Ubica srčanog mišića

Ponedeljak ujutru. To je vreme koje infarkt najčešće bira. Na drugom mestu je subota ujutru. U svakom slučaju jutro, jer su tada krvna zrnca ’lepljivija’. Danas je on jedan od najčešćih uzroka smrti. U Srbiji ga godišnje doživi čak 10.000 osoba, od toga 30% njih ne preživi. Sve se češće dešava osobama mlađim od 40 godina, više muškarcima nego ženama, ali nakon ulaska u menopauzu šanse su jednake za oba pola. Nažalost, polovina smrtnih slučajeva dešava se tokom prvog sata od nastupa srčanog udara, i to van bolnice.

A simptomi? Pre svega bol u grudima, stezanje, pečenje, pritisak, koji se širi ka vratu, vilici, leđima ili levoj ruci. Bol obično traje preko 20 minuta, nastavlja se i u stanju mirovanja, i po tome se razlikuje od bola izazvanog anginom koji obično prolazi nakon desetak minuta. Prate ga osećaj gušenja i malaksalosti, preznojavanje, osećaj mučnine, čak i povraćanje, kratak dah – nedostatak daha ili zadihanost, osećaj lupanja srca, bledilo… I sve to zato što naše srce gubi kontrolu nad svojim mišićem.

Neki put srčani udar prođe bez simptoma. To su takozvani bezbolni ili nemi infarkti i češće pogađaju dijabetičare i osobe starije od 75 godina. Žene i muškarci mogu osetiti različite simptome. Na primer, muškarci češće osećaju jak bol u grudima, nesvesticu, kratak dah, mučninu i bol u levoj ruci. Neke žene umesto bola u grudima osećaju bol u leđima, ruci, vratu, ramenu ili grlu, uz prateću mučninu, umor, zadihanost i povraćanje.

Ali često simptomi počnu blago i nastavljaju se i pojačavaju tokom narednih dana, a ponekad i nedelja, dok konačno ne dođe do infarkta. Zato je važno prepoznati ih i što pre potražiti pomoć. Statistike kažu da žene mlađe od 50 godina, iako ređe dobijaju infarkt od muškaraca te dobi, imaju duplo veće šanse da se on završi fatalno upravo zato što ignorišu rane simptome. Jedan od načina da pomognemo sebi, kad osetimo simptome i dok čekamo pomoć, je da sažvaćemo i progutamo najobičniji aspirin.

Tokom rane mladosti ne brinemo mnogo o zdravlju. Organizam je jak pa se ne buni kada ga hranimo nezdravim mastima, šećerom, kada dane provodimo sedeći ispred kompjutera ili televizora, ili gutamo svakodnevni stres, a pritom još možda pušimo cigarete ili čak koristimo neke psihoaktivne supstance. Ali kako se bližimo četrdesetima, posledice takvog načina života počinju da se vide, najviše na našim arterijama. Uzrok infarkta u 99% slučajeva je upravo ateroskleroza koronarnih arterija. One su te koje prokrvljuju srčani mišić – miokard. Unutrašnji sloj arterija zadebljava i na njima se stvara plak – aterosklerotska pločica koja se sastoji od masnih supstanci, holesterola, kalcijuma i mrtvih ćelija. Zamislimo ga kao naslage masnoće i nečistoće unutar vodovodne cevi. Kada otvorimo česmu, voda teče, ali kako se te nečistoće gomilaju, mlaz je sve tanji. Ono što je najopasnije je kad se naslage u nekom trenutku odvoje od cevi i zapuše je.

Tako nastaje krvni ugrušak – tromb: plak puca, odvaja se od epitela koji oblaže krvni sud, pritom ga oštećujući, i blokira krvni sud. Srčani mišić tada ostaje bez svežeg dotoka krvi i kiseonika i nakon dvadesetak minuta počinje da odumire. Upravo to stanje zove se infarkt miokarda i zahteva hitnu lekarsku pomoć. Infarkt se leči bolnički, pomoću lekova koji utiču na rastvaranje krvnog ugruška, ili mehaničkim putem – ugradnjom stenta.

Osobe koje prežive infarkt moraju proći kroz period oporavka koji podrazumeva mirovanje i adekvatnu terapiju. Nažalost, to što su ga jednom ’preležale’, ne znači da ga neće dobiti opet, naprotiv. Zato je vrlo bitno promeniti stil života i ukloniti sve moguće faktore rizika. Postoje činioci na koje ne možemo uticati kada je infarkt u pitanju: nasleđe i pol. Ali na ostale možemo: gojaznost, povišene masti u krvi, visok pritisak, pušenje, alkoholizam, neaktivnost, stres, šećerna bolest…

Pored zdravijeg načina života, boljem oporavku, ali i prevenciji novog infarkta, mogu doprineti i lekovite biljke: srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela predstavljaju dobitnu kombinaciju koja hrani srce, osvežava ga i jača. Acetil-holin kog sadrže dovodi pritisak u ravnotežu, dok holin razlaže masnoće i usporava njihovo deponovanje u zidove krvnih sudova. Minerali iz lekovitog bilja poboljšavaju gipkost i elastičnost krvnih sudova i doprinose normalnom srčanom ritmu.

Naše srce zato voli Leocardin – prirodni preparat koji sadrži upravo ovu kombinaciju šest lekovitih biljaka. On nam može pomoći kada se oporavljamo nakon infarkta, ali još bolje je da ga uzmemo preventivno i sačuvamo svoj srčani mišić na vreme.