Tag Archives: zdravlje

Jednostavan put do izobilja

Nosi zahvalnost kao plašt, i ona će nahraniti svaki ćošak tvog života.

Rumi

Život nije lak. Svakodnevno se suočavamo sa sitnim i krupnim problemima u svojoj okolini i društvu, materijalnim izazovima i krizama, ali verovatno naozbiljniji neprijatelji su naši unutrašnji demoni. Sumnje, strahovi, osećaj inferiornosti, nesigurnost, negativnost, žudnje… čak i ako nemamo nikakvih realnih problema naš um koji uvek vrvi od misli kao košnica će ih lako izmisliti.

Danas živimo u apsurdnom dobu: s jedne strane konstantno dobijamo podsticaje da stičemo što više materijalnih dobara i da uvek želimo još, a s druge strane zasuti smo brojnim modernim kvazi-spiritualnim učenjima koja propagiraju pozitivan način razmišljanja i metode dostizanja sreće (i koja svojim idejnim tvorcima donose milione).  ’Sreća’ je postala jednako poželjno dobro kao i novi auto i garderoba, pa prosto osećamo grižu savesti što nismo u stanju da budemo srećni. Na društvenim mrežama sve vrvi od ’sreće’ i savršenog života koji bi trebalo da izazovu divljenje i zavist. A iza savršenih kulisa provejava konstantni osećaj nezadovoljstva zbog onoga što nemamo i što nismo.

Pojam sreće koji se danas uglavnom pogrešno interpretira često je glavni razlog što smo nesrećni. Pod ’srećom’ se podrazumeva da imamo sve potrebne predispozicije za savršenstvo. Sve ono čime nam reklame na TV-u i retuširane fotografije na društenim mrežama pune glavu. Naravno da je sreća iz fotošopa nedostižna, baš kao i leteći ćilimi, palate na nebu ili ostrvo s blagom, pa onda nije ni čudo što smo stalno nezadovoljni.

Šteta, jer postoji vrlo prost način da budemo srećni. On je poznat od davnina, od vremena starih mudraca i drevnih zapisa, i podrazumeva negovanje jednostavne prakse: zahvalnosti. Umesto da nam cilj bude dostizanje sreće kako je definiše današnji marketing, potrebno je samo da sebe uvek podsećamo na ovu istinu: u životu uvek imamo nešto na čemu možemo biti zahvalni.

Umesto da čekamo nedostižnu savršenu sreću, redovno negujući zahvalnost shvatićemo da nam se sreća uvukla u život a da to nismo ni primetili. I ne samo to, shvatićemo da živimo u izobilju. Iako je zahvalnost nezaobilazna komponenta religija i duhovnih učenja, ona nije zagarantovana samo onima koji ih praktikuju. Ona je besplatna, svevremena, nezavisna i svačija, ko god želi da je dovede u svoj život. A i sve je češći predmet naučnih istraživanja.

Brojna istraživanja bavila su se pozitivnim uticajem zahvalnosti na zdravlje i opštu dobrobit. Jedno od njih pratilo je tri grupe ispitanika koje su svakodnevno vodile dnevnik: jedna grupa o stvarima na kojima je zahvalna, druga o onome što ih muči i treća o svakodnevnim događajima. Nakon deset nedelja, ispitanici iz prve grupe osećali su se bolje čak za 25% i vežbali 1,5 sat više u odnosu na preostale dve grupe. Takođe, pružali su jedni drugima veću emotivnu podršku. Statistički, negovanje zahvalnosti smanjuje fizičku bol za 10%, poboljšava kvalitet sna za 25%, smanjuje simptome depresije za 35%…

Brojne studije došle su do sličnog zaključka da redovno praktikovanje zahvalnosti ima sledeće moći:

  • štiti nas od negativnosti
  • povećava nivo sreće najmanje za četvrtinu
  • pomaže uspostavljanje novih sinapsi u mozgu
  • eliminiše stres i depresiju
  • leči i jača imunitet
  • pomaže da živimo zdravije i više se krećemo
  • poboljšava san
  • jača samopouzdanje
  • eliminiše osećaj zavisti prema drugima
  • povećava nivo energije
  • poboljšava društvene odnose i jača prijateljstva
  • jača porodične odnose
  • pomaže nam da živimo u sadašnjem trenutku
  • pomaže da se izborimo sa strahovima
  • smanjuje glad za materijalnim
  • jača strpljenje, pokornost, mudrost, istrajnost
  • pomaže da bolje i efikasnije radimo
  • pomaže da lakše donosimo odluke
  • opušta

Svakodnevne aktivnosti nam lako odvlače pažnju, pa zaboravljamo da budemo zahvalni. Kao i za sve dobre stvari u životu, i za to nam je potreban svesni napor, koji će nakon nekog vremena postati navika. Evo nekoliko jednostavnih načina da praktikujete zahvalnost:

  • Uzmite olovku i papir i napravite spisak svega na čemu ste zahvalni u životu.
  • Svakog jutra, čim se probudite, pomislite na jednu stvar na kojoj ste zahvalni. Pomislite da je pred vama 86.400 sekundi koje su vam poklonjene da od njih uradite nešto korisno, lepo, veličanstveno.
  • Prisetite se svih teških i izazovnih situacija koje su od vas napravile bolju osobu.
  • Obratite pažnju na sitnice. Jutarnja kafa, dobra knjiga, par ljubaznih reči razmenjenih sa komšijama, miris voća na pijaci.
  • Redovno govorite ljudima iz svoje okoline šta kod njih cenite.
  • Setite se svojih dostignuća i svega što volite kod sebe.
  • Pogledajte se u ogledalo i zapazite svoje lepe osobine, fizičke i mentalne.

Nemojte čekati da nešto izgubite da biste počeli da ga cenite. Pravo izobilje je ono što imamo sada, a ako nam je pogled stalno uperen u budućnost i ono što nemamo, gubimo priliku da uživamo u svom pravom trenutnom bogatstvu.

Prvi januar, dan kada se očekuju čuda

Kako se bliži kraj godine, tako počinje uobičajeno prednovogodišnje ludilo. Gužve na ulicama, zastoji u saobraćaju, potrošačka pomama u prodavnicama… I tako do 1. januara kada iznenada sve zamre i više nema žive duše napolju. Nova godina je datum koji kao ni jedan drugi ima uticaja na ljudsku psihu, i na njega gledamo s nadom da će sve promeniti, da će stvari krenuti na bolje i da ćemo nekim čudom uspeti da zbacimo sav teret koji nam se tokom čitave godine gomilao na plećima.

Dok svodimo račune i pretresamo svoje uspehe i neuspehe iz protekle godine, u glavi počinju da nam se rađaju odluke. Statistike kažu da se novogodišnje odluke obično odnose na nezdrave navike kojih želimo da se odreknemo, kao što su cigarete, alkohol ili loša ishrana. Čak više od 50% odluka su u vezi sa zdravljem – redovnim vežbanjem, gubitkom viška kilograma, zdravom ishranom i navikama. Oko 30% odluka odnose se na posao i novac, štednju, otplatu duga i ličnu organizaciju. Samo 5% odluka su društvene prirode, i uglavnom izražavaju želju da se više vremena provodi s porodicom, dok se tek 3% odluka odnosi na želju da više uživamo u životu.

I upravo u tome leži odgovor zašto su novogodišnje odluke skoro neodržive. Nezdrave navike je teško promeniti upravo zato što smo ih usvajali godinama i dopustili im da se čvrsto ukorene, a psihološka istraživanja su pokazala da je baš uživanje ključni element za istrajnost. Osnovna psihološka greška koju pravimo je da verujemo da ćemo se držati plana i doći do cilja samo zato što je očigledno važno da tu neku konkretnu aktivnost ispunimo. Mnogo je bitnije razmisliti zašto nismo u stanju da se svakodnevno brinemo o sebi i redovno sagledavamo i ispravljamo svoje loše navike, odnosno – zašto su nam uopšte potrebne novogodišnje odluke?

Istina je da većini nas posao oduzima veći deo dana. Ono malo što ostane za slobodne aktivnosti je dragoceno, pa je normalno je da težimo da to vreme ispunimo prijatnim događajima. Kada razmišljamo o šablonima ponašanja koji su najbitniji za naše zdravlje – redovnom vežbanju, suzdržavanju od cigareta i alkohola, zdravoj ishani, obično ih vidimo kao nešto nametnuto i neprijatno. Prijatne aktivnosti daju instant rezultate, odmah se osećamo lepo i udobno, dok sve ove pobrojane aktivnosti iziskuju predanost i dugotrajan rad kako bismo videli pozitivan efekat. Jedan od načina da ih učinimo prijatnim je da ih ne vidimo kao moranje. ’Moram’ treba što više izbaciti iz rečnika, i nalaziti sitna uživanja u krupnim delima.

Kada počnemo s režimom zdrave ishrane, nećemo odmah postati vitki, ali možemo stalno uživati u spoznaji da radimo nešto dobro za sebe. Kada ostavimo duvan, imaćemo krize ali možemo uživati u spoznaji da na taj način čuvamo ne samo svoje zdravlje već i zdravlje svojih ukućana i okoline. Kada vežbamo nećemo odmah videti zategnute trbušnjake, ali ćemo osetiti zadovoljstvo zahvaljujući dobrim hormonima koji počnu da se luče, i spoznaji da je to početak brige o sebi, svojoj fizičkoj i mentalnoj dobrobiti.

Nije dovoljno samo želeti, treba i umeti. Psihologija je definisala pojavu ’sindroma lažne nade’, koji opisuje nečija nerealna očekivanja u vezi sa promenama sopstvenog ponašanja i brzinom, obimom, načinom i posledicama tih promena. Ne samo da je nerealne odluke nemoguće ispuniti, već će nam vrlo brzo podriti samopouzdanje i ubiti volju da išta dalje menjamo. Ako poželimo izgled holivudske zvezde, samo ćemo osuditi sebe na nezadovoljstvo svojim telom. Zato je formulacija same želje, odnosno težnje, od krucijalne važnosti. Naše želje moraju biti razumne, i što više se odnositi na duhovni rast, koji će se ubrzo potom oslikati i na našem licu i telu.

Kako je najbolje formulisati želje?

  • Umesto ’Želim savršeno telo’ treba poželeti zdravlje, fizičku izdržljivost i spretnost. I kada u tome istrajemo i pritom uživamo u procesu, iznenadićemo se kada nakon nekog vremena pogledamo u ogledalo.
  • Umesto ’Želim da dobijem mnogo novca’ treba poželeti sposobnosti i ideje da se novac zaradi. Na taj način ćemo uz zaradu dobiti i samopoštovanje, i uživati u vrednosti stečenog.
  • Umesto ’Želim da mi se ništa loše ne desi’ treba poželeti da znamo da prepoznamo stvari na koje ne možemo da utičemo i da na naizgled loše događaje gledamo kao na priliku da učimo i rastemo, i pritom uživamo u novostečenoj samosvesti.
  • Umesto ’Želim da me vole’ treba poželeti da pre svega sami zračimo ljubavlju i dajemo, da uživamo u pružanju pažnje i poštovanja drugima, a onda će se proces primanja sam od sebe dogoditi.
  • Umesto ’Želim sreću’, treba poželeti i raditi na tome da volimo život, uživamo u svakom udahu, i da sve što nam se dešava prihvatimo s verom da postoji viša sila koja bolje ’zna’ šta je za nas dobro. Tada sama činjenica što smo živi znači sreću.
  • Umesto ’Želim da nemam neprijatnosti’, treba poželeti da prihvatimo činjenicu da sve prijatne stvari nisu obavezno i dobre po nas, i da nam često mogu doneti više štete nego koristi. Bolje je poželeti da naučimo da uživamo u pravim stvarima, i da život ne tumačimo crno-belo.
  • Umesto ’Želim da me svi poštuju’, treba poželeti da prvo cenimo sami sebe, gradimo lični integritet i naučimo da postavimo zdrave granice u odnosima sa drugima. Kada uživamo u sebi, na kraju nam nije ni bitno ko nas poštuje. Ali baš tada počinju da nas poštuju pravi ljudi.
  • Umesto ’Želim sve odmah i sad’, treba poželeti strpljenje, koje će nam doneti bolje i veće rezultate na duge staze. I tada ćemo u plodovima svog truda još više uživati.

I to sve treba da budu svakodnevne težnje, nevezane za jedan konkretan datum. Kada nešto rešimo, najbolji trenutak da počnemo da delamo je odmah, a ne da čekamo 1. januar. Postoji mnogo načina da istrajemo u svojim odlukama: dobre knjige, prijatelji, kvalitetna muzika, sve nam to može biti inspiracija.

Ali najveća inspiracija dolazi iz prirode koja počiva na skladu. Vrabac nikada neće poželeti da bude orao, a drvo pušta korenje tu gde je, milimetar po milimetar. Stoletna čvornovata maslina ne brine zbog nabora na svojoj kori, već jednostavno postoji.

Ako nam je želja da zadržimo ili poboljšamo zdravlje, tu su prirodni proizvodi Herba Sveta: ako nam je cilj da unapredimo reproduktivno zdravlje ili radimo na potomstvu, tu su Femisan A i Alfa Aktiv. Ako želimo dobro svojim bubrezima, tu je Nefrovit. Ako bismo da odbacimo duvan i svojoj deci obezbedimo čist vazduh, tu je Disan. Da koža zablista, pobrinuće se Devi melemi. Za srećno srce, tu je Leocardin. Za miran um – Optima Forma. Za vitku liniju – Equigal.

U Novoj godini želimo vam da maksimalno uživate u svom zdravlju!

Pasulj, protein, Pitagora

Biblijska legenda kaže da je anđeo koji čuva kapije Raja podario Setu zrno pasulja koje je ovaj stavio u usta preminulog Adama. Iz njega je niklo ’drvo života’, i po nekim jevanđeljima, preživelo je čak i Potop, da bi potom bilo posečeno kako bi se napravio most do Hrama i krst. Motiv čarobnog drveta koje niče iz zrna pasulja mnogo kasnije se ponovo našao u priči o Džeku i čarobnom pasulju, a u međuvremenu, čudesno zrno je protkalo istoriju, mitove pa čak i filosofiju, po svim meridijanima.

Jedna od poznatijih asocijacija, kada se pomene pasulj, je Pitagora. Ovaj antički matematičar i otac filosofije bio je strastveno opasuljen. Neki kažu da je mrzeo pasulj, međutim, istina je da ga je se klonio iz vrlo opravdanog razloga. Pitagora je bio pod velikim uticajem mistike Feničana sa Krita, ali i starog Egipta. Egipćanima je pasulj bio simbol postanka, za šta su potvrdu nalazili u njegovom falusnom obliku. Smatrali su da bi, jedući pasulj, onemogućili svojim precima da ostvare reinkarnaciju. Zato ova mahunarka nije bila na jelovniku egipatskih sveštenika, koji su je prinosili bogovima.

Samos, Pitagorino rodno mesto

Pitagora je rođen na Samosu a obrazovanje je stekao od najboljih: Ferekida, Talesa i Anaksimadra, ali i na Bliskom istoku gde je boravio kao sveštenik u hramu u Diospolisu. Okružen egipatskim običajima i verovanjima težio je čistoti i savršenstvu, i, između ostalog, odbijao je da jede pasulj. Egipatska religija je pečat ostavila na Pitagorino učenje o seobi duše – metempsihozi: duša je besmrtna, a nakon smrti ulazi u novo telo, i taj proces se ponavlja sve do potpunog pročišćenja.

Pitagora

Iz zapisa Porfirija znamo da je Pitagora na rodnom Samosu, a potom i u Krotonu u Kalabriji osnovao školu pod nazivom ’Polukrug’ čiji su polaznici morali da se obavežu na asketski stil života koji je podrazumevao ishranu bez mesa i odricanje od lične imovine. U toj školi, ili bratstvu kako se negde naziva, vodile su se debate od javnog značaja. I tu opet dolazimo do pasulja: u Pitagorino vreme, prilikom izbora i glasanja koristio se pasulj. Beli pasulj je značio ’za’, a crni ’protiv’. Ta činjenica baca novo svetlo na Pitagorino upozorenje svojim učenicima da se klone ’pasulja’, odnosno, metaforički, političkih razmirica i intriga.

Pitagora nije bio zagovornik demokratije, što mu je na kraju i došlo glave. Stanovnici susednih kolonija, među kojima je bio i jedan bivši, odbačeni i ogorčeni pripadnik pitagorejskog bratstva, napali su zbog toga Pitagorejce, a sam konačni ishod je malo nejasan. Ima nekoliko verzija priče, ali najinteresantnija je ona po kojoj Pitagora beži, dolazi do polja pasulja, i ne želeći da pogazi svoja uverenja i zakorači u usev da bi spasao živu glavu, hrabro prihvata sudbinu i pada od ruke neprijatelja. Principijelnost do samog kraja.

Nije samo Pitagora verovao u da se u zrnu pasulja krije čitav mikrokosmos. Rusi, Skandinavci, Kelti, samo su neki od naroda koji su vekovima stavljali zrno pasulja u hleb prilikom paganskih proslava koje su dolaskom hrišćanstva preinačene u Božić. Na Siciliji se i dalje pasulj stavlja u poseban kolač koji se peče za svadbe i sahrane. Poput naše česnice, kolač se potom lomi, a ’srećni dobitnik’ komada u kom je pasulj smatra se počasnim gostom.

Pasulj i mahunarke bili su glavna hrana gladijatora, a svako ko je služio vojsku sigurno se seća vojničkog pasulja. To nije slučajno. Pasulj je bogat amino kiselinama koje su neophodne za gradnju proteina, a ima malo kalorija i zasićenih masti. Sadrži visok procenat folne kiseline, odnosno vitamina B9, neophodne za normalno funkcionisanje nervnog sistema, rast i razvoj, kao i nastanak crvenih krvnih zrnaca i novih ćelija. Bez folne kiseline nema normalne trudnoće i razvoja ploda. Pored toga, pasulj je bogat cinkom, gvožđem, magnezijumom, a obiluje i vlaknima neophodnim za normalno funkcionisanje sistema za varenje.

Pasulj nam može pomoći da sprečimo mnoga oboljenja, čak i karcinom, jer je bogat polifenolima, antioksidantima koja se bore protiv uticaja slobodnih radikala. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno konzumiraju pasulj manje oboljevaju od srčanog i moždanog udara i drugih kardiovaskularnih oboljenja. Pasulj snižava holesterol, a magnezijum kog sadrži neophodan je za normalno funkcionisanje srčanog mišića.

Pasulj nam može pomoći i da smršamo i održimo normalnu telesnu masu. Visok procenat vlakana stabilizuje nivo glukoze, sprečava dijabetes, pomaže normalno funkcionisanje pankreasa koji proizvodi insulin, sprečava pojavu masnoće u jetri i daje nam osećaj sitosti. Vlakna iz pasulja sprečavaju napade gladi, ali i čiste creva, sprečavaju zatvor i stvaraju pozitivnu sredinu za razvoj dobrih bakterija.

Svi dobro znamo za ’negativnu posledicu’ konzumiranja pasulja, koja nas opet vraća Pitagorejcima: jedna zabavna anegdota kaže da su Pitagorejci verovali da čovek gubi deo duše svaki put kada ispušta gasove. Danas znamo da to, naravno, nije istina, ali ono što je sigurno i dokazano je da svako ko uključi pasulj u svoju redovnu ishranu gubi višak kilograma, povišen holesterol, šećer u krvi i tako nedvosmisleno sebi produžava život.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Fizička aktivnost za mentalno zdravlje

Čuveni moto ’Zdrav duh u zdravom telu’, ili na latinskom Mens sana in corpore sano, prvi je upotrebio rimski pesnik Juvenal. Tačan zapis glasi: Čovek treba da se moli za zdrav duh u zdravom telu. Vekovima kasnije, preciznije 1861. Džon Halej (John Hulley) deo ove rečenice postavlja za moto Sportskog kluba Liverpul. I to nije slučajno, u Engleskoj 19. veka budi se svest o važnosti sporta i njegovom uticaju na mentalno zdravlje. U školama i internatima sport postaje obavezan deo obrazovanja.

Modernom uhu izreka ’zdrav duh u zdravom telu’ zvuči potpuno antički i verovatno je većina nas povezuje s Olimpijskim igrama. Ali bez obzira na poreklo ove izuzetno mudre i tačne poslovice, svako ko se razboleo nesumljivo je shvatio koliko nas fizička bolest može mentalno srozati. I obrnuto: koliko nas jedan zdrav trening može i fizički i mentalno podići.

Danas znamo zašto je to tako. Fizička aktivnost pokreće otpuštanje ’hormona sreće’ – endorfina, dopamina i serotonina u organizmu koji nam podižu nivo fizičke i mentalne energije i pojačavaju koncentraciju. Ovi hormoni na neki način deluju kao prirodni antidepresivi, s tom razlikom što nemaju nikakve negativne efekte. Tako nam fizička aktivnost direktno pomaže da bolje učimo, radimo, spremnije donosimo odluke, budemo pozitivniji u društvenim interakcijama, bolje spavamo, pa čak i da se zdravije hranimo, jer sprečava napade gladi i žudnju za nezdravom hranom.

Ako niste sigurni kakva vrsta fizičke aktivnost bi bila dobra za vas, evo kratkog preseka koji bi mogao da vam pomogne da se odlučite.

Pešačenje i lako planinarenje

Osim što nam neće preopteretiti zglobove, pešačenje ima odličan uticaj na psihu, naročito ako hodamo u prirodi i na čistom vazduhu. Ono nam pomaže da se udaljimo od problema i stresnih situacija jer smo jednostavno prinuđeni da posmatramo okolinu, gledamo gde gazimo i usmerimo pažnju na svoje telo. Zato pešačenje predstavlja i neku vrstu meditacije, jer nam aktivno usmerava um.

Još jedna prednost ove aktivnosti je što se njome možete baviti svuda. Probajte da makar deo puta do posla pređete peške. Nemojte koristiti telefon ni slušati muziku, već aktivno učestvujte, umom i telom u aktivnosti. Osetite kako vam se ramena opuštaju, svesno korigujte držanje. Postepeno povećavajte udaljenost i brzinu hoda i obratite pažnju kako aktivnost utiče na vas. Sigurno ćete se prijatno iznenaditi.

Plivanje

Plivanje je verovatno najveći eliminator stresa od svih sportova. Sjajno je zato što je mogućnost povrede u vodi skoro nepostojeća, pritom trenje koje voda proizvodi dok se kroz nju krećemo predstavlja i neku vrstu mikro masaže i podstiče protok limfe. Odlično je i za osobe sa povredama kičme i zglobova koje nisu u mogućnosti da se bave drugim sportovima.

Plivanje uravnotežava srčani ritam i pojačava prokrvljenost, pa ćemo se nakon dobrog treninga sigurno osećati agilnije i bistrije. Poznato je da voda inače umiruje, čak i ako nismo u njoj već nam je samo u vidnom polju. Zato prošetajte do obližnjeg bazena, ili do obale jezera ili mora ako ste srećni da ga imate u blizini, i prepustite se blagodetima akva terapije. Za početak možete plivati umerenim tempom dva puta nedeljno po pola sata, i postepeno pojačavati tempo i dužinu treninga. Bez sumnje, nakon vrlo kratkog vremena ćete na plivanje početi da gledate kao na osnovnu životnu potrebu.

Boks

Bilo da se radi o pravom boksu ili fitnesu uz boksersku vreću i rukavice, ova aktivnost nam može pomoći da kanališemo negativnu energiju. Boks nam daje osećaj snage i vraća samopouzdanje. Ono što je bitno je da potražite savet profesionalca kako da pravilno udarate, da se ne biste povredili. Danas većina teretana nudi fitnes boks gde se mogu naučiti osnovni udarci i odbrambeni pokreti.

Boks zahteva koncentraciju i preciznost, a da bi se one postigle, stres i depresija se automatski moraju skloniti u drugi plan. Jedno pošteno preznojavanje tokom treninga sigurno će pokrenuti lučenje hormona sreće. A ko zna, možda će vas inspirisati da malo više istražujete i ozbiljnije se pozabavite borilačkim veštinama.

Vožnja bicikla

I to pre svega u prirodi. Najbolje je da izbegavate gradske ulice i gust saobraćaj, jer osim što su zagađene, mogu biti i opasne. ’Teranje točka’ u prirodi je odlična vežba za noge, širi pluća i povećava koncentraciju, a priroda dodatno umiruje um. Ako pritom imate prijatelje ili članove porodice koji bi vam se rado pridružili, od sporta možete napraviti i zabavnu društvenu aktivnost.

Pedalanje nam pomaže da ’isključimo’ mozak i usredsredimo um na stazu i okolnu prirodu, a može nam omogućiti pristup udaljenijim i zavučenijim mestima u kojima možemo dodatno uživati i psihički se rasteretiti. Jedan od načina da živimo u trenutku je svakako da vozimo bicikl u prirodi.

Trening visokog intenziteta

Ko je zdrav i u formi, može sebi priuštiti jedan jak trening u teretani ili prirodi. Svako ko je zavisnik o vežbanju zna kako je divan osećaj posle jakog treninga i dobrog preznojavanja. Ništa tako dobro ne podiže samopouzdanje kao spoznaja da pomeramo sopstvene granice, da naše telo može da izvede nešto što ne može baš svako, ili što mi sami nedavno nismo mogli.

Osim ako nemate neki ozbiljniji zdravstveni problem, nema prepreka da počnete da se bavite jačim treningom visokog intenztiteta. Bitno je da to radite postepeno i uz nadzor stručnjaka kako biste sprečili povrede. Žustri pokreti i adekvatno opterećenje svakako će vam doneti bujicu endorfina.

Joga

Već je opšte poznato da joga snižava stres. Ova drevna disciplina se bazira na meditaciji, i kao takva zahteva fokus i kontrolu. Iako se danas nepravedno smatra sportom, joga je više stil života jer je ne praktikujemo samo tokom sat do sat ipo treninga ili prakse, već je primenjujemo u svakom trenutku i svakoj životnoj situaciji.

Ako ste početnik, bitno je da nađete dobrog učitelja koji će vas pravilno uvesti u sistem asana. Kada ih savladate i shvatite da joga ne predstavlja ’vezivanje u čvor’ i takmičenje s drugima, već kontrolisane pokrete tokom kojih obraćate pažnju na telo i dah i usmeravate svoj um, počećete automatski da ta umeća primenjujete u svakodnevnim situacijama. Joga vam zaista može doneti unutrašnji mir.

Za koji god vid aktivnosti da se odlučite, u skladu sa svojim sposobnostima i afinitetima, sigurno se neće radovati samo vaše telo, već i psiha. Nesumnjivo neće proći mnogo vremena pre nego što osetite pozitivne efekte i shvatite da vam je se kvalitet života drastično poboljšao. Vaše telo je hram vaše duše, i jedina osoba koja ih može uzdići i unaprediti ste vi sami.

Napitak zdravlja i mladosti

Kefir, koji se od antičkih vremena priprema od tibetanske gljive, dokazano je ne samo zdrava hrana, već lekovita do te mere da ima moć da zaustavi rast kancerogenih ćelija. Ovaj napitak specifičnog ukusa prava je riznica minerala i vitamina, uključujući i dragoceni B12, a njegova najveća vrednost su korisne bakterije koje pomažu da se obnovi crevna flora, reguliše varenje, bolje iskoriste nutrijenti koje unesemo preko hrane, očisti debelo crevo i spreče gastritis i čir. Kefir čisti sve unutrašnje organe, od jetre, slezine, žuči, preko krvnih sudova, ali jača i nervni sistem, reguliše spavanje, otklanja malaksalost i umor, poboljšava pamćenje…

Kefirna gljiva liči na cvetić karfiola

Pravi kefir nam može pomoći kod sledećih poremećaja i oboljenja: kandide, tuberkuloze, raznih upala i infekcija, kamena i peska u žuči i bubrezima, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, zatvora, nadutosti, ekcema, psorijaze, paradontoze, lošeg imuniteta, depresije, nesanice, povišenog holesterola, zakrčenja krvnih sudova, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, gojaznosti, i raznih vrsta tumora, uključujući i one kancerogene.

Pomoću kefira možemo uravnotežiti metabolizam i dovesti telesnu težinu do normalnih granica: kefir reguliše apetit i sprečava nagomilavanje masnih naslaga. Ima još jedan uticaj na spoljašni izgled – povoljno utiče na kožu, podmlađuje je i usporava starenje ćelija. Kefir je odličan za sportiste i osobe izložene fizičkom naporu, a leti kada se pojačano znojimo pomaže da nadoknadimo elektrolite i tečnost. Pogodan je i za osobe osetljive na laktozu, jer gljiva se hrani mlečnim šećerom i na taj način ’prečisti’ mleko od laktoze.

Kefirna gljiva potiče sa Kavkaza ili Tibeta, a prvi koji je na naučnoj osnovi dokazao lekovita svojstva kefira bio je ruski naučnik i nobelovac, Ilja Iljič Mečnikov, početkom 20. veka. U Rusiji je kefir veoma popularan.

Ta sjajna lekovita svojstva potiču od posebnih sojeva bakterija Leuconostoc, Lactobacillus Kavkazu, Torula kefira i Saccharomices kefir, kojih ima samo u kefiru, i to ne kupovnom već onom kog sami napravimo, od kefirne gljive, odnosno kefirnih zrnaca. Sve što nam je potrebno je kvalitetno mleko, punomasno ili najmanje sa 2,8% mlečne masti, a najbolje je ono sveže pomuzeno i nepasterizovano; i kefirna zrnca, tj. gljiva koja se može kupiti (najčešće u sušenom obliku preko interneta), ali najbolje je kada se ’nasledi’. Kefirna gljiva raste i deli se, pa ako redovno pripremamo kefir, imaćemo je viška, kog možemo podeliti s drugima.

Proces pripreme kefira

Potreban materijal: kefirna gljiva, tj. zrnca, posuda – najbolje staklena, zemljana ili keramička, nikako metalna*, sveže mleko (što punomasnije, i nikako dugotrajno), krpa ili gaza za pokrivanje.

*NAPOMENA: kefirna gljiva ne podnosi metal

Kefirnu gljivu staviti u posudu, to može biti i obična staklena tegla, i naliti hladnim mlekom ili mlekom na sobnoj temperaturi, nikako vrućim. Otprilike količina kefirne gljive kao za jednu kašiku može ukefiriti litar do litar ipo mleka. U zavisnosti od količine gljiva koje imamo odredićemo i količinu mleka.

Posudu sa mlekom i gljivom pokriti prozračnim materijalom – pošto će doći do fermentacije i stvaranja gasova, ne treba je hermetički zatvarati jer može da eksplodira. Ostaviti na sobnoj temperaturi 24 sata i potom proveriti da li se mleko steglo. Kada prodrmamo posudu površina treba da bude čvrsta, kao kiselo mleko. Ako je još uvek tečno, ostaviti pokriveno još neko vreme. Kada će se mleko ukefiriti zavisi od količine zrnaca, ali i temperature u prostoriji. Što toplije, to će se kefir brže napraviti.

Kada utvrdimo da se mleko steglo, možemo kefir odmah konzumirati ili staviti u frižider gde se može održati 4-5 dana. Gljiva obično ili ispliva na površinu odakle je možemo pokupiti, ili padne na dno. Ako želimo da budemo sigurni da smo odvojili gljivu od kefira, možemo ga procediti, isključivo kroz plastičnu cediljku, ne metalnu. Potom gljive operemo pod hladnim mlazom vode i onda ih možemo ponovo staviti u mleko, ili, ako ne želimo odmah da pravimo novi kefir možemo ih staviti u čašu sa malo mleka, ili vode u koju ćemo dodati malo šećera, i čuvati je u frižideru. Ova gljiva je veoma izdržljiva, može se zamrznuti ili osušiti.

Ako želimo da smršamo, kefir nam može biti odličan saveznik, a šolja kefira nam može zameniti obrok, najbolje večeru. Možemo ga koristiti da prelijemo žitarice, ako želimo da dodatno podstaknemo rad i čišćenje creva možemo dodati u njega kašiku ovsenih mekinja, ili ga jednostavno posuti prepečenim zrnima susama ili čurukota.

Raspitajte se među prijateljima da li neko ima kefirna zrnca koja može da podeli s vama, a ako ste to vi, podelite zdravlje tako što ćete ih nekome pokloniti. Budite zdravi i vitki uz kefir, i ne zaboravite da popijete Equigal!