Tečno zlato

Indijanci koji su naseljavali polupustinje Arizone, Baha Kalifornije i Meksika koristili su je vekovima, i prenosili s kolena na koleno znanja o njoj. Pomagala im je oduvek da zaštite kožu od jakog sunca, da leče rane i smire bolove u mišićima i kostima, ali i da omekšaju kožuhe prilikom štavljenja. Beli čovek se nije mnogo interesovao za ovaj čudni plod sve dok 1971. nije uvedena zabrana lova na kitove ulješure i trgovina kitovom masti. Tada je krenula potraga za nečim što ima sličan sastav i upotrebu. I tako je počelo interesovanje za nju – jojobu.

Naziv ove biljke je uto-astečkog porekla, od hohowai, i pravilno se izgovara ‘hohoba’, ali je brzo prisvojen i asimilovan pa ga amerikanci danas izgovaraju džodžoba, francuzi i rusi žožoba, dok je kod nas, po Vuku, jojoba. A kako je to jojoba uspela da zameni kitovu mast? Zahvaljujući svom jedinstvenom sastavu. Seme jojobe ne sadrži trigliceride, kao sva ostala biljna ulja, već vosak. Osim što podseća na kitovu mast, smatra se da vrlo liči na ljudski sebum po svom sastavu.

Jojobin tečni vosak je termički vrlo stabilan, ne oksidira i neće se užegnuti, može da se zagreva na preko 200 stepeni ili zamrzne na -10, bez ikakvih promena. I sama biljka je vrlo otporna i jednostavna za uzgoj i može da podnese surove pustinjske uslove. Zato plantaže jojobe danas predstavljaju unosan biznis, što su, uostalom, stari Indijanci odavno prorekli kada su njeno ulje nazvali ‘tečnim zlatom’.

Ulje (ili vosak) jojobe je prebogato vitaminima i mineralima, pre svega vitaminom E koji je poznat kao zaštitnik kože, i kompleksom B vitamina, kao i hromom, cinkom i jodom. Zato je idealno za tretiranje suve kože, naročito iritacija nakon izlaganja suncu. Sastav ovog ulja ima snažno antibakterijsko dejstvo pa pomaže i kod poremećaja kože, a naročito kod akni jer stabilizuje lučenje sebuma.

To što su ga Indijanci koristili i kao lek, bili su potpuno u pravu: jojobino ulje sadrži mirističnu kiselinu koja deluje protivupalno, pa osim kod infekcija kože može da pomogne i kod reumatizma i artritisa. Danas znamo da jojoba snažno deluje i kod poremećaja kože kao što su dermatitis, ekcem, psorijaza, seboreja, perut, rozacea i razne upale. Jojoba neće iritirati kožu, izazvati alergije ni zatvoriti pore, odlično se podnosi i može se koristiti i za negu kože beba. Vrlo brzo nakon nanošenja pomaže kod svraba, perutanja kože i iritacija.

Koliko je moćno ulje od jojobe govori i činjenica da ono ima sposobnost da uništi određene bakterije i gljivice, uključujući i one koje izazivaju salmonelu, E. coli i kandidu. Antioksidanti u ulju podstiču proizvodnju kolagena, koji prirodno opada s godinama što je jedan od glavnih razloga pojave bora i starenja kože. Pored toga, jojoba podstiče i zarastanje rana i isceljivanje ožiljaka, a naročito je efikasna kod ožiljaka od akni.

Iako ima vrlo snažno dejstvo, jojoba je lagana i ne opterećuje kožu. Nakon nanošenja lako se upija, ne zapušava pore i ne ostavlja teški, masni trag na koži. Zato je podjednako efikasna i podesna za sve tipove kože.

I eto, sve to nalazi se u jednom malom plodu žbunaste, pustinjske biljke. A osim što spašava našu kožu, spašava i kitove od izlovljavanja. Danas je samo u SAD preko 40000 hektara pod ovom biljkom, a uzgaja se još i u Meksiku, Peruu, Argentini, Australiji i Izraelu. Jojoba nije mnogo zahtevna: može da uspeva na siromašnom tlu, čak i slanom, samo je bitno da je rastresito i da ima dobru drenažu. Podnosi velike vrućine, ali ne voli mraz. Retko je napadaju korov i insekti. Zato nije ni čudo što se koristi i za sprečavanje širenja Velike indijske pustinje Tar, između Indije i Pakistana.

A koristimo je i u Herba Svetu: Devi melem za regeneraciju, Devi melem za pete i Devi melem protiv strija, pored ostalih visokokvalitetnih ulja, sadrže i ulje od jojobe. Uz ovo tečno zlato, naša koža više neće biti kao pustinjska zemlja.