fizički aktivne, uz višak estrogena i manjak progesterona dolazi do pojačanog gubitka mišićnog tkiva.

Višak estrogena može uticati i na endoktrini sistem i izazvati poremećaj rada štitaste žlezde. Ovaj hormon, kada ga ima više nego što je normalno, utiče na smanjenje tiroidnih hormona, T3 i T4, što može dovesti do hipotireoze.

Previše estrogena može poremetiti menstrualni ciklus. Ako menstruacija dolazi prerano ili kasni, ako krvarimo na sredini ciklusa, a naročito ako uz to imamo i višak kilograma, vrlo verovatno se radi o povećanom nivou ovog hormona.

Visok nivo estrogena i nizak nivo progesterona može izazvati fibrocistične promene u dojkama. Grudi natiču više nego inače, bolne su na dodir, i mogu se napipati čvorići.

Hormoni utiču na raspoloženje, pa svaka vrsta disbalansa može izazvati nervozu, depresiju, iritabilnost, što se može negativno odraziti i na društveni i porodični život. Promene raspoloženja su očekivane u trudnoći ili ulasku u menopauzu, inače može se dogoditi da su uzrokovane viškom estrogena.

Promene raspoloženja može izazvati i hipertireoza, a opet pod uticajem estrogena. Za ubrzani rad štitaste žlezde karakteristična je napetost, nervoza i osećaj konstantne uznemirenosti. Telo nije u stanju da obezbedi hormon koji metaboliše energiju, pa još jedan od simptoma u tom malom ’padu sistema’ može biti i zaboravnost. Problemi sa pamćenjem, rasejanost, neorganizovanost, mogu narušiti kvalitet života, i dovesti do neprijatnih ili čak opasnih situacija.

Hormonalne promene mogu izazvati i glavobolje, s obzirom da estrogen kontroliše hemijske procese u mozgu koji utiču na osećaj bola. Migrene u PMS-u su čest znak viška estrogena.

Pored svega ovoga, dominantan estrogen izaziva zadržavanje vode u organizmu i celulit, proširene vene, kao i poremećaje ženskog reproduktivnog sistema: miome, ciste, bolne i obilne menstruacije, pojačan PMS, neplodnost

Šta nam je činiti da bismo povratile balans? Pre svega, potrebno je iz neposredne okoline ukloniti, što je više moguće, takozvane ksenoestrogene – predmete i supstance koji imitiraju estrogen u organizmu i remete hormonalni balans. Najveći ksenoestrogeni su pesticidi, deterdženti, plastika, boje i lakovi, kozmetika. Hranu nikako ne treba podgrevati u plastičnim posudama, niti jesti ili piti iz njih. Čaše za kafu ‘za poneti’ od stiropora su još jedan dobar primer. Kad koristimo deterdžente, treba da nosimo rukavice. Kozmetika treba da bude što prirodnija i jednostavnija.

Definitivno treba potpuno eliminisati cigarete i alkohol – alkohol utiče na jetru koja metaboliše hormone. Slatkiši takođe remete rad hormona, pa kada želimo nešto slatko, najbolje je da to same napravimo, od prirodnih zaslađivača: rogača, meda, javorovog sirupa, kokosovog šećera.

Evo čega više treba jesti:

  • karfiola i brokolija koji prirodno smanjuju nivo estrogena
  • omega 3 masnih kiselina (laneno seme, avokado, losos, tuna)
  • kvalitetnih ulja, naročito kokosovog i maslinovog
  • zlatne make, koja je prirodni balanser hormona
  • vitamina B6 (orasi, integralne žitarice, meso, banane, spanać, tuna, losos, batat, suve šljive)
  • cinka i magnezijuma (bundeva, suncokret, susam, indijski orah, govedina, ćuretina, jaja, mekinje, lan, kakao, zeleno lisnato povrće, džigerica, skuša)
  • vitamina C (paprika, citrusi, kivi, jagode, paradajz, bobičasto voće)
  • vitamina E (suncokret, orašasti plodovi, avokado, bundeva, paprika, zeleno lisnato povrće, pšenične klice)
  • jaja, koja su veoma hranljiva, i nikako ne izbegavati žumance
  • vlakna koja pomažu varenje i izlučivanje štetnih materija (ovsene mekinje, laneno seme, kinoa, proso, bundeva)

Pored uravnotežene ishrane i eliminacije toksičnih materija iz okruženja, u pomoć nam mogu priskočiti i lekovite biljke. One koje su ženama najkorisnije, sabrane su u Femisanu A. Femisan A kapi i kapsule obogaćene zlatnom makom i cinkom, stručno su osmišljene u laboratoriji Herba Sveta s ciljem da pomognu ženama da se izbore s poremećajima reproduktivnog sistema od prve menstruacije do menopauze. Ovaj potpuno prirodni preparat doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji, normalnoj sintezi DNK i proteina, i ima ulogu u procesu deobe ćelija, regulaciji hormonske aktivnosti i zdravlju reproduktivnih organa. Kada se estrogen otme kontroli, Femisan A je tu da ga nežno ali odlučno obuzda.

Proleće, prijatelj vitkosti

Počeću dogodine, počeću od ponedeljka, počeću na proleće… Kad je dijeta u pitanju, ovo poslednje ima smisla. Proleće je idealno vreme da se počne sa zdravim režimom ishrane i skine višak kilograma. Ne samo zato što uskoro treba da uđemo u bikini, već zato što se sve kockice slažu. Evo zašto:

  • Pijaca je prepuna i šarena. Nakon oskudne zime, proleće nam donosi mnoštvo plodova i boja. Rotkvice, mladi luk, razne vrste zelene salate, mlada šargarepa, jagode, trešnje… Možemo ih jesti koliko želimo a da ne preteramo s kalorijama. Pritom telu dajemo injekciju vitamina i minerala.

  • Lepše vreme je idealno za izlete i šetnje u prirodi kojih smo se uželeli, pa čak i ako bacimo koji ražnjić na roštilj, potrošićemo lako te kalorije jer smo aktivniji. Pritom, kada je napolju toplo, telo se trudi da se rashladi, pa se više znojimo i sagorevamo više energije.
  • Šareniš na trpezi, zelena priroda i plavo nebo dovoljni su da nam se poboljša raspoloženje. Zimi lako zapadamo u depresiju koju najčešće ’lečimo’ utešnom hranom. S dolaskom proleća postajemo pozitivniji, zadovoljniji, pa i manje grickamo.
  • Na osnovu nekih istraživanja, ljudi na jesen unose 86 kalorija više nego na proleće. Kako se temperatura povećava, tako sve manje imamo potrebu za hranom. Zato i postoje zimska, ‘teška’ jela koja nam, kad je najhladnije, pomažu da se borimo protiv hladnoće, i letnja, ’laka’ jela koja nam pomažu da se nosimo s visokim temperaturama. Naše telesne funkcije, uključujući i varenje, proizvode energiju i podižu telesnu temperaturu. Kada je napolju toplo, prirodno imamo potrebu da manje jedemo i spustimo temperaturu tela.

  • Jedan od razloga za dobro raspoloženje je Sunce. Na proleće su dani dugi, duže smo izloženi sunčevim zracima koji pritom nisu suviše jaki i agresivni, pa proizvodimo više vitamina D. Istraživanja su dokazala čvrstu vezu između nedostatka vitamina D, insulinske rezistencije i gojaznosti: gojazni često pate od manjka ovog vitamina. Zato uhvatite dan, i pustite Sunce da vas ogreje.
  • S toplim vremenom povezana je i potreba da unosimo više tečnosti. Sada nam više ne prijaju topli, jaki, napici, topla čokolada ili alkohol, već telu više gode lagani napici, limunade, hladni zeleni čaj, ili najbolje – voda. Struk sveže nane, narendan đumbir, isceđen limun i litar vode idelan su napitak za toplo vreme, a pritom i odličan detoks. Samo izbacite šećer i na dobitku ste, bez mnogo muke.

Pored svih ovih pogodnosti koje s proleća prirodno dolaze, tu je još jedan, uvek prisutan prijatelj vitkosti: Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji je idealan za ’prolećno čišćenje organizma’. Equigal pomaže jetri da izbaci toksine, ubrzava metabolizam, poboljšava varenje, smanjuje nadutost i oticanje usled viška vode, pa tako prirodno otklanja celulit i pomaže nam da se oslobodimo viška kilograma.

Ako već duže vreme planirate da počnete, ne čekajte ponedeljak, sledeću godinu ili sutra, već iskoristite proleće. Vreme je na vašoj strani, baš kao i Equigal. Vreme je za zdravu dijetu.