Vunu vranila i od virusa branila

Kada kažemo origano, obično pomislimo na opojnu italijansku kuhinju, ali ova biljka je mnogo više od mirisnog začina, naročito njena divlja varijanta, ona koja raste na vrletima u širem pojasu Sredozemlja. Origanum vulgare uspeva oduvek u našim planinskim predelima. Danas je poznat pod nazivom divlji origano, a tražen je širom planete jer su nanovo otkrivena njegova lekovita svojstva. Ali u našem narodu za ovu biljku zna se od davnina, i imala je vrlo široku primenu.

Divlji origano kod nas je poznat kao vranilova trava ili vranilovka. Nema direktne veze s vranama, osim preko porekla reči: ‘vran’ potiče od praslovenske reči ворнъ, što znači crn, pa otud je i vrana ili gavran crna ptica, vranac crni konj, ali i crno grožđe i vino od njega. Biljka svakako nije crna – listovi su joj zeleni a lepi cvetići ljubičasti, ali je ime dobila zato što se pomoću nje vuna vranila, odnosno bojila. Kako je na Balkanu vranilovka dosta zastupljena, za njena svojstva znali su i najstariji narodi, pa tako i njeno naučno ime, origanum, vodi poreklo od grčkog oros – planina i ganos – sreća. Planinska sreća ne slučajno, jer je mnogima pomagala tokom najmanje četiri milenijuma.

U vreme kad nije bilo antibiotika, na scenu je stupala vranilovka. Naši stari nisu mogli tačno da definišu šta je to u njoj što leči, ali mi danas znamo: jedno je karvakrol, najjači prirodni antiseptik, pored koga virusi, bakterije, paraziti i gljivice nemaju šanse, a najnovija istraživanja su pokazala da ubija i ćelije raka. Pored karvakola vranilovka sadrži i timol, moćan antibaktericid. Zajedno ova dva fenola imaju dug spisak dejstava: antiseptičko (protiv klica – za dezinfekciju), baktericidno (protiv bakterija), anthelmintičko (protiv glista), antimikotičko (protiv gljivica), antioksidansno (protiv slobodnih radikala), antiinflamatorno (protiv upala), anksiolitičko (protiv anksioznosti, za smirenje), citostatičko (protiv ćelija raka), antitumorsko (protiv tumora), hipoglikemično (protiv dijabetesa) i spazmolitičko (protiv grčeva). Dakle, vranilovka se odlučno suprotstavlja svemu čemu mesto nije u našem telu.

I spisak poremećaja kod kojih vranilova trava pomaže je dug: kod pada imuniteta, namnožene kandide, kod bolesti organa za varenje, jetre, žuči, bubrega i mokraćnih kanala, upala sluzokože, sinusa i grla, kod gripa, prehlade i kašlja, glavobolje i zubobolje, bronhitisa i astme, menstrualnih tegoba, grčeva, bola u zglobovima i mišićima, slabih nerava, kao i kod kožnih bolesti – psorijaze, ekcema, herpesa, akni…

Antivirusno dejstvo vranilove trave posebno dolazi do izražaja kada su u pitanju promene na koži koje izazivaju infekcije humanim papiloma virusima (HPV) – virusne bradavice. Kada virus prodre u kožu, on zarazi ćelije epitela, što se manifestuje pojavom izraslina. Postoji oko 100 podvrsta humanog papiloma virusa, i svi oni biraju na kom mestu na koži ili sluzokoži će formirati promene. To su obično najnezgodnija mesta koja se lako iritiraju, pa svrbe i često bole. Bradavice se mogu proširiti kada dođe do auto-inokulacije – prenosa bolesti s jednog na drugi deo tela, i to se obično desi kada sami sebe ogrebemo na zaraženom mestu, pa se protrljamo po neinfektovanom delu kože. Virus je najsrećniji kada dospe ispod naših noktiju, jer ga tada širimo ne samo po sebi, već i na druge. Obično je nemoguće utvrditi kada smo ih ‘zaradili’ jer vreme inkubacije može biti i po nekoliko meseci.

Ako bradavice mehanički uklonimo, to ne znači da je virus napustio naše telo i da se neće ponovo pojaviti, naprotiv. Zato je najefikasnije rešenje uporna primena prirodnih, pouzdanih neprijatelja virusa. Čisto ulje origana sadrži preko 85% karvakrola, ali ga nikako ne treba na kožu nanositi nerazblaženo. A vrlo je korisno u sinergiji s drugim biljkama. Kada se vranilovka udruži sa biljkama koje imaju slična svojstva, kao što su ricinus, čajevac, ravensara i vrbina kora, onda virusne bradavice nemaju nikakve šanse. Sve ove biljke deo su Devi melema protiv virusnih bradavica – potpuno prirodnog preparata koji nam može pomoći da se izborimo sa ovim dosadnim i upornim promenama na koži. Melem se primenjuje direktno na bradavicu koja se postepeno suši dok aktivni sastojci iz lekovitog bilja uništavaju virus. Na taj način one nestaju za 3 do 6 nedelja, bez oštećenja okolnog tkiva, bola i iritacije.

Od vremena kada je Hipokrat nosio svojim pacijentima, do današnjih dana, ova blagotvorna biljka nam je vidala boljke i vranila vunu. Vranilovka, naša planinska sreća.