Tag Archives: zaboravnost

Ko je ova žena i gde sam nestala ja?

Kada zagazimo u drugu polovinu pete decenije, sa žaljenjem shvatimo naš mozak, na koga smo se toliko oslanjale, počinje da nas izneverava. Zaboravimo ključeve, poslovni sastanak, krenemo po nešto pa odjednom izvetri šta smo htele, kada pričamo teže pronalazimo prave reči… Kao da nam se na mozak spustila izmaglica u kojoj su se pogubile naše moždane sinapse. I ta pojava se upravo tako i zove: mentalna magla. Ali ona se može ispoljiti mnogo ekstremnije od proste povremene zaboravnosti.

Čak 60% žena prolazi kroz menopauzom izazvan kognitivni poremećaj koji se često pogrešno dijagnostifikuje kao početak demencije. Poremećaj kognitivnih funkcija u prelaznom periodu veoma podseća na simptome kroz koje prolaze osobe koje primaju terapiju za rak dojke ili prostate. Simptomatično je da prilikom lečenja obe ove opake bolesti dolazi do naglog i drastičnog pada nivoa estrogena.

Osobe koje se oporavljaju od karcinoma, nakon terapije se često žale da imaju problem s kratkoročnim pamćenjem, obavljanjem više radnji istovremeno, pronalaženjem pravih reči prilikom govora ili logičkim razmišljanjem. Takvo stanje se popularno zove ’hemo-mozak’, odnosno mozak koji funkcioniše s poteškoćama tokom hemo terapije.

Dakle, pad nivoa estrogena definitivno utiče na mozak, i to žene osećaju krajem četrdesetih, kada krene perimenopauza – ’predvorje’ menopauze, period kada ciklusi počnu da izostaju, proređuju se, da bi na kraju potpuno prestali. Većina žena, koja je bez problema do tad obavljala bezbroj svakodnevnih obaveza, odjednom ima osećaj kao da joj je neko naglo izvukao tepih pod nogama. Tu su i fizički simptomi: preznojavanje, naleti toplote, nervoza, nesanica… njih ćemo lako povezati s nadolazećom menopauzom, i iako su neprijatni, kada znamo zašto nastaju, prihvatićemo ih. Ali kada nastupi mentalna magla, često nismo svesne da ona ima veze s hormonalnim promenama i lako se uplašimo da gubimo razum.

Žene sa ekstremnim slučajevima kognitivnih poremećaja mogu zaista verovati da se radi o početku demencije. Ta spoznaja je zastrašujuća i veoma stresna. Ako u svojoj okolini pritom žena ne nalazi razumevanje i ne dobija pomoć, stanje se može dodatno pogoršati i dovesti do depresije.

Tokom prelaznog perioda – perimenopauze koja vodi u menopauzu, kako dokazuju istraživanja, žene pokazuju vidno lošije rezultate na testovima verbalnog pamćenja, brzine obrade podataka i efikasnosti. I žene i lekari obično takvu mentalnu maglu pripisuju umoru usled nedovoljnog sna kog remete valunzi, ali iako uobičajeni simptomi menopauze mogu ’doliti ulje na vatru’ problema kognitivnih poremećaja, oni nisu njihov primarni uzrok. Šestogodišnja studija u kojoj je učestvovalo preko 1900 žena na početku prelaznog perioda, dokazala je da simptomi povezani s menopauzom: nervoza, poremećaj sna, naleti toplote, nisu odgovorni za poremećaje pamćenja, učenja i obrade podataka. Dokazana činjenica je da je mozak vrlo osetljiv na promene nivoa estrogena, i kad su u pitanju kognitivne sposobnosti, i kad je u pitanju raspoloženje.

To već znamo i pre nego što nas zadesi menopauza: u predmenstrualnom periodu, kada dođe do kratkog pada nivoa estrogena, teže nam je da se koncentrišemo, učimo i pamtimo. Ali to kratko traje, i kada počne ciklus opet smo one stare. Kad je menopauza u pitanju, taj period može trajati godinama, pa se često ozbiljno zapitamo ‘ko je ova žena u ovom stranom telu, i gde sam nestala ja?’ Estrogen obično opada oko 45. godine života, ali konačna menopauza može početi oko 50. ili 55. godine. Kada se ceo proces završi, srećom, mozak se prilagođava onom preostalom nivou estrogena, pa počnemo opet normalno da funkcionišemo. To je dokazala druga studija, prateći preko 2300 žena tokom četiri godine: mentalna magla je privremena, a kada se završi prelazni period, ona se rasprši pa nas ponovo obasja sunce. I to je vrlo važno saznanje, jer u teškim trenucima nas može utešiti činjenica da ćemo jednog dana opet biti svoje.

Kako se boriti protiv mentalne magle? Dosta kretanja, vežbanja, dovoljno vitamina i minerala iz zdrave hrane, sunčeve svetlosti, i, mada to nije uvek izvodljivo – što manje stresa. A tu je i pomoć iz prirode: bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… sve su to biljke koje nam mogu biti od velike pomoći u prelaznom periodu. Osim što će nam umanjiti ili otkloniti valunge, olakšati san i smanjiti nervozu, ove biljke će nam pomoći i da bistrije razmišljamo. Sve one su deo Femisana B, potpuno prirodnog preparata bez hormona i aditiva. Femisan B je naš čuveni spasilac u menopauzi, naš zrak sunca koji raspršuje mentalnu maglu.

Rekreacija uma

Čini se da je rasejanost još jedna od mnogih boljki modernog doba. Često imamo osećaj da smo na sve strane okruženi stvarima koje zahtevaju našu pažnju, pa nam je teško da se usredsredimo na ono što nam je bitno i neophodno. Koliko često pođemo po nešto pa u sekundi zaboravimo šta smo hteli? Ili zaboravimo ime osobe koja nam se predstavila u istom trenutku? Da ne govorimo o zaturenim ključevima, naočarima, kišobranima i zaboravljenoj uključenoj pegli…

Živimo u vreme kada nam se nameće bezbroj obaveza od kojih je većina potpuno izlišna. Takozvani ’multitasking’ – potreba da obavljamo nekoliko radnji istovremeno,  kako na poslu tako i u kući, ’secka’ nam pažnju i opterećuje um i psihu, a pritom utiče i na kvalitet krajnjeg rezultata. Naročito su opterećene žene koje se, pored poslovnih zadataka, svakodnevno trude da se izbore sa porodičnim obavezama i kućnim poslovima kojima se ne vidi kraj.

Vreme u kom živimo ne možemo promeniti, ali možemo promeniti sebe. Jedan od načina da pospešimo britkost uma je da mozgu damo hranu koju voli. Pre svega, bitno je da unosimo hranu koja nije tretirana pesticidima, jer oni sadrže neurotoksine koji remete rad mozga, čak je dokazano da mogu smanjiti nivo inteligencije kod dece. Evo šta bi vaš mozak želeo da vidi na trpezi:

  • Cvekla je prepuna vitamina B koji ne samo da pospešuje rad mozga i poboljšava pamćenje, već donosi i dobro raspoloženje.
  • Bobičasto voće, maline, kupine, jagode i borovnice, štite moždane neurone i poboljšavaju pamćenje.
  • Riba poput lososa, tunjevine ili inćuna bogata je omega-3 masnim kiselinama koje daju mozgu vitalnost i poboljšavaju memoriju.
  • Još jedna super-hrana prepuna omega-3 masnih kiselina su jaja. Ali pazite kako ih birate. Jaja koka koje slobodno trče po dvorištu i pasu travu imaju duplo više omega-3 kiselina od onih koje čitav vek provedu zatvorene i hrane se koncentratom. Jaja sadrže i vitamin E koji sprečava depresiju i smanjuje mogućnost da obolimo od Alchajmerove bolesti. Sadrže i holin koji je neophodan za moždane neurotransmitere.
  • Svinjska mast, koja je do nedavno bila na crnoj listi, sada doživljava renesansu. Mast sadrži oleinsku, monozasićenu masnu kiselinu, koja sprečava depresiju, a bogata je i vitaminom D koji sprečava demenciju.

  • Ljuta papričica obiluje kapsaicinom za kog se zna da pomaže sagorevanje masti u organizmu i deluje kao analgetik. Međutim, kapsaicin utiče i na mozak jer pospešuje lučenje endorfina i na taj način smanjuje nivo stresa, zbog čega nam postaje lakše da se koncentrišemo.
  • Prokelj i kelj, kao i većina kupusnjača, sadrže molekule koje naše telo pretvara u diindolimetan, koji čuva imunitet moždanih ćelija i uništava ćelije raka.
  • Semenke bundeve su prepune triptofana koji pomaže stvaranje serotonina neophodnog za zdravlje mozga ali i dobro raspoloženje.
  • Crna čokolada, ona sa visokim sadržajem kvalitetnog kakaa, sadrži flavonole, antioksidante koji čuvaju arterije, poboljšavaju cirkulaciju i dotok krvi u mozak i na taj način sprečavaju mentalni umor i tromost.
  • Jabuke sadrže katehine koji štite mozak od štetnih materija. Katehina najviše ima u kori jabuke, pa treba birati one neprskane i nikako ih ne ljuštiti.

Ako malo bolje sagledamo ovaj spisak, primetićemo da je većina namirnica navedena na njemu bila zastupljena i na trpezama naših predaka. I danas je ovo hrana na koju nailazimo na pijacama, pa ako ne živimo na selu, potrebno je samo da pronađemo pouzdanog proizvođača koji nas može snabdeti neprskanim i prirodnim proizvodima.

Pored prigodne ishrane, moždane funkcije i memoriju možemo pospešiti i vežbom. Naš mozak danas podseća na memoriju kompjutera koja je pretrpana bespotrebnim fajlovima i folderima. Opšte je poznato da kada pobrišemo svo nagomilano ’smeće’ iz kompjutera i uradimo defragmentaciju, on će raditi bolje i brže. Isto je i sa našim mozgom. Osim što treba da zanemarimo bespotrebne informacije, naročito one kojima nas bombarduju mediji, potrebno je da sopstvenu memoriju uredno sortiramo u odgovarajuće fijoke. Jedna veoma korisna tehnika za ovakav sistem ’fajliranja’ je vizuelizacija.

Loci metod (loci na latinskom – mesta) ili palata pamćenja je tehnika koju su koristili stari Grci i Rimljani, a omiljen je i Šerloku Holmsu, čuvenom detektivu iz romana Artura Konana Dojla. Ovaj metod aktivira delove mozga koji su zaduženi za svest o prostoru.

Zamislite da treba da odete u prodavnicu i kupite integralni hleb, kilo govedine, pakovanje suvih šljiva, pola kile jabuka, krišku tvrdog sira i flašu kisele vode. Koliko često vam se desilo da uredno napravite spisak za kupovinu i zaboravite da ga ponesete? Loci metod kaže da vam ne treba spisak. Zamislite svoju dnevnu sobu: na kvaku od vrata okačite kesu s integralnim hlebom. Na fotelju ’stavite’ komad mesa. Naravno da ga u stvarnom životu nikada ne biste stavili na fotelju, ali baš vas briga, ovo je vaša vizuelizacija. Na stočić ispred troseda postavite pakovanje suvih šljiva. O luster okačite nanizane tri manje jabuke (toliko je otprilike pola kile). Tvrdi sir stavite na vrh televizora, a flašu kisele vode ispred vrata. Ponekad, što bizarnije vizuelizacije, to bolja memorija. Na primer, zamislite da kapljice mleka plove prostorom u bestežinskom stanju kao u svemiru. Ako želite da pojačate efekat, dodajte zvučne signale ili miris. Kada vidite komad mesa na fotelji, zamislite muk krave. Krišku sira na vrhu televizora povežite sa mirisom gibanice a kapljice mleka koje lebde u vazduhu sa uvodnom špicom Odiseje u svemiru 2001. Prođite još jednom kroz celu sobu i ’vidite’ gde šta stoji. Kada stignete u prodavnicu, ’prošetajte’ kroz svoju ludu sobu i pokupite namirnice sa rafova.

Baš kao i našem telu, i mozgu je potrebna rekreacija. Mozgu je neophodan konstantni podsticaj kako bi očuvao funkcije, agilnost i vitalnost. Rutina je veliki neprijatelj uma, a u nju se lako zapadne. Zato, vežbajte svoj um. Upišite kurs jezika, rešavajte ukrštenice, idite do posla drugačijim putem svaki dan, koristite loci metod umesto da pravite spiskove, računajte napamet umesto pomoću digitrona…

Ako vas stres, mentalni i fizički premor ipak stignu, tu je Optima Forma. To je prirodni preparat na bazi šest lekovitih biljaka koji poboljšava koncentraciju, memoriju, mentalnu izdržljivost, emotivnu stabilnost i olakšava ulazak u san. Optima Forma je naš saveznik za rekreaciju uma.

Kratki spoj psihe

Za razliku od osećaja slabosti koji se može javiti usled nedostatka nekih bitnih nutrijenata, bolesti ili fizičke iscrpljenosti, premor je nemogućnost da obavljamo fizičke radnje usled zamora mišića, i vrlo lako se rešava – odmaranjem. Baš kao što naši mišići mogu da se premore, isto se može desiti i sa našim mozgom. Predugi periodi kognitivne aktivnosti mogu dovesti do psihičkog premora i privremene mentalne blokade. Za razliku od zdravog fizičkog umora koji se postiže fizičkim radom ili vežbanjem, a koji veoma povoljno utiče na moždane funkcije i pomaže lučenje hormona koji podižu raspoloženje, mentalni premor nas iscrpljuje do te mere da osećamo da smo u nemogućnosti da obavljamo najjednostavnije radnje. To može naročito biti opasno ako smo na poslu koji zahteva dobru koncentraciju, ako vozimo ili upravljamo mašinama koje mogu povrediti nas ili ljude oko nas. Istraživanja su dokazala da ovaj ’kratki spoj psihe’ menja percepciju napora u mozgu, što kao posledicu ima smanjenje fizičke funkcije. Smatra se da ova pojava nastaje usled sniženog nivoa dopamina, neurotransmitera koji se povezuje sa motivacijom i učinkom.

Osim što je opasan, mentalni premor nije nimalo prijatan, i često je potrebno mnogo više vremena da se odmori psiha nego telo i mišići. Ako ignorišemo simptome koje nam naš mozak šalje, možemo oboleti od hroničnog premora koji potom može izazvati veoma ozbiljna stanja, autoimuna oboljenja, depresiju, disbalans hormona, neurološke i kardiovaskularne poremećaje pa čak i karcinom. Mentalni premor može toliko uticati na fizičke funkcije da u jednom trenutku ne budemo u stanju da obavljamo bazične radnje, na primer da se penjemo uz stepenice ili vozimo bicikl.

Doba u kom živimo mnogo više potencira mentalne od fizičkih radnji. Mehanizacija danas velikim delom zamenjuje ljudsku radnu snagu, pa sve više nas ima sedentne ili statične poslove koji zahtevaju veliki mentalni napor, često u otežanim uslovima, gužvi, buci, vremenskim rokovima koji nabijaju tenziju i toksičnim međuljudskim odnosima. Ako ste ceo dan proveli uz minimum pokreta, sedeći za radnim stolom ili pultom, i kada dođete kući osećate da nemate energije za porodicu, decu, prijatelje, spremanje večere, već samo imate potrebu da se ispružite u tišini, definitivno ste psihički premoreni. Ako se i nakon prospavane noći probudite sa istim osećajem bezvoljnosti, vaš psihički premor verovatno prerasta u hronični.

Koje signale telo šalje kada smo psihički premoreni? Da li se prepoznajete u nekoj od sledećih situacija:

  • Nemate mira i stalno nešto radite, kad probate da se opustite ne možete da se svrtite ni minut na jednom mestu.
  • Zaboravni ste, krenete po nešto pa već u sledećem trenutku ne možete da se setite šta ste hteli.
  • Često radite više stvari istovremeno i stalno strepite da ćete nešto propustiti.
  • Smetaju vam zvuci, jaka svetlost, gužva i ostali čulni doživljaji. Neko vam nešto priča, a vi na kraju shvatite da ništa zapravo niste čuli.
  • Previše ste emotivni, plačljivi, zabrinuti bez razloga, imate izlive besa.
  • Često se sukobljavate sa ljudima iz svoje okoline, obuzima vas veliki osećaj nepravde. Imate osećaj da ćete eksplodirati ako vas neko još nešto pita.
  • Misli vam se roje, a ne uspevate da se usredsredite na jednu konkretnu. Teško vam je da nađete rešenje u nekim jednostavnim situacijama koje uglavnom brzo i lako rešavate.
  • Često se razboljevate, svaki virus vas zakači, varenje vam je poremećeno, apetit vam je prenizak ili previsok, gojite se, patite od nesanice.
  • Kada odete na spavanje ne uspevate da isključite mozak, vraćaju vam se slike situacija koje ste proživeli tokom dana, analizirate šta vam je ko rekao i opterećuje vas kakva prikrivena značenja imaju nečije reči i postupci.

Najbolje je zauzeti položaj neutralnog posmatrača i iskreno proanalizirati sebe. Tek tada možemo sebi da pomognemo.

Pre svega, potrebno je da nam pređe u naviku da jednom godišnje odemo na sistematski pregled koji uključuje i osnovne laboratorijske analize. Na taj način možemo otkriti bilo koju bolest u ranoj fazi i sprečiti je ili izbeći njeno napredovanje.

Lagane fizičke aktivnosti dokazano mogu smanjiti nivo mentalnog premora za čak 65%, i znatno povećati nivo energije i motivaciju. Bez obzira koliko nas vuklo da po povratku s posla prilegnemo i ostanemo u tom položaju čitavo veče, važno je da se nateramo da steknemo naviku da vežbamo. Treba izabrati aktivnosti koje nam gode i postarati se da nam to postane prijatna navika a ne obaveza.

Odmor i san su neophodni u borbi protiv mentalnog premora. Treba odlaziti na spavanje pre ponoći i dopustiti sebi najmanje 7 sati sna. Sat vremena pre odlaska u krevet treba obavezno posvetiti laganim aktivnostima. Na poslu treba praviti kratke pauze, samo pet do deset minuta na svakih par sati može znatno doprineti psihičkom rasterećenju.

Danas smo okruženi zvucima na koje smo se toliko navikli da ih ni ne primećujemo i nismo svesni koliko nam smetaju. Treba isključiti sve uređaje koji prave buku a koji nam nisu neophodni: muzika, TV, ventilator, bilo šta što zuji i privlači pažnju. Bitno je postarati se da  svetlo u prostoriji u kojoj boravimo bude prijatno. Ako radimo pod veštačkim svetlom, povremeno treba izlaziti napolje, makar na par minuta. Prostorija treba da bude provetrena i treba izbegavati veštačke osveživače vazduha.

Iako se danas veoma cene radnici koji mogu da rade više stvari istovremeno, takozvani multitasking nas uništava. Žene su naročito preopterećene jer, osim na poslu, i kod kuće moraju da podele pažnju na više stvari: decu, kuvanje, planiranje… Rešenje je u delegiranju obaveza. Na poslu treba naučiti da obaveze delimo s kolegama umesto da sve radimo sami. Kod kuće svaki član porodice treba da ima svoja zaduženja. Ako se konstantno trudimo da ugodimo svima, u jednom trenutku ćemo se osetiti kao vreća u koju svako trpa svoj otpad.

Povremeno treba sebi priuštiti sitne radosti, od toga da odvojimo sat vremena da sami prošetamo u prirodi, odemo na masažu, do vikenda u banji ili kraćeg putovanja. Još jedna veoma bitna stvar je da naučimo da budemo sami sa sobom. Ljudi koji ne umeju da cene i prigrle samoću već konstantno traže ljudsko društvo, pa kakvo god, mnogo teže nalaze mentalni mir.

Ako umemo da budemo sami, nećemo imati potrebu da tražimo trivijalne stimulanse koji donose trenutno zadovoljenje ali zato oduzimaju duševni mir. Samoća se često shvata u negativnom kontekstu i poistovećuje s usamljenošću. To je znak da smo otuđeni i od društva i od prirode. Osoba koja intuitivno oseća da je njeno postojanje dragoceni deo ovog sveta i ume da se stopi sa prirodom, da uživa u zvezdanom nebu i pogledu na reku ili drvo, nikada se neće osećati usamljeno već će ceniti samoću i blagodeti koje ona pruža. Kratki spoj psihe treba zameniti velikim, smislenim spojem sa sopstvenom egzistencijom.